180 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО СРПСКОГ ТЕАТРА КРАГУЈЕВАЦ (1835-2015)
•
0 likes•42 views
180 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО СРПСКОГ ТЕАТРА КРАГУЈЕВАЦ (1835-2015) Аутор: Остојић, Биљана Издавач: МПУС Година издања: 2015. COBISS: 28940551
![BIQANA OSTOJI]
180 godina
KWA@EVSKO SRPSKOG TEATRA
KRAGUJEVAC
(1835–2015)
2015.](https://image.slidesharecdn.com/180pdf-200219122317/85/180-1835-2015-1-320.jpg)
More Related Content
What's hot
Similar to 180 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО СРПСКОГ ТЕАТРА КРАГУЈЕВАЦ (1835-2015)
Similar to 180 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО СРПСКОГ ТЕАТРА КРАГУЈЕВАЦ (1835-2015) (20)
More from Књажевско-српски театар
More from Књажевско-српски театар (20)
180 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО СРПСКОГ ТЕАТРА КРАГУЈЕВАЦ (1835-2015)
- 1. BIQANA OSTOJI] 180 godina KWA@EVSKO SRPSKOG TEATRA KRAGUJEVAC (1835–2015) 2015.
- 2. Izdava~ MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE USTANOVA KULTURE OD NACIONALNOG ZNA^AJA 11000 Beograd, Gospodar Jevremova 19 e-mail: office@mpus.org.rs www.mpus.org.rs Glavni i odgovorni urednik Mom~ilo Kova~evi}, direktor Autor kataloga i izlo`be Biqana Ostoji} Lektor i korektor Irina Kiki}Stojkovi} Dizajn kataloga i obrada fotografija Svetozar Stanki} [tampa: Slu`beni glasnik, Beograd ISBN Tira`: 400 primeraka Realizaciju kizlo`be i kataloga omogu}ilo je Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije
- 3. 3 Sadr`aj Prestonica (1818) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Joakim Vuji} i Milo{ Obrenovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Kwa`evsko-serbski teatar (1835) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Postprestoni~ki pozori{ni kontinuitet (do 1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Srpsko narodno pozori{te Okruga kragujeva~kog (1942–1944) . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Narodno pozori{te narodnooslobodila~kog odbora (1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Narodno pozori{te (1945–1965) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Pozori{te Joakim Vuji} (1965) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Teatar Joakim Vuji} (1970) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Kwa`evsko-srpski teatar Kragujevac (2007) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Repertoar kragujeva~kog pozori{ta 32 · Kritike 32 · Nagrade (Sezone 1944/1945. do 2014/2015). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
- 4. 4 Kragujevac, pogled na grad, po~etkom 20. veka Kragujevac, glavna ulica, po~etkom 20. veka
- 5. Prestonica (1818) Srbija i istorijska vremena u permanentnoj su simbiozi, te je vred- novawe i gradirawe istorijskih doga|aja komplikovan i obiman zadatak. Ipak, ve}ina srpskih istori~ara mapira Drugi srpski ustanak i vla- davinu kneza Milo{a Obrenovi}a kao jedan od najzna~ajnijih perioda u pro{losti Srbije i srpskog naroda. U zbirku ukupnih rezultata vladavine Milo{a Obrenovi}a, istori~ari isti~u „politi~ko bi}e“ i organizovanu politi~ko-nacionalnu teritoriju dela oslobo|enog srpskog naroda.1 Drugi hati{erif (1830) postavio je pravne osnove prosvetnom i kul- turunom razvoju Srbije. To je prekretnica i okvir za {iru organizaciju prosvete, nauke i kulture. U hatu su nagla{ene samo neke ustanove ({kole, crkve, bolnice, {tamparije...) koje Srbi mogu slobodno osnivati i unapre- |ivati. Me|utim, pod ste~eno pravo unutra{we samouprave mogle su se podvesti i druge kulturno-prosvetne delatnosti i slobodno se razvijati.2 Dakle, stvoreni su elementarni preduslovi za osnivawe prvog dr`avnog (dvorskog) pozori{ta u Kne`evini Srbiji ... Posle Drugog srpskog ustanka Kragujevac je dobio „petnaest minuta slave“ i postao prestonica Kne`evine Srbije. Izbor je sasvim prirodan, ako posmatramo geografski i teritorijalno – naime, [umadija je popri{te i Prvog i Drugog srpskog ustanka. Uprkos tome, skoro dva veka, Kragujevac je bio izvan glavnih dru{tvenih tokova – malo naseqe na obali Lepenice, skriveno od o~iju neprijateqa i zvani~ne evidencije – na marginama istorijskih doga|awa – iako u „srcu [umadije“. ^ini se da su strate{ki polo`aj grada, plodna i „sklonita dolina“ odigra- li presudnu ulogu u preokretu pozicije grada posle Drugog srpskog ustanka. Administrativni i vojni~ki razlozi naveli su Turke da osnuju Kragujevac; tu poziciju i va`nost uvideli su i Austrijanci. Dovoqno razloga da i knez Milo{ Obrenovi} 1818. – kada je napustio Crnu}e – u~ini Kragujevac svo- jom prestonicom, „`ilom kucavicom“ za vreme od dvadeset dve godine. Mala turska kasaba voqom kneza „proizvedena je u prestonu varo{“, bazu mate- rijalne i duhovne kulture, presudnu za formirawe nove dr`ave i vlasti. Istorijski i arheolo{ki izvori veoma su oskudni ili ih nema, kada treba utvrditi – bar okvirno, precizne godine osnivawa, spomiwawa Kra- gujevca kao naseqenog i organizovanog prostora. Stefan Nemawa je samu teritoriju osvojio od Vizantije u 12. veku. Iznose se pretpostavke i ve- rovawa da Kragujevac, kao naseqeno mesto, postoji jo{ pre dr`ave Nema- wi}a, ali to su, zaista, samo pretpostavke. Na`alost, jedini validni izovor 5 1 Istorija srpskog naroda, Peta kwi- ga, Prvi tom (od Prvog ustanka do Ber- linskog kongresa 1804–1878), Srpska kwi`evna zadruga, Beograd 1981, 147- –155. 2 Rado{ Qu{i}, Kne`evina Srbija (1830–1839), SANU, Beograd 1986, 396- –410. Izgled Kragujevca iz 1837. godine, u vreme kneza Milo{a
- 6. i najraniji zapis je (tek) iz perioda turske administracije – u „tapu-def- teru“ (poreska kwiga) Smederevskog sanyakata iz 1476. zabele`eno je: „Selo Kragujevya pripada Smederevu, u wemu je ranije odr`avan pazar i pana|ur i po{to se nalazilo na putu neprijatequ, wegova je raja raseqena“. Ovaj zapis, ujedno je prvi popis sa statisti~kim podacima: selo sa 32 ku}e, 15 doma}instava, 32 mu{ka ~lana – pripadalo je Ibrahim-begu3 (dokument se nalazi u arhivu Turske dr`ave). Prvobitno trg, potom selo, iz dva veka uspavanosti probudi}e, krajem 17. veka, austro-turski ratovi, {to }e defi- nitivno poremetetiti „ti{inu wegovih {uma“ iz kojih }e nestati i ptica grabqivica kraguj (vrsta jastreba), po kojoj je Kragujevac, opet po pret- postvkama, dobio ime. Granice imperije, pomera}e se intezivno (grad je bio pod Austro-Ugarskom vladavinom od 1718–1739). Zahvaquju}i toj dinamici, naseqe se razvijalo, postalo raskrsnica puteva, nahijsko mesto, admini- strativni centar, utvr|ewe na Lepenici, punoj vode u to vreme. Mesto se formiralo uz levu obalu reke ka zapadu. Izazvana permanentnim migraci- jama, promenila se i demografska struktura stanovni{tva. Re~ju, okolnosti su u~inile da grad iz anonimnosti pre|e u fazu stvarawa novog identiteta. U tekstu o pozori{nom `ivotu Kragujevca 1926. suboti~ki Kwi`evni sever – opisao je grad kao „Oblasni grad [umadije...sa istorijom, veoma oskudnom podacima koji ne upu}uju na daleku pro{lost. Nema starinskih ostataka koji bi o tome svodo~ili. Mnogo pre Kragujevca, sredi{ta ovih krajeva bile su dve varo{i: Gradac (selo pored pruge Kragujevac – Lapovo) i Petrovac (selo pored druma Kragujevac – Topola). I tek kada su ove dve varo{i poru{ene u ratovima, mogao je Kragujevac do}i do zna~aja. Zasnovan kao tursko mesto, po svoj prilici, po~etkom 17. veka na reci Lepenici „koja se kao zmija vijugala“ i svojim izlokanim koritom delila varo{ na dve polovine: s leve strane na glavnu ~ar{iju i s desne, neprivla~an za oko posetilaca, sirotiwski deo. Turski geograf iz prve polovine 17. veka Hayi Kalfa, pomiwe ga pod imenom Kara|of~e, na beogradskom drumu. U wemu se na kraju 17. veka naseli{e jani~ari, te zbog toga postade znatnije mesto“. Iz perspektive Vojvo|ana, Kragujevac je tridesetih godina 19. veka imao svoje najslavnije dane: „Kao preko no} on se i u politi~kom i kulturnom pogledu istakao vrlo brzo. I kad se bude pisala kulturna istorija na{ega naroda u 19. veku Kragujevac }e biti na zavidnom mestu. Kao {to je iz wega po~ela da struji prava politi~ka svest, on je bio i kulturni centar, odakle se, zahva- quju}i jednoj generaciji u~enih Vojvo|ana, prosve}enost {irila i kora~ala napred. U wemu su za~eci obnovqenog kulturnog `ivota posle Drugog us- tanka, i docnije kad mu je Beograd preuzeo i politi~ku i kulturnu misiju, on je mogao mirno i zadovoqno navu}i na sebe izgled }utqive palanke i gordo gledati kako se nova prestonica uzdi`e na wenim temeqima.“4 Budu}u prestonicu opisao je i Panta Sre}kovi}, u Brankovom kolu za 1898. „Kad su se u wemu nastanili jani~ari imao je bogatu ~ar{iju s mnogo- 6 3 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko pozori{te 1835–1951, Svetlost, Kra- gujevac 1975, Muzej pozori{ne umetno- sti SR Srbije, Beograd 1975, 9. 4 M. M. Nikoli}, „Licej“, iz Kwi`ev- nog severa (Kwiga II) u: M. A. Pavlo- vi}, Iz pro{losti Kragujevca, „Prvo pozori{te“, Subotica 1926. Kragujeva~ka gimnazija u XIX veku
- 7. brojnim du}anima i raznim zanatlijama, dva karavanseraja i ~esme. I po postanku i po stanovni{tvu Kragujevac je bio prava turska varo{. Imao je uzanu, izvijuganu i prqavu ~ar{iju, du}ane s }epencima i ku}e, zagra|ene visokim zidovima, mahom drvene gra|e. Od vremena austrijske okupacije u wemu su se po~eli nastawivati Srbi, Grci i Cinari, pored ne{to malo Nemaca koji su ve}im delom bili austrijski ~inovnici. Ali ni to novo stawe ni stanovni{tvo nije moglo izmeniti izgled Kragujevca, iako mu je unekoliko morao biti promewen na~in `ivota. Po{to je austrijska okupa- cija trajala samo dve decenije, a posle we ponovo do{li turska uprava u Beogradskom Pa{aluku, koja je trajala do Srpskog Ustanka, Kragujevac je zadr`ao tip prave turske varo{i sve do po~etka 19. veka.“ Prilikom druge posete Kragujevcu 1826. i Joakim Vuji} je opisao grad u svom ~uvenom i kontroverznom delu Pute{estvije po Serbiji: „Ova varo{ le`i na jednom oceditom mestu nedaleko od goro{umni planina pri reki Lepenici koja od juga i zapada kroz jednu ~ast ove varo{i te~e a ~islo domova u woj nahodi se do 270.“ Kada je 1818. varo{ postala prestonica – imala je 193 doma}instva, bez komunikacija, infrastrukture, sa oskudnim stambemim prostorom, bez ad- ministracije, sudstva. Ukratko, bez tekovina moderne evropske civiliza- cije, ali s entuzijazmom koji donosi sloboda i pobedni~ki duh. Milo{ Obrenovi} je polo`io temeqe svojim konacima (dvoru) i novom Kragujevcu, na bre`uqku, gde se su~eqavaju paliluska i erdoglijska kosa, u luku koji zatvaraju Lepenica i Erdoglijski potok. Posle Drugog srpskog ustanka, izdvajalo se samo nekoliko zgrada (koje su se, eventualno, mogle pokazati strancima): sedi{te kne`evog dvora i „centralnog pravlenija“, kne`ev ko- nak, crkva od kamena, „zdanije na ~ar{iji zvano gostinski konak“. Sve druge ku}e bile su niske, oblepqene blatom i bez reda pore|ane jedna pored druge. I dva mosta preko Lepenice, koja su vezivala dva dela varo{i – „]iftina }uprija“ se i danas tako zove. Ulice su bile tesne i kaqave. Jedan ruski pisac bele`i da se krajem tridesetih godina 19. veka tek po~ela podizati ne{to boqa varo{ sa ulicama poplo~anim kamenom. Ipak, oko posetilaca vi{e je privla~ila egzoti~na i despotska figura Kneza Milo{a, nego ne- ravni krovovi siroma{nih kragujeva~kih ku}a i {iroki }epenci isto~wa- ~ke ~ar{ije. Ipak, Kragujevac brzo postaje trgova~ko, politi~ko i kulturno sredi- {te. Grad je bio osiguran od neprijateqa, {to je bio preduslov za razvoj trgovine. Iako je u ostatku Srbije turski uticaj bio i daqe vrlo prisutan, iz Kragujevca su brzo „oterani“ svi Turci. Prestonica je iskqu~ivo srpsko mesto. Jedini Tur~in Mula Salina bio je u slu`bi kne`evoj: korespodent za po{tu na turskom jeziku i vlasnik posledwe kafane za Turke. Postojao je i jedan turski dom i stara, polusru{ena yamija. To je sve {to je ostalo od otomanskog carstva u prestonom Kragujevcu. Zbog stalnog prisustva kneza 7 Knez Milo{ Obrenovi} Pe~at Milo{a Obrenovi}
