SlideShare a Scribd company logo
1
Савремена космологија
Љубиша Нешић, ПМФ и одељење за
ученике са посебним способностима
за физику
Са крова до звезда, Програм сталног стручног усавршавања, број 590
2
• Савремена космологија - космологија
базирана на науци
– На резултатима посматрања и компликованим
теоријским израчунавањима
• Покушај да се сазна како је свемир настао и
шта ће бити са њим постоји од кад и
цивилизација
• Најраније космолошке идеје су засноване на
– Искуству
– Под утицајем су културе
– Митологије
– религије
3
Преглед излагања
• Терминологија
• Космологија пре космологије
• Фазе у развоју космологије
• Наш положај у Васиони
• закључак
4
• Κοσμολογία = κόσμος + λογία =
“наука” која проучава настанак,
особине и еволуцију свемира
• Има додирних тачака са:
– Физиком, астрономијом
– Филозофијом
– Теологијом
• Историјски – углавном је сматрана
облашћу филозофије
• Друга половина 20. века –
посматрачка/физичка космологија
5
“Ненаучне” космологије –
космологија пре космологије
• Две групе
– Незнабожачке
– Деистичке
• Шта се уопште подразумевало под
свемиром?
• Оно што се види – Земља испод нас и
као додатак небеска тела изнад
6
• Земља - лежећи бог
– Каб над којим се
надвија богиња неба
Нут.
• Придржава је бог
ваздуха.
• Сунце и месец путују
њеним телом
Египат
7
• Земља - шупља планина
постављена посред мора
Вавилон
8
• Земља се налази на
слоновима
• Када се они крећу
Земља се тресе
Индија
9
Увек је потребан неки ослонац
10
Јудаизам
 У почетку
створи Бог
небо и
земљу...
Књига
постања
 Хебрејски
спис о
стварању
света – Прва
књига
Мојсијева
 Како су
изгледали
“небо и
земља”?
11
12
Хришћанско виђење света
• Хришћанство као наставак
откровења задржава
старозаветни став по питању
настанка света:
• Вјерујем у једнога Бога Оца,
Сведржитеља, Творца неба и
земље и свега видљивог и
невидљивог... И Господа Исуса
Христа...Кроз Којег је све
постало
13
Исламско виђење света
• Да ли је било назадније односу на
хришћанско?
• Први велики контакт две цивилизације –
Крсташки ратови
– Први рат(1096-1099), Освајање Јерусалима
– Други рат (1147 - 1149), Пад Јерусалима
– Трећи рат (1189 - 1192), Барбароса, Лавље Срце
– Четврти рат (1202 - 1204) Египат???? Задар,
Цариград
• Други контакт – Исламска Шпанија (714 -
1492)
– Реконквиста и Еуклид
14
Астрономија и ислам
15
Ислам и астрономија
16
Неке основне карактеристике
 богови стварају свет из неке постојеће
материје
 Бог није творац, већ само уређивач
 Пошто је постојао увек, онда “није
било времена кад га није било”
 Све је одувек постојало и све се мења
у циклусима
17
Савремена космологија – време
пре настанка времена
• И коаутори
• Председник
лабораторије
за генералну
космологију у
Паризу – аутор
18
Шта је било
пре Праска –
за само 650
динара
19
Измењена улога цркве данас
• Покровитељ конференција из космологије
• Опсерваторија у Ватикану
20
21
22
23
Савремена космологија?!
• Античка и средњевековна
• Космологија након “Коперниканске
револуције”
• Модерна космологија
24
Античка космологија
• Базирана на посматрањима и
резоновању
• Углавном геоцентрична
• Хелиоцентрични модел – Аристарх (пре
око 2000 година)
• Питање за нас/вас - зашто није
прихваћен?
25
Античка космологија
• Платон (428-
348)
• Сва природна
кретања су
кружна
• Резон је важнији
од посматрања
26
Античка космологија
• Птоломеј (100-170)
• Каталог звезда
• Инструмент
• Геоцентрични модел
који је одговарао
подацима
• Сложен и неприродан
модел
• Због поклапања са
подацима је прихваћен
27
Револуционари
Коперник Кеплер Галилео Њутн
28
Коперник
29
Кеплер
Кинематика
30
Исак Њутн
• Прва довољно
озбиљна теорија
– Заснована на законима
физике
• Принципи:
– Звезде су равномерно
распоређене
– Космос је статичан
(безграничан и вечан)
31
Исак Њутн
• Два проблема:
– Гравитациони
• Систем у коме је
доминантна сила
привлачна не може да
остане статичан
– Олберсов парадокс
• Уколико су звезе
распоређене хомогено у
ком год правцу да
погледамо видели бисмо
светлост звезде па би
ноћно небо морали бити
светло
32
Олберсов парадокс
Дуж сваког правца налазe се звездe у вечном и
бесконачном универзуму па небо мора да буде светло
 Број звезда расте са r2 у свакој наредној љусци
сјај опада са r2
 Сјај “по љусци” је константан!
Чињеница да небо није
униформно осветљено
указује на следеће две
чињенице:
•Универзум има коначну
величину и/или
• није одувек постојао
33
Релативност
• Релативност - један од највећих
проблема
• Вечна борба пуно сопствених система
референце
• Који је апсолутни?
• Да ли је наше место у универзуму по
нечему посебно?
• Јесте – наше је. Сем тога ...?!
34
Релативност
35
Кретање Земље
• ротација око своје
осе
• ротација око Сунца
• ротација са Сунцем
око центра
галаксије, ...
36
37
Наш положај у Универзуму није ни по чему
посебан
- Све тачке у Универзуму се еквивалентне као што су и све
