SlideShare a Scribd company logo
Велика географска открића
Карта Ал Идризија из 1154.године
Птоломејева карта
Кеплерова карта
Доба великих
      географских открића                       •    Марко Поло

•   Средњовековна сазнања
•   Оскудна сазнања
•   Извесна сазнања о Далеком истоку сазнајемо од венецијaнског
    трговца Марка Пола 1254 -1324 који је путовао у Кину и Јапан
•   Други делови света били су непознати.
•   Земља је замишљена као велика плоча, а океанима су владале разне
    празноверице
•   Оваква сазнања утицала су да се до средине 14.века сва европска
    поморска пловидба одвијала на Средоземљу, Северном мору и
    приобалном појасу Атлантика
Марко Поло   1254 - 1324
Технички                                •    Јохан Гутенберг
      проналасци
    од 13 до 15. века
•   1450.године – Јохан Гутенберг изумео штампарију и тако учинио
    да су научна сазнањa доступна сваком појединцу
•   Изуми попут астролаба и бусоле омогућили пловидбу орјентацију на
    пучини
•   Нови тип бродова каравеле, са три јарбола,повећана безбедност
    и омогућена пловидба океанима.

•   Компас – орјентација у простору
•   Кинески изум
Јохан Гутенберг

•   Јохан Гутенберг (нем.Johannes Gensfleisch zur Laden
    zum Gutenberg) (око 1400, Мајнц- 3. фебруар, 1468), је
    био немачки металски радник и сматра се
    проналазачем технике штампања металним
    помичним словима.
•   Гутенбергова заслуга, као оца модерног штампарства,
    се састоји у усавршавању појединачних покретних
    слова, легура олова, антимона и калаја у техници
    високе штампе, али и тадашњи проналазак штампарске
    пресе.
Астролаб
•   Астролаб је астрономски инструмент који је
    настао још у античко доба.
•    Базиран је на стереографској пројекцији, којом
    се још тада бавио Хипарх(грчки астроном).

•   Користио се за одређивање и предвиђање
    положаја Сунца, Месеца, планета и звезда;
    одређивање месног времена из задане
    географске дужине и обрнуто; и за
    триангулацију-
•
    -
Бусола
•   У Европи се већ неколико векова пре нове
    ере знало да магнет привлачи гвожђе.
•    По легенди реч магнет потиче од имена
    града Магнезиа у Малој Азији у ком је у
    старом добу било налазиште магнетита

•   Не зна се ко је изумео компас али први који
    су употребили магнетску иглу за
    показивање смера били су Кинези




                                                  Магнетни компас
1450.Године Немац Јохан Гутенберг у граду Мајнцу
  основао прву штампарију са покретним словима
   Прва књига коју је одштампао била је Библија
Бродови каравеле
Компас
•   Америка
       Покушај достојан
          дивљења

•   Викинг Лајф Ериксон – 1000.године-допловио до
    обале Северне Америке

•   Откриће пало у заборав, јер у то време није било
    економских интереса за одржавање трајних веза између
    континената
Откриће поморског пута до Индије
•   Интересовање у 15.веку из економских разлога
•   Посредничка трговина Европе са Истоком
•   Између Европе и Индије стајала је непријатељска Турска и Арапски
     трговци,који продају зачине неколико пута скупље
•   Португалци и Шпанци почињу истраживања за поморски пут до
    Индије, како би избегли посреднике Арапе и Турке
•   Португалски принц Енрико Морепловац на свом двору оснива
     географско – поморску школу, из које су излазили врсни стручњаци
•   Полазећи од сазнања да се до Индије може доћи пловећи око
    Африке.
•   Португалци истражују њене западне обале.
Бартоломео Дијаз

•   Португалац Бартоломео Дијаз – истраживач

•   1487.године доспео на југ Африке до рта који је назвао
    Олујни, а португалски краљ овај рт је преименовао
    у Рт добре наде

