2. POJAM
• Višebožačke religije su one koje priznaju postojanje više od jednog božanstva ili duhovnog entiteta. Ove religije
veruju u više bogova ili boginja, svaki sa svojim karakteristikama, funkcijama i nadležnostima.
• Hinduizam: Hinduizam je jedan od najpoznatijih primera visebožačke religije. Uključuje različita božanstva poput
Brahma (tvorac),Višnu (očuvar) i Šive (razarač), kao i mnoge druge bogove i boginje.
• Grčka mitologija: U antičkoj Grčkoj, ljudi su verovali u bogove poput Zevsa, Heru,Atena,Apolona i mnoge
druge, svaki odgovoran za različite aspekte života i prirode.
• Nordijska mitologija: Asatru, tradicionalna nordijska religija, takođe je visebožačka. Bogovi poput Odina,Tor-a i
Freje imaju značajnu ulogu u nordijskom panteonu.
• Drevni egipatski politeizam: Egipatska religija obuhvata veliki broj bogova i boginja, uključujući Ra-a, Osirisa,
Izidu,Anubisa i mnoge druge.
3. HINDUIZAM
• Hinduizam je politeistička religija koja priznaje postojanje mnogih božanstava. Glavna trojka božanstava u
hinduizmu uključuje Brahma (tvorac),Višnua (očuvara) i Šivu (razarača), ali postoji i mnoštvo drugih božanstava.
• Osnovna verovanja hinduizma uključuju koncepte karme i reinkarnacije. Prema karmi, dela pojedinca u prethodnim
životima i sadašnjem životu utiču na njegovu sudbinu, dok reinkarnacija podrazumeva ponovno rođenje duše u
novom telu.
• Hinduizam se oslanja na veliki broj svetih tekstova, među kojima suVede, Upanišade, epovi poput Mahabharate i
Ramajane, te Purane. Ovi tekstovi prenose mitologiju, filozofiju i rituale hinduizma.
• Hinduizam pruža različite putove ka duhovnom prosvetljenju, poznate kao yogas. Ovi putevi uključuju Karma yoga
(duhovnost delovanja), Bhakti yoga (duhovnost ljubavi i posvećenosti), Jnana yoga (duhovnost znanja) i Raja yoga
(duhovnost kontrole uma).
• Hinduizam je istorijski bio povezan sa složenim društvenim sistemom poznatim kao varnašrama-dharma, koji
obuhvata četiri varne (kaste) i četiri ashrame (faze života). Ovaj sistem, iako je izgubio značaj u savremenom
društvu, imao je dubok uticaj na hinduističku kulturu.
4. ISTORIJA
• Vedska period (oko 1500-500 pne):
• Ovo je najraniji period hinduizma,obeležen kompozicijomVeda, najsvetijih tekstova u hinduizmu.Vede su kolekcije himni, molitvi, ritmova i instrukcija za
obrede.Tokom ovog perioda, razvijeni su osnovni koncepti hinduizma, uključujući ideje o Brahmanu (univerzalnom duhu) i atmanu (individualnoj duši).
• Upanišadska period (oko 800-200 pne):
• Upanišade su filozofski tekstovi koji su razvijali ideje izVeda. Fokusirale su se na metafiziku, karmu, reinkarnaciju i koncepte Brahmana i atmana. Ovi tekstovi
su postavili temelje za hinduističku filozofiju.
• Epski period (oko 200 pne - 200 ne):
• Tokom ovog perioda, dva velika epa, "Mahabharata" i "Ramayana", su napisana. Ovi epovi sadrže ne samo epske priče, već i učenja Bhagavad Gite, koja je
esencijalna hinduistička filozofska rasprava.
• Klasični period (200-1200 ne):
• Razvoj klasičnih tekstova poput Purana (mitološki epovi), Dharmashastra (pravna učenja) i različitih škola filozofije, uključujući Samkhya,Yoga, Nyaya,
Vaisheshika, Mimamsa iVedanta, obeležava ovaj period.