тачке на сфери (површина Земље) еквивалентне
-Универзум изгледа исто где год да смо
Релативност – космолошки
принцип
38
Ми смо
(тренутно)
овде
39
Млечни пут Ми смо овде
40
Локална група галаксија
Овде смо
41
+ Андромеда
N.B. Large galaxies separated by about 1,000,000 pc = 1 Mpc
Овде смо
42
Вирго суперкластер
Each dot is a bright galaxy. Milky Way is dot in the exact centre.
Овде смо
43
Вирго и суседни кластери - суперкластер
Note the presence of filaments and voids in an irregular cellular pattern.
50Mpc
Овде смо
44
Овде смо
45
Релативност ...
• Релативност – има ствари које
су различите али и неких које су
исте
• Је ли Ајнштајн (био) једини
релативиста?
• Ајнштајн
• 1905. СТР
– Уводи простор време – оно је равно
(минковски – псеудоеклидски
простор)
– Не може да опише Њутнову
гравитацију јер у њој сила делује
тренутно
• 1915/16
– ОТР: гравитација - “неравност” у
простор-времену (1915).
46
Алберт Ајнштајн
• Ј-не ОТР (1915)
Rμν- ½ Rgμν = 8πTμν
закривљност простора = расподела материје
“простор говори материји како да се креће а материја
говори простору како да се закриви”
ОТР је убрзо локално проверена – у Сунчевом
систему
47
ОТР тврди да масе закривљују простор. Густина масе-енергије
одговорна је за геометрију универзума на великој скали (1917)
Космологија и ОТР
κ = 0 раван универзум
 Бесконачне “запремине” и без рубова
κ = -1 Oтворени универзум - хиперболоид
 бесконачна површина без рубова
У 2-d терминима.
Уколико су углови троугла α, β, γ тада важи
α + β + γ = 180° + (κS/rc
2)
κ константа, S површина троугла, rc полупречник кривине
κ = +1 ограничени/затворени универзум
сфера  коначна “запремина”, нема рубове
α
β
γ
48
49
Алберт Ајнштајн
•“Космологија у ОТР” (1917).
• Сматрао је да је универзум
– вечан,
– статичан и непроменљив
– Коначне “запремине”.
• У ту сврху додао је космолошку
константу која има улогу одбојне
силе која балансира гравитацији.
50
Rμν- ½ Rgμν = 8πTμν
Λgμν + Rμν- ½ Rgμν = 8πTμν
додатак
• Резултат: Ајнштајн де-Ситеров модел
статичног универзума
51
Александар Фридман
•“O закривљеност простора”
1922.
• Закључак: Ајнштајнове
једначине доводе до универзума
који се мења у времену – шири се
или сакупља.
• АА пише Фридману да
вероватно има неку математичку
грешку.
• 1923, АА повлачи ранији исказ и
слаже се да је универзум
динамичан.
52
Највећа грешка АА?!
• АА и кад је грешио ...
• Додавање константе је ипак
легитимно.
• АА грешка је у избору њене
вредности тако да она у
потпуност прави баланс
гравитацији.
53
Едвин Хабл
•1920. мерио (релативне?) брзине суседних
галаксија.
•Све се удаљавају од нас, а брзина расте са
растојањем - исто то предвиђа ОТР модел.
54
Савремена мерења
•Брзине се лако мере
не и растојања.
•Hubble Space
Telescope.
•Некада је све кренуло
из тачке
•H0 = 68 km/s/Mpc
55
Старост свемира
• Хаблова константа H0 = 68 km/s/Mpc*
• Хаблов закон v=Hod
• Брзина v=d/t
• Следи Ho=1/t
– Процена старости свемира
Старост = 1/Ho=1/(68 km/s/Mpc) = 14
милијарди година
*Mpc = Mega (milion) parsek
parsek = 3,2 svetlosne godine = 3x1013 km
56
Будућност универзума
Разне “судбине” универзума у зависности од
материјалног и енергијског садржаја
57
Велики “Прасак”
• Теорија о настанку свемира из једне вреле, густе
тачке која је почела да се шири
• 1949. Фред Хојл је назвао ову теорију “Big Bang”
– Хтео је да је исмеје
• Не објашњава све
• Посматрања упућују да се то вероватно десило
58
Није прасак – нити
експлозија
• Не постоји центар и
нема разбацивања
материје свуда около
• Десило се свуда и у
исто време
• Почетак простора и
времена, материје и
енергије
• Ширењем се хладио и
разређивао
• Формирале су се
галаксије и звезде које
видимо
59
Стубови космологије
• Главни посматрачки докази
1. Ширење свемира
2. Настанак првих елемената H, He, D, Li
3. Ехо великог праска - КПЗ
60
61
62
Експерименти различите
резолуције
63
Еволуција свемира из “тачке”
t = 0 Danas
64
0 -10-43 s..., T =1032 K
• Планково време
• Пре тога …? Мора да је био квантни објекат
• Просторно – временска пена
• 4 основне силе уједињене
• Комплетна теорија није развијена
• Уједињује гравитацију и КМ
• Гравитација се одваја... Остале 3 су и даље уједињене
65
Разједињење сила
66
Квантна космологија
• Провизорна основа, Хајзенберг
• Вилер и де Вит, 1960 године
• Једначина – шредингерова за таласну ф-ју
стационарног стања која не зависи од
времена
67
Квантна космологија
• Интерпретација КМ је проблематична
• За крај - како може таласна ф- ја да не
зависи од времена а свемир еволуира?
68
● Изгледа да имамо само један универзум – немамо са
ким да упоредимо
● Посматрамо само једну позицију у једном моменту
времена
● Једино емитовано зрачење
● Далеке објекте је тешко разликовати од позадине
● Тешко је мерити растојање
● Услови у раном универзуму не могу да се репродукују у
лабораотирији
Тешкоће космологије