•   С југа Африке до Индије предстојао је само један корак
Откриће Америке
•   Ђеновљанин Кристифор Колумбо
    (1451 – 1506)
•   Користи карту фирентинског географа
    Тосканинија ( 1397 – 1482 ) и тврди да се до
    Индије може стићи пловећи на запад
•   Ступа у службу кастиљскe ( шпанске краљице )
    Изабеле
•   Добија финансијска средства за пут
Откриће 1492.године
•   Колумбо креће на пут 3.августа 1492.године
•   Три брода: Пинта, Санта Марија и Ниња
•   Полазак из шпанске луке Палос
•   Пловећи 61 дан доспео до острва Гуанахана
     које је преименовао у Сан Салвадор (Свети Спаситељ) и открио Кубу и
    Хаити.
•   На повратку у Шпанију донео товар златног накита,
•    разне резбарије, егзотичних птица, јестивих биљака и повео неколико
    домородаца.
•   У Барселони је стигао марта 1493.године.
•   Добија племићку титулу од краља Фердинанда и краљице Изабеле и
    звање “великог адмирала океана”, али не и поткраља новооткривених
    земаља, како му је било обећанао.
Пинта
Ниња
Колумбо – допловио до Америке
         1492.године
Откриће Америке
• Нови свет
• Америка
Колумбова открића
•   Током каснијих путовања
    Колумбо је открио:
•   Антиле,
•   Панамску превлаку,
•   Венецуелу,
•   Хондурас ..
•   Домороце је назвао Индијанцима
    јер је чврсто веровао да је
    земља коју је отккрио Индија
•   Откривен поморски пут до Индије 1498.

Васко да Гама
•   Откриће поморског пута до
    Индије
•   Португалци темељито
    припремају путовање до
    Индије
•   Васко да Гама опловио је
    Африку и 1498.године
    доспео до луке Каликут на
    западу Индије.
•   Тако је пронађе поморски
    пут до Индије
Америго Веспучи




                      Америгo Веспучи
•   Фирентинац Америго Веспучи је, посетивши Нови свет тврдио да
    откривене земље представљају сасвим ново, непознато копно.
•   О томе је написао брошуру, која је постала популарна.

•   Немачки картограф Валдземилиер је 1507. године обале Бразила
    по њему назвао Америгова земља (Тере Америка)

•   То се ускоро проширило на све земље западно од Старог Света
Америгове каравеле
Америго Веспучи - Америка
Фернандо Магелан
•   Пут око света
•   1519.године за рачун Шпаније
•   Три брода и 253 морнара
•   Портигалац Фернандо Магелан
•   Пловидба поред источних обала Јужне Америке, пролази кроз мореуз
    између Чилеа и острва Огњена земља, који добија назив
     Магеланов мореуз и открива нови океан, коме даје име Пацифик.
•   Гине у сукобу са домороцима на Филипинским острвима.
•   Заповедништво преузима Хуан Себастјан дел Кано,
•   Експедиција се преко Индије ватила у Шпанију са једним бродом и
    22 морнара. Зачини који су довезени тим бродом отплатили су све
     трошкове експедиције, укључујући и два изгубљена брода
Значај и последице открића
•    Значај
•    Привредни и културни значај
•    Размена добара
•    Америка другим континентима:
  кукуруз,кромпир,пасуљ,парадајиз,какао,ванилу,кокаин,
  дуван,каучук, кестен,ананас,јагоде,малине,ћураке...
•    Други континенети Америци:
   коње, магарце, овце, козе, говеда,живину, шећерну трску,
  кафу,банане, пиринач, пшеницу, јечам, раж, соју, памук,
  лан, конопљу, бадем, дуд, маслину, брескву, кајсију, јабуку,
  крушку,поморанџе,лимун, дуњу,грожђе.....
Последице
•   Развој књижевности и науке
•   Откриће је побудило код Европљана сан о великом
    богаству.
•   У Нови свет су похрлили авантуристи, пустолови и
    криминалци с циљем да се обогате.
•   Пљачка домородаца – стицање огромног богаства.
•   Реке племенитих метала сливале су се у Шпанију и
    земље западне Европе
Шпански освајачи
•   Ерман Кортес је из Санто      Франциско Пизаро и
    Доминга предузео              Дијего Алмагро од 1532 до 1535
    експедицију на Мексико и од   освојили Перу и срушили царсво
    1519 до 1521. године          Инка
    уништио царствo Ацтека
                                  Шпанци освајају Средњу
                                  Америку и докрајчили су
                                  цивилизацију Инка и Индијанаца
Колоније
•   Откривене земље постале су колоније европских држава,којима су
    доносиле огромну добит.

•   Да би спречиле мешање других држава око колонија Шпанија и
    Португали су 1521.године у Сарагоси извршиле поделу света.

