2. Istorija
Tragovi neolitskog čoveka, pronađeni na obali
Dunava u selima Prahovo, Dušanovac i Radujevac,
svedoče da je teritorija današnje Negotinske krajine
bila naseljena još u kameno doba. Rezultati
proučavanja arheološkog materijala nađenog u
Lepenskom Viru govore da su još pre više od šest
hiljada godina na obalama Dunava u Đerdapu i
njegovom neposrednom zaleđu živeli ljudi čija je
materijalna kultura bila na zavidnoj visini. Mnogo je
naroda kroz minule vekove živelo na današnjem
istoku Srbije beležeci napredak, razvoj, nestajanje
svojih civilizacija.
3. Geografija
Територија општине Неготин се данас
географски, углавном, поистовећује са
Неготинском крајином. Крајина се налази
на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске.
Равница, позната под именом
Неготинска низија, протеже се између
Тимока и Дунава до лучне брдовите косе
Видровац-Бадњево-Братујевац. Изнад
ове косе наставља се равничарски плато
све до планина Дели Јован и Стол, које
читаво ово подручје природно одвајају
од централне и западне Србије. Сам
град је на око 45 m изнад нивоа мора.