More Related Content

What's hot

G. Djordjevic - "Savremena kosmologija i gravitacioni talasi"
G. Djordjevic - "Savremena kosmologija i gravitacioni talasi"G. Djordjevic - "Savremena kosmologija i gravitacioni talasi"
G. Djordjevic - "Savremena kosmologija i gravitacioni talasi"
Društvo fizičara Niš
 
Život svemira
Život svemiraŽivot svemira
Život svemira
Milan Milošević
 
Život zvezda i nastanak hemijskih elemenata
Život zvezda i nastanak hemijskih elemenataŽivot zvezda i nastanak hemijskih elemenata
Život zvezda i nastanak hemijskih elemenata
Milan Milošević
 
чудо у атому. Serbian (srpski)
чудо у атому. Serbian (srpski)чудо у атому. Serbian (srpski)
чудо у атому. Serbian (srpski)
HarunyahyaSerbian
 
L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović
L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub RadulovićL206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović
L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović
NašaŠkola.Net
 
Oсновни објекти у свемиру
Oсновни објекти у свемируOсновни објекти у свемиру
Oсновни објекти у свемиру
Melanija Međeši
 
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranjeIzvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
Magdalena Petrovic
 
Zvezde - Marija Krstić - Slavoljub Radulović
Zvezde - Marija Krstić - Slavoljub RadulovićZvezde - Marija Krstić - Slavoljub Radulović
Zvezde - Marija Krstić - Slavoljub Radulović
NašaŠkola.Net
 
Zemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacijaZemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacija
Tatjana Cakic
 
2 odbijanje svetlosti i ogledala
2 odbijanje svetlosti i ogledala2 odbijanje svetlosti i ogledala
2 odbijanje svetlosti i ogledala
Siniša Ćulafić
 
Prve zvezde, prve supernove, prve crne rupe
Prve zvezde, prve supernove, prve crne rupePrve zvezde, prve supernove, prve crne rupe
Prve zvezde, prve supernove, prve crne rupe
SEENET-MTP
 
"Nastanjive zone životom u svemiru" - Kristina Stanković
"Nastanjive zone životom u svemiru" - Kristina Stanković"Nastanjive zone životom u svemiru" - Kristina Stanković
"Nastanjive zone životom u svemiru" - Kristina Stanković
Astronomsko drustvo Alfa
 
Rotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanjeRotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanje
Tatjana Cakic
 
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
Astronomsko drustvo Alfa
 
"Sunce – nasa zvezda" - Milan Milošević
"Sunce – nasa zvezda" - Milan Milošević"Sunce – nasa zvezda" - Milan Milošević
"Sunce – nasa zvezda" - Milan Milošević
Astronomsko drustvo Alfa
 
Revolucija
RevolucijaRevolucija
Revolucija
Tatjana Cakic
 
Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Naš prijatelj Mesec (2. deo)Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Astronomsko drustvo Alfa
 

What's hot (20)

G. Djordjevic - "Savremena kosmologija i gravitacioni talasi"
G. Djordjevic - "Savremena kosmologija i gravitacioni talasi"G. Djordjevic - "Savremena kosmologija i gravitacioni talasi"
G. Djordjevic - "Savremena kosmologija i gravitacioni talasi"
 
Život svemira
Život svemiraŽivot svemira
Život svemira
 
Popovic2007
Popovic2007Popovic2007
Popovic2007
 
Život zvezda i nastanak hemijskih elemenata
Život zvezda i nastanak hemijskih elemenataŽivot zvezda i nastanak hemijskih elemenata
Život zvezda i nastanak hemijskih elemenata
 
чудо у атому. Serbian (srpski)
чудо у атому. Serbian (srpski)чудо у атому. Serbian (srpski)
чудо у атому. Serbian (srpski)
 
L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović
L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub RadulovićL206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović
L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović
 
Oсновни објекти у свемиру
Oсновни објекти у свемируOсновни објекти у свемиру
Oсновни објекти у свемиру
 
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranjeIzvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
 
Zvezde - Marija Krstić - Slavoljub Radulović
Zvezde - Marija Krstić - Slavoljub RadulovićZvezde - Marija Krstić - Slavoljub Radulović
Zvezde - Marija Krstić - Slavoljub Radulović
 
Zemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacijaZemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacija
 
2 odbijanje svetlosti i ogledala
2 odbijanje svetlosti i ogledala2 odbijanje svetlosti i ogledala
2 odbijanje svetlosti i ogledala
 
Prve zvezde, prve supernove, prve crne rupe
Prve zvezde, prve supernove, prve crne rupePrve zvezde, prve supernove, prve crne rupe
Prve zvezde, prve supernove, prve crne rupe
 
Astronomija
AstronomijaAstronomija
Astronomija
 
"Nastanjive zone životom u svemiru" - Kristina Stanković
"Nastanjive zone životom u svemiru" - Kristina Stanković"Nastanjive zone životom u svemiru" - Kristina Stanković
"Nastanjive zone životom u svemiru" - Kristina Stanković
 
Rotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanjeRotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanje
 
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
 
"Sunce – nasa zvezda" - Milan Milošević
"Sunce – nasa zvezda" - Milan Milošević"Sunce – nasa zvezda" - Milan Milošević
"Sunce – nasa zvezda" - Milan Milošević
 
Revolucija
RevolucijaRevolucija
Revolucija
 
Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Naš prijatelj Mesec (2. deo)Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Naš prijatelj Mesec (2. deo)
 
Astronomski instrumenti
Astronomski instrumentiAstronomski instrumenti
Astronomski instrumenti
 

