Elektronsko poslovanje

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

Predmetni nastavnik:
dr Aleksandar Stojanović...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

UVOD

U ovom radu se razmatra uticaj Intner...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

U današnjem svetu koji je direktno zavistan...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

Današnje kompjutere mogu zameniti bilo kakv...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

Treći problem Crkva vidi u procesu globalne...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

Viši kvalitet proizvoda i usluga
To neminov...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

Poslovna (korporativna) komunikacija ima za...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

potrebno kreirati veoma napredna (skupa) re...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

I-Društvo
Za razumevanje okruženja u kome k...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

Slika 1. Distribucija korisnika Interneta u...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

podele definišu i posmatraju je odnos ekono...
Saša Jovanović 17/ITA/08

Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa

Opasnosti koje “ne-fizička” priroda i vreme...
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Uticaj interneta na globalizaciju poslovnih procesa

1,193 views

Published on

O internetu, globalizaciji, biznisu, crkvi

Published in: Technology
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,193
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
5
Actions
Shares
0
Downloads
20
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Uticaj interneta na globalizaciju poslovnih procesa

  1. 1. Elektronsko poslovanje Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa Predmetni nastavnik: dr Aleksandar Stojanović Polaznik: Saša Jovanović 17/ITA/08 Datum predaje 12.06.2009.
  2. 2. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa UVOD U ovom radu se razmatra uticaj Intnerneta na globalizaciju poslovnih procesa. U pripremi rada rukovodio sam se i teoretskim saznanjima kao i sopstvenim iskustvima. Ovaj rad ima na prvi pogled neobičnu strukturu jer u razmatranju globalizacije polazi od Crkve pa se onda usmerava na biznis i na pojedince. Ali upravo taj način i razmatranje uticaja globalizacije na tradicionalno najkonzervativniju organizaciju - Crkvu, pokazaće nam koliko je Internet sveprisutan i kako prožima kompletno društvo i sve sfere ljudskog života. SVET NEKAD, DANAS I SUTRA Verovatno ne postoji doba u kome ljudi nisu bili u zabludi da je sve već izmišljeno. I zaista, šta još može biti izmišljeno u svetu u kome se protiv bolesti počinjemo boriti na nivou nanorobota, u kome imamo tehnologiju da se odlepimo od planete i zaplovimo Svemirom, u ljudsko telo možemo zaviriti neinvazivnim metodama i dobiti 3D sliku svakog delića tela, ljudski DNK smo skoro potpuno dešifrovali, a na polju telekomunikacija ljudi ostvaruju komunikaciju jedni sa drugima trenutno, bez obzira na daljinu, zahvaljujući sistemima globalnih bežičnih komunikacija koje pokrivaju bezmalo celu planetu. Ipak, takav svet gotovo prkeo noći se promenio sredinom devedesetih godina pojavom Inteneta za koji je malo ko tada mogao predvideti do kojih će se razmera razviti. Danas, više nego ikad, mudro je zaključiti da nije sve izmišljeno i da je ljudska mašta beskrajna. Svet posle Interneta biće još uzbudljiviji, a i ovaj sada nadmašuje mogućnosti sveobuhvatnog poimanja. Razvoj tehnologija za obradu informacija je neverovatno brz, toliko brz da se ponekad čini neograničenim. Godine 1965., Gordon Moore (kasnije su-osnivač Intel-a) formulisao je pravilnost koja se danas naziva Murovim zakonom, prema kome će razvoj procesnih kapaciteta mikroprocesora udvostručavati svakih 18 meseci, dok će se cene i potrošnja energije neophodne za obradu smanjivati sličnom brzinom. Murove prognoze su validne i tačne i danas, a eksperti predviđaju da će se ova razvojna tendencija nastavljati