1. PREDMET,ZADACI, ORGANIZACIJA I RAZVOJ MEDICINE RADA U NAŠOJ ZEMLJI 2. OBIM DELATNOSTI ZDRAVSTVENE STANICE U RADNOJ ORGANIZACIJI 3. OBIM DELATNOSTI SLUŽBE ILI DISPANZERA ZA MEDICINU RADA

1. 1
MEDICINA RADA SKRIPTA II DEO
1. PREDMET,ZADACI, ORGANIZACIJA I RAZVOJ MEDICINE RADA U NAŠOJ ZEMLJI
MR je medicinska disciplina koja se bavi psihofiziologijom rada, ispitivanjem uslova rada, prof. i
drugih ostecenja pod uticajem rada, njihovim lecenjem i sprecavanjem njihovog nastanka.
Medicina rada proucava ucestalost povreda na radu i etiologiju profesionalnog traumatizma,
predlaze primenu licnih i tehnickih mera zastite na radu. Stara se o primeni blagovremena i
adekvatne medicinske i prof. rehabilitacije posle povrede ili oboljenja kao i oceni radne sposobnosti
za odredjeno radno mesto. Proucava odsutnost sa posla kao i uzroke koji da nje dovode i predlaze
preventivne mere.
Medicina rada ispituje :
o Uslove rada još pre izgradnje I puštanja u rad proizvodnih pogona, fabrika, I zalaže se za
primenu savremenih principa zaštite na radu
o Tehnološke procese , počev od sirovina, međuprodukata, otpadaka I finalnih produkata
o Povoljne I nepovoljne uticaje radne sredine
o Sistem školovanja I uvežbavanja novih radnika
o Problem u zaštiti žene radnice
o Problem zaposlenja I rada radnika na određeno vreme
o Raznovrsne problem kao što su stanovanje radnika, lična higijena na radu, odmor….
Sluzba MR je u nasoj zemlji organizovana tako da postoje:
1) zdravstvene stanice na nivou radne organizacije,
2) sluzbe ili dispanzeri na nivou opstine,
3) zavodi za MR na nivou regiona,
4) institiuti na nivou pokrajne odnosno republike.
Dispanzeri su obicno organizovani u okviru domova zdravlja ili medicinskih centara.
2. OBIM DELATNOSTI ZDRAVSTVENE STANICE U RADNOJ ORGANIZACIJI
Lekar sa ostalim osobljem zdravstvene stanice obavlja sledece poslove:
o Ispitivanje kandidata za zaposlenje i davanje misljenja o radnoj sposobnosti,
o sistematskii pregledi u cilju ispitivanja opsteg zdr. stanja radnika,
o prati process adaptacije novih radnika , kao I adaptaciju radnika pri promeni radnih mesta,
uslova rada, režima rada I odmora
o proucava izvore i uzroke bolesti, povreda i ostecenja, uzroke odsutnosti sa posla,
o Kontrola uslova rada, odmora, rekreacije, ishrane, sanitarnih uredjaja, prevenecija masovnih
bolesti, nadzor bezbednosti na radu, Dg., lecenje, organizacija i pruzanje prve pomoci
radnicima,
o Predlaže I preduzima preventivne mere za sprečavanje masovnih bolesti
o Vrši periodično zdravstvenu kontrolu I konsultacije sa radnicima obolelih od hroničnih I
profesionalnih bolesti I invalidima rada
o Organizuje službu hitne pomoći
o U slučaju smanjene radne sposobnosti priprema dokumentaciju I upućuje radnike na
invalidsku komisiju radi ocene radne sposobnosti
o Svakih 6 meseci podnosi izveštaj svojoj matičnoj organizaciji
o Sprovodi zdravstveno prosvećivanje radnika I obuku radnika za pružanje prve pomoći
o Stalno prati morbiditet, traumatizam I odsutnost sa posla radnika
o Briga o medicinskoj i profesionalnoj rehabilitaciji posle bolesti ili povreda, saradnja sa drugim
sluzbama unutar radne organizacije ako i sa ostalim drzavnim ustanovama, san. inspekcijom,
inspekcijom rada…

2. 2
Minimum stucnog kadra: 1 lekar, 2 sestre, 1 santarni tehnicar.
Ordinacija (radni sto, lezaj,aparat za pritisak, slusalice), radna soba (instrumenti za obradu i
previjanje rana i oprema za antropometrijska merenja, decimalna vaga za merenej tt,
visinometar,caliper za merenje debljine kožnih nabora), soba za injekcije, kartoteka.
3. OBIM DELATNOSTI SLUŽBE ILI DISPANZERA ZA MEDICINU RADA
Dispanzer za medicinu rada obezbedjuje preventivnu i eventualno kurativnu zdr. zastitu jednoj ili
vise organizacija na teritoriji jedne ili vise opstina.
o Kratkorocni i dugorocni plan i program za zastitu radnika,
o Strucna i metodoloska pomoc zdravstvenim stanicama koje su u sluzbi dispanzera ili opste
medicine,
o Ispituje uslove rada u radnoj organizaciji i odredjuje radna mesta sa posebnim uslovima
rada,
o Prati zdravstveno stanje, povrede na radu i van rada i odsutnost sa posla i radi na njihovom
saniranju.
o Prethodni i periodicni pregledi radnika na radnim mestima sa posebnim uslovima rada kao i
n a ostalim radnim mestima,
o Sarađuje sa timom za profesionalnu orjentaciju I pruža zdravstvenu zaštitu učenicima pri
izučavanju zanimanja I mladim radnicima
o Kurativni rad za radnike koji nemaju organizovanu svoju zdravstvenu stanicu
o Saradnja sa samoupravom, sluzbom za zastitiu na radu, inspekcijom rada i sanitarnom
inspekcijom…
Da bi bila sposobna za obavljanje navedenih poslova organizovana služba ili dispanzer za
medicine rada treba da ima odgovarajući kadar I radni proctor I opremu.
Osoblje:
1lekar spec. medicine rada, 2 zdravstvena tehničara 2 laboratorijska tehnicara, 1 biohemicar
/toxikolog, 2 administrativna radnika, specijalisti/konsultatnti (interna, neuropsihijatriju, oftalmolog,
ORL, radiologija i psihologija)
Radni prostor:
Ordinacija za rad specijaliste medicine rada, kabinet na funkcionalno ispitivanje (EKG, spirometrija),
laboratorija za uzimanje materijala i hematološke analize, laboratorija za tox analize, prostorije za
ispitivanje sluha i vestibularnog aparata, prostorije za konsultante
Oprema
Oprema za ordinaciju, ekg, spirograf za malu spirometriju, barometer, aparat za ispitivanje kolornog
vida, audiometer, oftalmoskop, perimetar
4. OBIM DELATNOSTI ZAVODA I INSTITUTA ZA MEDICINU RADA
Obim delatnosti zavoda zavisi od oblasti koju pokriva i da li pored strucnog i naucnog rada vrsi i
nastavni rad.
o Strucno-metodoloski rad u pruzanju pomoci službama I dispanzerima za medicine rada,
naučno istarživački rad u oblasti MR, Dg. i verifikacija prof. oboljenja i izdavanje ekspertiza
radne sposobnosti na osnovu sprovedenih ispitivanja
o Nastava za student med. fakulteta i ostale skole koje u nastavnom programu imaju predmet
MR,
o Ispitivanje uslova rada i radne sredine i izdavanje strucnih elaborata i sertifikata u skladu sa
zakonskim propisima o zaštiti na radu, periodicni i vanredni pregledi radnika.
o Epidemiološka ispitivanja zdravstvenog stanja određenih grupa radnika, koji rade na mestima
sa posebnim uslovima rada u cilju ranog otkrivanja profesionalnih I drugih oboljenja u vezi sa
radom, I davanje predloga mera za njihovo sprečavanje
o Naučnoistraživački I stručno metodološki rad iz oblasti profesionalne orjentacije

3. 3
5. PROFESIONALNE ŠTETNOSTI. KLASIFIKACIJA PROFESIONALNIH ŠTETNOSTI
DEF :Prof. štetnosti su faktori poreklom iz procesa proizvodnje, uslova radne sredine i
organizacije rada koje mogu štetno delovati na zdravlje i radnu sposobnost radnika.
Dovode do organski i funkcionalnih patoloskih promena na organima ili organskim sistemima,
osnovni su uzrok prof. bolesti, mogu dovesti do nepovoljnog toka opstih oboljenja, cestog
izostajanja sa posla, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti. Karakter I način dejstva
profesionalnih štetnosti može biti hemijski, fizički, mehanički I biološki.
Osnovna podela:
1) Stetnosti u vezi sa nefizioloskim uslovima pri radu i usled nepravilne organizacije rada,
2) Stetnosti u vezi sa procesom proizvodnje i
3) Stetnosti u vezi sa nedostacima opstih tehnickih i sanitarno-higijenskih uslova.
1) Prekovremeni rad, prekomerni intenzitet rada, neracionalni razim rada, dugotrajan prisilan
polozaj tela pri radu, prekomerno naprezanje pojedinih organa I sistema
2)
o A Stetni fizicki faktori (nepodesni klimatski uslovi: temperature, atmosferski pritisak,
vlaznost vazduha. energija zracenja: jonizujuce zracenje, UV, IC, lasersko, preterano jaki
izvori svetlosti. mehanicka energija: buka, vibracije, UZ),
o B Stetni fizicko-hemijski faktori (toksicne materije koje se javljaju u proizvodnji kao
sirovine,primese,međuprodukti ili definitivni proizvodi, proizvodna prasina)
o C Stetni bioloski faktori (mikrobi, gljive, paraziti, bolesne zivotinje)
3) Nedovoljna kubatura, slaba ventilacija, neadekvatno zagrevanje i osvetljenje. Ukoliko su
faktori izvan dozvoljenih granica/doza/koncentracija govorimo o ranom mestu sa posebnim
radnim uslovima/rizikom po zdravlje. Stepen zavisi od koncentracija i broja noxi. Kod nas
postoje posebni propisi za ova radna mesta : obavezna prethodna ispitivanja uslova rada pre
puštanja proizvodnih kapaciteta u pogon, obaveza radnih organizacija da se otklone nedostaci u
zaštiti na radu, prethodni i periodici pregledi radnika zaposlenih na ovim radnim mestima.
6. PROFESIONALNA OŠTEĆENJA. LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI
Ostecenja organizma nastala pod uticajem prof. stetnosti koja su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa
obavljanjem poslova u redovnom zanimanju. Prof . oštećenja se dele na 2 grupe:
1) Povrede na radu (prof. traumatizam). Nesreća na poslu = iznenadni , neočekivani I neplanirani
događaj nastao neposredno ili posredno,a u vezi sa radom u redovnom zanimanju, koji može dovesti
do fizičke povrede tela.
2) Prof. oboljenja = sva oštećenja zdravlja hroničnog I akutnog toka koja su u vezi sa radom u
redovnom zanimanju. Najveći broj prof oboljenja nastaje kao posledica dejstva prof štetnosti.
Pored etioloskih faktora u pojavi prof. oboljenja ucestvuju i individualne osobine, prelezane i
postojece bolesti, urodjena ili stecena otpornost,životni standard, psihofizicka kondicija... Pocetak
oboljenja se tesko zapaza, sumiranjem dolazi do klinickih manifestacija (hroniciteta). Iznenadna
pojava prof. oboljenja se izjednacava za nesrecom na radu.
Prema specificnosti (da li se javljaju kod ostalog stanovnistva) uzroka razlikuju se:
1. Specificna (u uzem smislu) i ona se po pravilu ne pojavljuju kod ostalog stanovništva. Npr:
pneumokonioze, trovanja profesionalnim otrovima, dekompresiona bolest, vibraciona bolest
2. Nespecificna (u sirem smislu) prof. oboljenja. Uzroci nespecificnih su nefizioloski uslovi i
nepovoljni sanitarno-higijenski i tehnicki uslovi. Ona se po pravilu javljaju i kod ostalog
stanovništva, ali daleko češće kod određenih zanimanja. Npr: ravni tabani I proširene vene
kod ljudi koji obavljaju posao u stojećem stavu, deformitet kičme kod teških fizičkih
naprezanja.

