Невена Карабашевић, Породични и лични архивски фондови у Историјском архиву НишArhivistika
Човек током свог живота прикупи известан број докумената који сведоче о његовом раду, склоностима, плановима и материјалним приликама у којима је живео. У зависности од значаја творца личног или породиног фонда, његове улоге у културном и политичком животу одређеног временског раздобља, грађа може да има пре свега практичан значај, ако се њом доказује неко право, а затим и општи научно-историјски значај. .
Историјски архив Ниш у својим депоима чува укупно 13 личних и 2 породична фонда. Фондови су прибављени поклоном или откупом од самих стваралаца архивске грађе или њихових наследника. Архивска грађа ових фондова обухвата период од 1882-2003. године. Укупна количина личних и породичних фондоваа износи 16,13 дижних метара.
Грађа (списи и књиге), углавном садржи следећу врсту докуменације: личну и породичну документацију, пословну преписку, уговоре и другу преписку са трговцима и фабрикантима из земље и иностранства, трговачке књиге, као и предмете-пехаре и друге експонате добијене као награду са разних путовања, библиографију новинских чланака, монографије и др.
Фондови су у Историјском архиву углавном делимично сређени. Неки су сређени по принципу слободне провенијенције. За све породичне и личне фондове су урађени сумарни инвентари.
Објављени су следећи лични фондови: Јоксимовић Милан (1877-1944), инжењер грађевинарства, Драгољуб Ж. Мирчетић (1922-2004),потпуковник, Стојадин Томић (1912-?), управник поште и лични фонд Сава Костић (1883-1955), писар и трговац.
У недостатку институционализованог образовања архивиста, периодичне публикације – научни и стручни часописи у образовању и самообразовању заузимају важно место. Објављивање архивских гласила и часописа у бившој Југославији започето је почетком педесетих година појавом часописа „Архивист“, а у Србији средином педесетих година прошлог века појавом часописа„Архивски преглед“. Данас се у архивској мрежи Србије могу наборојати више од двадесет архивских установа који се појављују као издавачи часописа и билтена. Аутори у овом раду презентују гласила архива, анализирају пројектоване редакционе задатаке и циљеве, физиономију, структуру, опрему и садржај часописа, периодичност и референтност на основу званичне категоризације. Пажња је посвећена и домаћим прописима који регулишу издавање научних часописа, али и њиховој присутности и доступности на Глобалној мрежи. Истакнута је потреба за рангирањем и подизањем нивоа научности свих гласила у архивској мрежи, због чега су предстаљене националне и иностране индексне базе за оцењивање квалитета научних издања, као и технике и услови за индексирање и одређивање референтности. Циљ рада је скретање пажње на релативно богату продукцију периодичних публикација у архивима на малом простору Републике Србије, али и на негативне последице таквог стања у смислу разводњавања стручне и научне мисли у области архивистике. Да ли је укрупњавање издавачке делатности у погледу стручних и научних часописа, концентрацијом продуктивних и квалитетних аутора у једном или мањем броју гласила решење, покушаће да размотре аутори, али и да исто питање ставе пред читаоце.
Невена Карабашевић, Породични и лични архивски фондови у Историјском архиву НишArhivistika
Човек током свог живота прикупи известан број докумената који сведоче о његовом раду, склоностима, плановима и материјалним приликама у којима је живео. У зависности од значаја творца личног или породиног фонда, његове улоге у културном и политичком животу одређеног временског раздобља, грађа може да има пре свега практичан значај, ако се њом доказује неко право, а затим и општи научно-историјски значај. .
Историјски архив Ниш у својим депоима чува укупно 13 личних и 2 породична фонда. Фондови су прибављени поклоном или откупом од самих стваралаца архивске грађе или њихових наследника. Архивска грађа ових фондова обухвата период од 1882-2003. године. Укупна количина личних и породичних фондоваа износи 16,13 дижних метара.
Грађа (списи и књиге), углавном садржи следећу врсту докуменације: личну и породичну документацију, пословну преписку, уговоре и другу преписку са трговцима и фабрикантима из земље и иностранства, трговачке књиге, као и предмете-пехаре и друге експонате добијене као награду са разних путовања, библиографију новинских чланака, монографије и др.
Фондови су у Историјском архиву углавном делимично сређени. Неки су сређени по принципу слободне провенијенције. За све породичне и личне фондове су урађени сумарни инвентари.
Објављени су следећи лични фондови: Јоксимовић Милан (1877-1944), инжењер грађевинарства, Драгољуб Ж. Мирчетић (1922-2004),потпуковник, Стојадин Томић (1912-?), управник поште и лични фонд Сава Костић (1883-1955), писар и трговац.