najmanje do kraja XXI veka. Što se brzine razvoja ICT tiče, pored Murovog zakona treba navesti i pravilnost vezanu za razvoj kapaciteta kanala koji prenose informaciju kroz mreže. Za razliku od razvoja procesnih moći mikroprocesora, koje se udvostručuju svakih 18 meseci, kapaciteti kanala se utrostručuju svakih 12 meseci, sa procenom da će ova tendencija trajati još najmanje 20 godina. GLOBALIZACIJA Termin globalizacija prvi put se pojavljuje osamdesetih godina, a tokom devedesetih postaje nezaobilazan kako u naučnim krugovima tako i popularnoj literaturi. On se od tada uglavnom koristio u redukovanom pogledu i svodio na ekonomsko-finansijski aspekt, najčešće posmatrano kroz integraciju tržišta roba i kapitala širom sveta uz smanjenje barijera koje se odnose na međunarodnu trgovinu i investicije. Takav ekonomski usmeren i ograničen pristup predstavlja uprošćavanje koje ni izdaleka ne daje potpunu sliku – ekonomski i finansijski faktori jesu spiritus movens procesa globalizacije, ali ga ni u kom slučaju ne iscrpljuju. 12
  3. 3. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa U današnjem svetu koji je direktno zavistan od stepena razvoja informacionih tehnologija i infrastrukture Interneta, procese globalizacije i proces razvoja Interneta je nemoguće. Internet globalizacija (ili ICT globalizacija) je fenomen koji je praćen i proučavan od same pojave Interneta, međutim, do danas ovo proučavanje nije dovelo do stvaranja jedinstvene slike ovog fenomena. INTERNET Najteže je definisati nešto šta je sveprisutno ali upravo očiglednost i sveprisutnost Interneta ključni su izvori zabluda o tome šta je Internet.Uobičajene predstave Interneta vezane ili za laička poimanja koja mogu biti donekle tačna ("mreža svih mreža", direktno povezivanje kompjutera i sl.), ili se pogrešno koristi termin „cyberspace" što je sasvim suprotno realnosti. Pojam Cyberspace iz romana "Neuromancer" William Gibson-a, podrazumeva referisanje na na određene mentalne korelate koji bi u hipotetičkoj situaciji "direktnog" povezivanja neuralnog sistema u neki kompatibilan vid informacione arhitekture konstituisali subjektivnu percepciju. Promena stanja svesti pri učešću na svetskoj mreži ipak je samo u domenu naučne fantastike i o njoj nema ni pomena u stručnoj psihološkoj literaturi. Mnogo bliže poimanje totalnog uvida u to šta je Internet, pruža koncept faznog prostora iz kibernetike: shodno tom konceptu, Internet možemo da shvatimo kao skup svih mogućih stanja svih mogućih promenljivih koje određuju stanje sadržaja na hipertekstualnim stranicama koje čine World Wide Web. Očigledno se radi o kompleksnom, nelinearnom sistemu čije "totalno" razumevanje premašuje i stavove najoptimističnije naučno-popularne literature. Upravo radi izbegavanja takvih nejasnih shvatanja Interneta najbolje je držati se tehničke definicije poput one koju je još 24. oktobra 1995. definisao Federalni Savet za Mreže (Federal Networking Council) Sjedinjenih Američkih Država: "Federalni Savet za Mreže (FNC) se slaže da sledeći jezički iskazi odražavaju našu definiciju termina "Internet": "Internet" se odnosi na globalni informacioni sistem koji  je logički povezan preko globalno jedinstvenog adresnog prostora zasnovanom na Internet Protokolu (IP) ili njegovim narednim ekstenzijama/nadogradnjama;  je u stanju da pordrži komunikaciju koristeći Transmisioni Kontrolni Protokol/Internet Protokol (TCP/IP) ili njegove naredne ekstenzijame/nadogradnje; i/il druge IP kompatibilne protokole;i  omogućava, koristi ili čini pristupačnim, bilo javno ili privatno, usluge visokog nivoa koje počivaju na komunikacijima i pratećoj infrastrukturi ovde opisanoj." STANDARDI Internet nema vrhovno upravljačko telo, ne pripada nikome, decentralizovan je ali istovremeno Internet počiva na jedinstvenom fenomenu globalnog i kompletnog slaganja oko standarda prenosa informacija putem Interneta. Standard komunikacije na Internetu – TCP/IP ne implicira tehnologiju uređaja koji će ga koristiti. 12