•   Шпанија се одрекла претензија на Азију и Африку, а Португалија је
    Шпанији признала право на Америку

More Related Content

What's hot

Srednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaSrednjovekovna kultura
Srednjovekovna kultura
andjelan
 
Posleratni svet i njegove suprotnosti
Posleratni svet i njegove suprotnostiPosleratni svet i njegove suprotnosti
Posleratni svet i njegove suprotnosti
Dušan Novakov
 
Velika seoba naroda
Velika seoba narodaVelika seoba naroda
Velika seoba naroda
andjelan
 
Srednjovekovna bosna i dubrovnik
Srednjovekovna bosna i dubrovnikSrednjovekovna bosna i dubrovnik
Srednjovekovna bosna i dubrovnik
Dušan Novakov
 
REFORMACIJA I PROTIVREFORMACIJA
REFORMACIJA I PROTIVREFORMACIJAREFORMACIJA I PROTIVREFORMACIJA
REFORMACIJA I PROTIVREFORMACIJA
Tihomir Bogović
 
Razvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhijaRazvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhija
andjelan
 
Franačka država
Franačka državaFranačka država
Franačka država
andjelan
 
Stvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavijeStvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavije
andjelan1
 
Први српски устанак
Први српски устанакПрви српски устанак
Први српски устанак
Ucionica istorije
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansa
Mladen Ilić
 

What's hot (20)

Srednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaSrednjovekovna kultura
Srednjovekovna kultura
 
Vladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobraniteljaVladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobranitelja
 
Srpska despotovina
Srpska despotovinaSrpska despotovina
Srpska despotovina
 
Posleratni svet i njegove suprotnosti
Posleratni svet i njegove suprotnostiPosleratni svet i njegove suprotnosti
Posleratni svet i njegove suprotnosti
 
Srpska despotovina
Srpska despotovinaSrpska despotovina
Srpska despotovina
 
Velika seoba naroda
Velika seoba narodaVelika seoba naroda
Velika seoba naroda
 
Srednjovekovna bosna i dubrovnik
Srednjovekovna bosna i dubrovnikSrednjovekovna bosna i dubrovnik
Srednjovekovna bosna i dubrovnik
 
REFORMACIJA I PROTIVREFORMACIJA
REFORMACIJA I PROTIVREFORMACIJAREFORMACIJA I PROTIVREFORMACIJA
REFORMACIJA I PROTIVREFORMACIJA
 
Реформација и противреформација
Реформација и противреформацијаРеформација и противреформација
Реформација и противреформација
 
Srpska revolucija
Srpska revolucija   Srpska revolucija
Srpska revolucija
 
Срби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. векуСрби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. веку
 
Srpsko carstvo
Srpsko carstvoSrpsko carstvo
Srpsko carstvo
 
Razvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhijaRazvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhija
 
Srpsko carstvo i pad srpskog carstva
Srpsko carstvo i pad srpskog carstvaSrpsko carstvo i pad srpskog carstva
Srpsko carstvo i pad srpskog carstva
 
Franačka država
Franačka državaFranačka država
Franačka država
 
Krstaski ratovi
Krstaski ratoviKrstaski ratovi
Krstaski ratovi
 
Bitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustankaBitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustanka
 
Stvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavijeStvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavije
 
Први српски устанак
Први српски устанакПрви српски устанак
Први српски устанак
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansa
 

Similar to 34.доба великих

велика географска открића
велика географска открићавелика географска открића
велика географска открића
Ucionica istorije
 

Similar to 34.доба великих (14)

Otkrica
OtkricaOtkrica
Otkrica
 
велика географска открића
велика географска открићавелика географска открића
велика географска открића
 
L214 - Istorija - Otkriće Amerike - Ivana Radisavljević - Svetlana Đurđević
L214 - Istorija - Otkriće Amerike - Ivana Radisavljević - Svetlana ĐurđevićL214 - Istorija - Otkriće Amerike - Ivana Radisavljević - Svetlana Đurđević
L214 - Istorija - Otkriće Amerike - Ivana Radisavljević - Svetlana Đurđević
 
Novi vek
Novi vekNovi vek
Novi vek
 
Amerigo Vespucci
Amerigo Vespucci Amerigo Vespucci
Amerigo Vespucci
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
 
Civilizacija Inka
Civilizacija InkaCivilizacija Inka
Civilizacija Inka
 
Predmet podjela i značaj geografije
Predmet podjela i značaj geografije Predmet podjela i značaj geografije
Predmet podjela i značaj geografije
 
1. bartolomeo dijas
1. bartolomeo dijas1. bartolomeo dijas
1. bartolomeo dijas
 
2. vasko da gama
2. vasko da gama2. vasko da gama
2. vasko da gama
 
Posledice geografskih otkrića
Posledice  geografskih otkrićaPosledice  geografskih otkrića
Posledice geografskih otkrića
 