Similar to Lj. Nešić - "Savremena kosmologija"

Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinuOd velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Milan Milošević
 
I Bi(g) Bang - Milan Miloševič
I Bi(g) Bang - Milan MiloševičI Bi(g) Bang - Milan Miloševič
I Bi(g) Bang - Milan Miloševič
Departman za fiziku (PMF, Niš)
 
I Bi(g) Bang
I Bi(g) BangI Bi(g) Bang
I Bi(g) Bang
Milan Milošević
 
Evolucija zvezda i nastanak crnih rupa - kako smo videli nevidljivo
Evolucija zvezda i nastanak crnih rupa - kako smo videli nevidljivoEvolucija zvezda i nastanak crnih rupa - kako smo videli nevidljivo
Evolucija zvezda i nastanak crnih rupa - kako smo videli nevidljivo
Milan Milošević
 
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fizikuOd crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Milan Milošević
 
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupeKako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Milan Milošević
 
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranjeIzvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
Magdalena Petrovic
 
Sunce - zvezda iz Sunčevog sistema
Sunce - zvezda iz Sunčevog sistemaSunce - zvezda iz Sunčevog sistema
Sunce - zvezda iz Sunčevog sistema
Milan Milošević
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Prva kragujevačka gimnazija
 
Da li će Zemlja dobiti drugo Sunce? - Betelgez
Da li će Zemlja dobiti drugo Sunce? - BetelgezDa li će Zemlja dobiti drugo Sunce? - Betelgez
Da li će Zemlja dobiti drugo Sunce? - Betelgez
Milan Milošević
 
Dobar dan sunce
Dobar dan sunceDobar dan sunce
Dobar dan sunce
Milan Milošević
 
Dilatacija vremena
Dilatacija vremenaDilatacija vremena
Dilatacija vremena
mraoiwermnowirem
 
Astronomska inflacija
Astronomska inflacijaAstronomska inflacija
Astronomska inflacija
Milan Milošević
 
Bb vs mond (1)
Bb vs mond (1)Bb vs mond (1)
Bb vs mond (1)
Melanija Međeši
 
Увод у геометрију
Увод у геометријуУвод у геометрију
Увод у геометрију
Vera Lazic
 
Vreme kroz vreme
Vreme kroz vremeVreme kroz vreme
Vreme kroz vreme
Sanja Bulat
 
Zvezde eksplodiraju, zar ne
Zvezde eksplodiraju, zar neZvezde eksplodiraju, zar ne
Zvezde eksplodiraju, zar ne
Milan Milošević
 
Isaac Newton - Emilija Dinić - Biljana Jovanović
Isaac Newton - Emilija Dinić - Biljana JovanovićIsaac Newton - Emilija Dinić - Biljana Jovanović
Isaac Newton - Emilija Dinić - Biljana Jovanović
NašaŠkola.Net
 

Similar to Lj. Nešić - "Savremena kosmologija" (20)

Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinuOd velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
 
I Bi(g) Bang - Milan Miloševič
I Bi(g) Bang - Milan MiloševičI Bi(g) Bang - Milan Miloševič
I Bi(g) Bang - Milan Miloševič
 
I Bi(g) Bang
I Bi(g) BangI Bi(g) Bang
I Bi(g) Bang
 
Standardni model
Standardni modelStandardni model
Standardni model
 
Evolucija zvezda i nastanak crnih rupa - kako smo videli nevidljivo
Evolucija zvezda i nastanak crnih rupa - kako smo videli nevidljivoEvolucija zvezda i nastanak crnih rupa - kako smo videli nevidljivo
Evolucija zvezda i nastanak crnih rupa - kako smo videli nevidljivo
 
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fizikuOd crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
 
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupeKako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
 
Nastanak Sunčevog sistema
Nastanak Sunčevog sistemaNastanak Sunčevog sistema
Nastanak Sunčevog sistema
 
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranjeIzvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
Izvori svetlosti i pravolinijsko prostiranje
 
Sunce - zvezda iz Sunčevog sistema
Sunce - zvezda iz Sunčevog sistemaSunce - zvezda iz Sunčevog sistema
Sunce - zvezda iz Sunčevog sistema
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
 
Da li će Zemlja dobiti drugo Sunce? - Betelgez
Da li će Zemlja dobiti drugo Sunce? - BetelgezDa li će Zemlja dobiti drugo Sunce? - Betelgez
Da li će Zemlja dobiti drugo Sunce? - Betelgez
 
Dobar dan sunce
Dobar dan sunceDobar dan sunce
Dobar dan sunce
 
Dilatacija vremena
Dilatacija vremenaDilatacija vremena
Dilatacija vremena
 
Astronomska inflacija
Astronomska inflacijaAstronomska inflacija
Astronomska inflacija
 
Bb vs mond (1)
Bb vs mond (1)Bb vs mond (1)
Bb vs mond (1)
 
Увод у геометрију
Увод у геометријуУвод у геометрију
Увод у геометрију
 
Vreme kroz vreme
Vreme kroz vremeVreme kroz vreme
Vreme kroz vreme
 
Zvezde eksplodiraju, zar ne
Zvezde eksplodiraju, zar neZvezde eksplodiraju, zar ne
Zvezde eksplodiraju, zar ne
 
Isaac Newton - Emilija Dinić - Biljana Jovanović
Isaac Newton - Emilija Dinić - Biljana JovanovićIsaac Newton - Emilija Dinić - Biljana Jovanović
Isaac Newton - Emilija Dinić - Biljana Jovanović
 