  4. 4. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa Današnje kompjutere mogu zameniti bilo kakvi budući kompjuteri - ukoliko standardni kod razmene informacija među njima ostane isti, onaj koji definiše TCP/IP protokol, i ništa suštinsko u prirodi Interneta se neće promeniti. Drugim rečima, već danas mobilni telefoni budućnosti komuniciraju i preko TCP/IP protokola, VoIP (Voice Over IP) telefoni takođe počivaju na ovom standardu, i svi oni kao i neki budući uređaji koje danas ne možemo ni zamisliti a koji budu počivali na ovom standardu - biće deo Interneta, iako svakako nisu "kompjuteri" u uobičajenom značenju te reči. Zašto je standard toliko bitan? Zamislimo šta bi izazvala promena jednog ustaljenog standarda - to je veoma skup poduhvat i njegova eventualna promena izazvala bi kolaps tržišta. Jednom definisan, i široko prihvaćen standard informacione razmene, teško da će trpeti krupne izmene u razumno određenoj budućnosti. Internet je tu sa nama da bi ostao, najverovatnije, dugo vremena u formi koja nam je već sada poznata. CRKVA Iako je smatramo konzervativnom, Crkva vrlo pomno i kritički prati razvoj Interneta i globalizacije, kao i uticaj tih procesa na samu Crkvu. Globalizaciju Crkva posmatra kritički i kompleksno preko međusobne globalne povezanosti različitih aspekata: ekonomskih, političkih, kulturnih i psiholoških, uz uporednu vezu između tokova roba, ideja, informacija, ljudi i tehnologija. Globalizacioni fenomeni koji u najvećoj meri vrše uticaj na život Crkve su potrošačko društvo, globalna informativno-medijska sfera, vremensko-prostorna kompresija, desuverenizacija i ekonomska transteritorijalnost, i kulturna homogenizacija. Prema Crkvi, globalno potrošačko društvo vrši negativan uticaj tako što liturgijsku svest savremenih hrišćana posredno oblikuje konzumerističkim etosom koji čoveka prevashodno stavlja u ulogu potrošača, makar i u duhovnom pogledu. Tako Liturgija lako postaje objekat zadovoljavanja individualnih duhovnih potreba, a služba sveštenika dobija servisni karakter. Informativno-medijska sfera utiče na problem relativizacije hrišćanske poruke među ostalim medijskim porukama, pokušavajući da nametne informativni pristup Crkvi, u kome je primarno imati informacije duhovnog karaktera. Ipak, sa druge strane, đakonska služba bi trebala biti obogaćena upotrebom informacionih tehnologija, tako da iskoristi pozitivne aspekte ove sfere na način koji ne bi narušio liturgijsku svest. Vremensko-prostorna kompresija kao proces koji relativizuje prostor, a donekle i vreme nosi posredne posledici po percepciju liturgijskog vremena i prostora Iako u tome ona vidi problem zbog narastajućih težnji za „liturgijskim sastajanjem da daljinu“ preko interneta jer se time, smatraju, stvara privid učešća na liturgijskim sabranjima uz paradoks nepričešćivanja, Crkva je svesna da vremensko-prostorna kompresija može imati i pozitivan uticaj, pre svega u smislu uspostavljanje trenutnog i direktnog kontakta sa svakom tačkom na planeti, ali i u mogućnosti proste, fizičke mobilnosti članova klira na interkontinetalnom nivou zarad saborskog okupljanja, što dodatno akompanijiše koncept sinodalnosti na svim nivoima. 12
  5. 5. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa Treći problem Crkva vidi u procesu globalne desuverenizacije i transteritorijalnost pre svega jer je to problem geopolitičkog faktora koji može postati neka vrsta normativnog elementa prilikom razmatranja crkvene organizacije, pri čemu se Crkva nalazi pred naizgled nerešivim problemom – ona najčešće podržava jake nacionalne suverenitete zbog odbrane slobode u okviru unipolatnog sveta, dok joj sa druge strane etatizam i etnofiletizam sve češće prave velike probleme, pogotovo u slučaju autoritarnih režima. Drugo iskušenje je apsolutizacija drevnih istorijskih titula i prvenstava časti, što otvara problem organizacionog nominalizma i misije u savremenom svetu. Ipak uz sav oprez Crkva vidi i šansu u globalizaciji kroz sinergijsko delovanje svih pomešanih Crkava, van koga