- 8. Milo{a Obrenovi}a, koji je odatle upravqao ostatkom oslobo|ene zemqe, grad je postao politi~ki dominantan. Iako su nominalno vlast i admini- stracija srpski, grad je zadr`ao svoje orijentalno i egzoti~no obele`je. Prestonica nove dr`ave jedinstveni je konglomerat civilizacije koja ne- staje i pitoresknosti obi~aja, mentaliteta i kulture u za~etku – sve to sjediweno pod apsolutisti~kom vla{}u harizmati~nog kneza Milo{a. Sa oreolom prestonice Kragujevac privla~i Evropqane, pisce, diplomate, avanturiste, ali i pojedince iz Vojvodine, ostalih delova Austro-Ugarske; oni dolaze iz najrazli~itijih pobuda: patriotsko-nacionalnih (stavqaju svoje znawe u slu`bu knezu) i egzistencijalnih. Novoj prestonici nedostaje sve: majstori, zanatlije, u~iteqi, profesori, pisci, administrativno osob- qe, novinari, pravnici... Sveop{ti dru{tveno-kulturni polet prestonice imao je magnetsko dejstvo – naro~ito za „pismeni“ i „intelektualni svet“; li~nosti su to, koje }e trajno ostati u kulturnoj istoriji Kragujevca i ujedno su esencija onda{we srpske elite – tek u povoju: Dimitrije Davido- vi}, Vuk Karayi}, Dimitrije Isailovi}, Atanasije Teodorovi}, Adolf Berman, Atanasije Nikoli}, Josif [lezinger, Joakim Vuji}, Filip Hri- sti}, Jovan Marinovi}, Sreten Popovi}... Postojala je, dakle, „kriti~na masa“ povoqnih uslova za realizovawe najzna~ajnijih tekovina duhovne i materijalne kulture Kne`evine Srbije. Impresivan je niz nacionalnih institucija, duhovnih, verskih, obra- zovnih, simboli~kih, istorijiskih koje obele`avaju i ozna~avaju po~etak dr`avnosti i imaju oznaku prvih: knez Milo{ Obrenovi} 1818. sazidao je pravoslavnu crkvu (Stara crkva), uz crkvu bilo je i sedi{te prve Mitro- polije oslobo|ene Srbije; 1834. sazidana je zgrada za kne`evu kanceleariju, dvor sa upravnim i administrativnim aparatom; osnovane su {kole „prve i ftore normalne klase“, prvi Licej 1838. (prete~a Univerziteta); kwigovez- nica, biblioteka; pravi kulturni preporod i prekretnica po~iwu {tam- pawem Novina Srbskih (prvi broj 5. januara 1834), osniva se kwa`ev orke- star „Voena banda“ sa dirigentom (kapelnikom) [lezingerom i Peva~ko dru{tvo (osnovano 1835); vi{efunkcionalna dr`avna zgrada – kasarna za garnizone trupe na levoj obali Lepenice – 1833. avanzovala je u {tampariju (Tipografija), zatim Gimnazija (prva u Srbiji, ju`no od Beograda), prvo pozori{te (Kwa`evsko-serbski teatar), Vojna bolnica (~ija je zgrada, na- `alost, zavr{ila kao zatvor); prva Topolivnica 1853. prete~a je indus- trijske proizvodwe u Srbiji... U Kragujevcu su se odr`avale sve va`nije Narodne skup{tine u prvoj polovini 19. veka. Progla{en je prvi Ustav 1835. (tkz. Sretewski ustav), zaveden je kratkotrajni ustavni re`im. Pored nahijskih sudova u Kragujevcu je osnovan i prvi Veliki narodni sud, zatim i sedi{te zakonodavne komisije. 8 Dimitrije Davidovi} Dimitrije Isailovi}
- 9. Joakim Vuji} i Milo{ Obrenovi} O `ivotu i radu Joakima Vuji}a ve} je napisano mnogo – u razli~itim kontekstima i konotacijama (dragoceni izvor je wegovo @ivotoopisanije). Od ro|ewa 9. septembra 1772. u Baji do smrti u Beogradu 8. novembra 1847. u te{kim okolnostima (`iveo je u jednoj sobici), siroma{an i zaboravqen, odvijao se mukotrpan `ivot, odre|en te{kim istorijskim i dru{tvenim okolnostima. Doprinos srpskoj pozori{noj umetnosti i vrednost wegovog rada ocewuju se u rasponu od, neupitno oca srpskog pozori{ta do nipo- da{tavaju}e figure comice. U stalnom procepu izme|u egzistencijalnih prob- lema i `eqe da i Srbija postane integralni deo evropskog pozori{nog prostora – `ivot Joakima Vuji}a pokazateq je neshva}enosti i nerazume- vawa, na ve{ta~ki podeqenom kulturnom prostoru srpske nacije. Iako ~e- sto na ivici egzistencije, optu`ivan za {pijuna`u, hap{en i proterivan, on je u me|uvremenu vredno radio – re`irao, glumio, prevodio, izdavao kwige. Pozori{te je za Vuji}a bila „nu`dna {kola“ u kojoj se mo`e „{togod du{epoleznie ~uti i nau~iti“. Ali ostvarivawe ideje o pozori{tu nije bilo lako – po pravilu, neuke sredine pokazuju atavisti~ki strah od novina, to je preveliki izazov. U takvim situacijama najvi{e trpe promoteri tih ideja. U slu~aju Joakima Vuji}a cena je podrazumevala uvrede, ismejavawe, ru`ewe, neshva}enost, optu`be da je ruski {pijun.5 Bio je neshva}en ~ak i od supruge koja ga je nazivala „pelivanskom propalicom“ – dodu{e, ni on woj nije ostajao du`an – on je wu nazivao „beslovesnom krokodilkom“ i „besnom paklenom ku~kom“. Samo nabrajawa mesta u kojima je `iveo („geografska i intelektualna lutawa“), {kolovao se, radio, u~io jezike, raznovrsna za- nimawa i interesovawa, pokazuju zanimqivu psiholo{ku strukturu, difuz- na interesovawa, avanturisti~ki duh, renesansnu prirodu: prevodi, putopi- si (stvarni i izmi{qeni), biografije, gramatika, istorije, drame. Joakim Vuji} je `iveo i radio u multikulturalnom i multinacionalnom prostoru – veoma otvoren za kulturne uticaje, koji }e, napokon, filtrirati i foku- sirati wegova interesovawa i osnovnu vokaciju: pozori{te. Do osnivawa Kwa`evsko-serbskog teatra i dolaska u Kragujevac, Joakim Vuji} je pre- {ao put od Baje – osnovna, tj. slavenosrpska, latinska, ma|arska, nema~ka {kola; Novoga Sada – nastavak {kolovawa; Kalo~e – Gimnazija; Segedina – upisao ~etvrtu klasu i postao sintaksista; Bratislave – Evangelisti~ki licej, Katoli~ka akademija, pravne nauke, ~asovi starogr~kog i hebrejskog jezika, prvi susret s pozori{tem; ura i Ostrogona usputne stanice izme|u {kolovawa; Trsta (1801) – u kome je, zapravo, zavoleo pozori{te i dramu – bio je doma}i u~iteq, u~io italijanski, francuski, engleski jezik, obi- lazio italijanske gradove. U Trstu je po~eo i prva prevo|ewa pozori{nih 9 5 Feliks Pa{i}, Joakimovi potomci, Taeatar „Joakim Vuji}“, Kragujevac, Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, Beograd 2006, 11–15. Joakim Vuji} Naslovna strana Vuji}evog “@ivotoopisanija” sa posvetom knezu Milo{u, 1833.
- 10. komada: Izli{na qubav Irine i Filandra (prvi prevod s italijanskog jezika), s nema~kog Fernanda i Jariku Karla Ekartshauzena, Nagra`denije i nakazanije Saloma Fridriha [lepera i Qubovnaja zavist ~rez jedne cipele Josifa Rihtera. Odlazio je ~esto u italijansku operu – u Firenci je slu{ao Il matrimonio segreto (Tajni brak) Domenika ]imaroze, gde je „vnimatelno s veli~aj{om ohotom slu{ao prekrasno anglelsko slatkopjenije“. U Pe{ti je postao bele`nik i {tampao prevode mnogobrojnih kwiga; kao u~iteq radio je i u Novoj Gradi{ki. Omladinu je pou~avao francuskom i italijanskom jeziku u Zemunu 1806. Na kraju je postao u~iteq u Srpskoj osnovnoj {koli. U Zemunu je imao i prvo neprijatno iskustvo – koje je – donekle doprinelo wegovom imiyu „avanuturisti~ke li~nosti“. Naime, austrijske vlasti su ga sumwi~ile zbog, navodnih, tajnih veza sa Kara|or|em i srpskim ustanicima. Zavr{io je u zatvoru kao buntovnik i konspirator, morao je ~ak i da napusti celo podru~je Vojne granice.6 Ali u Zemunu je objavio i seosku igru u dva ~ina Nagra`denije i nakazanije (1809). U Sent-Andreji je kratko bio profesor u latinskoj {koli, tu se i o`enio bogatom udovicom Pelagijom Manojlovi}, od koje }e se razvesti, uz skandal. I daqe pi{e i bavi se izdavawem kwiga. Ponovni Vuji}ev dolazak u Pe{tu, ispostavi}e se, bi}e od krucijalnog zna~aja za srpsku pozori{nu istoriografiju: prvo se 1812. u Ma|arskom pozori{tu davao komad Crni or|e ili Zauze}e Beograda od Turaka I{tvana Baloga. Ta predstava je imala ogroman uticaj na Joakima Vuji}a. Ve} 14. avgusta 1813. i on }e u ma|arskom pozori{tu „Rondela“ prirediti Kre{talicu Augusta Kocebua, prvu pozori{nu igru (u tri ~ina) na srpskom jeziku – u „sadru`estvu u~enika gimnazije pe{tanske“. Pe{ta je, u to vreme, jedno od najzna~ajnijih srpski kulturnih sredi{ta. Publika, uglavnom srpska, odu{evqeno je reagovala na predstavu. Bio je to prvi veliki uspeh za Joakima Vuji}a. Prihod od predstave je razdelio siroma- {nim studentima, ma|arskom pozori{nom dru{tvu i Sent-Andrejskoj pre- parandiji. Humanitarni rad }e biti jo{ jedno bitno obele`je u `ivotu Joakima Vuji}a. I naravno, nagla{eni patriotizam koji je apostrofiarao u predgovoru Kre{talice, {tampane 1814. „Pro{ed{ago leta, 1813, Avgusta 12-go, imao jesam ~est ovo pozori{te, imenuemo Kre{talica, qubimomu Serbskom Rodu mojemu publi~no u Pe{ti, u Mayarskome Teatru, proiz- vesti, gde veliki glas i slava Serbskago Roda pro~ulo se...“7 Iz Vuji}evog opusa jo{ se izdvaja – pre svega politi~kim, nacionalnim zna~ajem- herojski komad u ~etiri ~ina Georgije Petrovi} vo`d Serbijskij iliti Crni or- |e, prikazan 5. avgusta 1815. u Segedinu. Car je odmah potpisao odluku o skidawu predstave, vlasti su ubrzo zabranile svaku delatnost koja govori o pobuni Srba – i {tamapawe kwiga i izvo|ewe predstava. Usledile su i zabrane prikazivawa istoimene predstave u Novom Sadu (izvedene sa no- vosadskim |acima 1815). Po re~ima or|a Maleti}a – Vuji}eva pozori- {no-kwi`evna misija, imala je, pre svega kulturno-nacionalni i humani- 10 6 Prema: Olga Markovi}, Joakim Vu- ji}, Muzej pozori{ne umetnosti Sr- bije, Beograd 1997, 14. 7 Isto, 17. Naslovna strana Vuji}eve “Kre{talice”, {tampane u Budimu 1814. Izgled pozori{ne zgrade u Rondeli u kojoj je Vuji}, 1813. prikazao prvu predstavu na srpskom jeziku
- 11. tarni karakter i bila je veoma sra~unata „da u srpskom narodu budi svest o svojoj narodnosti, istoriji, svest o lepom, plemenitom, uzvi{enom i da veliki deo prihoda od predstava deli siroma{nim |acima, ratnim udo- vicama i za podizawe crkava.“ Posle zabrana i proterivawa, Vuji} se po- vukao na du`i period u svoju omiqenu Sent-Andreju, gde je pisao, prevodio i prirpemio za {tampu delo koje mu, po mnogima, ne slu`i na ~ast (i pred- stavqa odstupawe od wegovog uobi~ajenog kwi`evno-prevodila~kog opusa) Novjej{e Zemqeopisanije. Ova kwiga je bila povod za prvi susret Joakima Vuji}a i Milo{a Obrenovi}a, novembra 1823. Motivi su bili krajwe uti- litaristi~ki, a ne prosvetiteqsko-nacionalni: Vuji}u je nedostajao novac za {tampawe kwige, kao i za prethodna izdawa, bio mu je potreban do- brotvor. Iz Beograda se uputio knezu Milo{u u Kragujevac na „volovski koli“, izlo`io mu snishodqivo, da je ~uo za wegovo „veliko ime“ i sa opas- no{}u po `ivot preko tolikih zemaqa do{ao da ga „smirewej{e“ zamoli za pomo} da izda Zemqeopisanije. Oprezni Milo{ Obrenovi} je obe}ao pomo}, „osobito usrdno ga primio“, ali nije se dogodilo ni{ta konkretno. Joakim Vuji} se sna{ao na drugi na~in, iako je, ipak poslao Milo{u Obrenovi}u 25 primeraka Zemqeopisanije i tom prilkom dobio 1.000 gro{a. Ova pomo} bila je povod Vuji}evog ponovnog dolaska avgusta 1826. „u predragu na{u Srbiju... u zemqu mlekom i medom napojenu, u zemqu na{i svetih careva, kraqeva i despota... da padne na zemqu i izqubi je s radosnim suzama...“ @eleo je da se zahvali knezu li~no. Na{ao ga je u Po`arevcu i tom pri- likom Vuji} je dobio novu du`nost: da proputuje Srbiju i opi{e manastire. Knez je, verovatno hteo da uz svoje ime ve`e jedan {iri opis znamenitosti svoje zemqe. Vuji} je bio star, preponizan, prezahvalan i laskav, i kao takav je dobro do{ao knezu. Ja~a individualnost mu je smetala – voleo je da se {ali sa kwi`evnicima, za uzvrat, ovi su ga prekomerno hvalili.8 Po `eqi i preporuci kne`evoj, Vuji} je krenuo, na put po Preobra`ewu, u pratwi momka Pante. Tom prilikom su obi{li manastire u isto~nom i zapadnom delu Srbije. Posle nepuna ~etiri meseca, objavqeno je Budimu 1828. Pute- {estvije po Serbiji, „spisano u Kragoevcu“, skra}eno i zavr{eno u Sent- Andreji. Joakim Vuji} je ponovo bogato nagra|en. Usledile su obaveze oko distribucije kwige i mnogobrojna putovawa. Zanimqiva je i op{te poznata netrpeqivost izme|u pojedinih struktura srpske kulturne elite toga vre- mena, a posebno je bilo nagla{eno neprijateqstvo izme|u Joakima Vuji}a i Vuka Karayi}a. Jedna kra}a poseta Kragujevcu (1831), u vreme boravka Vuka Karayi}a i wegovih pristalica, kulminirala je pismom Joakima Vuji}a u kom se prepoznaje to neprijateqstvo, ali i vidi sasvim primitivna borba za naklonost kod kneza Milo{a: „Pri koncu ovoga mog pisma i to Vas pokor- wej{e molim, Milij Ot~e moj, da ne slu{ate koekakve la`ne nevjerojatne protiv mene re~i ot la`qivog, {antavog i zlobnog Vuka i pro~i na{ij {vabskoj vrabaca, koji su se tamo kod Vas Va{e proe na`derali, erbo e to 11 8 Dr Mira{ Ki}ovi}, u Zborniku 125 godi{wica Kwa`evsko-srbskog tea- tra u Kragujevcu 1960, Odbor za pro- slavu, Kragujevac 1960, 14. Sent Andreja Joakim Vuji} na svom pute{estviju, litografija J. [mid, Pe{ta 1833.