• Srednjevekovna i moderne promene (1200-1800 ne):
• Tokom ovog perioda, različiti osvajači i vladari, uključujući muslimanske osvajače i evropske kolonijalne sile, uticali su na hinduističko društvo. Ovo je takođe
vreme kada su se razvile bhakti pokreti, naglašavajući ličnu pobožnost i odnos sa bogovima.
• Britanska vladavina i renesansa (1800-1947):
• Period britanske vladavine u Indiji doveo je do susreta između hinduizma i zapadnjačkih ideja.Tokom ovog perioda, došlo je do obnove i reformi u
hinduističkim praksama. Mnogi intelektualci su radili na reinterpretaciji i modernizaciji hinduizma.
• Nezavisnost i savremeno doba (posle 1947):
• Nakon sticanja nezavisnosti od Britanske imperije 1947. godine, Indija je postala sekularna država, a hinduizam je ostao ključni deo kulture i identiteta.
Savremeno hinduizam se suočava s izazovima globalizacije, tehnološkog razvoja i socijalnih promena.
6. GRČKA MITOLOGIJA
• Grčka mitologija predstavlja bogat i složen sistem mitova, legendi i priča koji potiču iz drevne Grčke. Grčki panteon je naseljen bogovima i
boginjama, svaki sa svojim specifičnim karakteristikama, odgovornostima i mitološkim pričama. Na primer, Zevs je bio kralj bogova i gospodar
neba, Hera kraljica bogova,Atena boginja mudrosti,Apolon bog umetnosti i proricanja, dok su mnogi drugi imali svoje uloge.
• Heroji:
• Grčki mitovi takođe obuhvataju heroje, polubogove i ljudske likove koji su se istakli svojim podvizima i avanturama. Herakle (Herkul),Ahil
i Odisej su neki od najpoznatijih heroja grčke mitologije.
• Orakli:
• Orakli su sveta mesta gde su sveštenici ili sveštenice proricali budućnost ili davali savete pod uticajem božanske moći. Orakl u Delfima,
posvećen Apolonu, bio je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih u antičkom svetu.
• Titani:
• Titan je bio stariji božanski entitet pre nego što su došli olimpski bogovi. U grčkoj mitologiji, dolazi do sukoba između bogova Olimpa
(predvođenih Zevsom) i Titana, koji su predstavljali stariju generaciju božanstava.
• Mitski čudovišta:
• Grčki mitovi često sadrže čudovišta kao što su meduza, harpije, centauri i sirene. Ova mitska bića igrala su uloge u avanturama heroja i
često predstavljala izazove koje treba prevazići.
• Religiozni obredi i festivali:
• Grčka mitologija je bila duboko ukorenjena u svakodnevnom životu starih Grka, odražavajući se u njihovim religioznim obredima i
festivalima posvećenim bogovima i herojima.
7. ISTORIJA
• Mitski Počeci (Pre 2000. pne):
• Rane mitološke priče grčke kulture verovatno potiču iz predgrčkih perioda. Mnogi elementi kasnije grčke mitologije, poput bogova, heroja i mitskih bića, imaju svoje korene u starim religijskim
sistemima koji su postojali pre grčkih doseljenja u oblasti Balkanskog poluostrva.
• Mikenski Period (1600–1100 pne):
• Mikenska civilizacija, koja je cvetala od oko 1600. do 1100. pne, igrala je ključnu ulogu u razvoju rane grčke mitologije. Mitovi poput onih o Trojanskom ratu i herojima poput Ahila i Odiseja imaju svoje
korene u ovom periodu.
• Dark Age (1100–800 pne):
• Tokom mračnog doba, grčki narodi suočavali su se s političkim i ekonomskim izazovima. U ovom periodu, mitološki epovi, poput Homerovih "Ilijade" i "Odiseje", počeli su da se formiraju i prenose
usmenom predajom.
• Arhaični Period (800–500 pne):
• Arhaični period obeležen je povećanim pismenim zabeleškama mitova i stvaranjem verskih kultova posvećenih pojedinim bogovima. Mnoge grčke države razvile su svoje lokalne mitove i kultove,
stvarajući raznovrsnost u grčkoj mitologiji.