More from Društvo fizičara Niš

V. Grozdanović - "Naucne institucije u Evropi"
V. Grozdanović - "Naucne institucije u Evropi"V. Grozdanović - "Naucne institucije u Evropi"
V. Grozdanović - "Naucne institucije u Evropi"
Društvo fizičara Niš
 
D. Dimitrijević - "Naučne institucije u Evropi"
D. Dimitrijević - "Naučne institucije u Evropi"D. Dimitrijević - "Naučne institucije u Evropi"
D. Dimitrijević - "Naučne institucije u Evropi"
Društvo fizičara Niš
 
G. Djordjevic - "Fizika cestica"
G. Djordjevic - "Fizika cestica"G. Djordjevic - "Fizika cestica"
G. Djordjevic - "Fizika cestica"
Društvo fizičara Niš
 
D. Gajić - "Solarni neutrini"
D. Gajić - "Solarni neutrini"D. Gajić - "Solarni neutrini"
D. Gajić - "Solarni neutrini"
Društvo fizičara Niš
 
P. Jovanovic: "Galaksije i njihova jata kao gravitaciona sočiva"
P. Jovanovic: "Galaksije i njihova jata kao gravitaciona sočiva"P. Jovanovic: "Galaksije i njihova jata kao gravitaciona sočiva"
P. Jovanovic: "Galaksije i njihova jata kao gravitaciona sočiva"
Društvo fizičara Niš
 
Prof. dr Goran Đorđević "Put u CERN - 12 godina kasnije"
Prof. dr Goran Đorđević "Put u CERN - 12 godina kasnije"Prof. dr Goran Đorđević "Put u CERN - 12 godina kasnije"
Prof. dr Goran Đorđević "Put u CERN - 12 godina kasnije"
Društvo fizičara Niš
 
Biljana Jovanović - "Dobrodošli u CERN"
Biljana Jovanović - "Dobrodošli u CERN"Biljana Jovanović - "Dobrodošli u CERN"
Biljana Jovanović - "Dobrodošli u CERN"
Društvo fizičara Niš
 
Dragoljub Dimitrijevic - Pozdravna rec
Dragoljub Dimitrijevic - Pozdravna recDragoljub Dimitrijevic - Pozdravna rec
Dragoljub Dimitrijevic - Pozdravna rec
Društvo fizičara Niš
 
Goran Gligoric - "Od ledenog doba do hladnih atoma"
Goran Gligoric - "Od ledenog doba do hladnih atoma"Goran Gligoric - "Od ledenog doba do hladnih atoma"
Goran Gligoric - "Od ledenog doba do hladnih atoma"
Društvo fizičara Niš
 
Ana Mančić - "Medjunarodna godina svetlosti 2015"
Ana Mančić - "Medjunarodna godina svetlosti 2015"Ana Mančić - "Medjunarodna godina svetlosti 2015"
Ana Mančić - "Medjunarodna godina svetlosti 2015"
Društvo fizičara Niš
 
Ljubiša Nešić - Haarp nad Srbijom i tamara
Ljubiša Nešić - Haarp nad Srbijom i tamaraLjubiša Nešić - Haarp nad Srbijom i tamara
Ljubiša Nešić - Haarp nad Srbijom i tamara
Društvo fizičara Niš
 
Laboratorijski praktikum iz fizike kao poseban predmet
Laboratorijski praktikum iz fizike kao poseban predmetLaboratorijski praktikum iz fizike kao poseban predmet
Laboratorijski praktikum iz fizike kao poseban predmetDruštvo fizičara Niš
 
Vece fizike, prezentacija "Simpozijum: Eksperiment u savremenoj nastavi fizike"
Vece fizike, prezentacija "Simpozijum: Eksperiment u savremenoj nastavi fizike"Vece fizike, prezentacija "Simpozijum: Eksperiment u savremenoj nastavi fizike"
Vece fizike, prezentacija "Simpozijum: Eksperiment u savremenoj nastavi fizike"
Društvo fizičara Niš
 
Сила трења - од фундаменталних процеса до макроскопских закона
Сила трења - од фундаменталних процеса до макроскопских законаСила трења - од фундаменталних процеса до макроскопских закона
Сила трења - од фундаменталних процеса до макроскопских закона
Društvo fizičara Niš
 
Savremene mogucnosti koriscenja Suncevog zracenja aleksinac [compatibility mode]
Savremene mogucnosti koriscenja Suncevog zracenja aleksinac [compatibility mode]Savremene mogucnosti koriscenja Suncevog zracenja aleksinac [compatibility mode]
Savremene mogucnosti koriscenja Suncevog zracenja aleksinac [compatibility mode]
Društvo fizičara Niš
 
Реформа универзитетског образовања и нови студијски програми у Нишу
Реформа универзитетског образовања и нови студијски програми у НишуРеформа универзитетског образовања и нови студијски програми у Нишу
Реформа универзитетског образовања и нови студијски програми у Нишу
Društvo fizičara Niš
 
Odeljenje za u učenike sa posebnim enike sposobnostima za fiziku – prvih 10 g...
Odeljenje za u učenike sa posebnim enike sposobnostima za fiziku – prvih 10 g...Odeljenje za u učenike sa posebnim enike sposobnostima za fiziku – prvih 10 g...
Odeljenje za u učenike sa posebnim enike sposobnostima za fiziku – prvih 10 g...
Društvo fizičara Niš
 
Međunarodna juniorska naučna Olimpijada - osvrt i analiza -
Međunarodna juniorska naučna Olimpijada - osvrt i analiza -Međunarodna juniorska naučna Olimpijada - osvrt i analiza -
Međunarodna juniorska naučna Olimpijada - osvrt i analiza -
Društvo fizičara Niš
 