4. 4
Prema propisima soc. osiguranja prof. oboljenja se dele na prof. oboljenja sa i bez prava na
obestecenje. Uslovi za priznavanje prof. bolesti: pozitivna radna anamneza o ekspoziciji
odredjenim prof. stetnostima, klinicka slika sa pojavamaopsteg ostecenja organizma ili po
zivot vaznih organa, pozitivni laboratorijski/RTG nalazi, oštećenja određenih funkcija.
7. PREVENTIVNI MEDICINSKI PREGLEDI RADNIKA
Preventivni meciniski pregledi imaju za cilj da utvrde zdravstveno stanje, daju ocenu radne
sposobnosti pre zaposlenja odnosno da otkriju patoloska stanja i rane znakove oboljenja u toku rada.
Prethodni pregledi se rade za ciljem da se utvrdi zdravstveno stanje i radna sposobnost kandidata za
zaposlenje na radno mesto sa posebnim uslovima rada (org. upucuje radnika sa posebnim obrazcem -
navodi se radno mesto i stetnosti . U dispanzereru, ispitivanja, a na osnovu rezultata i zahteva radnog
mesta donosi ocenu radne sposobnosti za to radno mesto.
Periodicni pregledi vrse se u cilju kontrole zdravstvenog stanja radnika koji su eksponirani prof.
stetnostima dok jos nije doslo do ostecenja ili patologije. Periodicno ispitivanje uslova radne sredine.
Uporedjivanje dobijenih rezultata. Utvrdjivanje stepena rizika po zdravlje. Sprečavanje opasnosti po
zdravlje bolesnika.
Vanredni pregledi ako okolnosti zahtevaju. Ako se pojavi veći broj slučajeva sa sličnim simptomima I
postoji opasnost od epidemije ili profesionalnog trovanja , ako se pojave novine u procesu
proizvodnje koje sadrže povećanu opasnost po zdravlje radnika, ako je povećana dnevna odsutnost
sa posla .
Sistematski pregledi su od posebnog zancaja za mlade, zene, stare i invalide rada jer su najpodlozniji
stetnim uticajima. Svake 2-3 godine. Svrha je rano otkrivanje bolesti pri nepovoljnim uslovima rada,
planiranje odgovarajućih mera zaštite na radu.
Pregled sadrzi anamnezu (licnu, porodicnu, profesionalnu, socio-epidemiolosku), antropometrijska
merenja (TM, TV, debljina koznih nabora, pregleda po sistemima, EKG, mala spirometrija, KKS,
sedimentacija, urin, RTG pluca) specijalisticki pregledi. U slučaju postojanja buke pregled orl I
audiogram.
U slučaju postojanja profesionalnog oboljenja , zavisno od stepena oštećenja zdravlja preporučuje se
:
o nastavak rada uz saniranje nepovoljnih faktora sredine
o promena radnog mesta ( privremeno uz lečenje ili trajno)
o invalidska penzija
o novčana nadoknada
8. RAD I RADNA SPOSOBNOST. VRSTE RADA I POTROŠNJA ENERGIJE
Radna sposobnost je karakteristika stanja delatnosti coveka i moze se ceniti sa raznih aspekata
(bioloski, fizioloski, psiho.) Radna sposobnost se meri prema karakteru radnih zadataka i njihovih
rezultata.
Sa fizioloske tacke gledista postoje tri vida misicnog rada:
o dinamicki pozitivan (premstanje tereta u pravcu suprotnom od sile teze), podizanje tereta,
premeštanje po horizontali
o dinamicki negativan kada se kretanje obavlja u pravcu sile teže
o staticki (bez pomeranja tereta, a mišićni napori su usmereni na održavanje ili obezbeđenje
položaja tela).
Klasicna podela na fizicki i umni rad je uslovna (uvek postoji kombinacija oba rada).Nije moguća
nikakva mišićna delatnost bez učešća nervnog sistema ni umni rad bez mišićne delatnosti.
S obzirom na razlicit stepen automatizacije u razlicitim delatnostima rad se moze podeliti na:

5. 5
o Rad koji karakterisu znatna misicna naprezanja(kovaci, kopaci, nosači tereta),16,75 -25,12
MJ dnevno
o Rad kod mehanizovanih procesa proizvodnje sa neznatni misicnim naporima (rukovodjenje
mehanizacije),
o Rad kod poluautomatizovani i automatizovanih procesa, monoton,
o Rad na konvejerima,
o Rad vezan sa rukovanjem iz daljine (veoma umni rad),
o Umni rad (moze biti veoma raznovrsan.
o Potrosnja kiseonika: do 0.5l/min – laki rad, od 0.5 do 1l/min – umereni i vise od 1l/min –
tezak rad.
o Energetska potrosnja: do 10.47kJ/min – kod lakog, od 10.47 do 20.93 kJ/min – kod
umerenog, vise od 20.93kJ/min – kod teskog rada. Na potrosnju uticu i organizacija i rezim
rada i odmora,utreniranost, mikroklimatski uslovi.
o Graft je dao gradaciju za korišćenje rezervne radne sposobnosti
I stepen radnik može da vrši svoj rad automatski koristeći min voljnu kontrolu (
vožnja bicikla na ravnoj površini)
II stepen fiziološka radna sposobnost gde se rad može vršiti bez posebnih naprezanja
volje , a anastali zamor potpuno nestaje u toku odmora I noćnog sna
III stepen – korišćenje “ običnih rezervi” , rad se odvija specijalnim naprezanjem
volje I tako nastao zamor ne iščezava za vreme noćnog odmora
IV stepen uključuju se rezerve koje nisu pod uticajem volje radnika,a zaštićene su pri
običnim uslovima funkcijom vegetativnog nervnog sistema. Takva delatnost dovodi
do opšte iscrpljenosti organizma.
Informativno – proces mišićne kontrakcije protiče kroz 2 faze
1. Aerobna faza – ¼ mlečne kiseline se oksidiše do co2 I h2o, a na račun oslobođene e ostali
deo mlečne kiseline prelazi u glikogen
2. Anaerobna – cepanje atp na adp I fosfornu kiselinu
9. ZAMOR I PREMOR. PREVENTIVNE MERE ZA SUZBIJANJE ZAMORA I PREMORA I POVEĆANJE
RADNE SPOSOBNOSTI
Def : Zamor je stanje privremeno smanjene radne sposobnosti praceno fizioloskim i proizvodnim
promenama kao posledica rada odredjenog intenziteta i trajanja.
Raznovrsnost manifestacija zamora (umni, fizicki, lokalni, opsti), po karakteru (akutni, hronicni,
primarni, sekundarni) i dinamici onemogucava njegovo merenje i ocenu. Umor je subjektivna
manifestacija zamora.
Teorije o zamoru :
1. Predstavlja iscrpljivanje energetskih rezervi u mišićima
2. Teorije o trovanju organizma produktima raspada belančevina ili uh
3. Teorija zagađenja organizma raspadnim produktima posebno mlečne kiseline
U novije vreme 2 teorije :
o Biohemijska teorija ili humoralno-lokalistička teorija zamora tvrdi da uzrok zamora ne treba
traziti u promenama funkcionalnog stanja CNS-a, vec u slabljenju perifernog aparata za
kretanje ( miografijom dobijene povecanje amplituda biostruja pri kraju rada).
o Neurofizilolska teorija predlaze da dispozicija coveka prema radu u svakom momentu zavisi
od stepena aktivacije dva sistema: inhibicionog i aktivacionog (objasnjava zasto se zamor
javlja u uslovima monotonog rada isto tako se moze izgubiti pri iznenadnoj pojavi nekog
spoljnjeg dogadjaja. Se zasniva na ravnoteži aktivacionog sistema koji uklanja zamor i
inhibitornog sistema koji stvara osećaj zamora. Inhibitorni sistem se nalazi u diencefalonu i
srednjim jezgrima talamusa odakle inhibitorni impulsi mogu dospeti do kore velikog mozga
stvarajući osećaj zamora i sna. Aktivacioni se nalazi u retikularnoj formaciji velikog mozga.

