Prezentacija seminarskog rada - Milton Fridman

1. Milton Fridman – Život i delo
Osnovi ekonomije

2. Uvod
• Milton Fridman, američki ekonomista, rođen je 31. jula 1912. godine u Bruklinu u Njujorku.
• Diplomirao je na Univerzitetu Rutgers u Njujorku gde je diplomirao matematiku. Nakon diplomiranja,
ponuđene su mu dve školarine, jedna za matematiku i jednu za ekonomiju, a Milton je odlučio da prihvati
jednu za ekonomiju, pod velikim uticajem događaja u Sjedinjenim Državama i širom sveta uoči Velike
ekonomske krize.
• Magistrirao je ekonomiju na Univerzitetu u Čikagu 1933. gde je upoznao i svoju buduću suprugu Rouz
Direktor.
• Godine 1946. doktorirao je ekonomiju na Univerzitetu Kolumbija. Godine 1976. dobio je Nobelovu nagradu
za ekonomiju za svoja dostignuća u oblasti analize potrošnje, monetarne istorije i teorije, kao i za
demonstriranje složenosti stabilizacijske politike.
• Početkom 80-ih dobija svoju sopstvenu emisiju od deset delova pod nazivom „Sloboda izbora“ gde
promoviše doktrinu slobodnog tržišta i nastoji da pokaže sve pozitivne efekte koje slobodno tržište (bez
državne intervencije) može doneti.
• Fridmanov glavni doprinos je bio u oblastima cena, inflacije i monetarne politike.

3. Rani život
• Fridman je završio srednju školu Rahvai, 1928. godine, neposredno pre svog 16. rođendana.
• Dodeljena mu je konkurentna stipendija Univerzitetu Rutgers (tada je privatni univerzitet dobijao ograničenu podršku od
države Nju Džersi, za takve stipendije). Od Fridmana se očekivalo da sam finansira troškove univerziteta što je i učinio,a
diplomirao je na Rutgersu 1932. godine.
• Radio je za Nacionalni komitet za planiranje resursa, koji je tada radio na velikom istraživanju potrošačkog budžeta. Ideje
iz ovog projekta kasnije su postale deo njegove „Teorije funkcije potrošnje“, knjige koja je prva opisala izjednačavanje
potrošnje i hipotezu o trajnom dohotku.
• Fridman je počeo da radi za Nacionalni biro za ekonomska istraživanja u jesen 1937. kako bi pomogao Sajmonu Kuznjecu
u njegovom radu na profesionalnom prihodu.
• Tokom 1940. Fridman je postavljen za docenta ekonomije na Univerzitetu Viskonsin-Medison.
• Od 1941. do 1943. Fridman je radio na ratnoj poreskoj politici za saveznu vladu, savetujući visoke zvaničnike američkog
Ministarstva finansija.
• Kao portparol Trezora tokom 1942. zalagao se za Kejnzijansku poresku politiku. Pomogao je u osmišljavanju sistema
poreza na plate, pošto je Saveznoj Vladi bio potreban novac za finansiranje rata, a kasnije se pokajao što je i sam izjavio.

4. Čikaška ekonomska škola i rešavanje krize u Čileu
• Ranu Čikašku školu karakterišu shvatanja da je ekonomija vrednosno neutralna nauka, da ekonomija metodološki treba da
se razvija po uzoru na prirodne nauke, da neoklasična teorija cena u uslovima savršene informacije i konkurencije nudi
valjan model toga kako funkcionišu tržišta.
• Ona i danas predstavlja jedan od najuticajnijih pravaca svetske ekonomske misli, čija su osnovna načela: sloboda
pojedinca, privatno preduzetništvo, ograničena vlada i stroga kontrola ponude novca u cilju suzbijanja inflacije.
• Čikaška škola je imala praktičan uspeh primene svojih ideja u Čileu 70-tih godina dvadesetog veka.
• Kriza počinje ranih 70-ih godina kada na vlast dolazi Salvador Aljende, prvi demokratski izabran marksista. Međutim,
njegova socijalistička politika nacionalizacije, visoke plate i kontrola cena izazivaju ekonomsku katastrofu i na vlast 1977.
godine dolazi general *Augusto Pinoče.
• Pinoče je pozvao **Čikaške momke u pomoć radi davanja hitnih ekonomskih saveta. Milton Fridman je tada bio na čelu
tima. Savetovali su drastično smanjenje državnih prihoda, denacionalizaciju, poresku reformu, privatizaciju penzionih
fondova i striktnu monetarnu kontrolu ponude novca. Kasnije, predložena je i privatizacija nacionalnih i rudnih bogatstava.
Ekonomske reforme ojačale su državu i ekonomska politika dovedena je na osnaženi put.
• Danas je Čile najprosperitetnija zemlja Južne Amerike!

5. Monetaristička škola
• Sa izbijanjem Velike depresije 1929. godine u Sjedinjenim Državama, kao odgovor, J. M. Kejns, je osmislio
teoriju koja je uključivala snažniju državnu intervenciju kroz instrumente monetarne i fiskalne politike. Ova
teorija se kosila sa svim do tada poznatim, ali je ponudila smislen odgovor na krizu i na kraju uspela da
prevaziđe problem rastuće inflacije i nezaposlenosti.

