Moja prezentacija o stoicizmu

1. 1. Увод у Стоицизам:
Порекло и историја: Стоицизам је филозофска
школа која је настала у античкој Грчкој, а развили
су је мислиоци као што су Зенон из Китијума, Клеан
из Асоса и Касије Лонгин.
Централне идеје: Стоицизам наглашава развој
моралних врлина, емоционалну стабилност и
прихватање судбине као кључеве за постигње
еудаимоније или среће.
Стоицизам

2. 2. Етика у Стоицизму:
Циљ живота: Стоици
сматрају да је циљ
живота постигање
еудаимоније, што се
постиже живљењем у
складу с природом,
моралним врлинама
и разумом.
Врлине: Кључне моралне врлине у стоицизму су храброст, разборитост,
праведност и умереност.
Апатија: Стоици заговарају "апатију", не као равнодушност према
животу, већ као способност да се разумно прихвате и превазиђу
емоције како би се постигла унутрашња равнотежа.
Прихватање судбине: Стоици наглашавају прихватање ствари које не
можемо контролисати, попут судбине или спољних догађаја, и
фокусирање на контролисање наших реакција и поступака.

3. 3. Перспектива Стоика о Богу:
Монотеизам: Већина
стоика била је
монотеистичка и
веровала је у
постојање једног
Бога, који је
идентификован са
космичким разумом
или Логосом.
Провидност: Стоици верују у идеју провидности, према
којој свемир функционише по плану и сврхи. Бог, као
космички разум, води свет према хармонији и добру.
Панентеизам: Неке варијације стоицизма, као што је учење
Епиктета, наглашавају идеју да Бог прожима сваки део света,
тј. панентеизам, где Бог није само спољни ентитет већ је
присутан у свему.
Судбина и прихватање: Стоици су сматрали да је
свемир детерминистички, али су истовремено
наглашавали важност прихватања судбине и свесне
сарадње са њом.

4. 4. Кључне Фигуре Стоицизма:
Марко Аурелије:
Римски цар и
филозоф, Марко
Аурелије је био један
од најпознатијих
стоика.
У својим
"Медитацијама",
изразио је своју веру у
космички поредак и
провидност Бога.
Наглашавао је важност
размишљања о универзалном
добру и служења заједници.
121-180

5. Сенека:
Сенека је био римски филозоф и државник.
Изразио је веру у провидност Бога и инсистирао на
прихватању судбине као дела живота.
Сматрао је да је морално исправно живети у
складу с природом и божанским законима. 4. п. н. е - 65 .

6. Епиктет:
Епиктет, рођен као роб, постао је
један од најутицајнијих стоика.
Наглашавао је идеју унутрашње слободе
која произилази из прихватања Божје воље
и провидности.
Сматрао је да је Бог дао људима
разум како би разликовали добро
од лошег и како би живели у складу
с природом.

7. 5. Примена Стоицизма данас:
Релеванција у савременом свету: Стоицизам и
даље нуди практичне алате за суочавање са
изазовима модерног живота, укључујући
перспективу о Богу као инспирацији за
прихватање неизбежних догађаја.
Утицај у психологији: Концепти стоицизма,
укључујући прихватање и контролу емоција, такође
су основа за многе модерне терапијске приступе.

8. 6. Закључак:
Стоицизам пружа дубок увид у моралне вредности,
емоционалну стабилност и перспективу о Богу као
делу универзалног поретка. Разумевање ове
филозофске школе може пружити упутства за
испуњен живот у складу са моралним принципима
и прихватањем судбине.
Овај пројекат пружа детаљан увид у стоицизам,
истичући њихове перспективе о Богу као делу
њихове етичке филозофије

9. Ево неколико цитата од ових филозофа:
Сенека:
"Није важно колико живимо,
већ како живимо."
"Нико се не може вратити у
прошлост и почети испочетка, али
свако може почети сада и створити
нови завршетак."
Марко Аурелије:
"Не дозволи да твоје мисли лутају према ономе
што немаш моћ променити."
"Они који се боре са собом, су јачи од оног
који освајају градове."
Епиктет:
"Не тражи ствари да се десе онако како желиш,
већ их прихвати онакве какве долазе, а биће ти
лакше."
"Не тражи задовољство у ономе што
не можеш контролисати."
Ови цитати пружају увид у
мисли и филозофију Сенеке,
Марка Аурелија и Епиктета,
као и у кључне концепте
стоицизма које су
промовисали.