2. Religija
• Antički Grci su bili politeisti; verovali su u više
bogova, njihova verska shvatanja bila su tesno
povezana sa likovnim umetnostima:
arhitekturom, vajarstvom i slikarstvom
• Glavna karakteristika antičke grčke religije je
antropomorfizam, što znači da su bogovi
zamišljani i predstavljani u ljudskom obliku, sa
svim vrlinama i manama
3. • U početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao
je Haos
• Iz Haosa su se izdvojili boginja Gea-zemlja i bog
Uran-nebo, koji su izrodili ostale bogove, titane
• Plašeći se da mu neko od dece ne preotme
vlast, Uran je zatvorio titane pod zemlju
• Medjutim, jedan od njih, Hronos, uspeo je da
izadje iz provalije i oslobodi ostalu braću i sestre
• Hronos je preuzeo vlast od oca i postao
gospodar sveta
• Medjutim, i njega je snašla ista sudbina, pošto
ga je sa vlasti svrguo njegov sin, Zevs
4. • Grci su poštovali mnoštvo bogova, najmoćnijih
12 živelo je na planini Olimp, u severnoj Grčkoj
• Vrhovni bog, gospodar munje i gromova bio je
Zevs
• On je imao dvojicu braće: Had, bog podzemnog
sveta i Posejdon, bog mora i vodenog sveta
• Zevs je bio oženjen svojom sestrom Herom,
zaštitnicom žena i braka
• Druga Zevsova sestra, Hestija bila je zaštitnica
kućnog ognjišta
5. • Zevs je sa Herom i drugim boginjama izrodio
mnogo dece
• Atina je bila boginja mudrosti i zaštitnica
zanatlija
• Afrodita je bila boginja ljubavi i lepote
• Artemida je bila boginja lova, prirode i divljih
životinja
• Njen brat blizanac Apolon bio je bog svetlosti,
umetnosti i muzike; pratile su ga muze,
zaštitnice pojedinih grana umetnosti
• Ares je bio bog rata
6. • Hefest je bio bog vatre i zaštitnik zanatlija
• Najmladji od Olimpijskih bogova bio je Hermes,
glasnik bogova i zaštitnik trgovaca i lopova
• Pored Olimpijskih bogova značajno mesto
medju grčkim božanstvima pripada Demetri i
Dionisu
• Demetra je bila Zevsova sestra i boginja
plodnosti i zemljoradnje
• Dionis je bio sin Zevsa i smrtne žene, bog vina i
veselja
10. • U grčkoj mitologiji bogovi i boginje su
često dobijali decu iz veza sa smrtnicima,
to su heroji
• Najpoznatiji heroji bili su: Zevsov sin
Herakle, Ahil, Tezej, Persej
• Grci su verovali da u svetu oko njih žive
fantastična bića, obdarena natprirodnim
moćima
11. • Sirene su bile žene-ptice, koje su odvlačile
mornare u morske dubine
13. • Kerber je bio troglavi pas, koji je čuvao
ulaz u podzemni svet,
• Sestre su mu bile Himera (čudovišno biće
sa telom lava, dve glave (lavljom i kozijom)
i zmijom umesto repa) i Hidra (mitološko
biće sa devet zmijskih glava)
14. • Stari Grci su u čast svojih bogova organizovali
igre
• Najznačajnije su bile Olimpijske igre, posvećene
bogu Zevsu
• Održavane su svake 4 godine, u Olimpiji na
Peloponezu
• Prve su priredjene 776.god. p.n.e.
• Poslednje su održane 393.god., kada ih je rimski
car Teodosije zabranio kao nehrišćanske
15. • Atinjani su u čast boginje Atine
organizovali Panatenejske svečanosti
• Stari Grci su dosta pažnje posvećivali
proricanju
• Najčuvenije proročište bilo je u
Apolonovom hramu u Delfima, u kojem je
proricala sveštenica Pitija
16.
17. Arhitektura antičke Grčke
• U antičkoj Grčkoj postojala su tri osnovna stila
gradnje
• U 6.veku p.n.e. pojavili su se dorski i jonski stil, a
krajem 5.veka p.n.e. nastaje korintski stil
• Ovi stilovi razlikuju se po obliku stubova, koji su
krasili grčke hramove
• Dorski stubovi su najjednostavniji; jonski stubovi
su vitkiji od dorskih; dok su korintski slični
jonskim stubovima, ali sa znatno raskošnijim
kapitelom
18. • Najznačajniji hram dorskog stila gradnje
bio je Partenon
• Bio je posvećen boginji Atini Partenos
(Devici)
• Podignut je u doba Periklove vladavine
• Izgradili su ga arhitekte Kalikrat i Iktin
20. • Krajem 5.veka p.n.e. na atinskom
akropolju izgradjen je Erehtejon,
najpoznatiji hram jonskog stila gradnje
• Poznat je po svojim karijatidama (statue
ženskih figura, koje se koriste umesto
stubova)
• Posvećen je bio boginji Atini Polijas
(Zaštitnica grada)
23. Vajarstvo
• U grčkom vajarstvu razlikuju se dve faze
• U najstarijem periodu vajali su statue
mladića i devojaka u prirodnoj veličini,
odlikuju ih prave linije i ukočenost jer nisu
savladali vajanje ljudskog tela u pokretu
• Statue mladića nazivaju se kurosi a
devojaka kore
25. • Grčko vajarstvo je najviši stepen dostiglo u
5. i 4.veku p.n.e.