• Klasika (500–336 pne):
• Tokom klasičnog perioda, grčka mitologija postala je deo svakodnevnog života i umetnosti. Tragedije, poput onih koje su napisali Esil i Euripid, i komedije, poput onih koje su napisali Aristofan, često su
koristile mitološke teme. Filozofi poput Platona i Aristotela takođe su razmišljali o mitologiji u svojim delima.
• Helenistički Period (336–31 pne):
• Period vladavine Aleksandra Velikog i helenističkog carstva doneo je dodatne promene u grčku mitologiju. Kontakti s drugim kulturama doprineli su mešanju različitih mitoloških tradicija.
• Rimski Period (31 pne – 476 n.e):
• Rimsko osvajanje Grčke doprinelo je širenju grčke mitologije u Rimsko carstvo. Rimljani su preuzeli mnoge elemente grčke mitologije, pridavajući im svoje interpretacije i uklapajući ih u svoje
sopstvene religijske prakse.
• Vizantijski Period i Uticaj Hrišćanstva (476–1453):
• Pad Zapadnog Rimskog carstva i uspon Vizantijskog carstva označili su prelazak iz paganskog doba u period gde je hrišćanstvo postajalo dominantna religija. Mitološki elementi su i dalje bili prisutni u
umetnosti, ali su često bili reinterpretirani ili prilagođeni novim hrišćanskim normama.
9. NORDIJSKA MITOLOGIJA
• Nordijska mitologija, kao celina, obuhvata bogat i raznolik skup mitova, priča i verovanja koja su bila deo tradicije germanskih plemena u severnoj Evropi. Ovaj mitološki sistem
ima svoje karakteristične bogove, heroje, čudovišta i mitološke događaje
• Bogovi i Boginje:
• Nordijski panteon obuhvata različite bogove i boginje. Glavni bogovi uključuju Odina (boga mudrosti), Tor-a (boga groma i rata), Freja (boginju ljubavi i plodnosti) i Loki-ja (lukavog boga). Svaki od ovih
bogova ima svoje karakteristike i funkcije u mitologiji.
• Mitski Događaji:
• Nordijska mitologija sadrži različite mitološke događaje, uključujući stvaranje sveta, sukob između bogova i divova, Trojanski rat (nordijska verzija), kao i Ragnarok, koji predstavlja apokaliptički kraj
sveta.
• Heroji i Legende:
• Nordijski mitovi uključuju heroje poput Sigurda, Beovulfa i Beowulfove borbe sa zmajem, Fafnir-om. Ovi heroji često se suočavaju sa izazovima, bore se sa čudovištima i ostvaruju velika dela hrabrosti.
• Midgard i Devet Sveta:
• Svemir u nordijskoj mitologiji organizovan je u devet sveta, od kojih je Midgard (svet ljudi) samo jedan. Ostala sveta obuhvataju Asgard (svet bogova), Svartalfheim (svet tamnih vilenjaka), Alfheim (svet
svetlih vilenjaka) i druga.
• Rune i Magija:
• U nordijskoj mitologiji, rune su bili specifični znakovi koji su se koristili u magijske svrhe. Odin je, prema mitologiji, stekao znanje o runama tako što je proveo devet dana na visećem drvetu Yggdrasil.
• Sudbina i Ragnarok:
• Pojam sudbine je duboko ukorenjen u nordijskoj mitologiji. Norns, tri božanske sudbine, tkačice su sudbine koje oblikuju živote bogova i ljudi. Ragnarok je apokaliptički događaj koji označava kraj
sveta, u kojem će se odigrati ključna borba između bogova i njihovih neprijatelja.
• Eddas i Sagas:
• Edda je zbirka mitoloških pesama i proze koja sadrži ključna nordijska mitološka učenja. Sagas su priče koje govore o herojskim delima i događajima iz stvarnog života, a takođe često uključuju i
elemente mitologije.