6. 6
Def : Premor je stanje hronicnog zamora. Javlja se postepeno i vremenom se pojacava a traje i pre
pocetka radnog dana.
Malaksalost, netrpeljivost, tendencija ka depresiji, gubita energije i volje za radom. Glavobolja,
vrtoglavica, nesanica, smanjenje pamcenja i paznje, gubitak apetita i drugi poremecaji. Kod
premorenih osoba postoji povecana sklonost ka traumatizmu i apsentizmu. Cesti su kod osoba sa
psihickim konfliktima i drugim teskocama. Th - odmor
Pored uvodjenja mehanizacije i automatizacije veliki znacaj u suzbijanju zamora i premora se
pridodaje fizioloskoj racionalizaciji rada.
1) Racionalna organizacija radnog procesa obuhvata kompleks mera za izgradjivanje radnih
pokreta (ravnomerni pokreti, bez suvisnih pokreta, ritmicnost pokreta, naizmenicna pojava
statickog i dinamickog napora)
2) Uvezbavanje i trening (brzo prihvatanje i formiranje radnih navika) (smanjenje E potrosnje)
3) Racionalan rezim rada i odmora ( naizmeničan prelaz od perioda rada u period odmoru toku
radnog vremena i godisnji).
Poboljsanju radne sposobnosti takodje doprinosi poboljsanje uslova radne sredine.
10. NORMIRANJE MIKROKLIMATSKIH USLOVA ( ZONA UDOBNOSTI, ZAPRAVO PODNOŠLJIVI
USLOVI, NEPODNOŠLJIVI USLOVI)
Norme mikroklimatskih uslova treba da obezbede u procesu termoregulacije takav odnos
fizickohemijskih procesa pri kom bi se odrzalo stabilno toplotno stanje u toku dugog vremenskog
perioda bez smanjenja radne sposobnosti. Normiranje je neophodno radi prevencije pregrevanja ili
prehladjivanja radnika izlozenih konveksionoj ili radiacionoj toploti ili hladnoci.
Optimalne granice (zona udobnosti) su takve kombinacije mikroklimatskih faktora radne sredine pri
kojima se toplotna ravnoteza izmedju radne sredine i organizma uspostavlja bez veceg fizioloskog
napora. Osećaj udobnosti zavisi od aklimatizacije na radnom mestu, položaja u toku rada, karaktera i
intenziteta rada, zdravstvenog stanja, ishrane ...
Za boravak i lak fizicki rad najpogodnija je T vazduha od 18 do 23 o
C pri kretanju vazduha u visini
glave od 0.18 - 0.06 m/s. Optimalne efektivne temperature iznose 17-21o
C za lak rad, 15-18o
C za
umereno tezak rad i 12-15o
C za tezak rad.
Gornja granica za intenzitet toplotnog stresa ili MAX DOPUŠTENE GORNJE GRANICE KOD
EKSPOZICIJE TOPLOTE
Ove granice mogu biti nazvane dopuštene granice ili dopušteno vreme , zato što dužina trajanje
ekspozicije visokoj temperaturi okolne sredine ima veliki značaj.
Lind je podelio intenzitet toplotnog stresa u 3 kategorije :
1) Nepodnosljivi uslovi toplote (ubrzo dolazi do toplotnog kolapsa jer organizam ne uspeva da
uspostavi toplotnu ravnotezu)
2) Zapravo podnosljivi uslovi ( predstavljaju fizioloske granice termoregulacionog kapaciteta) . Kod
ljudi koji rade u ovim uslovima termoregulacioni mehanizam može održati toplotnu ravnotežu , ali uz
veliki napor. Ovakvi uslovi se nalaze u industriji i trajanje ekspozicije ne prelazi 4 h.
3) Lako podnosljivi uslovi (lako uspostavljanje termoregulacije). Intenzitet toplotnog stresatakav da se
može održati toplotna ravnoteža pri svakodnevnom radu bez posebnog naprezanja
termoregulacionog aparata.
Uobičajna granična temp. tela merena rektalno je 38 c, a toplotni uslovi okoline su ekstremni i nisu
lako podnošljivi za organizam ako rektalna temp. prelazi 39,2 c.
Granice izdrzljivosti kod ekspozicije hladnoci zavise od misicne aktivnosti i nacina oblacenja. Najveci
problem su zastita glave (odaje veliku kolicinu toplote) i ekstremiteta (gubitak snage i cvrstine). Pri
padu opšte telesna T na : 36o
C – zapaža se neugodnost, 33-34oC – zamagljenje svesti.
Toplotna izolacija se meri u „Clo“ jedinicama. 1 Clo jedinicu daje muško odelo koje se nosi u
zatvorenoj prostoriji, a muškarac se oseća udobno pri temp vazduha od 21 c, relativnoj vlažnosti nižoj
od 50 %, pri mirnom vazduhu.

7. 7
Najtoplija odela imaju toplotnu izolaciju od 4.5 Clo (postoji i elektricno grejanje). Organizam čoveka
je daleko bolje prilagođen za borbu protiv prevelikog rashlađivanja nego zagrejavanja.
11. PROMENE U ORGANIZACIJI POD UTICAJEM „ ZAGREJAVAJUĆE MIKROKLIME
Rad pri visokim T okolne sredine moze dovesti do narusavanja termoregulacionih mehanizama i do
nastanka izvesnih patoloskih poremecaja ili ostecenja. Na opasnost od pregrevanja uticu razne
nepovoljne kombinacije kao sto su visoka T vazduha i toplotno zracenje, viskoa relativna vlaznost,
mala brzina kretanja vazduha i intenzivna misicna naprezanja. Pregrevanje nastaje kada je odavanje T
otezano ili protice sa prenaprezanjem termoregulacionih mehanizama. Nedovoljno odavanje T do
nagomilavanja viska T sto dovodi do povisenja telesne T.
o Toplotni udar je stanje insuficijencije termoreg. mehanizama koje nastaje naglo kao
posledica ekpozicije u vrucoj sredini, a karakterisu ga poremecaj CNS-a, generalizovana
anhidroza, rektalna T preko 40.6o
C do 42-43o
C. Rektalna T preko 43-44o
C - smrt.
Klinicki: ubrzanje pulsa, pad TA, gusenje, povracanje, gubitak svesti,konvulzije
Laboratorijski: leukocitoza, trombocitopenija, hipokalijemija, povisena urea, oligurija, proteinurija,
cilindrurija.
o Toplotna hipertermija - se razlikuje od toplotnog udara po tome što je pacijent svestan,
obično postoji znojenje, rektalna temp. je viša od 40,6 c ,ali je niža nego kod toplotnog
udara. Niza T i bez poremecaja CNS-a.
Prva pomoc – hladjenje organizma rasprsivanjem vodene pare uz brzo kretanje vazduha ili u kadu sa
ledom. Hlađenje je dovoljno ako temp. padne na 38,9 c za 1 h bez obzira na stepen hipertermije koji
je bio prisutan u napadu.
Uobičajno je da se u praksi koristi termin “ toplotni udar” za lica sa trijasom :
konvulzije,generalizovana anhidroza i hiperpireksija. Za slučajeve bez poremećaja cns kaže se da
imaju toplotnu hiperpiremiju.
o Toplotna sinkopa - posledica dugotrajnog dejstva visoke T okoline, a karakterise ga osecaj
gadjenja ili akutni fizicki zamor, hipotenzija i vazomotorni kolaps, cerebralni anoksija uz
odsustvo gubitka soli i vode.
Cirkulatorne promene koje dovode do sinkope u vrućoj okolini su :
periferna vazodilatacija i
funkcionalna slabost miokarda - hipotenzija - naprezanje – sinkopa,
iznenadna promena položaja tela
dugotrajno stajanje ili naporne vežbe
Karakteristike sinkope su : bledilo, rektalna temp. do 38,9 c, odmah posle pada pacijent ima usporen
puls i disanje , znoj je vidljiv posebno na čelu i dlanovima, mišići mlitavi, celokupno telo opušteno
Th - Postavljanje u lezeci polozaj u hladnoj prostoriji da miruje 1-2 sata, tecnosta na usta, najbolje
mineralna voda, ne treba davati alkoholna pića
o Poremećaj sonog bilansa
Usled neadekvatne zamene izgubljene soli pri dugotrajnom znojenju moze nastati soni deficit. Pod
uticajem nedostatka soli dolazi do razdrazljivositi,zamora, mučnine , povraćanja prosirenja krvnih
sudova, porast pulsa (do 200), razdrazljivost misica do grceva, gubitak apetita. Takvo stanje se javlja
kao rezultat gubitka znoja koji se nadoknađuje unošenjem većih količina vode. Pod uticajem
nedostatak soli dolazi do stanja razdražljivosti i nastupa gneva, povećanaj frekvence pulsa do 200 u
min, a može doći i do poremećaja sprovodljivosti srca , što dovodi do smrti.
Lecenje je unosenje vecih kolicina vode i soli, mirovanje. Preventivno unosenje soli 15-
25g/dan kod radnika koji nisu aklimatizirani.

8. 8
12. SPECIFIČNE PROMENE POD UTICAJEM INFRACRVENIH ZRAKA
Uticaj infracrvenih zraka na organizam čoveka javlja se u obliku opštih i lokalnih reakcija, a nastaju i
biohemijske promene i izmene funkcionalnog stanja cns.
o Stvaraju se specifične aktivne materije tipa histamina , holina
o Povećava se nivo fosfora i natrijuma u krvi
o Povećava se sekretorna delatnost želuca, pankreasa, pljuvačnih žlezda
o U cns se razvijaju procesi inhibicije
o Smanjuje se nervno mišićna razdražljivost
o Snižava se opšta razmena materija
Lokalne promene se ispoljavaju u vidu specifičnih promena :
1. PROFESIONALNA KATARAKTA = nastaje pod uticajem ic zraka sa talasnom dužinom većom od
1,5 nm ili m . Obično kod duvača stakla i radnika zaposlenih na topljenju metala 10- 20
godina. Promene su obično jednostrane – tačkasto zamućenje na zadnjem polu sočiva u
predelu zenice . Staklasto telo i dužica nisu oštećeni. Od preventivnih mera za sprečavanje
profesionalne katarakte : ekraniziranje izvora toplotnog zračenja i korišćenje odgovarajućih
zaštitnih naočara pri radu.
2. SUNČANI UDAR = nastaje kao rezultat dugotrajnog dejstva infracrvene sunčane radijacije na
glavu, a pojava oboljenja je povezana s neposrednim zagrevanjem mozga kod radnika
izloženih intenzivnom sunčanom zračenju odnosno neposrednom dejstvu ic zraka na
moždane opne i moždano tkivo,što dovodi do hemoragije različitog stepena, anemije i otoka
kore, tačkasta krvarenja u moždanom tkivu, pojava meningitisa i encefalitisa.
Kl. Sy : glavobolja, vrtoglavica, nemir, poremećaji disanja i srčane delatnosti, grčevi, gubitak
svesti. Za razliku od toplotnog udara temperatura tela kod sunčanog udara se ne povišava.
LEČENJE – bolesnika treba preneti u hladovinu, odmah stavljati hladne obloge na glavu, davati
fiziološki rastvor
PROFILAKSA – zaštita glave šeširom ili kapom najbolje bele boje
13. PROMENE U ORGANIZMU POD UTICAJEM HLADNOĆE
Hladna nekonforna mikroklima dovodi u organizmu čoveka do termoregulacionih promena, koje idu
ka sprečavanju gubitka toplote ( suženje krvnih sudova perifernih tkiva ) i povećanju stvaranja
toplote.
Pri kratkotrajnom dejstvu hladnoće : suženje perifernih krvnih sudova smenjuje se reaktivnim
proširenjem
Pri dugotrajnom dejstvu subnormalnih temperatura dolazi do trajnog spazma krvnih sudova kože i
sluzokože što dovodi do poremećaja njihove ishrane i jakog hlađenja. Dolazi do povišenja krvnog
pritiska zbog suženje krvnih sudova, a pri intenzivnom hlađenju može nastati i sniženje sistolnog
arterijskog pritiska. Smanjuje se frekvenca pulsa, a povećava volumen disanja. Povećavaju se potrebe
za disanjem.
Dejstvo hladnoće ima opšti i lokalni karakter.
o OPŠTE : Prehlada organizma, oboljenje perifernog nervnog sistema, naročito lumbo sakralni
radikulitis, neuralgija trigeminusa, facialisa , pogoršanje zglobnog i mišićnog reumatizma,
cistitis, pielitis ,miozitis,↓imuniteta, alerg.oboljenja ( bronhijalna astma, kvinkeov edem,
neinfektivna i infektivna oboljenja sluzokože disajnih puteva
o LOKALNE : poznata su tri klinička oblika lokalnog hlađenja
1. Prolazne akutne reakcije ohlađivanja - : dovode do crvenila kože praćenog osećajem bola,
koji se javlja ako temp kože padne na 15 c. Do crvenila dolazi usled vazodilatacije kapilara
uprkos vazokonstrikciji u srednjim i malim krvnim sudovima, kao posledica oslobađanja
histamina.
2. Rovovske noge kod mornara posle brodoloma,ribara ako su dugo u hladnoj vodi i kod
vojnika koji su dugo stajali u hladnim i vlažnim rovovima. U početku se javljaju akutne