• Neke od statua sačuvane su i danas, ali
ne kao originali, već kao kopije iz rimskog
vremena
• Sredinom 5.veka p.n.e. u Atini su vajali
Miron i Fidija
• Najpoznatija Mironova statua je
Diskobolos (Bacač diska)
29. Književnost
• Najstariji vid antičke grčke književnosti je epska
književnost
• Ove pesme su prenošene usmenim putem,
tematika su uglavnom bili podvizi bogova i
heroja
• Najveći epski pesnik antičke Grčke bio je Homer,
o čijem životu nema pouzdanih podataka;
pretpostavlja se da je živeo u drugoj polovini
8.veka p.n.e.
• Najznačajniji Homerovi epovi bili su Ilijada i
Odiseja
30. • Istoričari književnosti i danas raspravljaju o
tzv.Homerskom pitanju, tj.pitanju nastanka
Homerovih epova, o čemu postoje različite
teorije
• Drugi pisac epova bio je Hesiod
• Njegov ep Teogonija opeva nastanak
sveta iz haosa i rodjenje helenističkih
bogova
32. • Lirsko pesništvo nastalo je sredinom 8.veka
p.n.e. u grčkim gradovima na zapadnoj obali
Male Azije i egejskim ostrvima
• Od epskog se razlikuje izborom motiva i tema;
uz pratnju lire opevali su radost, ljubav ili tugu
• Najznačajniji lirski pesnici bili su pesnikinja
Sapfo i Pindar (koji se proslavio odama,
pesmama u čast pobednika Olimpijskih igara)
33. • Pojava dramskog pesništva vezana je za svečanosti
posvećene bogu Dionisu
• Postoje dve vrste dramskog pesništva: tragedija i
komedija
• Zlatno doba grčke tragedije je 5.vek p.n.e., kada su u
Atini stvarali Eshil, Sofokle i Euripid
• Oni su teme i inspiraciju nalazili u grčkoj mitologiji
• Najčuveniji komediograf, takodje iz 5.veka p.n.e. bio je
Aristofan
• Najčuvenije grčko pozorište nalazilo se u Epidaurusu, na
Peloponezu, čuveno po svojoj akustičnosti
35. Istoriografija
• Prvi veliki istoričar grčkog sveta bio je
Herodot (5.vek p.n.e.)
• Istorija je u početku bila povezana sa
mitologijom, heroji i bogovi su aktivno
učestvovali u istorijskim zbivanjima; učeni
ljudi su vremenom počeli da odbacuju
mitove i traže uzroke i posledice istorijskih
dogadjaja
36. • Herodot je pisao o grčko-persijskim ratovima, on je pisao
i o običajima Grka i varvara (Persijanaca, Egipćana)
• Herodota su još u antičko vreme nazivali “ocem istorije”
• Najveći grčki istoričar bio je Tukidid, koji je pisao o
Peloponeskom ratu
• On se trudio da sagleda uzrok rata, zapisavši da je uzrok
strah Sparte od preteranog jačanja Atine
• Osim toga, on je nastojao da dogadje prikaže istinito i
verodostojno, a takodje i nepristrasno, iako je bio
Atinjanin
37. Filozofija
• U najstarije vreme Grci su sve prirodne pojave i
nastanak sveta objašnjavali delovanjem bogova
i natprirodnih sila
• Vremenom su ljudi počeli da traže realne uzroke
prirodnih pojava
• Prvi grčki filozofi potekli su iz grada Mileta, u
6.veku p.n.e i odgovarali su na pitanje: “Šta je
suština svega postojećeg”?
• Prvi od njih bio je Tales, koji je smatrao da je to
voda
39. • U 5.veku p.n.e. pojavilo se učenje o atomima, čiji
je tvorac bio Demokrit
• Filozofi druge polovine 5.veka i 4.veka su se
bavili pitanjima čoveka i ljudskog društva
• Sokrat se bavio pitanjima morala, dobra i zla
• Smatrao je da nijedan čovek ne čini zlo
namerno, već iz neznanja
• Verovao je da je cilj ljudskog života sreća, a ona
se može postići samo vrlinom a ne gomilanjem
materijalnih dobara
41. • Najznačajniji Sokratov učenik bio je Platon
• On je u Atini otvorio školu, Akademiju, školu u
kojoj su se učili filozofija i prirodne nauke
• Njegova dela su “Država i “Zakoni”, u njima je
izložio svoje shvatanje o idealnoj državi
• Njome je trebalo da upravljaju filozofi; Platon je
bio protivnik radikalne demokratije, kakva je
postojala u Atini
43. • Platonov učenik bio je Aristotel
• Aristotel je bio učitelj Aleksandra Makedonskog
• Poput Platona, i on je osnovao svoju školu,
Peripatetička škola, jer je Aristotel predavao
šetajući sa svojim učenicima po imanju
• On je smatrao da upravljanje državom treba
prepustiti srednje imućnim gradjanima, koji su
najrazumniji, za razliku od bogatih ljudi, koji
državni nanose štetu