nema temeljnog i održivog rešenja. Prema procesu globalizacije treba biti maksimalno kritičan, uzimajući u obzir njegovu širinu i dinamičnost, ali i neizvesnost njegovog toka. Suština kritičkog stava Crkve prema globalizaciji je u što boljem određenju suštine i specifičnosti tog procesa, kao i permanentnom praćenju novih šansi i izazova, BIZNIS Ako je Crkva kao tradicionalno konzervativna organizacija prihvatila neminovnost Interneta i globalizacije koju donosi, šta sprečava biznismene da to isto učine, ako znamo da je biznis najinovativnija oblast ljudskog delovanja? Navike. Navike se teško menjaju i to je ključni razlog zbog koga neke kompanije vrlo sporo primenjuju blagodeti Interneta. Ipak, kao što je odavno Čarls Darvin ustanovio, “ne opstaju najjači i najlepši, već oni koji se najbrže prilagođavaju promenama”. Internet nosi suštinske promene u poimanju načina obavljanja poslovanja i ko im se brzo ne prilagodi – propašće. Šta jedna kompanija može dobiti a šta izgubiti na Internetu? Internet pruža jedinstvenu šansa za sve da postanu lideri na tržištu. Internet je naime tako dinamičan medij, da je sa dobrom idejom moguće osnvojiti tržište neverovatnom brzinom. Startne pozicije su iste i za male i za velike, i na Internetu finansijska moće nije presudna. Poslovanje na Internetu je u biti otelotvorenje čuvene izreke Alberta Ajnštajna: „mašta je važnija od znanja.“ Prevazilaženje državnih granica Pre svega mogućnost izbora na globalnom nivou. U potrazi za dobavljačem ili kupcem kompanija ne mora nužno da posmatra samo svoju najbližu okolinu. Ceo svet je dostupan putem Interneta. Sa milijardu ljudi kao korisnika Internetu naivno je smatrati da postoji išta vredno pažnje a da o tome već ne postoji informaicja na Internetu. Zatim globalno prisustvo. Globalno prisustvo ne znači samo da je postavljanjem veb sajta kompanija premostila granice matične države. To samo znači da ima priliku da bude viđena širom sveta. 12
  6. 6. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa Viši kvalitet proizvoda i usluga To neminovno dovodi do povećanja kvaliteta proizvoda i usluga kroz transparentu i globalnu konkurenciju. Ekonomija darivanja Postoji jedan bitan element kojeg većina ljudi nije u potpunosti svesna: ljudi razmenjuju ono što njima deluje primereno na slobodan način i očekuju da to isto važi za sve sisteme masovne komunikacije. Ubedite vaše korisnike da je vaš proizvod vredan i oni će ga i da to ne tražite širiti i promovisati dalje. Kako je to pisac Paolo Koeljo rekao na otvaranju sajma knjiga u Frankfurtu 2008 godine: „suština naše rasprave je sledeće: razmena ideja. Navedeni primeri svi ukazuju na sledeće: tehnologije koje su usledile bile su tehnologije koje omogućuju idejama da kruže i dosegnu što širu publiku. Zakoni su se naknadno prilagodili ovom novom kontekstu (a ne obrnuto!) – zakonski pojam autorskih prava razvijao se paralelno sa ovim novim industrijskim razdobljem, u kojem su troškovi proizvodnje i distribucije bili relativno visoki.“ Primer Paola Koelja najbolje ilustruje takozvanu „ekonomiju darivanja“ koja je karakteristična za Internet - nakon objavljivanja svoje poslednje knjige u vidu besplatne elektronske knjige na veb sajtu Paolo Koelja, neka tržišta poput Beloruskog su prosto “eksplodirala” u pomami za njegovim “papirnatim” . Merljivost aktivnosti na Internetu Internet pruža jednu sasvim novu dimenziju poslovanja – interaktivnost. U svakom momentu vi možete biti u Interakciji sa svojom ciljnom publikom i kupcima. Ukoliko se oglašavate možete trenutno meriti efekte oglasne kampanje. To do sada nije bilo moguće ni na jednom mediju. Online reputacija Ukoliko planski vodite ePR aktivnosti sve su šanse da ćete vrlo brzo izgraditi izvanrednu online reputaciju svoje kompanije. A odlična online reputacija naravno da znači i odličnu reputaciju u fizičkom svetu upravo zbog prožimanja takozvanog „virtuelnog“ i fizičkog sveta. Online reputacija i online kredibilitet su praktično sinonimi, i kada se govori o reputaciji, misli se i na kredibilitet. Poslovna (korporativna) reputacija jeste ono šta ljudi misle i govore o kompaniji, njenim proizvodima i uslugama, kao i samo ponašanje zaposlenih u očima javnosti. Poslovni (korporativni) identitet je strateški planirana i sprovedena samo-prezentacija kompanije, na bazi slike koju kompanija zeli da plasira javnosti. Poslovna (korporativna) slika je mentalna predstava o kompaniji i njenim proizvodima i servisima u očima javnosti. 12