9. 9
zapaljive reakcije na hladnoću, a zatim dolazi do spazma arteriola i venula, dilatacije kapilara,
staze krvi i edema . noge su neosetljive , otečene, hladne i bele boje sa cijanotičnim mrljama.
Kada se oboleli vrati na normalnu temperaturu noge postaju tople, hiperremične , otečene i
crveno lividne boje. Ako ljudi dugo provedu na hladnom i vlažnom može doći do pojave
mehurića, smrzotina i gangrene.
3. Smrzotine: promene na koži, najčešće na otkrivenim delovima ruku, noge, lice, u obliku
otekline plavičaste boje koje u toploti izazivaju osećaj pečenja i svraba.
Rad u hladom i vlaznom može dovesti do maceracije kože šake i dovesti do naprsline ,erozije
, sekundarne infekcije. A u krajnjoj liniji i do apscesa , neurotrofičnih promena u tkivima.
14. MERE ZA SPREČAVANJE NEPOVOLJNOG UTICAJA ZAGREJAVAJUĆE MIKROKLIME NA ZDRAVLJE
RADNIKA
Od velikog značaja za poboljšanje uslova rada uopšte , a posebno metereoloških uslova ima
1. Uvođenje mehanizacije i automatizacije tehnološkog procesa
2. Izmena tehnološkog procesa proizvodnje
3. Olakšanje radnih procesa i što kraće zadržavanje radnika u zoni intenzivne toplote
4. Umesto čvrstih goriva koristiti gas ili el. Struju
5. Sprečiti oslobađanje radijacione i konvekcione toplote u radnim prostorijama putem
hermetizacije , toplotne izolacije, ekraniziranja.
Pri tome temp. površine toplotne izolacije ili uređaja za ekranizaciju ne sme da prelazi 35 c. Sredstva
za toplotnu izolaciju i ekranizaciju znatno smanjuju toplotno zračenje i dolazak konvencione toplote
na radna mesta. U slučajevima kada je toplotna izolacija nemoguća treba sprečiti dospevanje
toplote u radnu zonu uvođenjem pokretnih ili nepokretnih ekrana. Ima nekoliko vrsta ovih ekrana :
1. Ekrani za reflektovanje toplih zraka , koji moraju biti glatki, sjajni i čisti
2. Ekrani koji imaju apsorpcionu sposobnost ,a mogu biti i specijalno hlađeni vazduhom i vodom
da ne postanu sekundarni izvor zračenja
3. Vodene zavese , koje su najefikasnija zaštita od toplotnog zračenja
Sloj vode od 1 mm apsorbuje svu toplotnu radijaciju otvorene peći za zagrevanje . Ako prirodna
aeracija i veštačka ventilacija ne mogu da obezbede povoljne mikroklimatske uslove treba primeniti
tzv. vazdušne tuševe , koji predstavljaju vazdušne struje određene temperature i brzine u zavisnosti
od težine rada. Drugi način za borbu protiv intenzivnog zračenja je racionalni razmeštaj uređaja,
rashlađivanje zidova, tavanica i podova.
Od mera lične zaštite :
o Racionalni režim uzimanja vode za piće, rada i odmora
o Uvođenje češćih pauza u toku rada i boravak u posebno uređenim kabinama ili sobama sa
odgovarajućem rashlađivanjem, primena hidroprocedura u vidu tuševa ili polutuševa
uređenih u blizini radnog mesta
o Kvalitetna ishrana radnika
o Zaštitna odeća se koristi kada postoji opasnost od opekotina, koriste se rukavice, zaštitne
kape, naočare i radna odela.
o Kontraindikacije za rad u vrućim pogonima : epilepsija i organska oboljenja cns, organske
mane srca, trajna hipertenzija, izražena arterioskleroza, bronhijalna astma, jak oblik anemije,
oboljenja bubrega, dijabetes težeg oblika....
15. MERE ZA SPRECAVANJE PRETERANOG RASHLADJIVANJA RADNIKA
Postoji čitav niz mera za zaštitu radnika od prehlađivanja kao što su : reorganizacija radnih procesa,
zagrevanje radnih prostorija, zaštita radnih mesta od struja hladnog vazduha uvođenjem brana –
vazdušnih toplih zavesa, automatsko otvaranje vrata pri obavljanju unutrašnjeg transporta, zaštitna
odeća i obuća. Najbolje rešenje da se smanji ekspozicija hladnoći:

10. 10
1. reorganizovanje radnih postupaka ( obavljanje pojedinih faza rada u zatvorenim prostorijama,
korišćenje pokrivenih vozila kao pokretne radionice)
2. zagrevanje radnih prostora ima najveći značaj u borbi protiv prehlađivanja
3. u toku zime i prelaznim periodima godine neophodno je zaštititi radnika od strujanja hladnog
vazduha uvođenjem brana i vazdušnih toplih zavesa
4.obezbeđenje toplih prostora, u slučajevima kada nije moguće zagrevanje na radnim mestima u
zatvorenim prostorijama neophodno je obezbeđenje zagrejanih prostorija za povremeni boravak
radnika u njima radi odmora i uzimanja obroka
5.automatsko zatvaranje i otvaranje vrata
6.zaštitna odela za sprečavanje povećanog odavanja toplote pri niskim temp. Neophodno je da se
izaberu takve tkanine koje bi imale malu toplotnu provodljivost i max smanjile toplotno zračenje.
Poznato je da vazduh ima najmanju toplotnu provodljivost , zbog toga ako je tkanina više zasićena
vazduhom, utoliko je ona manje provodna . Najviše vazduha sadrže krzno i sama vuna.
7. posebnu pažnju posvetiti ishrani radnika obezbeđenjem toplih obroka i napitaka
8. prof. orjentacija i selekcija pri med pregl,periodičnim pregledima
Treba voditi računa o kontraindikacijama za rad pri niskim temp. a to su oboljenja kvs, alergija na
hladnoću, preterano pušenje i hronični alkoholizam
16. BUKA. DEJSTVO BUKE NA ORGANIZAM ČOVEKA PRI RADU
Buka kao jadan veoma nepovaljan faktor na radnom mestu definise se kao nepozeljan, neprijatan
zvuk ili onaj koji nam smeta.
Stepen neprijatnosti buke zavisi od nivoa zvučnog pritiska, od spektra različitih frekvencija, dužine
ekspozicije, individualne osetljivosti čoveka. U fizičkom smislu zvuk predstavlja vibracije čestica
čvrstih, tečnih ili gasovitih tela koje se prenose vazduhom i organom sluha i primaju kao zvučni
osećaj. Smatra se da se granice osetljivosti mehaničkih vibracija za organ sluha nalaze negde oko 16-
20000 Hz. Frekvencija se izražava u herzima i označava broj vibracija u 1 s. Od frekvencije zvuka zavisi
i visina zvuka odnosno buke.
Nivo buke zavisi od frekvencije zvuka:
1) niskovrekventna (do 400 Hz)
2) srednjevrekventna (400-1000 Hz) i
3) visokofreventna buka (od 1000 Hz).
Jacina zvuka ili intenzitet ( W/m2
)predstavlja količinu energije koja se prenosi u jedinici vremena
preko jedinice površine upravne ka pravcu kretanja zvučnih talasa. Min jačina zvuka koju je organ
sluha u stanju da oseti naziva se prag sluha. Intenzitet buke se može oceniti i iz zvučnog pritiska.
Jedinica zvučnog pritiska je 1 bar. Za ocenu nivoa jačine zvuka ili buke koristi se logoritamska skala,
izražena u db. Decibelan skala je podeljenja na 14 delova , svaki takav deo je bel ,a njegov deseti deo
je decibel.
Prema karakteru intenziteta buke razlikuje se
stabilna (oscilacije energije manje od 5 dB) i
nestabilna (oscilacije vece od 5 dBn ) ili isprekidana buka gde imamo periodično brzi porast i pad
energije isprekidan pauzama.
DEJSTVO BUKE NA ORGANIZAM ČOVEKA PRI RADU
Preterano visoki nivoi jačine buke mogu prouzrokovati rupturu bazilarne membrane koja povlači za
sobom teško oštećenje sluha.
Uticaj buke na sluh eksponiranih radnika zavisi od: frekvencije, jacine, duzine trajanja, periodiciteta,
individalne osetljivosti pojedinca.
Visokofrekventna buka izaziva veca ostecenja od niskofrekventne, a intermitentna ekspozicija
smanjuje stetne efekte dok ih doza ekspozicija povecava.
Prof. ostecenje sluha je obicno bilateralno. Postojeci gubitak ne povlaci obavezno povecanu
osetljivost na buku.