Sila trenja – od fundamentalnih procesa do makroskopskih zakona
Sila trenja – od fundamentalnih procesa do makroskopskih zakonaSila trenja – od fundamentalnih procesa do makroskopskih zakona
Sila trenja – od fundamentalnih procesa do makroskopskih zakona
Društvo fizičara Niš
 

More from Društvo fizičara Niš (20)

V. Grozdanović - "Naucne institucije u Evropi"
V. Grozdanović - "Naucne institucije u Evropi"V. Grozdanović - "Naucne institucije u Evropi"
V. Grozdanović - "Naucne institucije u Evropi"
 
D. Dimitrijević - "Naučne institucije u Evropi"
D. Dimitrijević - "Naučne institucije u Evropi"D. Dimitrijević - "Naučne institucije u Evropi"
D. Dimitrijević - "Naučne institucije u Evropi"
 
G. Djordjevic - "Fizika cestica"
G. Djordjevic - "Fizika cestica"G. Djordjevic - "Fizika cestica"
G. Djordjevic - "Fizika cestica"
 
D. Gajić - "Solarni neutrini"
D. Gajić - "Solarni neutrini"D. Gajić - "Solarni neutrini"
D. Gajić - "Solarni neutrini"
 
P. Jovanovic: "Galaksije i njihova jata kao gravitaciona sočiva"
P. Jovanovic: "Galaksije i njihova jata kao gravitaciona sočiva"P. Jovanovic: "Galaksije i njihova jata kao gravitaciona sočiva"
P. Jovanovic: "Galaksije i njihova jata kao gravitaciona sočiva"
 
Prof. dr Goran Đorđević "Put u CERN - 12 godina kasnije"
Prof. dr Goran Đorđević "Put u CERN - 12 godina kasnije"Prof. dr Goran Đorđević "Put u CERN - 12 godina kasnije"
Prof. dr Goran Đorđević "Put u CERN - 12 godina kasnije"
 
Biljana Jovanović - "Dobrodošli u CERN"
Biljana Jovanović - "Dobrodošli u CERN"Biljana Jovanović - "Dobrodošli u CERN"
Biljana Jovanović - "Dobrodošli u CERN"
 
Dragoljub Dimitrijevic - Pozdravna rec
Dragoljub Dimitrijevic - Pozdravna recDragoljub Dimitrijevic - Pozdravna rec
Dragoljub Dimitrijevic - Pozdravna rec
 
Goran Gligoric - "Od ledenog doba do hladnih atoma"
Goran Gligoric - "Od ledenog doba do hladnih atoma"Goran Gligoric - "Od ledenog doba do hladnih atoma"
Goran Gligoric - "Od ledenog doba do hladnih atoma"
 
Ana Mančić - "Medjunarodna godina svetlosti 2015"
Ana Mančić - "Medjunarodna godina svetlosti 2015"Ana Mančić - "Medjunarodna godina svetlosti 2015"
Ana Mančić - "Medjunarodna godina svetlosti 2015"
 
Ljubiša Nešić - Haarp nad Srbijom i tamara
Ljubiša Nešić - Haarp nad Srbijom i tamaraLjubiša Nešić - Haarp nad Srbijom i tamara
Ljubiša Nešić - Haarp nad Srbijom i tamara
 
Školski eksperiment u nastavi fizike
Školski eksperiment u nastavi fizikeŠkolski eksperiment u nastavi fizike
Školski eksperiment u nastavi fizike
 
Laboratorijski praktikum iz fizike kao poseban predmet
Laboratorijski praktikum iz fizike kao poseban predmetLaboratorijski praktikum iz fizike kao poseban predmet
Laboratorijski praktikum iz fizike kao poseban predmet
 
Vece fizike, prezentacija "Simpozijum: Eksperiment u savremenoj nastavi fizike"
Vece fizike, prezentacija "Simpozijum: Eksperiment u savremenoj nastavi fizike"Vece fizike, prezentacija "Simpozijum: Eksperiment u savremenoj nastavi fizike"
Vece fizike, prezentacija "Simpozijum: Eksperiment u savremenoj nastavi fizike"
 
Сила трења - од фундаменталних процеса до макроскопских закона
Сила трења - од фундаменталних процеса до макроскопских законаСила трења - од фундаменталних процеса до макроскопских закона
Сила трења - од фундаменталних процеса до макроскопских закона
 
Savremene mogucnosti koriscenja Suncevog zracenja aleksinac [compatibility mode]
Savremene mogucnosti koriscenja Suncevog zracenja aleksinac [compatibility mode]Savremene mogucnosti koriscenja Suncevog zracenja aleksinac [compatibility mode]
Savremene mogucnosti koriscenja Suncevog zracenja aleksinac [compatibility mode]
 
Реформа универзитетског образовања и нови студијски програми у Нишу
Реформа универзитетског образовања и нови студијски програми у НишуРеформа универзитетског образовања и нови студијски програми у Нишу
Реформа универзитетског образовања и нови студијски програми у Нишу
 
Odeljenje za u učenike sa posebnim enike sposobnostima za fiziku – prvih 10 g...
Odeljenje za u učenike sa posebnim enike sposobnostima za fiziku – prvih 10 g...Odeljenje za u učenike sa posebnim enike sposobnostima za fiziku – prvih 10 g...
Odeljenje za u učenike sa posebnim enike sposobnostima za fiziku – prvih 10 g...
 