  7. 7. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa Poslovna (korporativna) komunikacija ima za cilj prevodjenja korporativnog identiteta u korporativnu sliku (planirana predstava o kompaniji postaje i misljenje javnosti). Veoma bitna karakteristika online reputacije jeste da se prethodni kredibilitet kompanije, stečen u okruženju klasičnih poslovnih odnosa prenosi na Internet samo u slučaju da se kvalitet online komunikacije ne razlikuje od komunikacije u klasičnom poslovnom okruženju. Drugim rečima, komunikacija zaposlenih u kompaniji, kao i forma i sadržaj Web prezentacije moraju biti u duhu ostvarene klasične poslovne komunikacije kompanije. Ova karakteristika ustvari pokazuje da iako se semantički poslovanje i okruženje razdvaja na “virtuelno” i “fizičko” da su to dva lica istog sveta. Virtuelno je manje “fizičko” od fizičkom samo utoliko što nije opipljivo čulom dodira. U vezi sa ovim postoji i jedna realna opasnost – treba biti svestan da čak iako ništa ne objavljujete o svojoj kompaniji na Internetu, neko to svakako čini umesto Vas i to možda i u negativnom kontekstu. Ljudi su povezani i komuniciraju o svemu. Zato je nužno da svaka kompanija uzme u svoje ruke građenje slike o sebi na Internetu pre nego to učini neko drugi. Niski troškovi poslovanja = veći profit Trenutna komunikacija na Internetu omogućava brzo pokrivanje geografski vrlo udaljenih tržisšta, brzo reagovanje na želje i zahteve kupaca i zbog odsustva poštanskih troškova i papirne dokumentacije, značajne uštede. Kraće vreme reagovanja na zahteve kupaca znači i njihovo veće zadovoljstvo a njihovo veće zadovoljstvo pretvara se vremenom u lojalnost robnoj marki-brendu i ponovljenim kupovinama. Naravno, sve ima svoju cenu pa i ove silne prednosti. Pre svega da bi se iskoristile potrebno je znatno više nego ranije ulagati u savremenu kompjutersku obuku i još više u edukaciju zaposlenih kako bi razumeli koncepte Internet poslovanja i efikasno ih primenjivali. Saveti za sticanje konkurentne prednosti na Internetu Proucavanjem sopstvene industrijske grane na svetskom nivou dolazi se do podataka o stepenu koriscenja naprednih online tehnologija i vrstama samog sadrzaja koji se predstavlja. Primer: Ako u posmatranoj industrijskoj grani postoji vise sajtova koji koriste tehnologiju personalizacije sadržaja i prave specijalizovane sadrzaje samo za Web okruzenje, ostvarivanje kvalitetne online reputacije sigurno podrazumeva i pracenje i usvajanje koriscenja sadrzaja i upotrebljene online tehnologije u toj industrijskoj grani. Proucavanjem generalnih online dostignuca s aspekta sadrzaja i tehnologije, moze se steci komparativna prednost u odnosu na konkurenciju u industrijskoj grani, adekvatnom primenom izaberanih tehnologija kreiranja i prikaza sadrzaja. Upotreba neproverenih tehnika prikaza i velike kolicine razlicitih servisa, moze biti veoma rizicna, ako se u osnovi ne vodi racuna o smislu samih sadrzaja na sajtu u odnosu na cilj online predstavljanja. Cilj online predstavljanja odredjuje i nivo upotrebljene online tehnologije. Drugim recima, nije 12