4.стари египат
4.стари египат4.стари египат
4.стари египат
 
Хуманизам и ренесанса
Хуманизам и ренесансаХуманизам и ренесанса
Хуманизам и ренесанса
 
Јужна Америка- друштвено-економске одлике
Јужна Америка-  друштвено-економске одликеЈужна Америка-  друштвено-економске одлике
Јужна Америка- друштвено-економске одлике
 

More from Šule Malićević

3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
Šule Malićević
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
Šule Malićević
 

More from Šule Malićević (20)

Српска револуција
Српска револуција Српска револуција
Српска револуција
 
стари рим
стари римстари рим
стари рим
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и Mакедонија
 
7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
 
2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
 
13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике
 
12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstva12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstva
 
33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану
 
11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura
 
9 .Sparta
9 .Sparta9 .Sparta
9 .Sparta
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
 
Srbija u doba Nemanjića
Srbija u doba NemanjićaSrbija u doba Nemanjića
Srbija u doba Nemanjića
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
 
4.Стари Египат
4.Стари Египат4.Стари Египат
4.Стари Египат
 
2.praistorija 1
2.praistorija 12.praistorija 1
2.praistorija 1
 
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 

34.доба великих

  • 2. Карта Ал Идризија из 1154.године
  • 5. Доба великих географских открића • Марко Поло • Средњовековна сазнања • Оскудна сазнања • Извесна сазнања о Далеком истоку сазнајемо од венецијaнског трговца Марка Пола 1254 -1324 који је путовао у Кину и Јапан • Други делови света били су непознати. • Земља је замишљена као велика плоча, а океанима су владале разне празноверице • Оваква сазнања утицала су да се до средине 14.века сва европска поморска пловидба одвијала на Средоземљу, Северном мору и приобалном појасу Атлантика
  • 6. Марко Поло 1254 - 1324
  • 7. Технички • Јохан Гутенберг проналасци од 13 до 15. века • 1450.године – Јохан Гутенберг изумео штампарију и тако учинио да су научна сазнањa доступна сваком појединцу • Изуми попут астролаба и бусоле омогућили пловидбу орјентацију на пучини • Нови тип бродова каравеле, са три јарбола,повећана безбедност и омогућена пловидба океанима. • Компас – орјентација у простору • Кинески изум
  • 8.
  • 9. Јохан Гутенберг • Јохан Гутенберг (нем.Johannes Gensfleisch zur Laden zum Gutenberg) (око 1400, Мајнц- 3. фебруар, 1468), је био немачки металски радник и сматра се проналазачем технике штампања металним помичним словима. • Гутенбергова заслуга, као оца модерног штампарства, се састоји у усавршавању појединачних покретних слова, легура олова, антимона и калаја у техници високе штампе, али и тадашњи проналазак штампарске пресе.
  • 10. Астролаб • Астролаб је астрономски инструмент који је настао још у античко доба. • Базиран је на стереографској пројекцији, којом се још тада бавио Хипарх(грчки астроном). • Користио се за одређивање и предвиђање положаја Сунца, Месеца, планета и звезда; одређивање месног времена из задане географске дужине и обрнуто; и за триангулацију- • -
  • 11. Бусола • У Европи се већ неколико векова пре нове ере знало да магнет привлачи гвожђе. • По легенди реч магнет потиче од имена града Магнезиа у Малој Азији у ком је у старом добу било налазиште магнетита • Не зна се ко је изумео компас али први који су употребили магнетску иглу за показивање смера били су Кинези Магнетни компас
  • 12. 1450.Године Немац Јохан Гутенберг у граду Мајнцу основао прву штампарију са покретним словима Прва књига коју је одштампао била је Библија
  • 15. Америка Покушај достојан дивљења • Викинг Лајф Ериксон – 1000.године-допловио до обале Северне Америке • Откриће пало у заборав, јер у то време није било економских интереса за одржавање трајних веза између континената
  • 16. Откриће поморског пута до Индије • Интересовање у 15.веку из економских разлога • Посредничка трговина Европе са Истоком • Између Европе и Индије стајала је непријатељска Турска и Арапски трговци,који продају зачине неколико пута скупље • Португалци и Шпанци почињу истраживања за поморски пут до Индије, како би избегли посреднике Арапе и Турке • Португалски принц Енрико Морепловац на свом двору оснива географско – поморску школу, из које су излазили врсни стручњаци • Полазећи од сазнања да се до Индије може доћи пловећи око Африке. • Португалци истражују њене западне обале.