- 12. sve la`, kleveta, zloba, zavist i pakost“.9 Ovo je bio po~etak jednog, krajwe specifi~nog odnosa i obrasca u komunikaciji ? pre svega na psiholo{kom i kulturolo{kom nivou. Predistorija osnivawa Kwa`evsko-serbskog tea- tra utemeqena je na jednom paternalisti~kom obrascu u pona{awu kneza Milo{a Obrenovi}a prema Joakimu Vuji}u. S druge strane, osobine i pona- {awe Vuji}evo, veoma su pogodovali apsolutisti~kom modelu vladavine kneza Milo{a. Postoje tvrdwe da se Joakim Vuji} vezao za kneza Milo{a kao ni za koga drugoga u `ivotu i srodio se toliko, da ga je zvao „ocem“, iako je bio sedam godina stariji. U me|uvremenu, pre istorijskog dolaska u Kra- gujevac, Joakim Vuji} pi{e autobiografiju „slaveno sebskago spisatelÔ“ @ivotoopisanie (1833). U ovom periodu, u {kolskoj 1832/33. radio je pred- stave u Pan~evu. Koliko je, u stvari, Joakim Vuji} bio egzistencijalno ugro`en potvr|uje svedo~anstvo jednog wegovog savremenika, u~esnika u predstavi: „... A da je siromah bio, to sam otud sudio {to je slabo odeven bio. I{ao je u nekim belim al prqavim ~arapama i nekim cokulama......On je po selu i{ao i svoje kwige prodavao.“ Izdvajaju se jo{ i predstave – Paunka Jagodinka u Gradskom pozori{tu u Aradu, „jedno javno pozori{te u pet dejstvija“, Ekartshausenova Inkle i Jarika odigrane marta 1833. u Kar- lovcu. Plakat ove predstave, {tampan na nema~kom jeziku (goticom) i srp- skom jeziku (}irilicom) najstariji je {tampani plakat u istoriji srpkog pozori{ta. U @ivotoopisaniju opisuje epizodu iz Arada, u kojoj poku{ava da se odbrani od napada klevetnika koji su ga smatrali ruskim {pijunom. Naime, Vuji} im uzvra}a re~nikom, nimalo prikladnim za jednoga misio- nara u kulturi imenuju}i ih „mazgovi, ov~i kowi i blebetu{e“. Zanimqiva je ta wegova kontradiktorna priroda; s jedne strane vredan, radoznao, human, obrazovan, s druge, prenagla{ene reakcije na napade i potreba da se brani neadekvatno. Sve to baca senku na wegov integritet intelektualca i iza- ziva nezaslu`eno nepo{tovawe izvesnih krugova u srpskoj kulturi. Neki wegovi savremenici imali su lo{e mi{qewe o wemu: Vuk Karayi}, Tirol, Kopitar... Jovan Skerli} ga nije cenio ni kao pisca ni kao li~nost. Pavle Popovi}, tako|e tvrdi da je Joakim Vuji} „komi~an tip“ , dovode}i u pitawe wegova svetska putovawa i avanture na Sredozmnom moru, Javi. I u novijim analizama pro{ao je lo{e, pre svega, kao pisac – dovodi se u pitawe origi- nalnost wegovih radova. Ipak i na sre}u, napravqena je distinkcija izme|u Vuji}a pisca i wegove prakti~ne pozori{ne delatnosti. Istori~ari is- ti~u rediteqsku ve{tinu, brzinu, lako}u u organizaciji i pripremi pred- stava u mestima privremenog boravka. Vuji}ev dvadesetogodi{wi (ili tri- desetogodi{wi, po tvrdwama drugih – ni{ta nije pouzdano u istorijskim izvorima iz tog perioda) pozori{ni anga`man u Ugarskoj nazivaju ~erga- rewem, avanturom, lutawem. Ostaje ~iwenica je da je on prvi „pozori{ni inicijator i animator“ (istina sa pretenzijama ve}im od mogu}nosti), koji je uspeo da izgradi identitet pisca, prevodioca, rediteqa i glumca u nepri- 12 9 Olga Markovi}, nav. delo, 30. Plakat Vuji}eve predstave “Inkle i Jarika”, 1833.
- 13. jateqskom okru`ewu. Prvi je stvorio raznovrsni repertoar, izvodio je originalne, svoje ili posrbqene komade. A ako citiramo Josipa Kulunyi}a – nedvosmisleno je da Joakim Vuji} zna~i datum u istoriji srpskog teatra i prvo srpsko otvarawe ka evropskom pozori{nom prostoru. Ne postoji drugo ime niti drugi datum. Kwaz Milo{ je bio centralna tvora~ka figura oko koje su se okupqali neimari nove dr`avnosti i wenih gra|anskih institucija. On je, dodu{e, smatrao nepojmqivom i sme{nom podelu vlasti sa drugima, jer „boqe je vladati i upravqati po svojoj voqi, nego se vezati za artiju“. Ipak, u po- liti~kom i dr`avotvornom smislu za osamnaest godina (1815–1833) je uspeo da Srbiju izvu~e iz famoznog Beogradskog pa{aluka. Na va`nost kulture za novu dr`avu ukazivali su mu znameniti i ugledni qudi u wegovom okru- `ewu, delom pozvanih, delom prido{lih iz drugih srpskih zemaqa. Vuk Karayi} je stvorio poeti~esku sliku kwaza Milo{a, koja se kasnije konver- tovala u nesporazum i pristrasni animozitet: „Milo{, koji ne zna ni ~i- tati ni pisati... je tako nepostojan, la`qiv i vratoloman, da se ~ovek ni na kakvu wegovu re~, ni zakletvu, ni uredbu (da }e postojana biti) osloniti ne mo`e, niti mu iko, ko ga poznaje, i{ta veruje bez nevoqe.“10 Postoji zanim- qivo vi|ewe osnovne ideje, inicijative i zasluge u osnivawu Kwa`evsko- -serbskog teatra. Naime, pored Joakima Vuji}a, za postojawe prvog tetara „kriva“ je kwa`eva „nadrealisti~ka i poeti~eska priroda“. Sklonost da od `ivota pravi „kalambur“ i izrazita naklonost prema igri svake vrste, pesmi, svirci kao i wegove mecenatske `eqa i dr`avni~ka pragma – da Srbija ne zaostane za dvorovima velikih, dove{}e do zna~ajne epizode u wegovoj dr`avni~koj karijeri – osnivawa prvog teatra u Kne`evini Srbiji. Jela{in Sinovec iznosi zanimqivo vi|ewe, po kome je Vuk nepravedno kritikovao Milo{a, ne shvatju}i wegovu humornu ma{tovitost, wegovu ve- selost, opako zbijawe {ala, ~esto i grubih, prekomernih, nadrelanih. ^ak i Milo{eva reakcija na pozori{noj predstavi, kada je „u {umi hoteo korabq videti“, gest je wegove nadrealisti~ke poeti~ne prirode. I druga pred- stavlenija, svakojakih „yozbojayilika“ – kwazu dragih ma|ioni~arskih at- rakcija, fajerveka, tako|e spadaju u sferu magijskog, ~udesnog, pomerenog. Pro`imawem `ivotnog i teatralnog, teatarskog i `ivotnog, kwaz je u ve- likoj meri personalizovao `ivot prvog teatra. Specifi~nost vladavine i Milo{evu li~nost, mo`da najboqe opisuje wegova ~uvena re~enica „Ako ho}e{ ho}e{, ako ne}e{, opet ho}e{“. ^uvena fraza „dr`ava to sam ja“, u slu~aju kwaza Milo{a Obrenovi}a – bi zna~ila – „teatar to sam ja“. 13 10 Jela{in Sinovec, „Kwaz – prvi srp- ski nadrealista“, Koraci, „Pozori- {te u doba Joakima Vuji}a“, 1985, 111. Kwaz Milo{ Obrenovi} Vuk Karayi}
- 14. Kwa`evsko-serbski teatar (1835) [kolske predstave sa u~iteqima i |acima kao glavnim akterima, uve- liko su bile poznate u Vojvodini. U ostatku Srbije, me|utim, tu tradiciju je do Vuji}evog dolaska ba{tinio jedino Kragujevac. Najistaknutija je bila Diletantska pozori{na dru`ina or|a (Georgij) Evgenijevi}a, u~iteqa kragujeva~ke osnovne {kole, mladi}a od 28 godina, U`i~anina iz sela Vra- ne. On je zavr{io srpsku normalnu {kolu, gimnaziju i bogosloviju u Srem- skim Karlovcima. Prve {kolske pozori{ne predstave igrale su se u Kra- gujevcu 1825. (|aci, odrasla deca i mladi}i). Na~in rada i repertoar nisu utvr|eni (ne postoje dokazi). Pretpostvqa se da je, prilikom drugog dolaska u Kragujevac u ovim predstavama u~estvovao i Joakim Vuji}. Retke mate- rijalne dokaze o postojawu i radu {kolskog teatra zabele`ila je 16. sep- tembra 1829. kwa`eva kancelarija – u odeqku „Finansije“, pod rubrikom „Izdaci“. Iz narodne blagajne je izdato kragujeva~kim u~iteqima za pozo- ri{te (u~iteqem zdje{wim o teatru) 200 gro{a. Ovi podaci nalaze se u kwizi Mite Petrovi}a Finansije i ustanove obnovqene Srbije od 1842. Re~ je o honoraru za pozori{ni rad za kragujeva~ke u~iteqe. Poznata su tri termina ovih „predstavlenija“: 1825, 1827. i 1829. Kada im se gubi svaki trag. To, naravno ne zna~i da su prestale aktivnosti ove dru`ine, koje su zavi- sile od {kolskog kalendara (predstave su, uglavnom, igrane o velikim praz- nicima). Rad {kolskog teatra imao je posebnu te`inu, zbog elementarne nepismenosti stnaovni{tva, bez obzira, na kasniju razli~tu valorizaciju wihovog rada. Gimnazija }e, desetak godina kasnije, nastaviti pozori{ni rad u najboqoj tradiciji {kolskog teatra. Dosada{wi izvori razli~ito interpretiraju razloge, ideje i motive koji su doveli do po~etka rada Kwa`evsko-serbskog teatra. Nema pouz- danog odgovora ni dokaza, ali ima razli~itih pristupa: „Na poziv kneza Milo{a u jesen 1834. godine u Kragujevac dolazi Joakim Vuji}...11 „Mo`da zbog svojih nezgoda s policijom jer je na svoju ruku izdao @ivotoopisanije, a mo`da i zbog toga {to je doznao da se u Kragujevcu stvara pozori{te, Vuji} se septembra 1834. po tre}i put obreo u Kragujev- cu...“12 „Tre}i dolazak Joakima Vuji}a u Srbiju vezan je za osnivawe ’Kwa- `evsko-serbskog teatra’. Uz pomo} Bermanovu, Vuji} je brzo ubedio kneza u neophodnost osnivawa pozori{ta za onda{wu srpsku prestonicu...“13 „I posle dvadeset godina ~ergarewa, Vuji} je hteo da prenese pozori{ne pred- stave i u Srbiju. Stoga je, ~im je stigao u Kragujevac, podneo knezu molbu da mu dozvoli osnivawe pozori{ta. Ne{to zbog Vuji}a, koga je bio zavoleo i cenio, ne{to i da sebi na|e zabave, Knez Milo{ uva`i molbu i naredi da se sagradi pozori{te o dr`avnom tro{ku, postavi Vuji}a za ’kwa`esko-srb- 14 11 Slobodanka Bogdanovi}, Verka Mi- lenkovi}, Sto pedeset godina pozo- ri{ta u Kragujevcu, Odbor za obele- `avwe sto pedeset godina prvog srp- skog pozori{ta, Kragujevac, 8. 12 Olga Markovi}, nav. delo, 37. 13 Rado{ Qu{i}, nav. delo, 409. Joakim Vuji} iz mla|ih dana
- 15. skog teatra direktora’, odredi mu stalnu platu koja se sastojala od 120 talira godi{we,’kosta i kvartira’ i jednog ’zimweg odela’.“14 „... A pokreta~ osnivawa pozori{ta i wegov direktor bio je Joakim Vuji}. Razume se, pokroviteq celog poduhvata bio je knez Milo{ Obre- novi}, pa je i ovo pozori{te, kao i drugi dvorski teatri u Evropi, u su- {tini bilo li~no Kne`evo.“15 „Ve} umoran i bolestan, 1834. Joakim Vuji} je ~etvrti put do{ao u Kragujevac (prvi put 1823, drugi put 1827, tre}i put 1830) da osnuje prvo pozori{te u Srba, a on se podi~i titulom kwa`esko- -serbskog tetra direktor.“16 „Nema podataka da je Vuji} u Srbiju i Kragujevac do{ao na poziv kneza Milo{a, nego }e pre biti da je gowen od austrijskih vlasti i bez sredstava za `ivot, sam kod wega potra`io uto~i{te...“17 „Kad je, u kom trenutku nastala ideja o pozori{tu u Kragujevcu i da li su izme|u Vuji}a i Milo{a postojali kakvi prethodni razgovori i dogovori o stvarawu pozori{ta? Da li je Vuji}, septembra 1834. do{ao u grad na Le- penici sa nekim koncepcijama o teatru? Reklo bi se da istori~ari vole ba{ ovakvu hippotezu, da je Joakim Vuji} pozvan radi pozori{ta da ga organizuje i da ga vodi. Tobo`e, Vuji} sti`e u Kragujevac u jeku priprema, adaptirawa zgrade. Me|utim, za ovakve pretpostavke nisu na|eni nikakvi dokazi. Na- protiv, svi podaci (jako oskudni) iz toga vremena indiciraju suprotan zak- qu~ak: da Vuji} nije pozvan u Kragujevac sa zadatkom da otvori pozori{te, niti se u trenutku poziva Milo{evog govorilo o tome. Ideja o teatru je iskrsla slu~ajno, negde po wegovom dolasku, u oktobru ili novembru mesecu 1834.“18 Na`alost, osta}e tajna kako je ta~no sve po~elo, iako, to nije jedina nepoznanica. I oko zgrade i pozornice (scene) postoje dileme. Ali naj- citiranija re~enica u istoriji srpskog pozori{ta, ~uvena stilizacija iz Novina srbskih – koje su prve objavile vest o otvarawu Kwa`evsko-serbskog teatra neupitna je: „Od kako je sretenska skup{tina bila, od onog doba i za vreme iste skup{tine, uveseqava nas g. A}im Vuji} poznati srpski spi- sateq, predstavqewem raznih igara u pozori{nom domu (teatru), nagra- |enom u zdaniju tipografi~eskom.“ Razli~ito se opisuje zgrada prvog pozori{ta – {iri opis lokacije po- zori{ne zgrade dao je i Vladimir Jak{i}, sin Jakova Jak{i}, kwa`evog haznadara, zadu`enog i za pozori{te: „[tamparija je bila sme{tena u zdawu dr`avnom ni`e mosta k crkvi vode}eg, koji je prvo kao kasarna za garnizonu vojsku, zatim u pomenuto vreme kao lokal za Tipografiju, a posle za Gim- naziju, pa za vojnu bolnicu slu`io“. Zgrada je zidana za sme{taj garnizone vojske i imala je kasarnu i ahar kowani~ki, koji se u vreme transfrormacije zgrade u Tipografiju (kasnije u pozornicu) „dao pokriti i olepiti“. Neki pisci, ~ak „zidaju“ posebnu zgradu, pored Tipografije ili je „dozi|uju“, {to 15 14 M.A.Pavlovi}, nav. delo. 15 Dr Petar Marjanovi}, Pozori{te ili usud prolaznosti, FDU, Muzej po- zori{ne umetnosti Srbije, Beograd 2001, 49-51. 16 Feliks Pa{i}, nav. delo, 11–15. 17 Dr Mira{ Ki}ovi}, nav. delo, 17. 18 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 19. Bermanova Spomenica knezu Milo{u, 1933.