10. ISTORIJA
• Predhrišćanski Period (do 8. veka):
• Pre nego što je hrišćanstvo stiglo na severnu Evropu, germanska plemena su imala svoje mitologije, uključujući nordijsku. Ovi mitovi su se prenosili usmenom predajom i bili su deo svakodnevnog
života.
• Viking Era (8. do 11. veka):
• Tokom viking era, nordijski narodi, poput Norvežana, Danaca i Šveđana, širili su se na različite delove Evrope, uključujući i oveće delove Britanije. Mitološki elementi su bili značajni u životu Vikinškog
društva, od umetnosti do pogrebnih obreda.
• Edda i Skaldski stihovi (9. do 13. veka):
• "Starija Edda" i "Mlađa Edda" su dva ključna izvora nordijske mitologije. Ovi tekstovi sadrže mitološke pesme, priče i opise božanstava. Skaldski stihovi, koje su stvarali pesnici poznati kao skaldi, takođe
su bili važan način prenosa mitoloških motiva.
• Skandinavsko hrišćanstvo (11. vek):
• U 11. veku, hrišćanstvo se počelo širiti u skandinavske zemlje. Tokom ovog perioda, došlo je do sukoba između stare nordijske religije i nove hrišćanske vere. Iako su mnogi elementi nordijske
mitologije preživeli, hrišćanstvo je postepeno postajalo dominantno.
• Snorri Sturluson (13. vek):
• Snorri Sturluson, islandski istoričar i pesnik, napisao je "Mlađu Eddu" i "Heimskringlu", koja sadrži kraljevske sagu. Njegovi radovi su ključni za razumevanje nordijske mitologije.
• Vizantijski Period (do 15. veka):
• Tokom srednjeg veka, nordijski mitološki elementi i dalje su živeli u folkloru i pesništvu. Međutim, kulturni i verski pejzaž značajno se promenio pod uticajem hrišćanstva.
• Romantični Period (19. vek):
• U romantizmu, interesovanje za staru nordijsku kulturu ponovno se probudilo. Pesnici i pisci, poput braće Grim i Richarda Wagnera, inspirisali su se nordijskom mitologijom u svojim delima.
• Savremeni Period:
• Danas, nordijska mitologija ima snažan uticaj na književnost, umetnost i popularnu kulturu. Stripovi, filmovi, video igre i književni radovi često koriste motive iz nordijskih mitova.
12. EGIPATSKA MITOLOGIJA
•
Egipatska mitologija je složen i fascinantan sistem verovanja koji je oblikovao duhovni život drevnog Egipta tokom hiljada godina. Ovaj mitološki panteon bogova, priča i verovanja
odražava duboko ukorenjenu egipatsku kulturu i filozofiju. Evo opsežnijeg pregleda egipatske mitologije:
• Stvaranje Sveta:
• Egipatski mit o stvaranju sveta varira u različitim tekstovima. Jedan od najpoznatijih mitova govori o bogu Atumu (ili Ra) koji je stvorio sebe iz prvobitnog okeana Nuna, a zatim je stvorio bogove Šu
(vazduh) i Tefnut (vlažnost). Iz njih su proizašli Geb (zemlja) i Nut (nebo), koji su zatim rodili Osirisa, Izidu, Seta i Neftis.
• Osiris i Mit o Obnavljanju Života:
• Mit o Osirisu jedan je od najvažnijih u egipatskoj mitologiji. Osiris je kralj Egipta kojeg ubija njegov brat Set, ali ga njegova sestra Izida obnavlja. Ovaj mit predstavlja ciklus života, smrti i ponovnog
rađanja, s Osirisom simbolizujući plodnost i obnavljanje.
• Farao kao BožanskiVladaoci:
• Farao je smatran božanskim vladarem, inkarnacijom boga Horusa na zemlji. Farao je imao specifičnu ulogu u održavanju reda i balansa u društvu, a njegova veza s bogovima pružala mu je božanski
legitimitet vlasti.