11. 11
Privremeni smanjenje sluha nastaje usled akutne ekspozicije buci znatnog intenziteta, ali najcesce
dolazi do oporavka sluha u roku od 24h. AKUTNO IZLAGANJE
HRONIČNO IZLAGANJE
Kao posledica dugotrajnog rada (10-15 god.) pri buci od preko 90dB dolazi do ireverzibilnog
ostecenja sluha. Pocetni gubitak sluha se moze odrediti audimetrijski i nalazi se na 4000Hz zbog cega
radnik nema subjektivni osecaj smanjenja sluha. Zatim se ispad sluha siri navise (6k-8k Hz) i nanize
(2k Hz i nize) sto pogadja zovu glasnog govora( koja se kreće od 500 – 4000 hz)
Gubitak sluha na 500, 1000 i 2000Hz znači manje od 20dB nije hendikep,
preko 20dB - teskoce u razgovoru,
preko 45dB – znatni hendikep,
preko 85dB – ne moze ucestvovati u razgovoru.
Gubitak sluha nastaje kao posledica dugotrajnog dejstva na Kortijev organ koji degenerise i atrofira. (
smatra se da je u osnovi spazam krvnih sudova ).Pored toga javlja se i glavobolja, zujanje u usima,
vrtoglavica, povećana razdražljivost, emocionalna labilnost. Usled kombinovanog delovanja buke i
vibracija doalzi do ostecenja sluha kako za visoke tonove tako i za niske.
Buka izaziva premene KVS: slizenje TA (osim kod intenzivne viskofrekventne buke gde raste),
poremecaj srcanog ritma, bolovi u predelu srca. Brzi zamor na r.m. Poremecaj funkcije endokrinih
zlezda, zeluca. Nepovoljni uticaj na koncentraciju, paznju...
Ocena radne sposobnosti kod ostecenja sluha u prvom redu zavisi od ostecenja u zoni glasnog
govora. Kao kriterijum uzima se redukcija aritmeticke sredine snizenja praga slusne osetljivosti
izrazene u decibelima na 500, 1000 i 2000 Hz za vise od 20Db
17. PREVENTIVNE MERE ZA SUZBIJANJE BUKE I ZAŠTITA ZDRAVLJA RADNIKA EKSPONIRANIH BUCI
PRI RADU
Osnovni zadatak svih mera zastite od stetnog dejstva buke je njeno ukljanjanje ili smanjivanje njene
jacine.
Mere za suzbijanje prof. buke dele se na:
o zakonodavno-administrativne (normativi kojima je odredjena vrednosti dopustenih nivoa
buke s obzirom na vrstu delatnosti, mogucnost posrednog i neposrednog sporazumevanja
govorom, vreme ekspozicije s obzirom na intenzitet),
o tehnicke (imaju najveci znacaj, mere zastite od buke još pri planiranju i izgradnji industrijskih
objekata, izolacija pogona i radnih prostorija, pravilan raspored masina i uređaja unutar
radnih prostorija gde je intenzitet buke veliki, tisi tehnoloski procesi, redovno podmazivanje,
zamena dotrajalih delova znači pravilno održavanje mašina),
o licne (antifoni, stitnici za usi, kacige) i
antifon = spravica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova
buke
o medicinske (zdravstvena ispitavanja pre stupanja na radno mesto, kao i periodicni pregledi
radnika na mestima gde postoji stetni uticaj buke, omogucuje utvrdjivanje opsteg
zdravstvenog satanja (lab/klinicki pregled,), stanja sluha (audiometrija) kao i eventualne
kontraindikacije za rad).
o Rizične privredne delatnosti su : metalna industrija, proizvodnja gvožđa, čelika, šinskih vozila,
mašinogradnja, avionska i automobilska industrija, brodogradnja, industrija oružja,
šumarstavo
18. VIBRACIJE I NJIHOVO DEJSTVO NA ORGANIZAM ČOVEKA ( VIBRACIONA BOLEST)
Def : Vibracije pretstavljaju mehanicko oscilatorno kretanje materijalnog tela oko njegovog početnog
ili ravnotežnog položaja, koje se ponavlja u odredjenom vremenskom periodu.
Vibracija može biti harmonična ( sinusoidalna ) ili statička.
Osnovni parametri vibracija su :

12. 12
o frekvencija (Hz)broj punih oscilacija u jedinici vremena . Mogu biti infrazvučne ( 1-16 hz),
zvučne( 16- 20000 hz), ultrazvučne > 20000 hz
o amplituda (mm, cm) max udaljavanje oscilatornog tela od ravnotežnog položaja
o brzina (naglost kretanja tacke: cm/s, m/s) i
o ubrzanje (promena brzine sa vremenom cm/s2
, m/s2
).
Def : Intenzitet vibracija predstavlja tok oscilatorne energije u jedinici vremena i povrsine upravne na
pravac sirenja vibracija u datoj materiji (W/s). Vertikalne vibracije deluju nepovoljnije na coveka u
stojecem, a horizontalne u lezecem polozaju. Mogu biti još rotatorne, dijagonalne.
Pri koriscenju rucnih vibracionih instrumenata vibracije se neposredno prenose na tkiva (lokalne
vibracije), a kada je vibracijama izlozen ceo organizam (opste vibracije)
VIBRACIONA BOLEST = patološke promene izazvane vibracijama , prelaze okvire lokalnog oboljenja i
predstavljaju oboljenje čitavog organizma. Javljaju se : angiospastične promene, bolovi i parestezije,
bolovi u ručnom, ramenom i lakatnom zglobu, naročito noću. Kontrakture prstiju, slabost šake,
demografizmi, koronarni spazmi, promene na koštano zglobnom sistemu.
VIBRACIONA BOLEST IZAZVANA LOKALNIM VIBRACIJAMA
Klinicke promene izazvane lokalnim vibracijama su raznovrsne. U pocetku preovladjuju funkcionalni
(reverzibilni) a potom organski (ireverzibilni) poremecaji.
I stadijum – laki funkcionalni poremecaj CNSa i VNSa, poremećaj senzibiliteta distalnog tipa i
poremećaj tonusa kapilara (spazam - kapilaroskopija). Poremecaj bolne, taktilne i termicke
osetljivosti. Javljaju se bolovi i trnjenje prstiju ručja, obilno znojenje dlanova i povišena
osetljivost na hladnoću. Ovi sy su izraženi noću . Pri objektivnom pregledu koža prstiju i šake
je cijanotična ili crevena, otečena. Dlanovi su vlažni.
II stadijum – Izrazeni poremecaj krvotoka praceni napadima spazma i „bledim prstima“ (prvo
distalne falange i to 3. I 4. prst), bolovi i parestezije (prsti , sake, lakat, rame, tetive podlakta).
Javljaju se i osteoporoza (reverzibilna), neosetljivosta na vibracije.
Rtg nalaz promene na kostima osteoporoza simetrična . Hladna proba je uvek pozitivna,
potapanje ruku u ledenu vodu dovodi do pojave belih prstiju.
III stadijum –izraženi klinički sy.
Izrazeni poremecaji krvotoka praceni su napadima spazama i bledih prstiju koje smenjuje
pareticno stanje kapilara i cijanoza (rashladjivanje pokrece napad). Saka crveno plave boje sa
zadebljalim distalnim falangama i otokom interfal. zglobova, dublji poremećaj CNSa, KVSa i
endokrinog sistema( hiperfunkcija tireoideje). Distrofične promene mišića koštano zglobnog
aparata.
IV stadijum - Retko. Generalizovani poremecaj KVS usled poremecaja visih centara CNSa
(angine, sinkope, glavobolje. Ireverziblne promene. Postoji i kompenzovani oblik koji je
reverzibilan.
VIBRACIONA BOLEST IZAZVANA DEJSTVOM OPŠTIH VIBRACIJA
Obično posle 2 do 7 godina posle početka rada. Prenose se preko nogu ili trupa.
Preovladjuju poremecaji od strane CNSa (glavobolje, vrtoglavice,težina u glavi,opšti zamor,
razdrazljivost, poremecaj, sna, poremecaj termoregulacije, metabolizma, hipotonija), i vestibularnog
aparata. Tremor prstiju, pojacani tetivni refleksi. Lokalni KVS poremecaji donjih ekstremiteta (zamor,
bolovi, znojenje, pad temperature, bledilo). Promene na kostima i zglobovima (pogotovo na kicmi).
Staticki poremecaji genitalnih organa.
Dg - na osnovu radna anamneze kapilaroskopija, kozna termometrija, hladna proba, RTG snimka
koštano zglobnog sistema.
Th - Lecenje samo u ranijim stadijumima i to tople kupke do 36 – 37 c, tuširanje koje deluje kao blaga
masaža, masaza ruku, UV zraci...
Prognoza – I i II stadijum dobra, III i IV ireverzibilne promene
Ddg – rejnov sy, siringimojelija, vegetativni polineuritis
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI : i stadijum radna sposobnost očuvana, II stadijum neophodno lečenje i
privremeno premeštanje na novo radno mesto bez ekspozicije vibraciji, III i IV bolesnici se određuju

13. 13
na novo radno mesto ili prekvalifikacija na poslove koji nisu vezani sa ekspozicijom vibracijama, a
ukoliko je doslo do komplikacija u 4 stepenu radnici se prevode u invalidsku penziju
19. PREVENCIJA VIBRACIONE BOLESTI
U osnovi prevencije vibracione bolesti jeste uklanjanje vibracija na radnom mestu odnosno
preuzimanje mera za smanjenje njihovog stetnog dejstva.
U borbi protiv vibracija preduzimaju se
1) tehnicke,
2) organizacione i
3) medicinske mere zastite.
Te mere imaju za cilj pre svega da oslabe ili uklone vibracije mašina, uređaja i alata. Kontakt između
vibrirajućeg tela i organizma svesti na min. Najuspešniji rezultati se postižu kada se poslovi
vibrirajućim alatom obave na drugi način.
1) Nevibrirajuci alati, upotreba amortizera i prigusivaca vibracija na rucnim instrumentima,
usavrsavanje instrumenata kako bi manje vibrirali, antivibraciona obrada. Konstrukcija sedišta koji
dovode do gušenja vibracija , zabraniti stajanje na površini koja vibrira.
2) Smanjiti izlozenost vibracijama, smenjivanje radnika na vibracionim instrumentima (do 30%
radnog vremena), obezbediti prostoriju u kojoj bi radnici mogli povremeno da ogreju ruke toplim
vazduhom (22o
C), antivibracione rukavice.
3) Profesionalna orijentacija, selekcija i periodicni medicinski pregledi svakih 12 meseci eksponiranih
radnika.
Kontraindikacije su : oboljenja CNS-a, psihicka oboljenja, endokrina i vegetativna oboljenja,
KVS oboljenja, neuritisi, kostana oboljenja, oboljenja uha, žene sa poremećajem
menstrualnog ciklusa, ulkus. Osobe mladje od 18 god. Dojilje i trudnice ne treba da rade sa
vibracijama.
20. ULTRAZVUK I INFRAZVUK. DEJSTVO NA ČOVEKA I MERE ZAŠTITE NA RADU
Def : UZ predstavlja mehanicke vibracije u elasticnoj sredini, koje se prenose u obliku
naizmenicnih talasa kompresije i sirenja frekvencijom preko 20000Hz.
Oblast ultrazvuka počinje od 16000 i dostiže do 10 9
hz.
Necujni zvuk – ne ostecuje sluh. Kao i kod zvuka postoje: talasna duzina, frekvencija, brzina
prostiranja i intenzitet. S povecanjem frekvencije UZ vibracija povecava se njihova apsorpcija
odnosno smanjuje se dubina prodiranja. Spektar UZ je od 20k – 100k Hz, a pritisak od 90 do 130 dB.
UZ visoke frekvencije zbog visokog stepena apsorpcije predstavlja opasnost po zdravlje samo u
slucajevima direktnog povrsinskog kontakta, dok UZ nize frekvencije ima opsti lokalni uticaj na
organizam kako pri direktnom kontaktu tako i prolaskom preko vazduha.
Eksponirani mogu razviti poremecaj CNS (glavobolja: forntalno, orbitalno i temporalno, preterani
zamor, vrtoglavica, poremecaj sna, povisen prag za bol i ostale nadrazaje), PNS, KVS (smanjenje
tonusa – hipotonija, otoci ekstremiteta, akrocijanoza), organa sluha, vestibularnog aparata i
endokrinog sistema (povisenje povrsne i unutrasnje telesne temperature, hiperglikemija).
Preventivne mere se dele na:
tehnicke (automatizacija UZ uredjeja i daljinsko upravljanje, upotreba uredjaja slabije moci, izolacija
UZ masina , razmeštaj mašina i uređaja u zvuko izoliranim prostorijama, primena specijalnih
instrumenata) )max granica niskofrekventnog zvuka je 100 db
individulane – kada je intenzitet veci od higijenske norme (kaciga, antifon sa ultratankom staklenom
vatom),
medicinske (ispitivanje zdravstvenog stranja i ocena radne sposobnosti za rad u uslovima ekspozicija
UZ pre početka rada i u godisnjim intervalima). Pregled specijaliste medicine rada,neuropsihijatra,
orl, audimetrijsko ispitivanje sluha.
Lica koja pokazuju poremecaje nervnog sistema ili sluha nisu sposobna za rad na mestu gde postoji
izlozenost UZ.

