Високе температуре Земљиног језгра и омотача језгра изазивају њихово ширење и стварају високе притиске. Супротно томе дјелује сила Земљине теже која привлачи све масе Земље ка њеном средишту. Усљед сукоба сила које изазивају ширење и скупљање језгра и омотача језгра, Земљина кора се помјера хоризонтално и вертикално. СЛИКА 1 Овај процес се натива тектонски покрети. Тектонски покрети( градитељски покрети) су помјерања Земљине коре, изазвана супротним дјеловањем Земљине теже и топлоте.
Вертикална помјерања Земљине коре доводе до промјене односа копна и мора. Издизање коре прати повлачење мора, а спуштање надирање мора на копно. Овај процес је веома спор и траје кроз читаву геолошку прошлост Земље, а назива се епирогени покрети. Епирогени покрети (епирос – копно; генесис – развој) су лагана и дуготрајна издизања и спуштања земљине коре , при чему настају континенти и океани.. Посзоје многи примјери епирогених покрета. У Европи је утврђено да се њенсјеверни дио издиже, док се поједини дијелови копна на југу спуштају.
ОРОГЕНИ ПОКРЕТИ Под утицајем унутрашњих сила Земљина кора непрекидно мијења свој изглед. Њена дуга и бурна прошлост се огледа најбоље у слојевима седиментних стијена.Слојеви су у морима таложени хоризонтално, тако да млађи леже преко старијих. У природи се срећу овакви слојеви, али има и изломљених и преврнутих као и издигнутих у велике наборе. Међу тим разноликим облицима у Земљиној кори преовладавају расједи и боре. Расједи и боре настају орогеним покретима.Орогени покрети су расједања и набирања Земљине коре, при чему настају планине и котлине. СЛИКА 1 и 2 Расједи су пукотине дуж којих је дошло до помјерања раскинутих слојева и стијена. Расједањем слојева у Земљинј кори настају старе громадне планине издизањем дијелова Земљине коре дуж расједа. Котлине су пространа удубљења која настају спуштањем дијелова Земљине коре дуж расједа.
. СЛИКА 3 БОРЕ Када су слојеви седиментних стијена изложени великим бочним притисцима, долази до њиховог набирања.Боре су основни облици који настају хоризонталним набирањем слојева стијена под утицајем бочних притисака. СЛИКА 4 Тако настају вјеначне планине.Вјеначне планине настају набитањем и издизањем слојева из океана и мора. Вјеначне планине се пружају у виду вијенаца, десетине, стотине и хиљаде километара. У њих спадају највише и најраспрострањеније планине на Земљи: Алпи, Апенини, Химелаји, Атлас, Анди идр.