- 16. po tvrdwama istori~ara „nikako ne stoji“. Zgrada pozori{ta dobijena je preude{avawem dela zdawa Kwa`evsko-serbske kwigope~atwe (za stru- ~nost izvedenih radova velike zasluge imao je direktor [tamparije, Prus Adolf Berman). Kwa`evsko-serbski teatar sme{ten je u adaptiranim pro- storijama Tipografije i imao je binu, lo`e i parter. Pod Vuji}evim nad- zorom sagra|en je poseban pozori{ni dom u zgradi [tamparije, tamo gde je bila {kola, do maloga mosta s leve strane Lepenice. Dom je imao binu, parter i lo`e i bio je patosan ciglama. Zgrada je ra|ena u zimu 1834. i 1835. Sa~uvani ra~uni za radove idu od 4. decembra 1834. do 28. februara 1835. Iz jednog pisma upu}enom kwazu od 9. juna 1835. indirektno saznajemo da se teatar nalazio u dvema sobama Tipografije izme|u kojih je bio sru{en zid. Obarawem zida izme|u dve sobe, stvorena je pozori{na sala, koja je pomalo podes}ala na „kong“: I bina i parteri i lo`e – sve je bilo u dosta pro- stranom kongu, koji je ciglama bio patosan. Iste nedoumice prate i ta~an datum nastanka teatra (nema zvani~nog dokumenta). Jedini relevantni izvori bili su datumi iz narodnih blagajni i na osnovu wih, istori~ari zakqu~uju da je to novembar 1834. kada je Vuji} primio prvu platu od 100 gro{a kao direktor teatra. Izdaci nisu bili veliki, a knez Milo{ se starao da Vuji} ima sve {to je neophodno za rad pozori{ta. I za Vuji}a se li~no starao, pa je 12. decembra 1834. preporu~io Jakovu Jak{i}u da wegovom „sinu Vuji}u“ daje novac za tro{ak, napravi zimsko odelo i uop{te, da se stara da ni u ~emu ne oskudeva. Uz du`nost direktora (postavqen u septembru 1834, zakqu~uje se to, na osnovu pisma kwazu od 1. juna 1835. u kome ka`e „kako je ve} pro{lo devet meseci otkako u`iva wegova blagodjejanija“), Joakim Vuji} je bio rediteq, dramaturg, pre- vodilac, adaptator, autor tekstova i najzad, glumac u skoro svim predsta- vama. Uglavnom se Vuji}u pripisuje i pronalazak pogodnih prostorija u Tipografiji. On je predlo`io neznatne adaptacije i prilago|avawa, iz- gradwu pozornica i klupa. Adaptacija sale po~ela krajem novembra. Iz ra~una Narodne blagajne mo`e se zakqu~iti da su bina, sedi{ta, nabavka platna za zavese, glavna zavesa, molovawe i ostala „ukra{enija teatra“ zavr{ena decembra 1834. Drugi broj ra~una napla}en je u drugoj polovini februara 1835. posle Sretewskih premijera. Zvani~no, dr`ava je bila no- silac svih tro{kova oko pozori{ta (ta~nije, knez Milo{ kao nosilac svih dr`avnih ingerencija). Zapo~ete probe su za kratko prekinute zbog „Mi- letine bune“ protiv Milo{evog samovla{}a. Ipak, kwaz rastura pobunu i obe}ava veliku Sretewsku skup{tinu, koja }e sve re{iti i urediti. Pobuna je zavr{ena bez ispaqenog metka. Priprema skup{tine bila je „tor`en- stvena“ i sve~arska. Pozori{te ovom prilikom ima specijalan zadatak: da slavqe digne na vi{i nivo, da uveseli u~esnike – skup{tinske delegate („kmetove“) i Kragujev~ane. Prvi ansambl ~inili su |aci gimnazije, mla|i ~inovnici i Joakim Vuji} li~no, koji je komade odredio i podelio uloge. 16 Prva srpska {tamparija Vest u “Novinama serbskim” o pozori{nim predstavama, 1835.
- 17. Josif [lezinger je komponovao muziku, uve`bavao orkestar i peva~e. We- gova delatnost i muzika, ispostavi}e se, bi}e od krucijalnog zna~aja za rad Kwa`evsko-serbskog teatra. Najkompletniji i najpouzdaniji spisak prvog srpskog gluma~kog ansabla dao je or|e Maleti} u svojoj Gra|i za istoriju srpskog pozori{ta (`iveo je i radio u Kragujevcu od 1838. do 1840. kao sudski pisar): Sreten A. Popovi}, Filip Hristi}, Arsa i Mili} Mili- }evi} – Luwevica, Jovan Marinovi}, Dimitrije Crnobarac, Stojan Jova- novi} – Cuki}, Stevan Grubarovi}, Jovan Peruni~i}, Antonije Majstoro- vi}, Milan Davidovi}, @ivadin Vesovi}, svi |aci kragujeva~ke Gimnazije i dva starija ~lana: „pisar Suda narodnog“ Todor Rozimirovi} i profesor Petar Radovanovi}. Upraviteq, rediteq i glumac „po primjeru po~iv{ago g. Voltera“ – Joakim Vuji}. Akteri Joakimovog teatra postali su kasnije elita srpskog dru{tva: diplomate, sudije, politi~ari, dr`avnici, ~inov- nici. O garderobi i „drugoga {to je za pozori{te potrebno“, or|e Ma- leti} pi{e: „Garderobu za {pansko i divqa~ko odelo dao je Vuji} praviti u Kragujevcu o kne`evom tro{ku kod nekakvog {ivca, kroja~a, a ra~une ispla- }ivao je dr`avni blagajnik Jak{i}. Drugog odela evropskog, frakova i kaputa, nisu imali, a onda{we srpsko odelo i sve rekvizite skupqao je obi~no isto g. Sreten od gra|ana, pra}en kne`evim momkom Kni}aninom. Bili ti rekviziti aqine, zlato, biser, drago kamewe ili ma kakav nakit – sve se to dragovoqno daval“ – ~ime su sticali pravo „da mogu u teatar dolaziti“. Ostatak umetni~ko-tehni~kog ansambla ~inili su: Adolf Ber- man, tehni~ki {ef, „ma{inista“ obrazovan u Evropi. On je spremio kulise i zavese, projektovao scenske ma{ine, bio je i stru~wak za svetlost i zvu~ne efekte, znao je da crta, gradio dekor, i rekvizite za scenu; wegova krea- tivna i dragocena saradwa ocewuje se i kao koautorstvo. Supruga Jelisaveta Jeca Berman je mu{karce „obla~ila i name{tala“ da li~e {to vi{e na `ene – prakti~no bila je prvi zvani~ni kostimograf i {minker u Srbiji. Jovan Isailovi}, pozori{ni slikar i „moler“ za slikawe zavesa i kulisa dobio je 70 gro{a i hvalio se knezu u februaru 1835. uspehom koji je postigao „ukra- {enijem ovda{weg teatra“. Jovan „ti{ler“, je izradio bine i klupe za gle- daoce. Jakov Jak{i}, kwa`evski haznadar (blagajnik), bio je Vuji}ev finan- sijski kontorlor. Dimitrije Davidovi}, nadzirao je i Jak{i}a i Vuji}a, sve u duhu apsolutisti~ke kontrole. Pomiwu se jo{ Andreja „{loser“, momak Kni}anin...19 Sretewska skup{tina po~ela je 15. februara 1835. (2. februara po sta- rom kalnedaru). Bilo je to trodnevno op{te slavqe koje se odvijalo na Kwa`evoj livadi, pokraj Stare crkve. Rituali su podrazumevali parade, ~itawe Ustava, predaju poklona, topovske salve, za one prilike ozbiqan spektakl. U Kragujevac su pozvani onda{wi srpski velikodostojnici (du- hovni i svetovni). Uve~e, 2. februara 1835. pod vatrometom raketa („umet- ni~ki fajerverk majstora Bermana“) odigrala se istorijska prva premijera 17 19 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 22. or|e Maleti} Dimitrije Crnobarac
- 18. u Srbiji: Fernando i Jarika (Ekartshauzen – Vuji}). Shodno va`osti doga- |aja i slu`bene Novine srbske prenele su vest koja }e zauvek za kulturnu istoriju ostati dragoceni izvor verodostojnosti, tekst od 16. februara 1835. sa`eto prenosi: „od kako je sretewska ovogodi{wa skup{tina bila, od onog doba i za vreme iste skup{tine, u pozori{nom domu, u zdaniju tipo- grafi~eskom, pod nadziranijem g. Vuji}a... i sa sadejstovawem g. Direktora Bermana, kao ma{iniste.“20 Datumi predstava su: 2, 3. i 4. februar. Prve ve~eri predstavi su prisustvovali skup{tinski delegati („kmetovi biv{i na skup{tini“), kwaz i sva svetla familija kwa`eva (supruga Qubica, deca, Mihajlo i Petrija, bra}a Jovan i Jevrem), ~inovnici, pozvani gosti. Svi su se oni „uveseqavali predstvaqenijima odabranog dru`estva upotrebqava- nog k istim igrama.“ Za tri ve~eri odigrana su ~etiri komada: Fernando i Jarika (Ekartshauzen – Vuji}, 2/15. februara 1835), La Pejruz (Kocebu – Vuji}, 3/16. februar 1835), Bedni stihotvorac (Kocebu – Vuji}, 3/16. feb- ruar 1835), Begunac (Kocebu – Aleksandar Zagorica, protokolist Kabineta Kwaza Milo{a, 4/17. februar 1835). Za jo{ tri dela postoje pouzdani na- slovi i datumi: Sestra iz Budima ili [najderski kalfa, (Henzler – Vuji}, 16/29. februar 1835), jedna opera u dva dejstvija, prevedena sa mayarskog na slavenoserbski: „Wegovo Kwa`evsko Viso~estvo blagovolilo je pozvati Sovjetskoga Sekretara i Kabinetskog pisara Nabi Efefndiju do{av{eg iz Carigrada u tetara: G. Vui} predstvqao je u wemu veselu igru pod imenom [najderskog kalfe; posle ovoga je i vi{e pesama odpevano. Nabi Efendija uveselio se mnogo srbskim pozorjem.“21 Dva mimi~eska dejstvija – tabloa (tableaux) sa pesmom i muzikom (povodom „blagopolu~nog“ prispe}a topova koje je Milo{ dobio u Carigradu i koji su stigli pred konake). Padenije Serbije u vreme Svetog Kwaza Lazara (8/21. februara 1836) i Vostanov- lenije Serbije ~rez Svetloga Kwaza Milo{a (9/22. februar 1836). [est sultanovih topova u Kragujevcu, zna~ajni su, pre svega na simboli~nom ni- vou – kao jasan znak nezavisnosti Srbije. Uz ove dve naru~ene i prigodne predstave, prire|eno je veliko slavqe 8. i 9. februara 1836. Iako ime pisca i naslov ne postoje (joji se naslu}uje iz prepri~anog si`ea si`ea), istori- ~ari pretpostavqaju da autorstvo pripada Vuji}u. Si`e predstave – istori- ja pada srpskog carstva (Kosovo, Milo{ Obili}, knez Lazar) i vaskrs, obno- va, zaslugom drugog Milo{a. Prakti~no je to „veli~awe trenutka“ i apoteo- za wegovom juna{tvu i zaslugama. Publika ga je prepoznala i pozdravila. Ove predstave se unekoliko izdvajaju izvesnim novinama. Pre svega, to su „mimi~eska dejstvija“ – bezglasna (kako ih sam Vuji} ozna~ava) sa tab- loima, originalna i aktuelna. Recezenti Novina srbskih za oba predstav- lenija, a naro~ito za „vtoro“, ka`u, „prekrasno su ispali, na ~est g. Vui}a, mnogozaslu`enog Spisateqa Serbskog“. Joakim Vuji} je u to vreme bio ve} star i bolestan, predstave je radio uz veliki napor. Ipak nije izneverio kneza. Posle ovih izvo|ewa Teatar se spomiwe u jo{ jednom kratkom izve- 18 20 Borivoje S. Stojovi}, Istorija srp- skog pozori{ta od sredweg veka do modernog doba (drama i opera) I, Muzej pozori{ne umetnosti Srbije ustanova kulture od nacionalnog zna~aja, Beo- grad 2014, 98. 21 M.M. Nikoli}, nav. delo, 8. Naslovna strana Vuji}evog prevoda Kocebuovog dela “La Perjuz”, koje je prikazivano u Kragujevcu
- 19. {taju Novina srbskih (22. februara 1836): „U Kragujevcu, 18. februara. Dan ro|ewa Svetlij{eg gospodara i kneza na{ega Sveta Todorova Subota pro- veden je i ovde tor`enstveno. Isti dan bio je veliki ru~ak a uve~e je bio teatar... G. Profesor Poezije Isidor Stojanovi} i vi{e u~enika poezije pozdravili su kwaza pesmama. U ovom kontekstu se ne spomiwe Joakim Vu- ji}. Ovo su bile posledwe vesti o radu kragujeva~kog pozori{ta. U su{tin- skom smislu, pala je posledwa zavesa u Kwa`evsko-serbskom teatru.“ Rad Joakima Vuji}a u Kragujevcu u posledwoj fazi, pra}en je te{kim politi~kim, dru{tvenim, privatnim okolnostima... Iako je pozori{te ra- dilo tek dve godine, ose}ala se zasi}enost i kriza na svim nivoima. Pre svega, kod kneza Milo{a se gasi po~etni entuzijazam. Prestonica vi{e nije adekvatna za wegove potrebe. Novi Ustav mu je zapravo prepreka u radu. Knez Milo{ bio je kivan i na kreatora Ustava i direktora Novina Srbskih Dimitrija Davidovi}a. I Joakim Vuji} je upleten u intrige, postao je pred- met surovih {ala i izrugivawa kao i Davidovi}. Na wih se „ustremio“ Jakov Jak{i}, ~ovek ratnih zasluga, blagajnik kwa`eve narodne kase, sa bliskim vezama sa knezom Milo{em. Jakova Jak{i}a opisuju kao grubog i sirovog osobewaka koji otvoreno prezire „gospodina“ Vuji}a. Za wega su i Vuji} i Davidovi}, „[vabe“, „[vaburine“. Bilo je to veliko nerazumevawe na kul- turulo{kom i komunikacijskom nivou. Jak{i} je bio {krt posebno kada je trebalo novac izdvojiti za pozori{te i Vuji}a (zbog {tedqivosti knez Milo{ ga je posebno cenio). Za wega je Vuji} bio „neradnik koji yabe jede hleb“, a pozori{te rasko{ i rasipawe. Joakim Vuji} je pisao knezu i po- `alio se na Jak{i}evo „cicija{ewe“ i tom prilikom nazvao ga „razboj- nikom, pustahijom i hajdukom koji pri isplatama zakida i krade“. Me|utim, neo~ekivano, ovo je kneza veoma naqutilo, Vuji} je pao u nemilost i bio izba~en iz Konaka. Jedva je ponovo izgladio odnose sa knezom. Sva ova de{avawa udaqila su ga pozori{ta – pored starosti, bolesti, umora – mate- rijalna sigurnost mu postaje prioritet. Uz to, prestonica gubi svoje pre- rogative seqewem {tamaprije u Beograd. Pozori{ne prostorije sada su namewene {pitaqu (bolnici). Sa Tipografijom odlazi i Adolf Berman, tehni~ki {ef teatra i wegova supruga Jelena Berman. Ostalo je upra`weno veoma va`no Bermanovo mesto. Jula 1835. usledila je reorganizacija, koja je podrazumevala promenu upravne strukture: Vuji} je samo upravnik, rediteq i glumac, i wegov rad kontroli{u Jak{i} (koji formalno mewa Bermana) i Davidovi}, kao vrhovna nadzorna vlast. Ova raspodela za wih je bila zlo- sre}na. Do{li su do punog izra`aja sav cinizam i smisao za {alu kneza Milo{a – spojio je qude koji se me|usobno ne podnose i odredio im uloge kontrolora. Naravno, odmah su po~ele me|usobne `albe i optu`be, ali knez je ta~no znao {ta se de{ava. Ipak, kako prime}uje Viqem Rihter „kwa- `evsko-serbski in`ewer“: „Malo pomalo, knez izgubi voqu na pozori{te, do{le su i druge stvari i celo ovo preduze}e ubrzo i{~eze“. Usledilo je 19 Naslovna strana Vuji}evog rukopisa “Fernando i Jarika”, sa ~ijim prikazivawem je zapo~eo rad Vuji}ev teatar u Kragujevcu
- 20. protivure~no pona{awe Joakima Vuji}a, koji samo `eli da ostane u „mi- losti kneza“ i finansijsku sigurnost. Vuji} se potpisao posledwi put kao „teatra direktor“ na priznanci za platu avgusta 1836. Na polo`aju di- rektora ostao je, dakle, od septembra 1834. do septembra 1836. Ovim je zva- ni~no zavr{eno wegovo slu`bovawe u Srbiji. Knez Milo{ penzioni{e „svog direktora pozori{ta“ u septembru 1836. prihodima u visini plate: 100 gro{a ili 10 talira, koju }e primati do juna 1839. Prema ocenama nekih istori~ara i teatrologa repertoar Kwa`evsko- -serbskog teatra imao je osobenosti popularnog sredwoevropskog reper- toara na prelazu 18. u 19. vek. Vuji} se trudio da napravi kompromis izme|u evropskih tendencija i doma}e publike bez sluha i iskustva za scensku umetnost. Pozori{te je, zvani~no funkcionisalo bez utvr|enog repertoa- ra. Radilo se bez plana, u dane praznika i prigodnih sve~anosti, za koje se na dvoru smatralo da zaslu`uju teatar – svakako po `eqi gospodara Milo{a. Pripreme i probe ~ekale su „jednu izvanrednu priliku“. Joakim Vuji} je bio isqu~ivi kreator repertoara. Prema wegovoj koncepciji to nisu bila dela velikih pisaca, uglavnom je igrao pisce koji za predmet svojih komada nisu uzimali dvorove i aristokratiju, ve} gra|anski `ivot sredwih stale`a (~inovnika, radnika, zanatlija, trgovaca) sa wihovom plemenitom du{om i suznom sentimentalno{}u, kakve je negovao Kocebu. Teme su – ~isto prija- teqstvo, po{tewe i ne`nost kod ameri~kih divqaka, koji su ponekad ~ove- ~niji od kulturnih Evropqana. Ovakva moralizatorsko-rodoqubiva lite- ratura, plemenita po nameri i jednostavna po radwi, odgovarala je, po Vu- ji}evoj proceni, onda{woj du{evnoj i malo obrazovanoj publici.22 Kratkotrajno postojawe Kwa`evsko-serbskog teatra – iako skromnih esteskih dometa – spada u prve organizovane dr`avne projekte u Kne`evini Srbiji (pozori{te, tipografija, gimnazija). Kao deo {ireg kulturnog entu- zijazma i aktivnosti „nadqudskih razmera“ onda{we kulturne elite u ni- malo naklowenoj socijalnoj sredini. Pozori{te je bilo dvorsko i zavisilo je iskqu~ivo od kneza Milo{a. Nijedna predstava nije prikazivana bez wegovog prisustva – teatar nije radio kada kneza nije bilo u Kragujevcu. Joakim Vuji} je priznao da je knez Milo{ bio zaista nezgodan gledalac, samovoqan, da je prekinuo izvo|ewe komada Kre{talice jer mu je bilo tjagotno bez muzikalni pesama djelo daq{e slu{ati pa se digao i oti{ao u Konak. Naravno, posle i svi sli{ateqi, dignu se i otidu za wim. Pred- stave su bile (polu)javne nije bilo objava ni plakata ni ulaznica i odvijale su se u opu{tenoj, familijarnoj atmosferi. Izvori informisawa bili su dvorjani iz Konaka. Glumci i rekviziteri obave{tavali su gra|ane kada su pozamqivali garderobu. I najzad, vatromet uo~i predstave, kao najboqa reklama. Knez i svita prvo su u`ivali u Bermanvom vatrometu sa doksata, a onda su zajedno odlazili u pozori{te. Kada je re~ o mestima za sedewe, storgo se vodilo ra~una o protokolu: u prvom redu sedeli su knez Milo{, 20 22 Dr Mira{ Ki}ovi}, nav. delo, 20. Najava u “Novinama serbskim”, za Vuji}evu predstavu “[najderski kalfa” u Kwa`esko-serbskom teatru u Kragujevcu, 1835.