Međunarodna juniorska naučna Olimpijada - osvrt i analiza -
Međunarodna juniorska naučna Olimpijada - osvrt i analiza -Međunarodna juniorska naučna Olimpijada - osvrt i analiza -
Međunarodna juniorska naučna Olimpijada - osvrt i analiza -
 
Sila trenja – od fundamentalnih procesa do makroskopskih zakona
Sila trenja – od fundamentalnih procesa do makroskopskih zakonaSila trenja – od fundamentalnih procesa do makroskopskih zakona
Sila trenja – od fundamentalnih procesa do makroskopskih zakona
 

Lj. Nešić - "Savremena kosmologija"

  • 1. 1 Савремена космологија Љубиша Нешић, ПМФ и одељење за ученике са посебним способностима за физику Са крова до звезда, Програм сталног стручног усавршавања, број 590
  • 2. 2 • Савремена космологија - космологија базирана на науци – На резултатима посматрања и компликованим теоријским израчунавањима • Покушај да се сазна како је свемир настао и шта ће бити са њим постоји од кад и цивилизација • Најраније космолошке идеје су засноване на – Искуству – Под утицајем су културе – Митологије – религије
  • 3. 3 Преглед излагања • Терминологија • Космологија пре космологије • Фазе у развоју космологије • Наш положај у Васиони • закључак
  • 4. 4 • Κοσμολογία = κόσμος + λογία = “наука” која проучава настанак, особине и еволуцију свемира • Има додирних тачака са: – Физиком, астрономијом – Филозофијом – Теологијом • Историјски – углавном је сматрана облашћу филозофије • Друга половина 20. века – посматрачка/физичка космологија
  • 5. 5 “Ненаучне” космологије – космологија пре космологије • Две групе – Незнабожачке – Деистичке • Шта се уопште подразумевало под свемиром? • Оно што се види – Земља испод нас и као додатак небеска тела изнад
  • 6. 6 • Земља - лежећи бог – Каб над којим се надвија богиња неба Нут. • Придржава је бог ваздуха. • Сунце и месец путују њеним телом Египат
  • 7. 7 • Земља - шупља планина постављена посред мора Вавилон
  • 8. 8 • Земља се налази на слоновима • Када се они крећу Земља се тресе Индија
  • 9. 9 Увек је потребан неки ослонац
  • 10. 10 Јудаизам  У почетку створи Бог небо и земљу... Књига постања  Хебрејски спис о стварању света – Прва књига Мојсијева  Како су изгледали “небо и земља”?
  • 11. 11
  • 12. 12 Хришћанско виђење света • Хришћанство као наставак откровења задржава старозаветни став по питању настанка света: • Вјерујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог... И Господа Исуса Христа...Кроз Којег је све постало
  • 13. 13 Исламско виђење света • Да ли је било назадније односу на хришћанско? • Први велики контакт две цивилизације – Крсташки ратови – Први рат(1096-1099), Освајање Јерусалима – Други рат (1147 - 1149), Пад Јерусалима – Трећи рат (1189 - 1192), Барбароса, Лавље Срце – Четврти рат (1202 - 1204) Египат???? Задар, Цариград • Други контакт – Исламска Шпанија (714 - 1492) – Реконквиста и Еуклид
  • 16. 16 Неке основне карактеристике  богови стварају свет из неке постојеће материје  Бог није творац, већ само уређивач  Пошто је постојао увек, онда “није било времена кад га није било”  Све је одувек постојало и све се мења у циклусима
  • 17. 17 Савремена космологија – време пре настанка времена • И коаутори • Председник лабораторије за генералну космологију у Паризу – аутор
  • 18. 18 Шта је било пре Праска – за само 650 динара
  • 19. 19 Измењена улога цркве данас • Покровитељ конференција из космологије • Опсерваторија у Ватикану
  • 20. 20
  • 21. 21
  • 22. 22
  • 23. 23 Савремена космологија?! • Античка и средњевековна • Космологија након “Коперниканске револуције” • Модерна космологија
  • 24. 24 Античка космологија • Базирана на посматрањима и резоновању • Углавном геоцентрична • Хелиоцентрични модел – Аристарх (пре око 2000 година) • Питање за нас/вас - зашто није прихваћен?
  • 25. 25 Античка космологија • Платон (428- 348) • Сва природна кретања су кружна • Резон је важнији од посматрања
  • 26. 26 Античка космологија • Птоломеј (100-170) • Каталог звезда • Инструмент • Геоцентрични модел који је одговарао подацима • Сложен и неприродан модел • Због поклапања са подацима је прихваћен
  • 30. 30 Исак Њутн • Прва довољно озбиљна теорија – Заснована на законима физике • Принципи: – Звезде су равномерно распоређене – Космос је статичан (безграничан и вечан)
  • 31. 31 Исак Њутн • Два проблема: – Гравитациони • Систем у коме је доминантна сила привлачна не може да остане статичан – Олберсов парадокс • Уколико су звезе распоређене хомогено у ком год правцу да погледамо видели бисмо светлост звезде па би ноћно небо морали бити светло
  • 32. 32 Олберсов парадокс Дуж сваког правца налазe се звездe у вечном и бесконачном универзуму па небо мора да буде светло  Број звезда расте са r2 у свакој наредној љусци сјај опада са r2  Сјај “по љусци” је константан! Чињеница да небо није униформно осветљено указује на следеће две чињенице: •Универзум има коначну величину и/или • није одувек постојао
  • 33. 33 Релативност • Релативност - један од највећих проблема • Вечна борба пуно сопствених система референце • Који је апсолутни? • Да ли је наше место у универзуму по нечему посебно? • Јесте – наше је. Сем тога ...?!