14. 14
INFRAZVUK
Def : IZ predstavlja mehanicke vibracije koje se sire u elasticnoj sredini sa frekvencijom
manjom od 20Hz.
Izvori : prirodni zemljotresi, vulkanske erupcije, avijacija, kosmička tehnika
Usled male apsorpcije prostire se na vece udaljenosti od izvora.
Kl.slika : Dejstvo IZ se odrazava na ceo organizam. Slabost, vrtoglavica, razdrazljivost, malaksalos,
glavobolja, zamor, poremecaj sna, smanjenje radne sposobnosti. Kod nekih osoba javljaju se
poremećaji neurovegetativni i psihički.
Inf frekvence od 8 hz je najopasniji za čoveka, pošto je moguće njegovo poklapanje s alfa ritmom
bioelektričnih struja mozga.
Kod frekvence od 1-3 hz moguća je pojava nedostatka 02, poremećaj ritma disanja.
Frekvence 5-9 hz bolovi u grudnom košu, donjim partijama obdomena
8-12 hz bolovi u krstima
A kod viših frekvencija bolovi u usnoj duplji, grkljanu, mokraćnoj bešici, rektumu, mišićima
Preventivne mere : slabljenje izvora infrazvuka i njegovo odstranjenje, izolacija izvora infrazvuka,
primena mera za apsorpciju infrazvuka, korišćenje individualnih sredstava zaštite, periodični i
prethodni medicinski pregledi
21. DEJSTVO POVIŠENOG I SNIŽENOG ATMOSFERSKOG PRITISKA NA ČOVEKA PRI RADU
Normalni atmosferski, odnosno pritisak vazduha na nivou morske povrsine, iznosi 101.32 kPa i covek
ga u običnim uslovima ne oseca posto je u ravnotezi sa pritiskom gasova u krvi, supljim organima i
tkivima.
POVIŠENI ATMOSFERSKI PRITISAK
Normalni atmosferski pritisak na nivou mora iznosi 101,32 kpa . atmosferski pritisak se menja u
zavisnosti od nadmorske visine i temperature vazduha. U uslovima povišenog atmosferskog pritiska
rade ronioci, naučna ispitivanja flore i faune mora...
U uslovima povisenog atmosferskog pritiska rade radnici u kesonima. Keson predstavlja zatvoreni
prostor u koji radnici ulaze preko pretkomore i centralne komore (gde se podvrgavaju povecanom
pritisku), a zatim preko cilindra silaze u radnu komoru. Od kompresorske stanice koja se nalazi
napolju na povrsini do komore dolazi cev pomocu koje vazduh ulazi pod pritiskom. Ovaj pritisak
izbacuje vodu iz komore. Obicno se na svakih 10m pritisak povecava za 1 atmosferu (max 4 atm.). Za
vreme povisenja pritiska mogu se javiti akutni bolovi u usima ili sinusima ako postoji infekcija gornjih
disajnih puteva – tako da ljudima koji boluju od prehlade ili sinuzitisa ne treba dopustiti boravak u
uslovima povisenog pritiska. Kod nagle kompresije vazduha kao i kod neupucenih u otvaranje
eustahijeve tube moze se javiti vrtoglavica, zujanje u usima, dezorijentacija, bolovi u usima. Moze se
pojaviti i hematom ili ruptura bubne opne. Kao posledica rupture bubne opne može nastati akutno
zapaljenje uha, koje se leči ab.
Pored povisenog pritiska u kesonima obicno postoji i povisena vlaznost, temperatura, aerozagadjenje
(oksidi ugljenika, sumporvodonik, metanazotni oksidi). Pri dekompresiji moze nastati kesonska
bolest.
SNIŽENI ATMOSFERSKI PRITISAK ili VISINSKA BOLEST
Dejstvu snizenog atmosferskog pritiska izlozeni su piloti, planinari, radnici na kopanju ruda... Snizeni
atmosferski pritisak izaziva sirenje vazduha u pojedinim delovima tela sto moze dovesti do bolova u
misicima i zglobovima, pritiska na bubnu opnu. Osnovnu ulogu u padu atm. pritiska ima pad
parcijalnog pritiska kiseonika usled kojeg dolazi do anoksemije – visinska bolest. Ako se atmosferski
pritisak snižava suviše brzo dolazi do pada parcijalnog 02 u vazduhu, a sa njegovim padom snižava se i
njegov napon u alveolama.
Patoloske promene kod anoksemije su vrtoglavica, sanjivost, smanjenje paznje i pamcenja,
poremecak koordinacije, muka, povracanje, krvarenje iz nosa, ubrzanje pulsa i disanja.
Do 3500 – 4000 metara nadmorske visine nema nikakvih tegoba. Preko 4000 naglo opada zasicenost
O2. Gornja granica za letenje avionom bez opreme za kiseonik – do 7000 m.

15. 15
Sa opremom za kisonik – do 12000 m. A preko 12000 m – hermeticke kabine ili letacki skafanderi.
Aklimatizacija se ogleda u nizu fizioloških procesa kao : eritropoeza, povecanja hemoglobina (na
racun ubrzane eritropoeze), povecanje ventilacije i srčani minutnog volumena, povećanje brzine
krvotoka.

16. 16
22. DEKOMPRESIONA (KESONSKA BOLEST) ILI RONILAČKA BOLEST
Dekompresiona bolest obuhvata ostecenja organizma koja nastaju kao posledica previse brze
dekompresije, posle rada u uslovima povisenog pritiska vazduha.
Klinicka slika se deli na 1) akutni i 2) hronicni:
1)AKUTNI
razlikuju se laki oblik (laki ili jaki bolovi u jednom ili vise udova obicno u predelu velikih zgobova,
svrab) i teski oblik (redak, glavobolja, vrtoglavica, gubitag ravnoteze, nistagmus, intenzivni bolovi u
abdomenu, ostecenja CNSa, srca, pluca i dr., mono/hemi/paraplegije, epileptiformni napadi, skotomi
ili slepilo, angina, infarkt, koma, smrt). Alokoholizam i povreda glave mogu da imitiraju kesonsku
bolest. Terapija podrazumeva rekompresiju u specijalnoj hiperbaričnoj komori, a zatim lagana
dekompresija nakon cega se bolesnik posmatra 3-12h, predlazu se tople kupke, analeptici,
kardiotonici, oksigenoterapija. Simptomi se javljaju do 12h nakon dekompresije, obično posle
nekoliko sati.
2) HRONIČNI
Primarni hronicni oblik
(oboljenje se razvija postepeno bez prethodnih akutnih pojava, deformativna osteoporoza,
miokardiodistrofija, neuropsihicki poremecaji)
Sekundarni hronicni oblik (nastaje kao posledica prethodne akutne forme, a karakteriše ga ostecenje
kicmene mozdine i Menierov sindrom – vrtoglavica, zujanje u usima, pregresivan gubitak sluha).
Ocena radne sposobnosti se ocenjuje individualno u zavisnosti koji su organi osteceni, stepena težine
, raširenosti oštećenja i sekundarnih komplikacija.
Prevencija – pravilno koriscenje kesona. Medicinska zastita – odabir ljudstva, prethodni i periodicni
mediciniski pregledi koji se sprovode svakih 6 meseci.
Granična starost za rad u kesonima je 45 godina, a novi radnici ne smeju biti stariji od 35 godina.
23. JONIZUJUCE ZRACENJE . JEDINICE ZA MERENJE RADIOAKTIVNOSTI DOZE ZRAČENJA. BIOLOŠKO
DEJSTVO JONIZUJUĆIH ZRAČENJA
Jonizujuce zracenje je svako zracenje koje dovodi do jonizacije materije kroz koju prolazi. Izvori
zracenja mogu biti prirodni (kosmicko, iz zemlje i vode...) ili vestacki, gama zraci u atomskim
reaktorima, primena rtg zraka u industriji i medicini, primena izotopa za dg i lečenje.
Pored spoljasnjeg zracenja postoji i unutrasnje zracenje (udisanje, ingestija, apsorpcija preko koze).
Neprimetni i bez reakcije organizma.
o α cestice (jezgra helijuma) imaju veliku masu i jonizacionu moc, ali su slabe prodornosti (list
hartije ili tanka al folija ih zadržava). Velika opasnost ako se unesu u organizam.
o Protoni – jezgra vodonika, prodorniji od alfa čestica jer su 4 puta lakši, i izazivaju manju
električnu interakciju usled dva puta manjeg naelektrisanja.
o β cestice (elektroni iz jezgra) imaju manju masu i jonizacionu moc do alfa talasa ali vecu
prodornost (aluminijumska folija).
o Pozitroni – nastaju pri raspadu veštačkih radioizotopa
o Neutroni – čestice bez naelektrisanja, jonizacija nastaje mehaničkim sudarima s elektronima
ili s jezgrom
o γ zraci imaju veliku prodornost (olovo, betonski zidovi) i zanemarljivu masu. Em zračenje
kratkih talasnih dužina.
o X zraci su elektromagnetni zraci (kao i gama) samo vece talasne duzine i manje prodornost.
Nastaju pri prelasku elektrona sa višeg na niži energetski nivo.
o Aktivnost radioaktivnog izvora – bekerel (Bq). Ekspoziciona doza jonizujuceg zracenja –
kulon po kilogramu (C/Kg). Apsobovana doza jonizujuceg zracenja – grej (Gy=J/Kg).
o Relativna bioloska efikasnost – broj koji pokazuje koliko je puta pri istoj dozi zracenja, u istoj
zapremini tkiva posledica teza nego ako se zracenja obavlja gama zracima. Ekvivalentna doza
– apsorbovana x relativna bioloska efikasnost – sivert (Sv).

