Ukratko o spektru elektromagnetnih talasa.

1. Аутор Славица Томић

2. Увод
Опсег таласних дужина свих до данас упознатих
електромагнетних таласа је од 10¯¹m до 10m, коима
одговарају фреквенце од 10Hz до 1Hz.
Наше чуило вида опажа електромагнетне таласе таласних дужина
приближно између 4∙¯ m и 7 ∙10 ¯ m.
Електромагнетни таласи тих таласних дужина су светлост.
Светлост одређене таласне дужине, то јест боје, назива се
монохроматска светлост.

3. Светлост
Сунчева светлост као и аветлост вештачких извора
садржи све боје дуге и таква светлост се често назива
бела светлост.
Дуга је спектар беле светлости.
Област физике у којој се проучава светлост назива се
ОПТИКА.
Скуп свих врста електромагнетног зрачења
поређаних по таласној дужини или фреквенци
представља спектар електромагнетних
таласа.

5. Подручја спектра:
1. Радио таласи
2. Микроталаси
3. Инфрацрвена светлост
4. Видљива светлост
5. Ултраљубичаста светлост
6. Рендгенско зрачење
7. Гама зрачење

6. Радиоталаси
То су таласи који се добијају помоћу осцилаторних кола.
Имају ниску фреквенцу и израчњна енергија је најчешће
занемарљиво мала.
Радио таласи постају значајни при фреквенци од око10Hz, која се
често узима за почетак опсега радиоталаса у ужем смислу.
Они служе за телекомуникације(пренос звука, слике, и других
информација на велике даљине са релативно малим губицима
енергије).
Због великих таласних дужина дуги и средњи радиоталаси
обавијају Земљину површину и доспевају до објеката који су
заклоњени препрекама.

7. Радиоталаси
Јоносфера (слој етмосфере)делује као огледало које одбија
радиоталасе векликих таласних дужина.
Ултракратки таласи који се користе за пренос телевизијских
сигнала који имају много краћу таласну дужину, не одбијају се
од јоносфере, већ углавном пролазе кроз њу.
Не могу да обавију препреке на Земљиној површини, па је њихов
домет ограничен на простор у оквиру хоризонта предајне
ентене.
Ефективан начин преноса радиосигнала остварује се помоћу
телекомуникационих сателита.

8. Микроталаси
Користе се у радарској техници за откривање и праћење објеката.
Видљива светлост
Представља област електромагнетних таласа који се опажају
чулом вида. Таласне дужине су у опсегу 380nm до 760nm.
Настаје у процесима који се одвијајуу атомима и јинима.

9. Инфрацрвено зрачење
Емитују га загрејана тела.
Добро их апсорбује већина супстанци што се испољава порастом
температуре.
Има многе практичне примене, посебно у физикалној терапији и
медицини.

10. Ефекат стаклене баште
Са инфрацрвеним зрачењем повезан је један од највећих
еколошких проблема данашњице – ефекат стаклене баште.
Земљина атмосфера је прозирна за видљиву аветлост, тако да
светлост Сунца пада директно на површину Земље. Енергија те
светлости делом се претвара у унутрашњу енергију бнаше
планете. Загрејана Земљина површина спонтано емитује
инфрацрвену светлост која пролази кроз атмосферу и одлази у
космички простор. На тај начин се одржава енергетска
равнотежа.
Међутим, неки састојци атмосфере, као што је угљен-диоксид
апсорбују инфрацрвено зрачење и тако отежавају хлађење
Земље. Угљен –диоксид је прозиран за сунчеву светлости
пропушта је до њене површине.Тиме се нарушаваенергетска
равнотежа.
Ефекат таквог деловања угљен-диоксида назива се ефекат
стаклене баште.

11. Ефекат стаклене баште
Проценат угљен-диоксида све
више расте у атмосфери,, што
је последица употребе
фосилних горива као
енергетских извора (угаљ,
нафта, гас).
Питање могућих последица
ефекта стаклене баште
постаје све актуелније.
Многи стручњаци сматрају да је
пораст температуре и могуће
великке климатске промене
највећа еколошка опасност 21.
века.
Проблем је веома сложен и у
току су опсежна научна
истарживања која ће
одговорити на питање до када
и до ког нивоа се могу
користити фосилна горива.

12. Ултраљубичасто зрачење
Сунчева површина осим видљивог емитује и ултраљубичасто
зрачење.
Већи део тог зрачења се апсорбује у горњим слојевима
атмосфере. Ово је изузетно важно јер ово зрачење има изузетно
штетне биолошке ефекте, опасно је по човека, посебно када се
апсорбује у већој мери.
Опасност од смањења озонског омотача око земље повезана је се
ултраљубичастим зрачењем.

13. Ултраљубичасто зрачење
Познато је да се у гореим слојевима атмосфере налази озон, који
настаје као резултатреакције кисеоника са ултраљубичастим
зрачењем.
Тај озонски омотач упија опасно ултраљубичасто зрачење при
чему се повећава његова унутрашња енергија.ђ
Међутим, неке хемијске супстанцекоје људи користе у
спрејевима,хладљацима, постепено се подижу до горњих
слојева атмосфереи хемијски разграђују озон.
Тако настају “рупе” у озонском омотачу које постају “прозор”за
ултраљубичасто зрачење, доспева до површине Земље
угрожавајући човеково здравље.
Појачано ултаљубичасто зрачење могло би у блиској будућности
да буде озбиљна опасност за човеков опстанак.

14. Рендгенско зрачење
Ово зрачење се добија у посебним рендгенским цевима у којима
се веома бврзи електрони нагло заустављају налетањем на
металну електроду. Тада настаје нагла промена брзине
наелектрисане честице што прати емисија рендгенског (икс
зрачења), велике енергије, мале таласне дужине.
Користи се у медицинској дијагностици.При проласку кроз људско
тело, ткива веће густине боље апсорбују рендгенско зрачење.
Зато се на филму, на који рендгенски зраци падају након
проласка кроз тело, добија слика унутрашњих органа
Познато је и да рендгенско зрачење врши јонизацију молекула
наших ћелија и тиме разорно делује на жива ткива.
Рендгенски зраци користе се при проучавању кристалне структуре
супстанци.

15. Гама зрачење
То су електромагнетни таласи чије су таласне дужине мање
од10¯¹°m.
Настају у процесима који се дешавају у атомским језгрима.
Имају веома велику енергију, продорни су и веома опасни по
живи свет.
Хвала на стрпљењу.
Славица Томић