Download to read offline
Иво Андрић - Проклета авлија .pptx
- 1. Иво Андрић ,, Проклетаавлија ,, Јожевић Филип 4-3
- 2. Иво Андрић ( 1892– 1975. ) • Иво Андрић је рођен у Долцу код Травника 09.10.1892. године, а умро у Београду 13.05.1975.године. • Рано је остао без оца, те са мајком одлази да живи у Вишеград, где завршава основну школу. Године 1903. је уписао сарајевску Велику гимназију. Већ тада почиње да пише поезију и 1911. објављује своју прву песму ,, У сумрак,,. • Као гимназијалац био је припадник покрета ,, Млада Босна,, и страствени борац за ослобођење од аустроугарске власти. • Године 1912. започиње студије словенске књижевности и повести у Загребу. Наредне године прелази на Бечки универзитет, али због лошег здравственог стања студије наставља на Филозофском факултету у Кракову.
- 3. Иво Андрић ( 1892– 1975. ) • Почетком Првог светског рата Андрић се из Кракова враћа у Сплит. Ту је као припадник ,, Младе Босне,, ухапшен и одведен у затвор у Марибор. Током боравка у затвору он интензивно пише песме. Након изласка из затвора одређен му је кућни притвор. • Након кућног притвора због болести плућа одлази на лечење у Загреб. Тамо завршава књигу стихова у прози под називом ,, Ex Ponto ,,. • Почетком октобра 1919. Андрић почиње да ради у Београду као чиновник у Министарству вера. • Имао је веома успешну дипломатску каријеру у Ватикану, Букурешту, Трсту и Грацу. • Најпознатија дела из тог периода су: збирка песама ,, Немири,, , приповетке ,, Ћоркан и Швабица,, , ,, Мустафа Маџар,, , ,, Љубав у касаби,,
- 4. Иво Андрић ( 1892– 1975. ) • Године 1926. примљен је за члана Српске краљевске академије. • Током 1927. године радио је као конзул у Марсељу и Паризу и исте године објавио је приповетку ,, Мост на Жепи,,. • Од 1930 – 1933. године био је секретар делегације Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви. • Од 1937 – 1939. био је заменик министра иностраних послова. • Током 1939. године постављен је за опуномоћеног министра и изванредног посланика Краљевине Југославије у Берлину. • Андрићева дипломатска каријера се завршила његовим захтевом да буде пензионисан новембра 1941. године. • Рат проводи у изолацији у Београду. Тада је написао роман ,, Травничка хроника,, , а 1944. и роман ,, На Дрини ћуприја,, . Роман ,, Госпођица,, је објавио у Сарајеву 1945. године. • После 1946. постаје председник Савеза књижевика Југославије. Објављује приповетке: ,, Прича о везировом слону,, , ,,Прича о кмету Симану,, , ,, Знакови,, , ,, Аска и вук,, . • Роман ,, Проклета авлија,, је објавио 1954. године.
- 5. Иво Андрић ( 1892– 1975. ) • Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност. • Беседом ,, О причи и причању” се 10. децембра 1961. године захвалио на признању. • Био је члан Управног одбора Српске књижевне задруге од 1936. до 1939. као и од 1945. до 1975. године. • Умро је 13.05.1975. у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
- 6. Проклета авлија • Књижевнирод: епика • Књижевна врста: роман • Место радње: затвор Deposito у Цариграду, познатији као Проклета авлија • Време радње: време турске окупације • Ликови: Фра Петар – монах из Босне који је грешком завршио у Проклетој авлији; Латифага – управник затвора; Ћамил – младић опседнут Џем султаном; Хаим – млади Јеврејин који је фра Петру испричао све о Ћамиловом животу.
- 7. Проклета авлија • Проклетаавлија је злогласни затвор у Цариграду, чији је управник Латифага звани Карађоз. У овај затвор је могао доспети и онај ко је крив, а исто тако и онај ко није. Такав је случај био управо са фра Петром, главним јунаком романа. • Фра Петар је игром случаја доспео у Проклету авлију , јер је био оптужен због неког писма које говори о томе како у некој цркви у Албанији прогоне и свештенике и вернике. • Проклета авлија је затвор у ком су се налазили разни затвореници: од пијаница које забораве да плате рачун у кафани , преко сиротиње која краде да би преживела, па све до окорелих криминалаца. • Фра Петар се у овом затвору нашао невин, и тамо је провео два месеца. Затвор је за њега био потпуно страно и непознато окружење, у ком није било никог са ким би фра Петар могао да разговара и подели бригу и страх. Све док једног дана није упознао младића Ћамила.
- 8. Проклета авлија • Прведане заробљеништва фра Петар је јако тешко прихватио. Седео је у куту затворске ћелије, све док једног дана у ћелију није дошао један младић. Фра Петру је пажњу привукла књига у крилу придошлице. Фра Петар је био свестран човек, много је волео да чита и зато се обрадовао када је угледао младића са књигом. Знао је да је пронашао саговорника међу хладним зидинама затворске ћелије. • Разговоре су водили на италијанском језику. У почетку је младић само потврђивао фра Петрове беседе. Младић је убрзо пребачен у другу ћелију. Од Јевреја Хаима, који је дошао у ћелију на Ћамилово место, фра Петар је више сазнао о Ћамилу и о томе да је пребачен у другу ћелију, јер се неко утицајан изван затвора заузео за њега.
- 9. Проклета авлија • Ћамилје био син Турчина и лепе Гркиње из Смирне. Још као дете је волео књиге. Рано је остао без мајке, а отац је сву бригу и пажњу посвећивао сину. Отац га је подржавао у свему, поготово у стицању знања. Након очеве смрти наследио је велико богатство. • Ћамил је био заљубљен у једну Гркињу, али је родитељи нису хтели дати за Турчина. Ћамил је након тога живот посветио књизи и учењу. Кажу да је због књига изгубио памет. Поистоветио се са судбином Џем султана. Због тога је завршио у затвору , јер се веровало да кује заверу против власти.
- 10. Проклета авлија • ФраПетар је Ћамила видео након неколико дана у дворишту затвора, и много се обрадовао свом саговорнику. Ћамил се мало ослободио спутаности, па је фра Петру испричао причу о Џем султану. Наиме, Џем султан био је брат султана Бајазита, са којим се сукобио око власти. Џем је био дуго година у изгнанству у Египту, у Француској , а чак је доспео и у руке папи који је желео да покрене рат против Турака. • Причајући о султану Ћамил није био свестан чињенице да се толико поистоветио са њим, да је причу почео да прича у првом лицу. Стражари су губили стрпљење услед таквог Ћамиловог понашања и постајали су све грубљи према њему. А Ћамил је све више тонуо у лудило, док није признао да се у потпуности поистоветио са султаном. Једног јутра затвореници су видели како стражари износе нечије тело, након што су претукли Ћамила.
- 11. Проклета авлија • Наконтога фра Петар није могао да пронађе никог са ким би водио разговор. Чак је почео да разговара сам са собом, мислећи да је Ћамил са њим. Плашио се да ће доживети исту судбину као несрећни младић. Када је пуштен из затвора још осам месеци је провео у Акри, након чега се вратио у Босну. • Често је размишљао о Ћамилу и жалио што му није скренуо пажњу тамо у затвору да се врати на прави пут, да га одврати од лудила и тако спаси од несрећне судбине коју је доживео.