17. 17
Letalna doza zracenja – ona koja dovodi do smrti u roku od 60 dana. Osnovna osobina
jonizujuceg zracenja je jonizacija atoma i molekula zivih organizama.
Min apsolutna letalna doza – najmanja doza zračenja koja kod svih ozračenih dovodi do smrti uz
pojavu akutne radijacione bolesti.
Apsolutna smrtna doza iznosi 0, 1548 C/kg
BIOLOŠKO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA
Jonizujuća zračenja izazivaju složene funkcionalne i morfološke promene u tkivima i organima.
Osnovna osobina jonizujućeg zračenja je jonizacija atoma u molekulu. Poseban značaj ima jonizacija
molekula vode. Jonizacijom molekula vode nastaju radikali koju stupaju u reakciju sa materijalima
sklonim oksidaciji (stavaranje disulfidnih veza na proteinima) sto za posledicu ima poremecaj funkcije
razlicitih enzima. Zracenje deluje i svojim direktnim dejstvom izazivajuci denaturaciju proteina i
lipida. Stepen ostecenja zavisi prirode i kolicine zracenja, od uslova pod kojim se zracnje desava,
zahvacene povrsine tela i opsteg stanja. Najviše su oštećeni organi sa visokim mitotskim indexom.
Prema osetljivosti na jonizujvce zracenje tkiva se mogu podeliti na:
Visko senzitivna (limfociti, celije kostane srzi, polne celije)
Umereno senzitivna (epitel koze, epitel digestivnog trakta, pljuvacne zlezde,kost u vreme rasta,
vezivno elastično tkivo, endotel krvnih sudova)
Radiorezistntna (kost, hrskavica, bubreg, jetra, pankreas,mišićno tkivo, endokrine zlezde, mozak.
Oporavak tkiva zavisi od sposobnosti tkiva za oporavak i razmnozavanje. Cesto ponavljana zracenja
mogu unistiti regenerativnu sposobnost tkiva. U zavisnosti od stepena ostecenja patoloski proces se
moze manifestovati kao akutni ili hronicni oblik radiacione bolesti.
24. AKUTNA RADIJACIONA BOLEST
Akutna radiaciona bolest obuhvata klinicke manifestacije ciji karakter i tezina zavise od vrste i
intenziteta zracenja, vremena, povrsine tela, opsteg stanja i individualne otpornosti.
o Pri ozračivanju dozama od 62,5x10-4
C/Kg bez vidljivih odstupanja u klinickoj slici
o Od 62.5x10-4
– 187x10-4
C/Kg – promene u krvnoj slici i neurocirkularnoj regulaciji – nakon 7
nedelja
o 250x10-4
– 25000x10-4
C/Kg – tipican oblik radiacione bolesti.
1) Inicijalni stadijum traje 1-3 dana i karakterisu ga glavobolje, gadjenje povracanje, malaksalost,
gubitak apetita, ostecenja limfoidnog tkiva i kostane srzi, epitela jednjaka i creva.
2) Latentni stadijum traje, u zavisnosti od doze, od nekoliko dana do 3 nedelje a karakterisu ga
patoloske promene kostane srzi, epitela creva, spermatogeneze, kozne promene i opadanje kose.
Prelaz u treci stadijum je razlicit za razlicite organske sisteme.
3) Stadijum izrazenih klinicki manifestacija - Pocinje sa povisenom temperaturom, groznicom
krvarenjima po kozi i sluzokozama i dijarejom. U ovom stadijumu moze nastati smrt. Krvarenje, teski
poremecaji hametopoeze i komplikacije infekcijom (hemoragicno-nekroticna pneumonija) ,melena i
hematurija. U slučaju ozdravljenja traje obično 3- 6 nedelja.
4) Stadijum oporavka traje 2-6 meseci, ređe 1-2 godine. Dugotrajna iscrpljenost,funkcionalni
poremećaji kvs i nervnog sistema. Intenzivni regenerativni procesi u organima koji su pretrpeli
ostecenje. Postepeno se gube znaci bolesti ,a krvna slika se poboljsava. Nestaju krvarenja po kožo i
sluzokožama, na kosmatim delovima opala kosa počinje da raste.
Kao kasne posledice mogu nastati katarakta, umerene leukopenije, trombocitopenije, neutropenije,
neuroloski simptomi.
Lecenje je iskljucivo simptomatsko. Kod oblinih krvarenja – sveza plazma, antibiotici,regulacija acido
bazne ravnoteže, transplantacija kostane srzi. Stacionarni smeštaj obolelih uz strog fizički i psihički
mir, preduzeti mere sepse i antisepse, blagi sedativ, blaga ishrana.

18. 18
Prognoza – zavisi od primljene doze zračenja, i kl. slike bolesti. Loš znak je pojava inicijalnih simptoma
bolesti odmah iza ozračivanja kao i smanjenje broja leukocita u perifernoj krvi u bilo kom stadijumu
bolesti.
25. HRONICNA RADIJACIONA BOLEST, UNUTRAŠNJE ZRAČENJE I GENETSKI EFEKAT JONIZUJUĆEG
ZRAČENJA
Hronicna radiaciona bolst obuhvata pojavu niza klinicki simptoma kao posledicu ekspozicije
spoljasnjem i unutrasnjem zracenju koje obicno prelazi oko 10 puta dozvoljene doze u toku radnog
vremena. Znaci oboljenja zavise od vrste i intenziteta zracenja, vremena, povrsine tela, opsteg stanja
i individualne otpornosti. Pocetni znaci hronicnog ozracivanja ogleda se u vidu funkcionalnih
poremecaja razlicitih organski sistema (varijacije elemenata krvi, vegetativno-cirkulatorni
poremecaji).
1) Prvi stadijum karakterisu fun. poremecaji neuro-vegetativnog sistema (glavobolja, malaksalost,
vrtoglavica,povišen zamor,laki dispeptidni poremećaji, poremecaj sna i menstrualnog
ciklusa),nespecifični sy kao što je labilnost krvnog pritiska, povećana propustljivost kapilara, Rumpel
Leedov fenomen, neznatne promene u krvi (umerena leukopenija sa limfopenijom i netropenijom,
produzeno vreme koagulacije). Ako se ekspozicija namesti bolest progredira.
2) Drugi stadijum karakterisu izrazena glavobolja i vrtoglavica, dispeptidni poremećaji, prekordijalni
bolovi u vidu stenokardija i smanjenje radne sposobnosti. Laki poremecaju vestibularnog aparata,
hipotenzija, distroficne promene srcanog misica. Poremecaj funkcija jajnika, (amenoreja) sterilitet
kod muskaraca, leukopenija sa limfopenijom i netropenijom usled hipoplazije kostane srzi,
hemoragija, infekcije.
3) Treci stadijum je tezak oblik bolesti koji karakterisu ozbiljne,ireverzibilne promene u organizmu.
Organske promene CNSa u vidu difuzne encefalopatije, poremecaju digestivnog, KVS i endokrinog
sistema, jetre i bubrega. Hipoplazija kostane srzi sa smanjenjem svih krvnih elemenata. Ovakvi
bolesnici nisu sposobi za rad vise godina. Ne dolazi do potpunog ozdravljenja.
Th - Visoko kaloricna hrana, vit B i C. Poželjno stacionarno lečenje . Daju se češće transfuzije, vit iz
grupe b kompleksa,c
Ocena radne sposobnosti zavisi od stadijuma i stepena oštećenja, još pri početnim stadijumima
potrebna je privremena nesposobnost za rad do 6 meseci na radnim mestima izloženim zračenju. Pri
jače izraženim promenama prevođenje na novo radno mesto za stalno, tamo gde nema izloženosti
jonizujućem zračenju ili se prevode u invalidsku penziju.
GENETSKI DEFEKT – potvrđeno je da pod dejstvom jonizujućeg zračenja može doći do mutacija gena.
Nastaju promene dnk , promene u rasporedu aminokiselina + dokazan je kumulativni genetski defekt
jonizujućeg zračenja
UNUTRAŠNJE ZRAČENJE- oblik zračenaj kod kojeg se izvor jonizujućeg zračenja nalazi u unutrašnjosti
organizma. Radioaktivne materije mogu prodreti preko disajnih puteva, preko digestivnog trakta, a
izuzetno retko preko povređene kože. Kl. Slika zavisi od hemijske prirode radioaktivne materije,
perioda poluraspada, distribucije materije u organizmu
26. RADIOLOŠKA DOZIMETRIJA I ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA
Cilj radioloske dozimetrije je da utvrdi da li je izlozenost lica jonizujucem zracenju unutar prihvacenih
maksimalnih dozvoljenih doza.
Postoji vise tipova instumenata i detektora za koriscenje u raznim okolnostima i vrstama zracenja
(kolicina, energetski spektar). Najcesce se koriste :
o jonizujuce komore,
o Geiger – Muellerovi brojaci,
o proporcionalni brojaci i
o scintilacioni detektori.
o fildozimetar

19. 19
- Jonizujuce komore se koriste za merenje doza zracenja beta, gama i x-zracenja. Komore su obično
napunjene vazduhom i nazatvorene.
-Proporcionalni brojaci se koriste za detekciju alfa-cestica, neutrona i portona.
-Pomocu stil dozimetra odredjuje se ukupna doza zracenja, koju lice primi u toku rada sa izvorima
zracenja.
- Licni filmodozimetar sluzi za odredjivanje doza beta, gama i x-zraka. Obično se koristi za period od
mesec dana. Pod dejstvom zračenja dolazi do stvaranja latentne slike , koja fotografskim razvijanjem
postaje vidljiva. Stepen zacrnjenja određuje veličinu primljene doze zračenja.
-Geiger – Muellerovi brojaci (najpoznatiji) se koriste za merenje alfa, beta i gama, x i netronskog
zracenja. Njihov rad je zasnovan na pojavi da radioaktivne čestice prolaskom kroz vazduh i druge
gasove dovode do jonizacije i ovi postaju provodnici drugog reda.
ZAŠTITA
Tehnicke (raditi što je moguće brzo, sto dalje od izvora, zastita od izvora uz pomoć specijalnih ekrana
i drugih zaštitnih sredstava),
licne (zastitne rukavice, kecelje, odela, gasne maske, respiratori),
medicinske (pregledi, ocena zdravstvenog stanja, ocena radne sposobnosti, pruzanje prve pomoci) i
zakonsko administrativne mere zastite.
Od posebnog znacaja su prethodni pregledi (klinicko, laboratorijsko i RTG ispitivanje, EKG,
spirografijsko ispitivanje pluca, hematoloski nalaz.
Kontraindikacije za rad su hematoloske bolesti, kozna oboljenja vezana koja su u vezi sa
kontaminacijom koze, izrazeni poremecaj plucne ventilacije, psihicki poremecaji, ocna oboljenja,
trudnice.

