Cica Jordan

1. Лексика – речи и изрази
Тумачења речи и израза из приповетке
Чича Јордан

2. Чича Јордан, Стеван Сремац (1855−1906)
 Приповетка са тематиком из београдске средине
 Чича Јордан је родом из Старе Србије (околина
Пећи)
 Тема: несвакидашња доброта, душевност и
разумевање чича Јордана према малом крадљивцу
воћа којем све опрашта и скрива га од оца у своју
колибу.
 Чича Јордан: говедар, ашчија, фурунџија,
млекаџија, баштованџија, пудар

3. Чича Јордан
 Поређење са Аргусом, вечито будним чуваром из
грчке митологије: одговорност и поузданост
 Супротност: предани чувар који много воли и разуме
децу
 Супротност са чича Јорданом – Гилетов отац: строг и
насилан човек
 Дескрипција (опис) раскошних воћњака и винограда –
рајски изглед

4. Карактеризација лика чича Јордана
 Говорна или језичка карактеризација
 туђице или позајмљенице
 турцизми: ашчија, рабаџија, берићет,
сокак…
 русизми: казначеј – рус. заст. благајник;
 латинизми: плебисцит лат. – народно
изјашњавање о битним државним
питањима; референдум

5. Карактеризација лика чича Јордана
- локални говор у служби
карактеризације ликова
дијалекат – некњижевни говор
дијалектизми (провинцијализми): несу
(нису), поцврста је (чврста је), 'оће те
одржи убаво (одржаће те лепо), a ја (си)
душу да изгубим; шиљасто (шиљато),
татко (тата), казуј се (кажи своје име).

6. Дијалектизми
– Тој ли учите у чкољу, тој ли ве је учитељ научио?
– А што ниси поно већу мотку, чича Јордане?
– Несам јучерањи бачованџија и пудар
– ене га
– саг по старос!
– од данас нема веће. Несу ово дуње! – вели чича
– ласно би ви било;
– ја би бегао од вас,
– Па стани на ону другу, поцврста је – ’оће те одржати

7. Дијалектизми
– Да направи посла и мени и старејима!
– Татко кој’ ти беше?
– нећу да те пустим доклен ми се не кажеш.
– Пантим га кад јоште малецан беше!
– Беше и он... ама, овакав укаченик не беше!
– Што те орезили овај окаченик твој!
– ћу му се пофалим с тебе.

8. Дијалектизми
– Сад ћу да викнем влас’, да те причува докле ја
скокнем до твоју кућу!
– ’Ајде, силази па бегај куд знаш!
– он не гледа куд удара, него што дофати.
– Па да те скутам, несретниче?
– Џаба ти и бијење, кол’ки стра’ изедо’.

9. Лексика
Занимања: говедар, пудар, фурунџија, млекаџија,
баштованџија (или пудар), ашчија, рабаџија, казначеј.
Особине: поуздан и поштен, поглавито погодан,
адамско колено (чича Јордан); штедра, благословена,
обилна (јесен)...
Глаголи: наимати се, бленути, кокетовати,
саблазнити, заграјати, дерати се, утећи, зборити,
долијати, ушепртљати се, доминирати, хукати,
проказивати, орезилити...

10. Изрази:
 испекао свој занат;
 није више ни изволевао;
 одерати као вола у купусу;
 вода пљушти на уста;
 забрањено воће;
 Алајбегова слама или пусто масло;
 бежати и скакати као без душе;
 тесна посла;

11. Изрази
 поче са сливе, а сврши са аманети;
 врат да скршиш;
 загребати у страну;
 врло критичан положај;
 прснуше куд које;
 док не прође беда.

12. Лексика
 скраћени облици речи: отворив (јаку паљбу), дари
(дарови);
 аугментатив (реч увећаног значења) – дечурлија;
 застарели облици прилога више и највише (већма и
највећма).
 пренесена (фигуративна) значења: чворак – (мн.
чворци и чворкови) 1) зоол. а) врста птице певачице,
селице из истоимене породице. б) породица мањих
птица певачица, селица. 2. фиг. мало дете; уопште мали
човек.