  8. 8. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa potrebno kreirati veoma napredna (skupa) resenja, ako se sa jeftinijom tehnologijom ostvaruju svi potrebni ciljevi online predstavljanja. Primer: Za korporativno predstavljanje na nekoliko strana nije potrebno kreirati napredna personalizovana resenja, kada ne postoje sadrzaji koji se mogu personalizovati. Preporuka je angazovati profesionalce za svaki segment kreiranja online prisustva - Web dizajnere za izgled, programere za tehnologiju, novinare i eksperte iz oblasti za sadrzaj, marketing strucnjake za online marketing strategiju, itd. Sajt koji jeftino izgleda ima isti efekat kao i jeftino kreiran poslovni prostor. Na interneu nije skupo kreirati kvalitetan izgled Web prezentacije. Najbitniji aspekt Web prezentacije je njen sadrzaj. Preporuka je najvise uloziti upravo u kreiranje i azuriranje sadrzaja za Web prezentaciju. Korisnički generisan sadržaj (UGC) Korisnički generisan sadržaj kao koncept kreiranja sdržaja web sajta podrazumeva da kompanija omogućava svojim posetiocima da aktivno učestvuju u kreirtanju sadržaja sajta. To se postiže na više načina, naprimer, omogućavanjem korisnicima da ostave komentar ili preporuku o nekom proizvodu (primer Amazon), da kreiraju svoje interesne grupe (LinkedIn, Xing, Facebook), da aktivno učestvuju u trgovini (eBay, Alibaba), da podele svoja iskustva (Putivanja.info) itd. Korisnički generisan sadržaj je moderan koncept kojim se postiže visoka posećenost i atraktivnost sadržaja i sve je više kompanija koje umesto pukog predstavljanja svojih usluga i proizvoda razumeju i uvažavaju potrebe korisnika, te je tako pre 2003. godine Podravka kreirala sajt Coolinarika.com umesto svog kompanijskog sajta koji je tek kasnije napravljen. Opasnosti na Internetu Iako se na pomen opasnosti na Internetu prvo pomisli na napade hakera, činjenica je da ovi napadi predstavljaju najmanji rizik po poslovanje. Oni su pre svega retki i bez obzira što ne psotoji savršeno zaštićen sistem, štete od ovakvih napada su predvidive i moguće je kreirati procedure detektovanja napada i reagovanja na iste i otklanjanja posledica napada. Glavna opasnost na internetu leži pre svega u neznanju unutar samih kompanija koje žele poslovati preko Interneta, a to neznanje prouzrokuje pogrešne poteze, vodi u zablude i može dovesti do urušavanja imidža kompanija. Ono šta je u kompaniji loše, od momenta kada se pojavi na Internetu, višestruko je rizičnije po nju. Kompanije, nužno moraju menjati svoje poslovne procese i procedure i prilagoditi se zakonitostima Interneta. A zakonitosti Interneta pre sevga se ogledaju u fenomenu postojanja i neprekidnog razvoja informatičkog društva. U razumevanju informatičkog društva treba poći od premise da su potencijalni kupci verovatno odlično informisani o porizvodima koji ih interesuju i vrlo često i bolje od samog proizvođača. Pritom treba imati na umu čuvenu rečenicu Dejvida Ogilvija “Kupac, to je vaša žena” . Ili kako je to rekao Skot Bedburi, čovek koji je kreirao “Just do It” kampanju NIKE i stvorio svetski brend: “Nemojte tretirati svog kupca kao idiota. On vas je rayumeo i kad ste mu se prvi put obratili”. Da ne postoji druga šanas ada se napravi prvi utisak, na Internetu se pokazuje više nego tačno. 12
  9. 9. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa I-Društvo Za razumevanje okruženja u kome kompanije posluju na Internetu nužno je poznavati karakteristike Informatičkog društva. Informatičko društvo ili I-društvo je ono koje: • preko visoko razvijenih ICT mreža, • ravnopravnog i širokog pristupa informacijama, • predstavljanja odgovarajućih sadržaja u odgovarajućim formatima, i • efektivne komunikacije omogućava ljudima da ostvare svoje potencijale, promoviše održiv ekonomski i društveni razvoj, unapređuje kvalitet života za sve, potiskuje siromaštvo i glad, i unapređuje participaciju u donošenju odluka (WSIS, Asia-Pacific Regional Conference, The Tokyo Declaration, 13 - 15th January 2003.). Osnovni način na koji se posmatra problematika razvoja I-Društva u dosadašnjoj teoriji i praksi Internet Globalizacije suštinski se oslanja na koncept digitalne podele. Ovaj koncept ukazuje na razlike koje postoje u pristupu Internetu među razvijenim i manje razvijenim delovima sveta. Globalna upotreba engleskog jezika na Internetu Dominacija engleskog jezika je ključna karakteristika savremenog I-Društva. Ekonomska moć država engleskog govornog područja direktan je razlog za dominaciju engleskog jezika na Internetu. 12