- 21. wegova porodica i ve}a gospoda. Krug gledalaca je bio ograni~en. Shodno svojoj hijerarhijskoj pripadnosti zauzimali su mesta: svita, sitni ~inovni- ci, po koji gra|anin i sluga. Intimnoj i doma}oj atmosferi doprinosile su i ritualne radwe kneza Milo{a: pripqivawa ~ibuka, ispijawe kafa, razgo- vori sa kapelnikom [lezingerom koji je sa svojim orkestrom ~ekao znak. Deo folklora bile su aktivne sugestije, komentari i dobacivawa u toku predstave. Banda bi obi~no svirala splet narodnih pesama koje je [lezin- ger preto~io u uvertiru. Ako se knezu muzika dopadala, davao je znak da se ponovi. Banda je svirala i u pauzama i vreme prekida predstave. Generalno, knez Milo{ je vi{e cenio muziku i pevawe od pozori{ta i umeo je da prekine predstavu ukoliko je bila bez muzike (Kre{talice). Doprinos Josipa [lezingera bio je zna~ajan: komponovao je pratwu za pojedine komade i pesme, solo numere za peva~e, inspirisao se narodnom muzikom. Zavesa se dizala uz svetlost kandila i sve}a pore|anih po rampi i pojavqivao bi se ~udesan svet na pozornici: crnci, divqaci, trgovci robqem, {panski more- plovci, bogate udovice, {najderske kalfe, gra|ani, zli i dobri sinovi, udava~e, glupavi baroni i sluge. Po opisu kwa`evsko-serbskog in`ewera Viqema Rihtera, sve je to veoma li~ilo na seoska pozori{ta u Nema~koj.23 Publika se smejala otvoreno glumcima, svojim preru{enim prijateqima. Uop{te, mnogo je anegdotskih zapisa i osvrta na Vuji}eve umetni~ke dome- te. Predsednik Francuskog geografskog dru{tva Ami Bue napisao je u kwi- zi „Evropska Turska“ 1836/37. da su predstave prekidali publika bez dram- skog i pozori{nog iskustva i Milo{ intervencijama iz partera. Pored Vuji- }evih komada, 1835. u kragujeva~kom pozori{tu izvo|ene su i ma|ioni~arske predstave, „|ozbojayluci“ na kojima je pored ostaloga, jedan predstavqa~ punio pi{toq i iz wega izbacivao golu`dravu pti~icu. Saveremenici su se kasnije prise}ali rada Kwa`evsko-serbskog teatra i u reminiscencijama isticali da su „negda{we predstave i pesme izgledale sme{ne“, bez umet- ni~ke vrednosti. Glumci, garderoba, pozornica, sredina sve je bilo na dile- tanstskom nivou. Srpski teatarski po~eci bili su zaista na amaterskom nivou – naro~ito u pore|ewu sa onda{wim evropskim pozori{tem. Sam Joakim Vuji} je bio zadovoqan i tvrdio da su ...sva predstavlenija ta~no bila izdejsvovana. Kwa`evsko-serbski teatar je bio slika i prilika obra- zovne strukture i nerazvijenog pozori{nog ukusa stanovni{tva Kne`evine Srbije. Ipak, pozori{te u Kragujevcu ima istorijsku vrednost – osnovano je po odluci vladara Srbije kao prvo dr`avno pozori{te. Kwa`evsko-serbski teatar ima obele`ja pravog pozori{ta. Bila je to stalna dr`avna insti- tucija sa sopstvenom zgradom, pozornicom, direktorom, dr`avnim slu`be- nicima, glumcima, orkestrom, horom, predstavama. Usled nedostatka isto- rijskih izvora, ne postoje jasno utvr|eni, formalni razlozi ukidawa Kwa- `evsko-serbskog teatra 1836. 21 23 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 27. Vest u “Novinama serbskim” o pozori{noj delatnosti Joakima Vuji}a
- 22. * * * Komplikovana dru{tveno-politi~ka situacija ~ini Kragujevac neadek- vatnom i nepo`eqnom prestonicom. Institucije se sele u Beograd: Arhiv, Dr`avna blagajna, Tipografija, Novine Srbske... Ali, to jo{ nije bio kraj, jer 14. maja 1840. knez Milo{ objavquje ukaz o vra}awu prestonice u Kra- gujevac. Rad pozori{ta se obnavqa u jesen burne 1840, ali i ovoga puta na inicijativu pojedinca. Profesor gimnazije i rektor Liceja Atanasije Ni- koli}, nastavio je pozori{nu tradiciju Joakima Vuji}a. Novine Srbske, ovoga puta iz Beograda, u brojevima 47 i 52 ive{tavaju o predstavama kragu- jeva~kog pozori{ta: „Kragujevac, 8. Nijemvrija. Danas smo bili u~astnici i zriteqi tor`estva, kakvo se samo po najve}im Evropejskim dr`avama do- ga|a. Jo{t sino} nam je grmqavina topova prevozvestila tor`estvo, koje nam je predstojalo, a od poldne ve} razdane su bile pozivatelne ceduqe... Predstvlenije @enidba cara Du{ana g. Profesorom Matematike u ovda- {wem Liceju Atanasijem Nikoli}em so~iweno je u pesmama na formu tali- janski opera i zaista je g. Nikoli} kako so~iwenijem ovim, tako i igrawem rola sa svojim personalom... no je svako o~ekivawe kako kwaza, tako i oni zriteqa, koji su imali prilike u najve}im Evropejskim teatrima biti, prevozi{lo ... a celo predstavlenije je u note stvqeno, i za~udo svima, da se nijedna pogre{ka u sogla{avawu peva~a sa svira~ima dogodila nije...“ Za razliku od ranijih, ovaj prikaz Novina Srbskih zanimqiv je i stoga {to se u tekstu o predstavi naslu}uju izvesna vrednosna i krit~ka zapa`awa. Sve okolnosti u radu teatra ostale su iste: i daqe je to dvorski teatar, pred- stave se izvode u ~ast porodin~nih sve~anosti Obrenovi}a: slave, imandani, ro|endani... I ikonografija je ostla ista – uz slu`bu u crkvi, prijeme, obavezne vatremote (na po~etku i kraju predstave), „vatrenim predstvle- nijem ariqerije“ (tom prilikom `rtva je bilo dete i rawen je vojnik). Ovoga puta ingerencije Joakima Vuji}a preuzeo je profesor Atanasije Ni- koli}. Kao i Vuji} i on se bavio organizovawem pozori{nih predstava u Vojvodini. Bio je pisac (veoma produktivan, najigraniji posle Sterije), organizator, rediteq i glumac (verovatno glavne role u predstavi). Ka- pelnik Josif [lezinger i wegova „banda“ i daqe ~ine organski deo pred- stave, „komad je pun muzike, pesama i igara i Josif [lezinger se potrudio da ih stavi u note“. Nedostatak arhivske gra|e i ovoga puta dozvoqvao je autorima da pretpostavqaju gde su se predstave odvijale i ko su bili akteri. Borivoje Stojkovi} je napisao da su se predstave igrale u hodniku Liceja. Neki autori tvrde da je to {iroki deo gimnazijkog hodnika sa improvi- zovanom pozornicom, a najbrojnije su, ipak, tvrdwe o tipografi~eskom zda- niju. Prema tome Atanasije Nikoli} je obnovio Kwa`evsko-serbski tea- tar u istoj ku}i u kojoj je je bio Joakimov Teatar. Tako|e, po nekim mi{qe- wima, Atanasije Nikoli} pripremao je predstave sa u~enicima gimnazije i 22 Atanasije Nikoli}, profesor gimnazije i rektor Liceja Pe~at Liceuma iz 1839.
- 23. Liceja i kne`evim ~inovnicima. Mada postoje indicije da ovoga puta |aci nisu uop{te u~estvovali u predsatvama. Sam Atanasije Nikoli} u svojoj Autobiografiji je pisao: „Kad ferije nastupe ve} nisam imao vi{e posla sa mojim predmetima i upotrebim vreme na to da sa~inim dramu u tri ~ina sa pevawem, @enidba cara Du{ana, i tu dramu uo~i sv. Arhan|ela Mihaila u po~ast Kwazu predsatvimo u velikom hodniku {kolskom. Za predstvqawe ovoga dela izaberem lica koje iz reda ~inovni~kog, koje od mojih kolega, pa i sam uzmem ulogu cara Du{ana. Odelo i dekoracije skrpimo kako se moglo i delo bude vrlo dobro i na zadovoqstvo Kwaza predstvqeno...“ Strukturu publike ~inili su: svetli Knez Mihailo Obrenovi}, ~inovnici, zvani~ni- ci i „odli~ni“ gra|ani. Novina je da se ovoga puta ulaznice napla}uju. Dodu{e u korist {kolskog fonda. Sa~uvani su ra~uni za pripremawe ove predstave, cene radova, rekvizita, kostima, zavesa. Izgleda da su najve}i izdaci bili za boje, ~etke, platna – teatar je bio obilno „farban“, zak- qu~uju duhovito neki autori. @enidba Du{anova trajala je tri sata po „ak{amu“, {to je verovatno podrazumevalo velike pripreme i profesio- nalniji pristup. Name}e se zakqu~ak da u kvalitativnom smislu predstavqa izvestan pomak u odnosu na Vuji}eva predstvlenija. or|e Maleti} je samo kratko pomenuo rad Atanasija Nikoli}a: „Pod upravom Atanasija Niko- li}a sklopila se dru`ina diletanata ponajvi{e od zvani~nika i po~ela davati predstave najpre u Kragujevcu godine 1840, a posle u Beogradu 1841.“ (Teatar na umruku i predstava Smrt Stefana de~anskog, predstavqa kon- tinuitet). U Kragujevcu je igrano samo nekoliko predstava. Osim Du{anove `enidbe igrano je jo{ nekoliko predstava – zna se za Nikoli}evu obradu (po Marmonelovoj pripoveci) Adelaida, alpiska pastirka („pastirska igra“), u ~ast proslave ro|endana Kneza Mihaila Obrenovi}a, 5. septembra. Knez se zahvalio Atanasiju Nikoli}u i po`eleo wemu i wegovim glumcima da nastave sa svojim amaterskim radom. Ali samo godinu dana kasnije, sve se zapravo zavr{ava i mewa. Period od 14. maja 1840. do 25. aprila 1841. defi- nitivno ozna~ava kraj prestonice i svega {to ona podrazumeva. Za nekoliko dana demontirana je prestoni~ka scenografija – u Beograd se sele pozo- ri{te i sve institucije, uz dr`avna nadle{tva i kancelarije, napokon i Licej, odlazi kulturna i intelektualna elita. U Kragujevcu je ostala samo Gimnzija. Neki hroni~ari ovaj period ocewuju sa pomalo pateti~nim opisi- ma „rana“, „poboqevawa“, degradacije i zaustvqenog razvoja grada. Beograd postaje nova stalna srpska prestonica, a „Teater na umruku“ (1841–1842) predstavqa nastavak institucionalnog pozori{nog `ivota u Kragujevcu. 23 Josif [lezinger Knez Mihailo Obrenovi}
- 24. Postprestoni~ki pozori{ni kontinuitet (do 1944) Ponovni dru{tveni, ekonomski, demografski oporavak Kragujevca usle- dio je posle po~etne letargije. Za dvadeset godina grad se uve}ao za ~etiri hiqade stanovnika. To je posledica rada Vojno-tehni~kog zavoda i for- mirawa prve radni~ke klase u Srbiji. Umesto nerazvijenog agrarno-zanat- lijskog, Kragujevac se transformisao u industrijski grad. Renesansa i eks- panzija kulturnog `ivota su nu`ni pratioci razvoja „baze“ (izme|u ostalog, osniva se ^itali{te 1847). Nema stalnog institucionalnog pozori{ta, ali kontinuitet (neki autori ~ak koriste termin psiholo{ki kontinuitet) predstavqaju putuju}e trupe, dobrovoqna dru{tva, poluprofesionalna, aka- demska, amaterska, sokolska, radni~ka pozori{ta, kulturno-umetni~ka dru- {tva, Gradsko pozori{te Kragujevca, Narodno pozori{te Dunavske banovi- ne. Mnogobrojna putuju}a pozori{ta „otimaju“ se za gostovawa, a Kragujevac je „Meka“ i za soliste, „tezgaro{e“, profesionalne dru`ine. „Kragujev~ani svake jeseni i zime `ure krivim, mra~nim ulicama u „Iliyu“, „Park“, „Ta- kovo“, „Pivnicu“, „Talparu“, sa svojim familijama, s fewer~i}ima u ruci da vide predstave, da se zasite te hrane...“ Prvo u nizu osnovano je Kragu- jeva~ko dobrovoqno teatralno dru{tvo. Nema dovoqno izvora o godini osnivawa (1847. ili 1850.) i radu ovog dru{tva – koje je najaktivnije {ezde- setihtih godina 19. veka u vreme Omladinskog pokreta. ^lanovi Kragu- jeva~kog dobrovoqnog teatralnog dru{tva bili su mladi ~inovnici, |aci, profesori kragujeva~ke gimnazije. Dru{tvom je kolektivno upravqalo se- dam upravnika tkz. „Pravstviteqstvo“. Probleme finansirawa re{avali su preko ~lanarina, doborvoqnih priloga, prihoda od predstava i povre- menim darovima kneza Aleksandra. Za uzvrat, Dru{tvo je u wegovu ~ast prilikom svakog prolaska kroz Kragujevac prire|ivalo sve~ane priredbe. Posle po~etnih problema oko prostorija, od vlasti su 1856. dobili salu – neadekvatnu, malu, tesnu bez tavanica, neomalanu. To je zgrada docnijeg lokala „Iliya“. Sve do osamdesetih godina 19. veka „Iliya“ je bila je glavna pozori{na sala za sve putuju}e trupe toga doba u Kragujevcu. Razno- vrstan repertoar ovog dru{tva ~inili su salonski, nacionalni i istorij- ski komadi. Prema nekim izvorima prva predstava Boj na Kosovu Jovana Sterije Popovi}a, odigrana je 5. februara 1850. Novine srbske su 1850. zabele`ile „telegrafi~eske“ vesti o predstavama Kraqevi} Marko i Ara- pin, spev u tri slike Atanasija Nikoli}a, i u februaru 1856. o Pokon- direnoj tikvi Jovana Sterije Popovi}a. U ~ast dolaska kneza i knegiwe igrale su se 1857. tri predstave Osvajawe Beograda u 1806. pod besmrtnim vo`dom srpskim Karayor|em. Okosnicu repertoara ~inili su doma}i pis- 24 Hotel „Takovo“, 1900. Kafana „Talpara“