  • 17. Бартоломео Дијаз • Португалац Бартоломео Дијаз – истраживач • 1487.године доспео на југ Африке до рта који је назвао Олујни, а португалски краљ овај рт је преименовао у Рт добре наде • С југа Африке до Индије предстојао је само један корак
  • 18.
  • 19.
  • 20. Откриће Америке • Ђеновљанин Кристифор Колумбо (1451 – 1506) • Користи карту фирентинског географа Тосканинија ( 1397 – 1482 ) и тврди да се до Индије може стићи пловећи на запад • Ступа у службу кастиљскe ( шпанске краљице ) Изабеле • Добија финансијска средства за пут
  • 21. Откриће 1492.године • Колумбо креће на пут 3.августа 1492.године • Три брода: Пинта, Санта Марија и Ниња • Полазак из шпанске луке Палос • Пловећи 61 дан доспео до острва Гуанахана које је преименовао у Сан Салвадор (Свети Спаситељ) и открио Кубу и Хаити. • На повратку у Шпанију донео товар златног накита, • разне резбарије, егзотичних птица, јестивих биљака и повео неколико домородаца. • У Барселони је стигао марта 1493.године. • Добија племићку титулу од краља Фердинанда и краљице Изабеле и звање “великог адмирала океана”, али не и поткраља новооткривених земаља, како му је било обећанао.
  • 24. Колумбо – допловио до Америке 1492.године
  • 26. • Нови свет • Америка
  • 27. Колумбова открића • Током каснијих путовања Колумбо је открио: • Антиле, • Панамску превлаку, • Венецуелу, • Хондурас .. • Домороце је назвао Индијанцима јер је чврсто веровао да је земља коју је отккрио Индија
  • 28. Откривен поморски пут до Индије 1498. Васко да Гама • Откриће поморског пута до Индије • Португалци темељито припремају путовање до Индије • Васко да Гама опловио је Африку и 1498.године доспео до луке Каликут на западу Индије. • Тако је пронађе поморски пут до Индије
  • 29. Америго Веспучи Америгo Веспучи • Фирентинац Америго Веспучи је, посетивши Нови свет тврдио да откривене земље представљају сасвим ново, непознато копно. • О томе је написао брошуру, која је постала популарна. • Немачки картограф Валдземилиер је 1507. године обале Бразила по њему назвао Америгова земља (Тере Америка) • То се ускоро проширило на све земље западно од Старог Света
  • 32. Фернандо Магелан • Пут око света • 1519.године за рачун Шпаније • Три брода и 253 морнара • Портигалац Фернандо Магелан • Пловидба поред источних обала Јужне Америке, пролази кроз мореуз између Чилеа и острва Огњена земља, који добија назив Магеланов мореуз и открива нови океан, коме даје име Пацифик. • Гине у сукобу са домороцима на Филипинским острвима. • Заповедништво преузима Хуан Себастјан дел Кано, • Експедиција се преко Индије ватила у Шпанију са једним бродом и 22 морнара. Зачини који су довезени тим бродом отплатили су све трошкове експедиције, укључујући и два изгубљена брода
  • 33. Значај и последице открића • Значај • Привредни и културни значај • Размена добара • Америка другим континентима: кукуруз,кромпир,пасуљ,парадајиз,какао,ванилу,кокаин, дуван,каучук, кестен,ананас,јагоде,малине,ћураке... • Други континенети Америци: коње, магарце, овце, козе, говеда,живину, шећерну трску, кафу,банане, пиринач, пшеницу, јечам, раж, соју, памук, лан, конопљу, бадем, дуд, маслину, брескву, кајсију, јабуку, крушку,поморанџе,лимун, дуњу,грожђе.....
  • 34. Последице • Развој књижевности и науке • Откриће је побудило код Европљана сан о великом богаству. • У Нови свет су похрлили авантуристи, пустолови и криминалци с циљем да се обогате. • Пљачка домородаца – стицање огромног богаства. • Реке племенитих метала сливале су се у Шпанију и земље западне Европе
  • 35. Шпански освајачи • Ерман Кортес је из Санто Франциско Пизаро и Доминга предузео Дијего Алмагро од 1532 до 1535 експедицију на Мексико и од освојили Перу и срушили царсво 1519 до 1521. године Инка уништио царствo Ацтека Шпанци освајају Средњу Америку и докрајчили су цивилизацију Инка и Индијанаца
  • 36. Колоније • Откривене земље постале су колоније европских држава,којима су доносиле огромну добит. • Да би спречиле мешање других држава око колонија Шпанија и Португали су 1521.године у Сарагоси извршиле поделу света. • Шпанија се одрекла претензија на Азију и Африку, а Португалија је Шпанији признала право на Америку