  10. 10. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa Slika 1. Distribucija korisnika Interneta u svetu prema maternjim jezicima korisnika (izvor: agencija Global Reach, septembar 2002., http://www.global-reach.biz). Odnos broja korisnika i GDP Istraživanja pokazuju da je GDP direktno i linearno u srazmeri sa brojem korisnika Interneta. Što ej u nekoj državi više korisnika Interneta – to je GDP veći. Ova pojava se svakako može tumačiti i drugačije – što je veći GDP, veći je broj korisnika kojima je dostupan Internet i koji ga redovno koriste. Slika 2. Odnos između bruto društvenog proizvoda (u milijardama dolara) i broja korisnika Interneta. Odnos je linearan jer prikazuje samo segment relativno razvijenih zemalja - deo S-krive koja je realnost ovog odnosa u svetu. Pirsonov koeficijent linearne korelacije R iznosi 0.99. Digitalna podela Digitalna podela se može posmatrati na nivoima čije su jedinice različito definisane, kao prostorne (kontinenti, regioni, države, gradovi) i vremenske (različite stope priraštaja broja korisnika Intereneta u određenom konstantnom teritorijalnom okviru). Osnovni kontekst u kome se digitalne 12
  11. 11. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa podele definišu i posmatraju je odnos ekonomskog statusa i pristupa Internetu. Ovako postavljena, digitalna podela daje sivu i sumornu sliku oštre podele sveta na siromašne i one koji to nisu, koju u stopu prati slika pristupa Internetu. Slika 3. Digitalna podela: na x-osi se nalaze kategorije koje označavaju broj korisnika Interneta po državi, na y-osi je prosečan bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u određenoj kategoriji. Ovi podaci su dobijeni na osnovu analiza GDP per capita i procene broja korisnika Interneta za 192 države (izvor: CIA, The World Factbook 2002, http://www.cia.gov/cia/publications/factbook/). Zaključak Iako digitalna podela pokazuje sukob civilizacija na relaciji SAD-KINA i razvijen svet-nerazvijen svet, brzina razvoja Interneta i neminovnost korišćenja Interneta dovodi do prožimanja svih struktura društva. Čak i siromašni regioni poput Afrike, ubrzano se obogaćuju ICT tehnologijom i Internet sadržajima potppomognuti donaicjama Worldbank koje prelaze milijarde dolara. Globalna konkurencija, standardizacija, transparentnost ponuda, bolja informisanost kupaca, neprekidni pritisak priliva novih ideja, brz razvoj socijalnih mreža, integrisane komunikaicje različitih uređaja, trenutna dostupnost informaicja, propisa, ogromna populacija na Internetu (1/6 svetskog stanovništva), sve zajedno doprinosi ujednačavanju “pravila igre” u biznisu, potiskivanju nekorektnih i zlonamernih učesnika, povećanju kvaliteta, brzoj razmeni ideja i dobara i sinergijski daje snažan podsticaj napretku i biznisu. 12
  12. 12. Saša Jovanović 17/ITA/08 Uticaj Interneta na globalizaciju poslovnih procesa Opasnosti koje “ne-fizička” priroda i vremensko-prostorna kompresija Interneta skrivaju, a koje zlonamerne osobe i organizacije mogu iskoristiti, dovode do sve snažnije i ujednačene zakonske regulative koja postvalja osnove za bezbedno i efikasno poslovanje na Internetu. Time po prvi put bez obzira na političke razlike i interese čak i suprostavljene i neprijateljske države zajedno usvajaju i primenjuju istovetna pravila i regulative. Globalizacija po svemu sudeći, nosi opasnosti asimilacije manjih od strane većih ali istovremeno pruža izuzetan kvalitet kroz otvorenu razmenu ideja i poslovanje bez ograničenja koje fizički svet poznaje. Bez Interneta kao kanala, globalizacija bi možda i bila moguća, ali kroz istorijski već viđene apsolutističke ili kolonijalne forme dok sa Internetom globalizacija postaje dobro svih i delo svih a pre svega zahvaljujući decentralizovanoj ali ne i anarhističkoj prirodi Interneta. Internet se bazira na razumevanju zajedničkih potreba, i uvažavanju različitosti i kao takav predstavlja i sociološki i civilizacijski kvantni skok u razvoju ljudskog društva. 12

×