- 25. ci. Na osnovu rekonstrukcije pretpotostvqa se da je dru{tvo radilo od 1847. do 1867. prava retkost za onda{we uslove (u ovom periodu izveli su preko 350 predstava). Ovakva vi{efunkcionalna organizacija imala je bit- nu ulogu u razvijawu pozori{ne kulture kod svih slojeva i stale`a: ~inov- ni{tva, zanatlija, radnika, profesora. Od osamdesetih godina 19. do po- ~etka 20. veka gostuju putuju}e pozori{ne dru`ine: prva u nizu je trupa Paje Stepi}a (1867), veoma popularna, „odoma}ena“ kod Kragujev~ana, zatim tru- pe Nikole Simi}a, Dimitrija Ni{li}a, Delinijeva, Baki}eva, Topalovi- }eva... Ni{ko pozori{no dru{tvo „Sin|eli}“, gostovalo je od 2. maja 1898. do 20. juna 1912. Bila je to najprofesionalnija i najkvalitetnija trupa veoma popularna kod Kragujev~ana. ^ak su i lokalni listovi donosili op- {irne recenzije. Mo`da je doprinos popularnosti „Sin|eli}a“ dao i Kra- gujev~anin Dobrica Milutnovi}, ~lan ove trupe na po~etku karijere. Deve- desetih godina 19. veka osnovano je Dobrovoqno (polu)profesionalno po- zori{no dru{tvo „Sloga“. Ve} sama odrednica „profesionalno“ govori o pozori{nim pretenzijama „Sloge“. ^iwenica da su izgradili svoju Arenu sa pozornicom i dve lo`e, za predstavnike vlasti, magacinom, garderobom, gledali{tem (tri stotine mesta) potvr|uje wihove namere. U radu ovog dru{tva aktivno su u~estvovali razli~iti esnafi, stale`i, radnici Voj- no-tehni~kog zavoda, intelektualci. Pretpostvqa se da je tro{kove izgrad- we donirala Topolivnica i da je pozornicu projektovao wihov in`ewer. Pozori{te je imalo tri profesionalna glumca, u sporednim ulogama nastu- pali su diletanti. Za tri godine postojawa (1895–1898) na scenama u hotelu „Takovo“ i u svojoj „Areni“ imali su dve stotine ~etrdeset izvo|ewa. Pred- stave su igrane tri do ~etiri puta nedeqno i za to vreme – ka`e se u wihovom izve{taju o radu – Kragujev~anima nisu dosa|ivale „tu|inske dru- `ine i artisti“. Iako su radili samo tri godine, iz izve{taja se vidi da su imali obiman materijalni fundus: Arena, kwi`nica od 144 dramska dela, garderobe od 298 numera, kompletne dekoracije od 21 broja i 97 komada name{taja. O repertoaru se ne zna ni{ta – kompletna dokumentacija ne- stala je u dva svetska rata. Po svedo~ewu savremenika neke od predstava su bile: Madam sen @en, [okica, Mamzel Nitu{. Rad pozori{ta zavr{io se likvidacijom. Pod rukovodstvom Dimitrija Ni{li}a formirana je i trupa „Srbadija“ (1898). Wihov repertoar ~inile su predstave: Maksim Crno- jevi}, Ri|okosa, Lukrecija Boryija, Ko{tana... Kao posledica postojawa Topolivnice i radni~kog pokreta – osnovano je pozori{te s klasnim pred- znakom Radni~ko pozori{te (1900–1918). U me|uvremenu, u jeku smene dina- stija, s velikim intezitetom gostuju trupe, ponekad i po dve istovremeno, jedna preko puta druge u: „Takovu“ i „Pivnici“. Ali „za sve ima mesta, qubavi, publike“.24 Jo{ jednom su |aci glavni akteri pozori{nog `ivota u Kragujevcu: a~ko pozori{te poznato i kao Ikino pozori{te (po glumcu Iliji Jovanovi}u u ~ijem dvori{tu su igrane predstave) radilo je u vreme Prvog svetskog rata. Repertoar su ~inile nacionalne i patriotske pred- 25 24 Rajko Stojadinovi}, u 125 godi{wi- ca Kwa`esko-srbskog teatra, Kragu- jevac 1960, 42. Dobrica Milutinovi}, na po~etku karijere Paja Stepi}
- 26. stave. Posle Prvog svetkog rata prvi kulturni doga|aj u oslobo|enom Kra- gujevcu bio je „poku{aj“ da novosonovani „Gunduli}“ postane stalno pozori- {te. Ipak, sve se zavr{ilo samo sa jednom sezonom. Inicijatori osnivawa Akademskog pozori{ta (1923) bili su kragujeva~ki intetelktualci i talen- tovani diletanti – bio je to prvi ozbiqan i veliki korak u stvarawu tea- tra. Repertoar je bio raznovrstan i moderan (po ugledu na isto beogradsko pozori{te). Gostovawa beogradskih rediteqa i glumaca uzdigle su pred- stave na visok umetni~ki nivo. Pored ostaloga, izvo|eni su: Skampolo, Bogat majdan, Igra u zamku, Je li @eraldina an|eo, Mali lord, Sumwivo lice. Zbog visokih dr`avnih taksi pozori{te je posle nekoliko godina, 1929. likvidirano. Iako Kragujevac nije imao stalno pozori{te 1929. dobi- ja stalnu pozori{nu zgradu Sokolski dom (aktuelno sedi{te teatra). Ama- terska pozori{na sekcija u okviru Sokolske organizacije Matica pod ru- kovodstvom profesora Miloja Pavlovi}a najaktivnija je u periodu tri- desetih godina 20. veka (radi do 1941). Priredbe Sokolskog dru{tva bile su oslobo|ene taksi. Na repertoaru su bili: Razbojnici, Gospo|a ministarka, Karlova tetka, Mrak, U dolini, @enidba, Revizor, [panska muva, Naliv pero, ^ikina ku}a, Hajduk Stanko, Devoja~ka kletva. Radnici Vojno-teh- ni~kog zavoda osnivaju 1930. u Staroj radni~koj koloniji pozori{te Rad- ni~ke kolonije (radi do 1941). Finansijski neodr`ivo, postalo je filijala Sokolske organizacije. Radnici-amateri igrali su: Dva cvancika, Seoskog lolu, Ko{tanu. Socijalna i klasna komponenta je bila prisutna i na sce- nama radni~kih kulturno-umetni~kih dru{tava, posebno KUD „Abra{e- vi}“. Prema teritorijalnoj podeli Pozori{te iz Po`arevca postaje po- vla{}eno pozori{te i svojim radom pokriva Kragujevac u kome redovno gostuje do 1934. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka intezivna su gosto- vawa. Ceo repertoar velikih profesionalnih pozori{ta tada{we Jugo- slavije izvo|en je i u Kragujevcu. Tako|e, gostuju putuju}a pozori{ta, a redovno je bilo @ivoti}evo. Me|u gostima su i najzna~ajnija imena onda- {weg glumi{ta: Dobrica Milutinovi}, @anka Stoki}, Qubinka Bobi}. Kragujev~ka publika je uzvra}ala velikim posetama i zahvalno{}u. I pored permanentnih kampawa i napisa, Kragujevac i daqe nije imao svoje profe- sionalno pozori{te. Zarija Vuki}evi}, profesor i biv{i upravnik Aka- demskog pozori{ta pi{e 1931. u Jugoslovenskom dnevniku: „Pored izgra|ene publike u umetni~kom smislu, wene `eqe za lepim i boqim kroz dramsku umetnost... Kragujevac pokazuje ~vrsu odlu~nost da se jedanput oslobodi potpuno svake r|ave pozori{ne trupe, koja bi bila ispod wegove publike.“ Tek 1935, posle stogodi{we pauze, inicijativom Branislava Nu{i}a osniva se profesionalno Gradsko pozori{te. Prvi i jedini upravnik pozori{ta bio je Rista Spiridonovi}. On je okupio elitnu dramsku dru`inu: Radivoje Dinulovi}, Aleksandar Ra{kovi}, Milan Vujnovi}, Dragutin Levak, Stan- ko Kola{inac, Branko i Leposava or|evi}, Sima Jani}ijevi}, Milica Spiridonovi}, Ivona Petri, Milan @ivkovi}, Branko Jovanovi}, Lazar 26 Plakat predstave „[panska muva“ Sokolskog dru{tva, Kragujevac 1932. Sokolski dom (aktuelno sedi{te teatra)
- 27. Jovanovi}, rediteq je bio Radivoje Dinulovi}. Svet Branislava Nu{i}a prva je premijera (17. oktobra) odigrana u Po`arnom (Vatrogasnom) domu. Repertoar jedine sezone ~inile su predstave: Vaskrsewe, Gospoda Glemba- jevi, Stanoje Glava{, Ne~ista krv, Leskov~ani u Parizu, Vitez ^ep, Sta- ri kaplar, Uzorni mu`, O`alo{}ena porodica, Uje`, Gospo|a mininistar- ka, Ko{tana, Ne~ista krv, Hajduk Stanko, Zona Zamfirova, Ana Kare- wina, Mister dolar... U neverovatnom tempu, za kratko vreme odigrali su 38 premijera. Ubrzo su materijalni problemi doveli do likvidacije i ovog pozori{ta. Odlukom Banovinske uprave u Novom Sadu, Gradsko pozori{te postalo je filijala Pozori{ta Dunavske banovine. Deo sezone igrali su u Kragujevcu, deo gostuju}i {irom Dunavske banovine. Rad i ovog pozori{ta definitivno se zavra{ava po~etkom Drugog svetskog rata (1941). 27 Narodno pozori{te Dunavske banovine, ansambl predstave „Podvala“ na gostovawu u Kragujevcu 1937. Prvi red, sede: Qubica Jovanovi}, Marija Vili}, Zlata Kova~evi}, Vuka Fazlovski; Drugi red: Milutin Tomi}, Qubica Lazarov, Olga Stojadinovi}, Milena or|evi}, sa {ubarom Bata Jani}ijevi} i muzika Cigana
- 28. Srpsko narodno pozori{te Okruga kragujeva~kog (1942–1944) Narodno pozori{te iz Beograda je premijerom Figarove `enidbe 1. sep- tembra 1941. prvo po~elo sa radom pod okupacionim vlastima i wihovim propagandnim odeqewem. Premijerom Devoja~ke kletve Kragujeva~ko pozo- ri{te zapo~iwe svoj ratni rad 9. maja 1942. I bioskop i pozori{te bili su pod ingerencijom nema~kog Odseka za propagandu Na~elstva Okruga kra- gujeva~kog. [ef odseka i upravnik pozori{ta bio je Sveta Pavlovi}, su- dija. U po~etku Pozori{te Okru`nog odbora za obnovu zemqe i spas na- roda, u oktobru 1942. mewa ime u Srpsko narodno pozori{te Okruga kragu- jeva~kog. Za samo {est dana odigrali su pet predstava Devoja~ke kletve. Na osnovu finansijske dokumentacije vidi se da je pozori{te radilo na ivici siroma{tva i umetni~ke relevantnosti – uostalom, formirali su ga biv{i amateri Sokolskog pozori{ta. Ipak, funkcionisalo je sa svim elementima pravog pozori{ta. Imalo je upravu, ansambl, stalne rediteqe, tehni~ko osobqe, scenu, repertoar. Predstave su izvo|ene vi{e puta u nedeqi, radi- lo se brzo, premijera za premijerom. Pozori{te je bilo samofinansiraju}e (izdr`avalo se iskqu~ivo od prodaja ulaznica), a prihode je ubirao Pro- pagandni odsek. Na izvestan na~in ovo pozori{te je bilo i {kola za glumce. Naime 1943. ansamblu su se pridru`ili i Vasa Panteli}, Mija Aleksi}, Mihailo Q. Varagi}, Milena [avaja. Predstave su bile lo{e opremqene i uigrane, pune improvizacije i „psiholo{kih“ pauza zbog neznawa teksta. Pesma i muzika ~inile su izvesnu kompenzaciju za publiku kojoj je to bila jedina zabava (bioskopi su prikazivali nema~ke propagandne filmove). ^lanovi ansambla uspeli su da zadr`e autonomiju repertoara. Igrali su iskqu~ivo komade iz narodnog `ivota i klasi~ne doma}e kwi`evnosti. Pozori{te je uspelo da izbegne nema~ku propagandnu ma{ineriju, zahva- quju}i penzionisanom glumcu Iliji Jovanovi}u (poznatom i kao ^ika Ika) – koji je brinuo o repertoaru. Tokom 1943. odigrano je 11 premijera i 68 predstava, a 1944. 15 premijera sa 112 predstava.25 Veliki deo ansambla nastvio je rad i u izmewenim dru{tveno-politi~kim uslovima, zahvqaju}i upravo ^ika Iki i wegovom patriotskom dr`awu za vreme okupacije. Kra- gujevac je bio jedan od re|ih gradova u Srbiji koji je izbegao drasti~no ka`wavawe i stigmatizovawe glumaca progla{avwem „za narodne nepri- jateqe“. Kragujevac je napravio ne`nu pozori{nu tranziciju i glumcima dao priliku za rad i u izmewenim dru{tveno-politi~kim prilikama (novom sistemu) i novom pozori{tu – Narodnom pozori{tu Narodnooslobodila- ~kog odbora za grad Kragujevac – „novom pozori{tu slobodnog naroda u slobodnoj [umadiji“. 28 25 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 174.