6. Akademska karijera
• Godine 1940. Fridman je prihvatio poziciju na Univerzitetu Viskonsin-Medison, ali je napustio zbog razlika
sa fakultetom u vezi sa učešćem Sjedinjenih Država u Drugom svetskom ratu.
• Univerzitet mu je dodelio doktorat 1946.
• Svoju akademsku godinu 1945–1946 proveo je predavajući na Univerzitetu u Minesoti.
• Istraživanje Miltona Fridmana promenilo je način na koji ekonomisti tumače funkciju potrošnje, a njegov rad
je pokrenuo ideju da tekući prihod nije jedini faktor koji utiče na prilagođavanje troškova domaćinstva kod
ljudi.
• Njegova knjiga Kapitalizam i sloboda, inspirisana nizom predavanja koje je održao na Vabaš koledžu,
privukla je nacionalnu i međunarodnu pažnju van akademskih krugova. Objavio ga je 1962. Univerzitet
Čikago i sastoji se od eseja koji su koristili nematematičke ekonomske modele za istraživanje pitanja javne
politike.
• Fridman zaključuje kapitalizam i slobodu svojim klasičnim liberalnim stavom da se vlada treba kloniti stvari
koje nisu neophodne i treba da se uključi samo kada je to apsolutno neophodno za opstanak njenog naroda i
zemlje. On pripoveda kako najbolje sposobnosti zemlje potiču iz njenog slobodnog tržišta, dok njeni neuspesi
potiču od vladine intervencije.

7. Tri oblasti monopola prema Miltonu Fridmanu
• Monopol u industriji. Najvažnija činjenica o monopolu preduzeća jeste njegova relativno mala važnost sa stanovišta ekonomije kao celine.
• Monopol nad radnom snagom. Postoji tendencija da se precenjuje značaj monopola nad radnom snagom. Sindikati uključuju otprilike četvrtinu radne populacije
i ovo uveliko precenjuje uticaj sindikata na strukturu nadnica, oni igraju značajnu i svrsishodnu ulogu čineći nadnice drugačijim nego što bi to samo tržište odredilo.
Učinjena je procena da je zbog sindikata negde od 10 do 15% radne populacije dobilo veće nadnice za otprilike 10 do 15 odsto. Ovo znači da je nekih 85 ili 90 odsto
radne populacije dobilo manje nadnice za nekih 5 odsto.
• Milton Fridman napravio je oštru razliku između monopola nad radnom snagom i nad preduzećima. Najjasniji njegov primer je ugalj. Zakon „Guffey Coal Act“
je bio pokušaj da se dobije zakonska podrška za kartel vlasnika rudnika koji određuje cene. Kada je, sredinom tridesetih, ovaj Zakon proglašen neustavnim, prekršili
su ga Džon Luis i Savez rudara.
• Monopol koji stvara i dotira država. Ovu temu Milton Fridman je umnogome podrivao kroz Čikašku ekonomsku školu jer je smatrao osnovom borbe za
slobodno tržište. Glavni primeri monopolizovanja predstavljaju pošta, usluge za autoputeve (preko taksi, benzina ili putarine), vodovod i druga slična postrojenja.
Ovo pokreće vrlo ozbiljna pitanja za očuvanje slobodnog društva. Ipak neki predstavnici industrija koji su najglasniji u osudi zapošljavanja većeg broja radnika nego
što je potrebno kao kršenja slobodne inicijative, kao što je slučaj sa naftnom industrijom. Takođe, jedna vrsta monopola koja država stvara jeste dodeljivanje
patenata pronalazačima i autorskih prava autorima. U doslovnom smislu, ako imate pravo svojine na određeni komad zemlje, može se reći da imate monopol u
odnosu na taj komad zemlje kako je definisala i primenila država.
• Kod patenata i autorskih prava jasno je da treba ustanoviti svojinska prava. Ako se ovo ne uradi, pronalazač će teško ili nikako naplatiti doprinos koji njegov
izum daje proizvodnji. On će, u stvari, drugima preneti koristi za koje ne može da dobije nadoknadu. Zato neće imati podsticaj da posveti vreme i napor koji su
potrebni za izume. Slični argumenti se odnose i na pisce.

8. Penzionisanje i smrt
• Godine 1977, sa svojih 65 godina, Fridman se povukao sa Univerziteta u Čikagu nakon što je tamo predavao 30
godina. On i njegova supruga preselili su se u San Francisko, gde je postao gostujući saradnik u Banci federalnih
rezervi. Od 1977. godine povezan je sa Huver institucijom na Univerzitetu Stanford.
• Tokom 1977. godine, Fridmanu se obratio Bob Čitester i „Free to Choose Netvork“, koji su ga zamolili da napravi
televizijski program koji će predstaviti njegovu ekonomsku i socijalnu filozofiju.
• Fridman je bio nezvanični savetnik Ronalda Regana tokom njegove predsedničke kampanje 1980. godine, a zatim je
bio u Predsedničkom savetodavnom komitetu za ekonomsku politiku za ostatak Reganove administracije.
• Godine 1988. dobio je Nacionalnu medalju nauke, a Regan mu je dodelio i Predsedničku medalju slobode.
• Fridman je umro od srčane insuficijencije u 94. godini u San Francisku 16. novembra 2006. Još uvek je bio
radni ekonomista koji je sprovodio originalna ekonomska istraživanja. Njegova poslednja kolumna je objavljena u
„The Vall Street Journal“ dan nakon njegove smrti.
• Iza njega su ostali supruga Rouz Fridman (koja će umreti 18. avgusta 2009. godine) i njihovo dvoje dece:
Dejvid D. Fridman (istaknuti ekonomista) i Jan Martel Fridman (bridž igrač).

9. Zaključak
• “Kada bi postavili državu da upravlja Saharom, za pet godina bi došlo do nestašice peska”.
Milton Fridman