• Bogovi Egipatskog Panteona:
• Egipatski panteon bio je izuzetno bogat i raznolik. Neke od najvažnijih božanstava uključuju Ra-a (boga Sunca), Hathor (boginju ljubavi i radosti), Anubisa (boga mumifikacije i zaštite grobova), Thoth-a
(boga mudrosti), Sekhmet (boginju rata) i mnoge druge.
• Zodijak i Mitološke Priče:
• Egipćani su imali svoju verziju zodijaka, a različite sazvežđa bila su povezana s mitološkim pričama. Na primer, mit o Orionskom pojasu i sazvežđu Oriona imao je svoje mesto u egipatskoj mitologiji.
• Knjige Mrtvih :
• "Knjiga Mrtvih" bila je kolekcija tekstova i molitvi koja je pratila pokojnike u zagrobni život. Tekstovi su služili kao vodič i obezbeđivali zaštitu i pomoć u susretu s božanstvima zagrobnog sveta.
• Hijeroglifi i Kulturni Uticaj:
• Egipatski mitovi bili su često prikazivani u umetnosti, a hijeroglifi su koristili za zapisivanje mitoloških priča na zidovima hramova i grobnica. Ova pisanja ostavila su dubok uticaj na razvoj egipatske
kulture i umetnosti.
13. ISTORIJA
• Predhrišćanski Period (Pre 3000. pne - 310. pne):
• Rane egipatske mitološke predstave formirane su u vreme neolita, a prateći razvoj civilizacije duž reke Nila. Bogovi i mitovi ovog perioda često su bili povezani s prirodom, ritmovima reke i
poljoprivredom. Ubrzo se pojavljuju bogovi kao što su Ra, Osiris, Izida i Horus.
• Doba Starog Kraljevstva (2686. - 2181. pne):
• U dobu Starog Kraljevstva, bog Ra postaje jedan od najvažnijih božanstava. Farao je smatran živim bogom na zemlji, a egipatski panteon postao je organizovan sa specifičnim funkcijama bogova.
• Prva Međunarodna Periode (2181. - 2040. pne):
• Period nakon Starog Kraljevstva karakteriše fragmentacija Egipta i podela na Gornji i Donji Egipat. Bogovi iz određenih regiona postali su važniji, a neki lokalni mitovi dobijaju na značaju.
• Srednje Kraljevstvo (2040. - 1640. pne):
• Tokom Srednjeg Kraljevstva, bogovi kao što su Amon i Osiris dobijaju na popularnosti. Pojavljuje se i mit o Osirisu, koji postaje centralni element egipatske religije.
• Druga Međunarodna Periode (1640. - 1550. pne):
• Tokom ovog perioda, Egipt doživljava invaziju Hiksa, naroda izvan Egipta, što dovodi do promena u religijskim praksama i mitološkim učenjima.
• Doba Novog Kraljevstva (1550. - 1070. pne):
• Doba Novog Kraljevstva donosi revitalizaciju starih mitova i izgradnju veličanstvenih hramova posvećenih bogovima. Amon postaje centralni bog, a faraon Amenhotep IV (Akhenaten) uvodi
monoteističko štovanje boga Sunca, Atona.
• Treći Intermedijarni Period (1070. - 712. pne):
• Tokom ovog perioda, Egipt doživljava političku nestabilnost i dominaciju stranih sila, uključujući Asiriju i Persiju. Religiozne prakse prolaze kroz promene, a neki bogovi dobijaju nove karakteristike.
• Helenističko i Rimsko Doba (332. pne - 395. n.e):
• Posle Aleksandrove invazije i uspona helenističkog perioda, grčki i rimski uticaji počinju da se prepliću s egipatskom mitologijom. Neki egipatski bogovi se identifikuju sa grčkim i rimskim bogovima.
• Hrišćanstvo i KrajTradicionalne Egipatske Mitologije (4. vek n.e.):
• Kako se hrišćanstvo širilo, tradicionalna egipatska mitologija postepeno gubi svoj uticaj. Hramovi su zatvarani, a stari obredi su zamenjivani novim hrišćanskim praksama.