- 29. Narodno pozori{te narodnooslobodila~kog odbora (1944) Iz razli~itih interpretacija kragujeva~kih pozori{nih po~etaka pr- vih godina posle oslobo|ewa, name}e se nedvosmislen zakqu~ak: nova dr`a- va i vlast shvatale su veoma ozbiqno – ~ak i pozori{te. Za Kragujev~ane je veoma bitna datumska podudarnost najtu`nijeg trenutka u novijoj istoriji – streqawa gra|ana i |aka u [umaricama 21. oktobra 1941. i 21. oktobra 1944. dana oslobo|ewa grada. Samo dvadeset dana kasnije, novembra 1944. for- miran je odbor za pozori{te, sa dr Vojislavom uri}em na ~elu, prvim upravnikom Narodnog pozori{ta Narodnooslobodala~kog odbora i Bori- vojem Gli{i}em, prvim dramaturgom (prema drugom izvoru upravnik je bio Bora Gli{i} – obojica su razre{eni du`nosti ve} 1945). Autori sa veoma jasnim ideolo{kim predznakom negiraju kontinuitet sa prethodnim pozo- ri{nim iskustvom: novo pozori{te rezultat je novih uslova i potreba koje je pobedonosni hod Narodne revolucije doneo sa sobom. Dakle nije nastavak pozori{nih diletantskih trupa koje su ranije funkcionisale, nije skup pasioniranih diletanata, ve} najprogresivnijih amatera i ozbiqnih umet- ni~kih radnika.26 Rajko Stojadinovi}, posve}eni hroni~ar kragujeva~kog pozori{ta, pi{e pak, da je ve}ina ~lanova biv{eg Srpskog narodnog pozo- ri{ta Okruga kragujeva~kog stupila na scenu kulturnog `ivota tek oslo- bo|enog grada, u hali Vojno-tehni~kog zavoda. Nedvosmisleno je da je odlu- kom Kulturno-prosvetne sekcije Narodnooslobodila~kog odbora za grad Kragujevac konstitucionalnim aktom osnovano pozori{te: „... Takozvano Srpsko narodno pozori{te Ogruga kragujeva~kog koje je radilo za vreme okupacije, raspu{ta se. Stvori}e se novo pozori{te slobodnog naroda u slobodnoj [umadiji, koje }e raditi pod upravom Kulturno-prosvetne sek- cije Narodnooslobodila~kog Odbora za grad Kragujevac. Odmah }e se pri- stupiti izboru novog ansambla. Prijave }e primati ekonom pozori{ta. Wih treba u~initi pismeno uz kratak opis `ivota, u kome pored dosada{weg rada na pozori{nom poqu, treba dati izjavu o dr`awu za vreme Okupacije... Smrt fa{izmu – sloboda narodu! 17. novembar 1944, Kragujevac.“27 29 26 Milivoje Petrovi} u 125-godi{wi- ca Kwa`esko-srbskog teatra, Kragu- jevac 1960, 47. 27 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko pozori{te 1835–1951. Svetlost, Kra- gujevac 1975, 176.
- 30. Narodno pozori{te (1945–1965) Nova narodna vlast konstitui{e Narodno pozori{te i novo je sve: an- sambl (iz predratnog perioda ostali su Jovanka Krasni}, Sveta Vasiqevi}, Pera Nenkovi}), administracija, direktor, dramaturg, pomo}no osobqe. I ina~e, pozori{te }e u`ivati punu podr{ku vlasti u kontinuitetu (Okru- `nog narodnog odbora do 1947, Gradskog narodnog odbora do 1949, Oblasnog narodnog odbora do 1952, Narodnog odbora grada do 1955, Narodnog odbora Sreza – do 1960). Novoformirano pozori{te uselilo se u staru, skromnu zgradu biv{eg Sokolskog doma, koja definitivno postaje stalna scena, ne- udobna, zimi hladna, sa plitkom pozornicom, ali uredna i sa prepoznat- qivim identitetom. Siroma{tvo pozori{ta je bilo mawe uo~qivo uz mnogo po~etne qubavi: scena bez opreme, sala s dve furune, drvene {kriputave stolice, reflektori od plehanih kanti, zavese od ~etiri bela i dva crvena padobrana. Fundus je oboga}en tek 1950. stilskim name{tajem iz boqih kragujeva~kih ku}a. Zvani~no je rad pozori{ta po~eo 23. decembra 1944. (u okviru Komemorativnog programa), kultnim – neki autori tvrde („impre- sivnim“) izvo|ewem Velike bitke Bore Gli{i}a. I tekst i predstava po- sve}eni su se}awu na streqane gra|ane u [umaricama 1941. Kuriozitet je, da se u ovom izvo|ewu kao statisti, po prvi put pojavquju budu}i gluma~ki velikani Mija Aleksi} i Quba Tadi}. U po~etnoj fazi rada kragujeva~kog pozori{ta debituju i Vasa Panteli}, Dragomir Felba, Branislav Ciga Jerini}, Dragomir Bojani} Gidra, Rastko Tadi}. Ansambl je po~eo rad sa ~etrnaest glumaca i dva rediteqa (Ilija Jovanovi} i Milo{ Raj~evi}). Prva posleratna sezona 1944/1945. je imala 13 premijera. Najve}i broj pred- stava re`irao je Milo{ Raj~evi}. Atmosferu iz toga perioda pokazuje odlomak iz kwige de`urstava (~uvawa ku}e od „neprijateqskih elemenata“) od 5. marta 1945. „... Generalno ribawe sale. Salu su ribale na{e ~ista~ice a pomagali su i stariji i mla|i ~lanovi. Sala je oribana do 11 ~asova. Od 11 ~asova po~ela je ~itaju}a proba Golemanova. Uloge je podelio drug rediteq Milo{ Raj~evi}“. Rad pozori{ta u prvoj posleratnoj deceniji obele`en je velikim ekonomskim i finansijskim problemima po~elo se sa dugovawima, plate su bile minimalne, najvi{e se {tedelo na garderobi (odelo se na- bavqalo od Crvenog krsta, rekvizicijom, poklonima). Repertoar je odsli- kavao duh vremena i morao je biti ideolo{ki podoban, ali dostupan pub- lici (u prvim godinama, ta~nije do 1948. dominatni su sovjetski pisci). Igralo se osam do devet predstava nedeqno – dve predstave sedmi~no za radnike, dve do tri za |ake, za vojnike besplatno. Mislilo se i na seqake, pa je za wih obezebe|en termin petkom. Interni izve{taj iz 1947. bele`i: „Najbolnije je pitawe publike. Dok su radni~ke i |a~ke predstave pune, 30 Milosav Mija Aleksi}
- 31. gra|anske su poluprazne.“ Ipak, i pored evidentnog entuzijzma u prvim sezonama, u me|uqudskim odnosima „nije cvetalo hiqadu cvetova“. To je posledica dijalektike samog bi}a pozori{ta koje ne trpi razli~ite, ne- umetni~ke (politi~ke) pritiske. U jednom trenutku to je stvorilo tenziju i „psihozu“ izme|u dva razli~ita tabora i pristupa repertoaru i podeli uloga. S jedne strane, zvani~na umetni~ka politika ku}e (upravnik je bio Srba Todorovi}), i s druge grupa mla|ih umetnika koja je nametala svoju koncepciju, dinami~niju, smeliju. Sve je to kulminiralo sukobima ve}ih razmera, iako, prema tuma~ewu Rajka Stojadinovi}a te se grupe nisu mogle jasno identifikovati. U prvim decenijama rada preovladavala je doma}a klasi~na literatura (Nu{i}, Sterija, Sremac, Gli{i}, Bora Stankovi}) zatim ruski i sovjetski pisci i poneko delo svetske klasi~ne dramaturgije. Osnovni problem u umetni~kom smislu, bio je, jo{ uvek prisutan diletantski duh u izvo|ewu komada. Uop{te, nedostatak pozori{nih stu~waka i profesionalaca bio je veoma aktuelan tih decenija. Postojala disproporcija izme|u velikog broja novoosnovanih profesionalnih pozori{ta i malog broja {kolovanih – kad- rova. Do{lo je do „ne~uvene potra`we scenskih umetnika.“ Prvi repertoari bili su {areni (folklor, salon, borba), patili su od lo{e interpretacije; stariji glumci i rediteqi zadr`ali su staromodni kli{e u interpretaciji. Da bi se izbegla jednoli~nost repertoara i rediteqska neinventivnost, upravnici su anga`ovali „ja~a“ rediteqska imena {kolovane profesio- nalce. U prvim posleratnim sezonama u Kragujevcu gostuje ve} afirmisani rediteq Petar Petrovi} Pecija (Ko{tana, Dva cvancika, Neprijateq i Dru`ina junaka). Kao gostuju}i rediteqi pojavquju se jo{ i Braslav Bo- rozan, Strahiwa Petrovi}, Milan Stojanovi}, Teja Tadi}. Od 1952. {ansa se daje i mladim re`iserima, tek pristiglim sa beogradske Akademije: Mi- lenku Mari~i}u, Dimitriju urkovi}u, Josipu Le{i}u. Iako su zvani~no dobili priznawe od umetni~ke komisije Ministarstva prosvete za svoj rad i koncepciju, Kragujev~ani se nisu opu{tali, ve} su poku{ali da re{e problem publike kroz nacrt repertoara 1947. Postavili su veoma ekspli- citne ciqeve: repertoar aktuelan, za politi~ko i umetni~ko uzdizawe pub- like; umetni~ko i tehni~ko podizawe nivoa predstava; borba za gledaoce. Lokalni list Svetlost (uprkos ~iwenici da nisu imali zvani~nog kri- ti~ara do kraja pedesetih) odani je pratilac svih de{avawa u kragujeva~kom pozori{tu od 1946. U ~lanku od 22. avgusta 1947. ukazuje se publici na zna~aj pozori{ta „kao va`nom ~iniocu ispuwavawa Petogodi{weg plana i da prili~no slabe posete u toku pro{le sezone nisu dokaz kulturne izgra- |enosti na{ih gra|ana“. Ambiciozni plan urodio je plodom, dobro skrojeni repertoar nai{ao je na ve}i odziv publike, ve} 1948. po~iwu prve te{ko}e oko nabavke ulaznica. Komunisti~ke vlasti ni{ta nisu prepu{tale slu- ~aju, kontrolisale su i rad pozori{ta. Jedan izve{taj Uprave (upravnika) 31 Dragomir Felba Quba Tadi}
- 32. 32 Scena iz predstave „Ko{tana“, 1951, Mileva Vukoti} kao Ko{tana i Milan Popovi} kao Mitke Scena iz predstave „Monserat“, 1951.
- 33. upu}en Ministarstvu prosvete NR Srbije, Odeqewu za kulturu i umetnost, o radu rediteqa u mati~noj ku}i pru`a verodostojnu sliku: „Milan Sto- janovi}, koji je sredinom sezone prekinuo radni odnos sa ovim pozori{tem i koji radi u starom rediteqskom maniru, ’for{piluje’, trenutno je zado- voqio. Re`irao je Tartifa, La`u i parala`u, Ma{ewku. Milutin Yimi} ’nema dubqu rediteqsku koncepciju’, radi po starom iskustvu, pa su pred- stave Odrpanci, Devojka bez miraza okvalifikovane kao najslabije u sezo- ni. Braslav Borozan donosi nov stil u re`iji: prostudiran, izgra|en redi- teqski plan sa jasnom perspektivom predstave. Wegove se zasluge prote`u ~ak i na re`iju Nemrine starosti i Sumwivog lica koje }e u idu}oj godini postaviti R. Radojkovi}. Teja Tadi} re`ira na Stojanovi}ev na~in, bez dubqe analize. U komadu je sve virtuozno postavqeno, ali neanaliti~ki i bez izvu~ene ideje komada. Komad Za one na moru, re`iran je sa dubokom ana- lizom teksta. Tu se osetio prelom u radu pozori{ta i glumaca, postavqen je rediteqski plan po kome se radilo i komad je u potpunosti uspeo“. Na kraju se konstatuje da se publika vratila u pozori{te i zahtevaju: pro{irewe pozornice, tehni~ku opremu, vlasuqara, sopstvenu kroja~ku radionicu, os- ve`ewe ansambla novim glumcima, rediteqem i scenografom. Odlika prvih posleratnih repertoara bila je podela na reprezentativne premijere, koje se opremaju potpuno i drugorazrednih, „iskrpqenih“, koje su jasno pred- stvqale nu`nu popunu repertoara (Dan odmora, Prst pred nosom). Simbo- li~no, 1949. zavr{ava se jedna etapa nekim zna~ajnim odlsacima: na aka- demsko {kolovawe iz pozori{ta odlaze Qubomir Kova~evi} i Quba Tadi}; u Narodno pozori{te prelazi Mija Aleksi}. Rediteq Rajko Radojkovi} je razre{en du`nosti upravnika teatra. Repertoarski plan je bio ostvaren, iako je to godina sa najmawim brojem premijere od oslobo|ewa (5), ali i sa najvi{e gledalaca (70.474). Uo~eni nedostaci koje je vaqalo ispraviti kod izvo|a~a, bili su: jezik, dikcija, akcentuacija. Prema odluci Minisrstva NR Srbije, pozori{te je nekoliko prvih posleratnih sezona svoj rad zapo- ~iwalo 1. avgusta, veoma uspe{nim gostovawima u Vrwa~koj Bawi. Na osnovu mnogih indikatora i parametara, 1951. i 1952. godina svakako spadaju u prelomne i zna~ajne u istoriji kragujeva~kog pozori{ta uop{te. Prve promene nagovestila je suspenzija upravnika Srbe Todorovi}a 1950. nekoliko dana pre premijere Galeba. Za vr{ioca du`nosti postavqen je rediteq Sava Komnenovi}, {to je izazvalo dodatno nezadovoqstvo zapo- slenih. Kriza je bila sveop{ta. Atmosfera u ansamblu bila je naelek- trisana, puna intriga. Pozori{te nije imalo predstava, postoje}i komadi kratko su se zadr`ali na repertoaru (O`alo{}ena porodica 14 predstava, Galeb 15). Usledilo je imenovawe Qubi{e Ru`i}a za upravnika 4. januara 1951. kao mogu}e re{ewe krize. Ispostavilo se da je to bila dobra odluka. Prema ocenama mnogih, Ru`i}eva uprava ubraja se me|u najuspe{nije. Odmah je napravqen repertoar i, unutra{wom mobilizacijom ansambla u okviru 33 Plakat predstave „ido“, 1946. Re`ija Milutin Yimi} Braslav Borozan
- 34. 34 Scena iz predstave „Prozivka za ve~nost“, 1971. Scena iz predstave „Prsten u izvoru“, 1971.
- 35. koje su glumci anga`ovni u svojstvu rediteqa, ra|eno je paralelno nekoliko komada. Od 8. marta do 12. maja odigrano je, ~ak pet premijera, ispostavi}e se, adekvatnih za teatar u tom trenutku. Novi upravnik je zaista re{avao probleme brzo – usledile su redukcije ansambla, op{ta {tedwa u opremi predstava, nije bilo opu{tenog („studioznog“) rada, niti skupocenih gosto- vawa scenografa i kostimografa. U maju 1951. nekoliko dana posle po- sledwe premijere, ansambl (i zanatski pogon) je krenuo na veliku ~etrde- setodnevnu turneju. Pozori{te je gostovalo u Ra{koj, Novom Pazaru, Ko- sovskoj Mitrovici, Zve~anu, Trep~i, Skopqu, Kumanovu, Vrawu, Leskovcu, Ni{u, Para}inu, Svetozarevu. [tampani su prvi Program (informacije o teatru i predstavama) i Popis kolektiva Narodnog pozori{ta. Upravnik Ru`i} opisao je ovu veliku turneju u svojim se}awima 1970: „... Kragujeva~ko pozori{te se prvi put predstavilo publici u gradovima kao {to su Skopqe, Pri{tina, Kosovska Mitrovica, Kumanovo, Vrawe, Ni{, Leskovac... Zbog uspeha koje smo postigli ... ~ini mi se da bi se}awe na ovu turneju bilo nepotpuno ako ne bih spomenuo i organizaciju same turneje koja je tehni~ki bila veoma glomazna. Nije bilo lako u to vreme dobiti kamion za prevoz dekora od `elezni~ke stanice. U mnogim mestima su se koristile taqige.“ U sezoni 1951/52. ansamblu se pridru`io Qubomir Ubavki} Pendula, du- gogodi{wi prvak kragujeva~kog pozori{ta. Uprkos {iroj popularnosti, Ubavki} je ostao veran svome tetaru i gradu. Kragujeva~ko pozori{te na- pravilo je pomak u odnosu na ostala pozori{ta otvarawem vrata studentima beogradske Pozori{ne akademije. Dragocenu priliku za debi prvo je dobio rediteq Milenko Mari~i}. Za diplomski rad, mladi rediteq postavio je predstavu Monserat Emanuela Roblesa, 26. aprila 1952. Jo{ jedan uspeh sezone je udvostru~ewe broja gledalaca (52.107). Formirawem Pozori{nog saveta i Rediteqskog (umetni~kog) ve}a iskqu~ivo iz mati~ne ku}e, zapo- ~ele su, tako|e te 1951. prve ve}e reforme u pozori{tu. Kreirawe politike institucije, repertoar, podela uloga, re`ija, ocewivawe predstava, zadatak je ovoga ve}a. Najva`nije, upravnik Qubi{a Ru`i} zapo~eo je 1952. prvu veliku adaptaciju pozori{ne zgrade, „ruinirane, tesne i hladne“. Ru`i} je opisao pozori{te u svojim se}awima: „Zgrada je ruinirana. Pe}i su dimile, sedi{ta {kripala, tavanica puna mrqa od proki{wavawa, sanitarni ~vor u jadnom stawu... Zime su bile u`asno hladne ... publika se smrzavala, sedela je u zimskim kaputima. Najvi{e su patili glumci. Mrzli su se u tankim kosti- mima i ~esto puta su wihove re~i bile pra}ene oblakom pare iz wihovih usta... Pozornica je bila veoma sku~ena, bez ikakve tehnike, bez manipu- lativnog prostora... U zgradi je depo dekora mogao da primi dekor samo jedne predstave...“28 Qubi{a Ru`i} je sa delegacijom kragujeva~kog pozori{ta nai{ao na razumevawe kod politi~ara Jovana Veselinova, predsednika republi~ke ko- misije za investicije. Radovi su se odvijlali u etapama. U toku 1951. izgra- 35 28 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 207. Qubomir Ubavki} Pendula u mla|im danima Mila Stojadinovi}
- 36. 36 Scena iz predstave „Na dnu“, 1973. Scena iz predstave „Na{i sinovi“, 1976.