  • 35. 35 Кретање Земље • ротација око своје осе • ротација око Сунца • ротација са Сунцем око центра галаксије, ...
  • 36. 36
  • 37. 37 Наш положај у Универзуму није ни по чему посебан - Све тачке у Универзуму се еквивалентне као што су и све тачке на сфери (површина Земље) еквивалентне -Универзум изгледа исто где год да смо Релативност – космолошки принцип
  • 39. 39 Млечни пут Ми смо овде
  • 41. 41 + Андромеда N.B. Large galaxies separated by about 1,000,000 pc = 1 Mpc Овде смо
  • 42. 42 Вирго суперкластер Each dot is a bright galaxy. Milky Way is dot in the exact centre. Овде смо
  • 43. 43 Вирго и суседни кластери - суперкластер Note the presence of filaments and voids in an irregular cellular pattern. 50Mpc Овде смо
  • 45. 45 Релативност ... • Релативност – има ствари које су различите али и неких које су исте • Је ли Ајнштајн (био) једини релативиста? • Ајнштајн • 1905. СТР – Уводи простор време – оно је равно (минковски – псеудоеклидски простор) – Не може да опише Њутнову гравитацију јер у њој сила делује тренутно • 1915/16 – ОТР: гравитација - “неравност” у простор-времену (1915).
  • 46. 46 Алберт Ајнштајн • Ј-не ОТР (1915) Rμν- ½ Rgμν = 8πTμν закривљност простора = расподела материје “простор говори материји како да се креће а материја говори простору како да се закриви” ОТР је убрзо локално проверена – у Сунчевом систему
  • 47. 47 ОТР тврди да масе закривљују простор. Густина масе-енергије одговорна је за геометрију универзума на великој скали (1917) Космологија и ОТР κ = 0 раван универзум  Бесконачне “запремине” и без рубова κ = -1 Oтворени универзум - хиперболоид  бесконачна површина без рубова У 2-d терминима. Уколико су углови троугла α, β, γ тада важи α + β + γ = 180° + (κS/rc 2) κ константа, S површина троугла, rc полупречник кривине κ = +1 ограничени/затворени универзум сфера  коначна “запремина”, нема рубове α β γ
  • 48. 48
  • 49. 49 Алберт Ајнштајн •“Космологија у ОТР” (1917). • Сматрао је да је универзум – вечан, – статичан и непроменљив – Коначне “запремине”. • У ту сврху додао је космолошку константу која има улогу одбојне силе која балансира гравитацији.
  • 50. 50 Rμν- ½ Rgμν = 8πTμν Λgμν + Rμν- ½ Rgμν = 8πTμν додатак • Резултат: Ајнштајн де-Ситеров модел статичног универзума
  • 51. 51 Александар Фридман •“O закривљеност простора” 1922. • Закључак: Ајнштајнове једначине доводе до универзума који се мења у времену – шири се или сакупља. • АА пише Фридману да вероватно има неку математичку грешку. • 1923, АА повлачи ранији исказ и слаже се да је универзум динамичан.
  • 52. 52 Највећа грешка АА?! • АА и кад је грешио ... • Додавање константе је ипак легитимно. • АА грешка је у избору њене вредности тако да она у потпуност прави баланс гравитацији.
  • 53. 53 Едвин Хабл •1920. мерио (релативне?) брзине суседних галаксија. •Све се удаљавају од нас, а брзина расте са растојањем - исто то предвиђа ОТР модел.
  • 54. 54 Савремена мерења •Брзине се лако мере не и растојања. •Hubble Space Telescope. •Некада је све кренуло из тачке •H0 = 68 km/s/Mpc
  • 55. 55 Старост свемира • Хаблова константа H0 = 68 km/s/Mpc* • Хаблов закон v=Hod • Брзина v=d/t • Следи Ho=1/t – Процена старости свемира Старост = 1/Ho=1/(68 km/s/Mpc) = 14 милијарди година *Mpc = Mega (milion) parsek parsek = 3,2 svetlosne godine = 3x1013 km
  • 56. 56 Будућност универзума Разне “судбине” универзума у зависности од материјалног и енергијског садржаја
  • 57. 57 Велики “Прасак” • Теорија о настанку свемира из једне вреле, густе тачке која је почела да се шири • 1949. Фред Хојл је назвао ову теорију “Big Bang” – Хтео је да је исмеје • Не објашњава све • Посматрања упућују да се то вероватно десило
  • 58. 58 Није прасак – нити експлозија • Не постоји центар и нема разбацивања материје свуда около • Десило се свуда и у исто време • Почетак простора и времена, материје и енергије • Ширењем се хладио и разређивао • Формирале су се галаксије и звезде које видимо
  • 59. 59 Стубови космологије • Главни посматрачки докази 1. Ширење свемира 2. Настанак првих елемената H, He, D, Li 3. Ехо великог праска - КПЗ
  • 60. 60
  • 61. 61
  • 63. 63 Еволуција свемира из “тачке” t = 0 Danas
  • 64. 64 0 -10-43 s..., T =1032 K • Планково време • Пре тога …? Мора да је био квантни објекат • Просторно – временска пена • 4 основне силе уједињене • Комплетна теорија није развијена • Уједињује гравитацију и КМ • Гравитација се одваја... Остале 3 су и даље уједињене
  • 66. 66 Квантна космологија • Провизорна основа, Хајзенберг • Вилер и де Вит, 1960 године • Једначина – шредингерова за таласну ф-ју стационарног стања која не зависи од времена
  • 67. 67 Квантна космологија • Интерпретација КМ је проблематична • За крај - како може таласна ф- ја да не зависи од времена а свемир еволуира?
  • 68. 68 ● Изгледа да имамо само један универзум – немамо са ким да упоредимо ● Посматрамо само једну позицију у једном моменту времена ● Једино емитовано зрачење ● Далеке објекте је тешко разликовати од позадине ● Тешко је мерити растојање ● Услови у раном универзуму не могу да се репродукују у лабораотирији Тешкоће космологије