20. 20
27. NEJONIZUJUCE ELEKTROMAGNETNO ZRAČENJE U RADNOJ SREDINI
Pored izlozenosti kosmickom zracenju i drugom jonizujucem zracenju covek je izlozen i
nejonizujucem zracenju, koja nastaju iz vestackih izvora. Kao i drugi EM talasi i nejonizujuci talasi u
zavisnosti od svoje talasne duzine mogu da prodru kroz bioloski materijal, da se reflektuju i
apsorbuju.
Radiotalasno i mikrotalasno zracenje obuhvata EM spektar od 100kHz do 300MHz (radio) i od
300MHz do 300GHz (mikro).
Eksponirani su radnici na pecima za indukciono zagrevanje, u proizvodnji plasticnih masa, na
visokofrekventnim generatorima i telefonskim centralama...
Apsorbovana mikro i radiotalasna energija moze biti pretvorena u druge oblike energije i izazvati
funkcionalne smenje u organizmu. Vecina (ali ne sva) energije se pretvara u toplotu.
Akutna promene u organizmu coveka mogu nastati samo u uslovima havarija, kao i pri
nepridrzavanju pravilima rada. Intenzivno izracivanje izaziva pre sve toplotni efekat (malaksalost,
glavobolja, bolovi u ekstremitetima, misicna slabost, hipertermija, poremecaj srcanog rada).
Hronicna ekspozicija zracenju malog intetnziteta dovodi do poremecaja CNSa (glavobolja, vrtoglavica,
malaksalost, poremecaj sna... neurovegetativna disfunkcija) i KVSa (hipo ili hepertenzija, tahikardija).
Promene su uglavnom reverzibilne.
Terapija je simptomatska (tonizirajuca sredstva), promena radnog mesta. Zastita izvora i licna zastita
(radna odela protkana metalnim nitima). Prethodni i periodicni pregledi.
Lasersko zracenje je koherentno, paralelno,polarizovano, monohromno i sa velikom gustnom i
energijom. Stvara ga laser aparatura. Lasersko zracenje obuhvata frekvencije IC, vidljivog i UV
spektra. Koristi se u medicini, fizici, elektrooptici, u metalnoj industriji za bušenje veoma preciznih
rupa.
U početku opšta slabost, zamaranje, glavobolja, poremećaj sna,zamaranje vida. Stetni efekti
laserskog zracenja na coveka karakterisu ostecenje oka (najugrozenije: skotomi, slepilo, keratitis,
konjuktivitis, katarakta), promene na kozi (od eritema do ugljenisanja) i unutrasnjim organima,
poremecaji KVS, funkcije CNSa, promene periferne krvi (biohemijski, leukocitoza sa limfopenijom i
trombopenijom. Zastita radne sredina i licna zastita. Zaštita oka, lica koja imaju oštećenje mrežnjače
ne treba zapošljavati na poslovima gde postoji ekspozicija laserskom zračenju.
UV zracenje, iako najvecim delom potice od suncevog zracenja, moze nastati i izvestackih izvora kao
sto su zavarivanje, zivino-kvarcne lampe, topljenje metala u elektropecima... U optičkom spektru
nalaze se između x zraka i vidljive svetlosti.
Talasne duzine 400 - 315 nm karakterise slabo biolosko dejstvo,
315 - 280 nm karakterise intenzivno dejstvo na kozu i antirahiticni efekat, a
280 – 200 nm ispoljava uticaj na belancevine i lipide.
Talasne duzine krace od 320 nm dovode do opekotina koze.
Pored lokalnog dejstva UV zraci deluju i na CNS (glavobolja vrtoglavica, razdrazljivost, poviseni
zamor, hipertermija...). Takodje moze doci i do promena na konjuktivi i roznjaci (suzenje, fotofobija,
bol). Lokalno dejstvo na kožu : crvenilo, opekotine, zadebljanje rožastog sloja, pigmentacija.
Radno odelo, zastitne naocare.
Vidljiva svetlost u radnoj sredini od karakteristika osvetljenosti zavisi normalna funkcija čula vida,
povećanje ili smanjenje zamora ovog organa, opšteg zamora pri radu, kvalitet , kvantitet rada,
psihičko raspoloženje...osvetljenje ima važan fiziološki značaj jer povećava tonus cns, aktivira krvotok,
metaboličke procese, disanje. Svetlosni izvori mogu biti prirodni ( sunce , mesec, nebo) ili veštački (
sijalice, lampe, sveće).
Razlikujemo prirodno, veštačko ili kombinovano osvetljenje.

21. 21
Higijenski ocena veštačkog osvetljenja zasniva se na jačini osvetljenosti, tipu veštačkog osvetljenja,
ravnomernosti osvetljenja, postojanju blještanja, stalnosti nivoa osvetljenja, stepenu kontrasta
između predmeta i pozadine.
28. AEROZAGADJENJE RADNE SREDINE I PREVENTIVNE MERE ZA SUZBIJANJE AEROZAGAĐENJA
RADNE SREDINE
Def. svaka fizicko-hemijska, radioloska i bioloska promena u sastavu vazduha nastala usled
ljudskih aktivnosti.
Zagadjenja dovode do raznovrsnih patoloskih promena (akutnih i hronicnih). Od posebnog zancaja je
zagadjenje u zatvorenim prostorijama i komunalnoj sredini.
Zagadjivaci atmosfere prema fizickim karakteristikama dele se na 2 velike grupe: aerosoli
(cvrsto+tecno) i pare i gasove izmesani sa stalnim gasovima.
Aerosoli su mesavine cvrstih i tecnih cestica u vazduhu.
Prema nacinu nastanka aerosoli se dele na
a) disperzoide ( nastaju cepanjem cvrstih i tecnih cestica u finije cestice) i
b) kondenzoide (nastaju pri kondenzacionim procesima gde se grupe manjih molekula povezuju u
cestice vecih dimenzija).
Aerosoli se klasifikuju u 4 grupe:
1) Prasine – nastaju drobljenjem i finim mlevenjem cvrstih materijala; prema velicini cestica prasine
dele na: prave prasine (preko 10µm), oblake (10 – 0.1 µm) i dimove (ispod 0.1 µm). Najveci znacaj
ima tzv. „respirabilna prasina“ (ispod 0.5 µm) jer one dostizu do alveola. Po poreklu prasine se dele
na organske, neorganske i mesovite. Prasine se mogu grupisati na: a) relativno nerastvorljive
mineralne prasine (kvarcna, azbestna, granitna, metalni oksidi, b) rastvorljive mineralne (krecnjak i
dolomit), c) organska prasina (sapun, brasno, koza, drvo, plastika, TNT)
2) pare - sadrze gasovite cestice u vazduhu a stvaraju se pri sublimaciji, sagorevanju ili kondenzaciji
cvrstih ili tecnih tela, ispod 1µm
3) dimovi – su kondenzoidi koji sadrze cvrste cestice u vaduhu. Nastaju sagorevanjem organskih
materija (ugalj, drvo, nafta) i kondenzovanjem metalnih para (olovni, kadmijumski dimovi). Velicina –
ispod 0.5 µm.
4) magle – su disperzni sistemi kapljica nastali kondenzovanjem pare ili rasprsivanjem tecnosti.
Velicina kapljica moze biti razlicita (prirodne – 10 µm i vise), dim cigarete je zapravo kondenzovana
magla. Aerosoli imaju fizicka svojstva koja imaju znacaja u analizi.
Sedimentacija – teznja cestica (prasine ili tecnosti) da se taloze. Brzina zavisi od njihove velicine,
spec. tezine i oblika, kretanja i vlaznosti vazduha. Najvecu opasnost nose respirabilne cestice jer
nemaju tendencu talozenja.
Inercija – koristi se u uredjajima za uzorkovanje. Ukoliko je brzina kretanja vazduha veca, efekat
inercije veci.
Termicka precipitacija – svojstvo cestica da krecu od mesta vise temperature prema mestu nize
temperature.
Kretanje u elektricnom polju – osobina negativno naelektrisanih cestica aerosola da se kreću prema
pozitivnoj elektrodi,a pozitivno naelektrisanih ka negativnoj
Flokulacija – neprekidno i spontano slepljivanje cestica kada dodju u kontakt jedna sa drugom, tako
da postaju sve vece i teze (brze sedimentisu) i ima ih sve manje.
Hemijski sastav zavisi od tehnoloskog procesa i prirode materije. Te materije mogu biti neorganskog,
organskog i vestackog porekla. Uticaj aerozagadjenja na zdravlje eksponiranih radnika je veoma
raznovrsan. Ispituje se priroda aerozagadjenja i intenzitet zagadjenja.
Preventivne mere –
1) tehnicke mere
a) tehnicko tehnoloske – supstitucija stetnih materija u proizvodno tehnoloskom postupku
neskodljivim ili manje skodljivim materijama, segregacija ili odvajanje delova tehnoloskog procesa
gde se radi sa vrlo stetnim materijama u posebnim prostorijama, hermetizacija je fizicko razdvajanje

22. 22
stetnih materija od radne prostorije gde se odvija proces, lokalna odvodna vestacka ventilacija da se
sa povecanim strujanjem vazduha sa izvora ukloni taj vazduh, primena vlaznog metoda rada gde se
sprecava dolazak cestica u atmosferu (vlazno busenje u rudarstvu, vodeni mlazevi za secenje metala)
b) organizaciono tehnicke mere – uvodjenje sistema signalizacije koji upozorava na opasne momente,
organizacija tehnoloskih linija tako da se otkloni unakrsno kretanje materijala, proizvoda i ljudi,
razmestaj pojedinih faza procesa rada u razlicite vremenske intervale, racionalni razmestaj uredjaja
da ne dolazi do potenciranja pojedinih efekata pojedinih vrsta aerozagadjenja, uvodjenje stalnog
tehnickog nadzora pri izvodjenju opasnih radova, tacna raspodela radnih operacija.
2) mere licne zastite – respiratori, gasne maske, izolujuci pribori za sprecavanje prodiranja, rukavice,
zastitna odeca i obuca, licna higijena sprecava ulaz preko koze ili gita.
3) Higijenske mere – cistoca pomocu vakum aparata i vlaznim ciscenjem povrsina podova, zidova i
stolova.
4) zakonodavno administrativne – norme i standardi o max dozvoljenim koncentracijama u radnim
prostorijama i radilistima, o licnim zastitnim sredstvima, o periodicnim ispitivanjima uslova radne
sredine, merama za suzbijanje aerozagadjenja, obavezan nadzor inspekcijskih sluzbi (sanitarne i
inspekcije rada).
KRITERIJUMI ZA OCENU A.Z. RADNE SREDINE
Max dopuštene koncentracije škodljivih gasova, para i aerosola u atmosferi radnih prostorija date su
u jugoslovenskom snandardu. Te conc. ne bi smele dovesti do oštećenja zdravlja zdravih radnika pri
optimalnim uslovima rada. Mogu postojati izvesne promene, ali su takve prirode da posle redovnog
odmora nastaje potpun oporavak zdravog organizma. Neki faktori potenciraju dejstvo aerozagađenja
kao što su povišena temp i vlažnost vazduha, povećani vazdušni pritisak, prekomerni intenzivan rad,
prisustvo drugih štetnih materija.