- 37. |eni su magacin za sme{taj dekora, sala za probe, bife za publiku, elek- tri~arnica, pozornica. Gradski narodni odbor 1952. odobrio je sredstva za dovr{ewe dogra|enog dela zgrade, pro{irewe pozornice, predvorja, garde- robe, radionica i magacina. Tek 1957. prilikom druge adaptacije, publika je dobila znatno prikladnije gledali{te. Zna~ajno mesto u istoriji kragujeva~kog pozori{ta ima i sezona 1953/54, pre svega, po novinama koje su u politiku ku}e uveli mladi beogradski rediteqi sa Akademije za pozori{nu umetnost: Milenko Mari~i}, Dimi- trije urkovi}, Ilija Nikoli}, Josip Le{i}. Oni su pokazali jasan i ne- dvosmislen pristup u radu „igra}e se samo savremena dela, uglavnom doma}a, od kojih }e neka prvi put u na{oj zemqi imati premijeru“. Sezona se oce- wuje kao „eksperimentalna“, „prelazna“ sa mnogo hrabrih re{ewa u pri- stupu predstavama, forsirawa savremenih tekstova, modernim rediteqskim i gluma~kim re{ewima. I ovoga puta postojao je otpor starijih ~lanova ansambla „programu mladih akademaca“. I nisu se samo oni ose}ali ugro- `eno, tiwao je i pravi mali lokalni rat izme|u gradskog lista Svetlost (kriti~ari) i rediteqskog ve}a (Milenko Mari~i}, Dimitrije urkovi}, Ilija Nikoli}, Qubi{a Ru`i}, kasnije i Josip Le{i}). ^ak je objavqena jedna karikatura u listu Svetlost (12. marta 1954) koja vrlo re~ito („mo- `da preterano“) govori o odnosu kragujeva~ke {tampe i qudi u Pozori{tu. U tekstu s ironi~nom interpretacijom, novinari su „ocenili svoj rad“: „... i uop{te jedno neshvatawe, nedostatak pozori{ne kulture. Kritika na Pe- ~albare – plagijat, na Mandragolu – pa{kvila, na Spletku i qubav – zlobna i potcewiva~ka, na Gospodara – kontradiktorni pamflet, na Karolinu Ri- je~ku – lai~ka i zlonamerna... I zamislite jo{ nam pri{ivaju da ne trpimo kritiku.“ Po{to je pozori{na kritika delom bojkotovala rad pozori{ta, kompromis je poku{ao da napravi Dimitrije Tadi}, urednik kulture, ~lan- kom u Svetlosti tvrdwom (opisuju}i kulturni `ivot u Kragujevcu) da je postignut „znatan napredak“ u pozori{tu. Za posledwe predstave (koje su rezultat repertoarske politike Mari~i}a, urkovi}a i Le{i}a) te{ko se dolazi do karata, {to zna~i da je Narodno pozori{te „u{lo pod ko`u“ Kragujev~anima: „Mo`da se u ovogodi{wem repertoaru nije i{lo utrtim tragom, jer je u pozori{tu preovladao napor ka savremenosti. Glumci i rediteqi zahtevaju pravo na smelo istra`ivawe, tra`e svoj pravi sopstve- ni izraz. Izvestan broj pozori{nih qubiteqa i kriti~ara, koji jo{ uvek mnogo duguju pozori{tu, hladno, ~ak i konzervativno posmatraju ~itav pro- ces pozori{nog razvoja. Treba izdvojiti neva`no od bitnog.“29 Sredinom pedesetih godina dogodila se i prva, ve}a afera, odnosno „skidawe pred- stave s repertoara“, uz mnogo buke i besa. Ispostavilo se da je bilo „pre- rano“ za rediteqski koncept „beogradskih akademaca“ – promovisawe savre- menih doma}ih pisaca. Predstava Nasledstvo, po tekstu Miodrga ur|evi- }a, veoma je zasmetala delu kragujeva~ke javnosti. Pod izgovorom „neuspele 37 29 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko po- zori{te 1951–1984, Centar za nau~na istra`ivawa SANU i Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac 2005, 30. Josip Le{i} Milenko Mari~i}
- 38. 38 Scena iz predstave „Kamen za pod glavu“, 1978. Scena iz predstave „La`a i parala`a“, 1980.
- 39. re`ije (Dimitrije urkovi}) najslabijeg posleratnog ostvarewa uop{te i lo{eg teksta“ – pozori{te, rediteqi i pisac bili su akteri optu`be za „politi~ku nezrelost“. ^ak je i Rajko Stojadinovi} napisao da je ur|evi} „ishitrio vreme... te da je za onaj soclijisti~ki moral, takva predstava, komedija, satira, bila prava jeres“. Napad „troimene recenzije“ u listu Svetlost oli~en u predsedniku Kluba kulturnih radnika, uredniku kul- ture lista Svetlost i zvani~nom kriti~aru (pretpostavqa se da je to bio zvani~ni stav, o~igledno, drugih sturktura) bio je strate{ki interpre- tiran: „Premijera Nasledstvo je takva da je ve}ina prisutnih ~esto po- mi{qala da napusti predstavu dok je ona bila u toku.“ Dakle, ~itawe misli publike poslu`ilo je kao argument za sinhroni napad na predstavu. Po- sledice tih pritisaka bile su efikasne. Usledilo je skidawe predstave s repertoara, ostavke s obrazlo`ewem da u „kragujeva~koj sredini ne mogu da realizuju svoja umetni~ka shvatawa“ (rediteqi: urkovi}, Mari~i}). Da li je vreme „bilo ishitreno“ i publika zbiqa nezrela za tu vrsti izazova, ili je ipak, neko brinuo u weno ime osta}e nedoumica u uvek intrigantnom trouglu: pozori{te, politika, publika. Na kraju pedesetih godina bilo je dramati~no i van scene... U op{toj klimi finansijskih te{ko}a i ekonomske neodr`ivosti pozori{ta u Sr- biji (nema novca, kadrova, a ni publike), i u kragujeva~ko pozori{te doprli su glasovi o zatvarawu, iako nije bilo zvani~nih informacija ... Ipak, u Politici (1958) izlazi uznemiruju}a vest o odluci Narodnog odbora Sreza o zatvarawu pozori{ta: „Na ju~era{woj sednici Narodnog odbora Sreza kragujeva~kog, prilikom usvajawa dru{tvenog plana i buyeta za ovu godinu, doneta je odluka o ukidawu Kragujeva~kog narodnog pozori{ta... Zbog te{ke materijalne situacije...“ „Poluprivatnom“ inicijativom ~lanova kolekti- va, formirana je delegacija koja je posetila najuticajnije politi~ara toga vremena: Edvarda Kardeqa, @arka Veselinova... Rezultat posete je bio – po preporuci Republi~kog izvr{nog ve}a, najstarije pozori{te u Srbiji, na sre}u, nije ukinuto. Fluktuacije kragujeva~kog ansambla bile su konstantne od osnivawa. Svake sezone odlascima i dolascima mewala se struktura, pre svega, glu- maca i rediteqa. Dolazak i ostanak scenografa Save Bara~kova (zavr{io je Akademiju za primewenu umetnost) u sezoni 1955/56, uspehom i nagradama obele`i}e ~itavu epohu u radu kragujeva~kog pozori{ta. Petar Goveda- rovi}, rediteq suboti~kog Narodnog pozori{ta postao je novi stalni re- diteq u sezoni 1960/61. [ezdesetih i sedamdesetih godina wegove predstave ~inile su okosnicu repertoara kragujeva~kog pozori{ta. Sumiraju}i prvi period posleratnog rada pozori{ta, Qubi{a Ru`i}, ve} biv{i upravnik, izdvojio je po kvalitetu predstave: Nemirna starost i Dundo Maroje u re`iji Rajka Radojkovi}a, Seoska u~iteqica i Galeb u re`i- ji Milana Popovi}a, Monserat u re`iji Milenka Mari~i}a, Volpone Rajka 39 Dimitrije urkovi} Petar Govedarovi}
- 40. 40 Scena iz predstave „Dr“, 1981. Scena iz predstave „Sveti Georgije ubiva a`dahu“, 1986.
- 41. Stojadinovi}a, Cvr~ak na ogwi{tu Vitomira Qubi~i}a i Qudi bez vida Milenka [uvakovi}a...30 Kraj pedesetih godina obele`ile su jo{ i pred- stave: Karolina Rije~ka i Vu~jak u re`iji Milenka Mari~i}a, Lov na ve- {tice u re`iji Josipa Le{i}a, Dnevnik Ane Frank u re`iji Miodraga Gaji}a... [ezdesetih godina kragujeva~ko pozori{te se nalazilo na uzlaznoj li- niji: sa {est do osam premijera po sezoni. Okosnicu repertoara ~inila su dela doma}e i strane klasi~ne kwi`evnosti. Stabilno, bez eksperimenata. Ovaj koncept je potvrdio stalni trend rasta broja gledalaca (1962/63. po- stignut je rekord sa 250 predstava i 76.000 gledalaca, bila je to najuspe{nija sezona). Kli{e da nije mogu}e napraviti uspe{nu predstavu i za kritiku i za publiku, sru{ile su dve predstave – [ekspirov Otelo u re`iji Du{ana Vladisavqevi}a i scenografiji Save Bara~kova (rediteq Du{an Mihai- lovi}, u kwizi [ekspir na kragujeva~koj sceni 1835–1970 uvrstio je ovu pred- stavu u najuspe{nija izvo|ewa [ekspira u Kragujevcu). Bila je to i naj- igranija predstava u sezoni (9.508 gledalaca). I Sid Pjera Korneja u re`iji Du{ana Mihailovi}a, tako|e je bio doga|aj sezone, sude}i po kritikama i pos}enosti. Dobru pose}enost ostvarile su i predstave: Romanov i ulijeta, Pesma, Profesor Mamlok, Talac, Mister dolar, Gospoda Glembajevi. U ovom periodu intezivno su radili stalni rediteq Petar Govedarovi} i stalni gostuju}i rediteq Du{an Mihailovi}. Sredinom {ezdesetih osnovana je „Oktobarska scena“, u okviru oktobarskih manifestacija posve}enih se}awu na gra|ane streqane u [umaricama 1941. Ova scena je radila sa usponima i padovima, nekoliko sezona. U sezoni 1964/65. kragujeva~ko pozori{te bilo je i suosniva~ Susreta profesionalnih pozori{ta Srbije „Joakim Vuji}“. 41 30 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 33.
- 42. 42 Scena iz predstave „Ru`ewe naroda“, 1988. Scena iz predstave „Kraq Lir“, 1993.
- 43. Pozori{te Joakim Vuji} (1965) Teatar Joakim Vuji} (1970) Narodno pozori{te 1965. mewa naziv u „Pozori{te Joakim Vuji}“. Pored ove formalne promene, kragujeva~ko pozori{te je, na `alost, zbog po`ara 3. janura 1969, dobilo i ime „Teatar na to~kovima“. Ansambl je radio bez zgrade; na mnogobrojnim gostovawima od Bawa Luke (i drugih 30 gradova {irom biv{e SFRJ) do ^ehoslova~ke odigrano je preko 150 predstava. Ova „pri- silna mobilna turneja“ bila je veoma uspe{na i pose}ena (70.000 gledalaca). Za ceo posleratni period, zakqu~no sa sezonom 1969/70, odigrana je 5.181 predstava (ukupna pose}enost – 1.600.000 gledalaca). Sedamdesete godine su bile ekonomski prosperitetan period za grad Kragujevac (uspe{no poslovawe fabrike automobila Zavodi Crvena zasta- va). Verovatno je i stabilno finansirawe teatra imalo udela u kvali- tetanom radu pozori{ta u ovoj deceniji. Kragujeva~ki ansambl je, posle po`ara, po~eo rad u adaptiranom Sokolskom domu, 19. juna 1970. I s ne- znatnim izmenama u nazivu: „Pozori{te“ je ustupilo mesto „Teatru“ – „Joa- kim Vuji}“. Nova zgrada i novo ime teatra, najavili su, po mnogim kriteri- jumima (pre svega, po broju nagrada), najuspe{niji period u istoriji kragu- jeva~kog teatra. Uostalom, jedina Sterijina nagrada (specijalna), dodeqena je predstavi Dimitrija Tadi}a Prozivka za ve~nost u re`iji Bode Mar- kovi}a u sezoni 1971/72. Mirko Babi} je imao uspe{an debi u slo`enom liku Vaska Pepela u predstavi Na dnu (re`ija Petar Govedarovi}) u sezoni 1972/73. Za ovu ulogu Mirko Babi} je dobio nagradu za najboqeg mladog glumca na Susretima profesionalnih pozori{ta SR Srbije „Joakim Vuji}“. Bila je to najava veoma plodne karijere glumca, koji je, tako|e, do kraja ostao u svom teatru. Doslovno je svaka sezona imala nagra|ene predstave (i glumce) na nekom od festivala: Prsten u izvoru (1970/71, re`ija Petar Govedarovi}), O`alo{}ena porodica (1975/76, re`ija Petar Govedarovi}), Tamni vilajet (1976/76, re`ija Jovan Putnik), Na{i sinovi (1976/77, re`ija Miroslav Belovi}), Kamen za pod glavu (1977/78, re`ija Jovan Gligori- jevi}), La`a i parala`a (1979/80, re`ija Dejan Mija~). Za period posle smrti Josipa Broza Tita (1980), karakteristi~na je re- pertoarska preorijentacija (uz mala odstupawa) na izvo|ewe savremenih doma- }ih pisaca: Du{an Jovanovi}, Radivoje Lola uki}, Aleksandar Popovi}, Slo- bodan Stojanovi}, Du{an Kova~evi}, Bo{ko Trifunovi}, Dragan Tomi}, Mi- lo{ Nikoli}, Fadil Hayi}, Dubravka Kne`evi}, Tone Patrqi~, Miodrag Ili}, Slobodan Seleni}, Qubomir Simovi}, Radoslav Pavlovi}, Goran Ste- fanovski, Gordan Mihi}, Ivo Bre{an, Bo`idar Ze~evi}, Jovan Radulovi}. Osamdesete godine otvorile su teme i interpretacije koje su bile tabu u prethodnom periodu. Po pose}enosti i nagradama izdvajaju se predstave: La`a 43 Slobodan Boda Markovi}, rediteq predstave „Prozivka za ve~nost“, dobitnik Sterijine nagrade Mija Aleksi} u predstavi „Fernando i Jarika“, 1985.
- 44. 44 Scena iz predstave „Pokondirena tikva“, 1996. Scena iz predstave „Draga Jelena Sergejevna“, 2007.