13. А–В
 алајбегова слама (алајбеговина) покр. израз
– оно што нема власника, о чему нико не води
рачуна
 Аргусово око – Аргус – старогрчки стооки
чувар, у тексту: оштро око које све запажа и
ништа му не може остати незапажено.
 ашчија тур. – кувар, гостионичар, куварица,
гостионичарка; Јордан опет ашчија, а не треба
ни да кажем да му ашчиница добро ради.
Сремац.
 бреме – а) тежак терет који се носи на себи,
човек или животиња б) фиг. терет, тешкоћа,
мука.
 берићет – а) добар принос плодова б)
изобиље, благо. в) срећа, успех, напредак.

14. К
 казначеј – рус. заст. благајник
 кокетовати, кокетирати – 1) показивати своју
наклоност са жељом да се изазове свиђање; 2)
фиг. показивати, истицати што као своју вредност,
парадирати чим.
 колиба – 1) привремена кућица, понајвише од
трске, коља или плетера, покривена грањем,
кором, лишћем, сламом и сл., какве имају пастири
на пашњацима и виноградари по виноградима. 2)
кућица за нарочиту сврху.
 корпоративно – прил. скупно, сви заједно.
Кренуше се сви корпоративно. Сремац.
 крвник – човек који извршава смртне казне,
џелат; онај који је извршио убиство, убица; крвни
непријатељ; бездушан, окрутан човек, мучитељ.

15. М–Н
 мимопролазећи – несврш. б) мимоилазити.
Мимоилазећи крај Мицковог дућана, зачуше неки лом у
дућану. Сремац.
 млекаџија, ијекавски мљекаџија, млекар – онај који
потрошаче снабдева, опскрбљује млеком, продавац или
разносач млека.
 наимати се -ам (се) – узети у најам, на рад, у службу.
 новајлија – а) човек који је нов, почетник у неком
послу, онај који је тек почео нешто да ради. б) који је
тек дошао (у неку средину или на неки посао),
новодошавши, новак.

16. О–П
 орезилити тур. – осрамотити, обрукати.
 плебисцит лат. – изравно, непосредно гласање свега
народа о неком питању, референдум.
 плот, плотови – ограда од прошћа, летава, дасака,
сплетеног прућа, тараба.
 поворка – (дат. -ци) 1. низ живих бића која се крећу
једно за другим. 2. мноштво чега што се налази као у
неком реду или се измењује једно за другим.
 поглавито – прил. а). у првом реду, понајвише. б).
особито, нарочито.
 прошће – зб. им. од проштац; прошћак – плот од
прошћа.
 пудар – чувар винограда или других усева

17. Р–С
 рабаџија тур. – онај који се бави превозом робе теретним
запрежним колима.
 работа – 1.а. (често презр.) одређена активност, делатност. б)
рад, посао труд (обично физички непосредни). 2. заст. а.
присилни рад, кулук. в. зб. најамни радници, кулучари.
 сестричина – сестрична, сестрина кћи, нећакиња.
 синовица – братова кћи другом брату или другој браћи.
 сокак тур. – мања улица, цеста.

18. Т–Ф
 тишлерај варв. – столарија, столарство; столарски занат.
Ено где се у Пожаревачком казненом заводу усавршавају у
тишлерају. Сремац.
 ћопек тур. покр. – (вок. ћопече; мн. ћопеци) 1) пас, псето.
2) погрдно мангуп, глупан, будала.
 убаво – прилично лепо, дивно, красно.
 фурунџија варв. – 1) онај који прави пећи, фуруне,
пећар. Вук Рјечник 2). пекар, хлебар.

19. Ч–Ш
 чаршија тур. – 1) део насеља где се развио трг.
пословни део града; трговачка четврт. 2) зб. фиг. а)
становници чаршије, трговци и занатлије чије су радње,
дућани на тргу, пословни свет. б) грађанско друштво са
својим политичко-друштвеним назорима, малограђани,
малограђанство.
 чворак – (мн. чворци и чворкови) 1) зоол. а) врста
птице певачице, селице из истоимене породице. б)
породица мањих птица певачица, селица. 2. фиг. мало
дете; уопште мали човек.
 џабе тур. = џаба – прил. 1) бесплатно, бадава, по
ниској цени. 2) узалуд, низашта.
 штедро – прил. дарежљиво, издашно; јако, обилато.