У недостатку институционализованог образовања архивиста, периодичне публикације – научни и стручни часописи у образовању и самообразовању заузимају важно место. Објављивање архивских гласила и часописа у бившој Југославији започето је почетком педесетих година појавом часописа „Архивист“, а у Србији средином педесетих година прошлог века појавом часописа„Архивски преглед“. Данас се у архивској мрежи Србије могу наборојати више од двадесет архивских установа који се појављују као издавачи часописа и билтена. Аутори у овом раду презентују гласила архива, анализирају пројектоване редакционе задатаке и циљеве, физиономију, структуру, опрему и садржај часописа, периодичност и референтност на основу званичне категоризације. Пажња је посвећена и домаћим прописима који регулишу издавање научних часописа, али и њиховој присутности и доступности на Глобалној мрежи. Истакнута је потреба за рангирањем и подизањем нивоа научности свих гласила у архивској мрежи, због чега су предстаљене националне и иностране индексне базе за оцењивање квалитета научних издања, као и технике и услови за индексирање и одређивање референтности. Циљ рада је скретање пажње на релативно богату продукцију периодичних публикација у архивима на малом простору Републике Србије, али и на негативне последице таквог стања у смислу разводњавања стручне и научне мисли у области архивистике. Да ли је укрупњавање издавачке делатности у погледу стручних и научних часописа, концентрацијом продуктивних и квалитетних аутора у једном или мањем броју гласила решење, покушаће да размотре аутори, али и да исто питање ставе пред читаоце.
Доласком Исидора Ђурђевића у Сарајево, у Босни и Херцеговини почело је ново раздобље издавачке дјелатности. Покренувши издавачку књижару, почела су се штампати дјела домаћих писаца и преводи али и набављати издања која до тада нису била доступна у БиХ. Прва књижара чије су насловне стране књига радили познати сликари, представљала је мјесто сусрета културне елите града до Другог свјетског рата.
Prava i Obaveze Deteta
Povodom Međunarodnog dana deteta koji se obeležava 20. novembra kao dan kada je doneta Deklaracija o pravima deteta (1959), kao i Кonvencija o pravima deteta (1989) Vršnjački tim za borbu protiv nasilja škole „Đorđe Кrstić“ održao je radionice u 3 odeljenja trećeg ikoje su bile posvećene pravima deteta ali i dečjim obavezama.
Prezentacija učenica 7. razreda posvećena Međunarodnom danu deteta (20. novembar) - radionica za učenike 3. razreda od strane Vršnjačkog tima za borbu protiv nasilja.
Доласком Исидора Ђурђевића у Сарајево, у Босни и Херцеговини почело је ново раздобље издавачке дјелатности. Покренувши издавачку књижару, почела су се штампати дјела домаћих писаца и преводи али и набављати издања која до тада нису била доступна у БиХ. Прва књижара чије су насловне стране књига радили познати сликари, представљала је мјесто сусрета културне елите града до Другог свјетског рата.
Prava i Obaveze Deteta
Povodom Međunarodnog dana deteta koji se obeležava 20. novembra kao dan kada je doneta Deklaracija o pravima deteta (1959), kao i Кonvencija o pravima deteta (1989) Vršnjački tim za borbu protiv nasilja škole „Đorđe Кrstić“ održao je radionice u 3 odeljenja trećeg ikoje su bile posvećene pravima deteta ali i dečjim obavezama.
Prezentacija učenica 7. razreda posvećena Međunarodnom danu deteta (20. novembar) - radionica za učenike 3. razreda od strane Vršnjačkog tima za borbu protiv nasilja.
2. Развој науке, културе и уметности
Писменост у Краљевини Југославији, на веома ниском нивоу
Руски научници и уметници
Развој науке, књижевности, уметности, музике, вајарства, балета, опере
Универзитети у Београду, Загребу и Љубљани
3. Цркве и верске организације у Краљевини
Југославији
Видовдански устав 28.6.1921.
Признате вере: Српска православна црква, Римокатоличка црква, Исламска верска
заједница, Протестантизам, Старокатоличка вера и Мојсијева јеврејска црква.
1919. Министарство вера
1919. Прелазак на грегоријански календар
4. Спортске организације
Гимнастичарска спортска соколска друштва
Југословенски соколски савез
Савез сокола Краљевине Југославије
1933. године број чланова 270. 000
Фудбалски клубови СОКО и БСК
1930. Светско првенство у фудбалу, Уругвај
5. Српски културни клуб
1937. Српски културни клуб – Слободан Јовановић
Брига о српској култури
Незадовољни границама и стварањем Бановине Хрватске
1939. Пројекат Српске земље
Панславизам – идеја, тежња за културним и политичким уједињењем свих
словенских народа
