Криптографија


           Сара Миљковић IVe5
          Професор: Дејан Пејчић
            Датум: 05.03.2012.
          Економска школа, Ниш
 Криптографија је наука која се бави
  методима очувања тајности информација.
 Проблеми безбедности се могу избећи
  криптовањем информација које их чини
  недоступним нежељеној страни.
Подела:

                 Тајност комуникације



Стеганографија                       Криптологија
(сакривање поруке)




                     Криптографија      Криптоализа
 Шифровање је операција којом се отворени
  текст мења како би постао неразумљив.
 Резултат шифровања је шифрат.
 Основни елемент који се користи назива се
  шифарски систем или алгоритам
  шифровања.
 Сваки шифарски систем обухвата пар
  трансформација података, које се називају
  шифровање и дешифровање.
Криптографија мора да обезбеди
     следеће:


1. Интегритет или веродостојност
   информација које се шифрују
2. Тајност
3. Провера идентитета
4. Немогућност избегавања одговорности.
 Симетричка криптографија
 приказ примера табеле:
•Шифарски систем са симетричним
кључем користи исти кључ за шифровање и
дешифровање.

   -Довољно је да се из једног кључа може
једнозначно израчунати други кључ.


•Шифарски систем са јавним кључем
користи јавни кључ за шифровање и приватни
кључ за дешифровање.

  -Познавање једног кључа није довољно за
израчунавање кључа за дешифровање.
Клод Шенон је дефинисао услове савршене тајности,
полазећи од:
 Тајни кључ се користи само једном.
 Криптоаналитичар има приступ само криптограму.


   Математички изражено:

           P(X = x | Y = y) = P(X = x)

   Минимална величчина кључа:

                        K≥M
 Секвенцијални шифарски системи
 Заснивају се на својству логичке операције
  xor (енгл. exclusive or — ексклузивно или):
 (X xor Y) xor Y = X, X, Y ∈ (0,1)
Криптологија обухвата криптографију и
криптоанализу.

Криптоанализа је процес проналажења
информација о отвореном тексту без познавања
кључа за дешифровање.

Циљ може бити:
-Идентификовање кључа
-Индетификовање скупа лоших кључева
Сигурност шифарског система

•Шифарски систем је сигуран ако ако је најбољи познати
напад – потпуна претрага кључева.
•Шифарски систем је несигуран ако није отпоран на
било који облик скраћеног напада.
Шифре замене:

•Код шифара замене, једно слово (симбол)
отвореног текста се замењује са неким другим
словом (симболом).
  -На тај начин се добија шифрат.
•Овај приступ одговара Шеновом принципу
конфузије.
•Ова идеја користи се и код савремених
шифарских система.
Шифра замене, подела:

          Класична криптографија

Шифра транспозиције         Шифра замене

                      Шифре просте замене

                      (моноалфабетске)
                       Хомофоне шифре

                      Полиграмске шифре

                      Полиалфабетске замене
Дигитални потпис је криптографска
 техника.
 Сврха дигиталног потписа је да потврди
  аутентичност садржаја поруке.
 Помоћу свог потписа корисник овлашћује
  неку радњу и преузима одговорност за њу.

Kriptografija Sara Miljkovic

  • 1.
    Криптографија Сара Миљковић IVe5 Професор: Дејан Пејчић Датум: 05.03.2012. Економска школа, Ниш
  • 2.
     Криптографија јенаука која се бави методима очувања тајности информација.  Проблеми безбедности се могу избећи криптовањем информација које их чини недоступним нежељеној страни.
  • 3.
    Подела: Тајност комуникације Стеганографија Криптологија (сакривање поруке) Криптографија Криптоализа
  • 4.
     Шифровање јеоперација којом се отворени текст мења како би постао неразумљив.  Резултат шифровања је шифрат.
  • 5.
     Основни елементкоји се користи назива се шифарски систем или алгоритам шифровања.  Сваки шифарски систем обухвата пар трансформација података, које се називају шифровање и дешифровање.
  • 6.
    Криптографија мора даобезбеди следеће: 1. Интегритет или веродостојност информација које се шифрују 2. Тајност 3. Провера идентитета 4. Немогућност избегавања одговорности.
  • 7.
     Симетричка криптографија приказ примера табеле:
  • 8.
    •Шифарски систем сасиметричним кључем користи исти кључ за шифровање и дешифровање. -Довољно је да се из једног кључа може једнозначно израчунати други кључ. •Шифарски систем са јавним кључем користи јавни кључ за шифровање и приватни кључ за дешифровање. -Познавање једног кључа није довољно за израчунавање кључа за дешифровање.
  • 9.
    Клод Шенон једефинисао услове савршене тајности, полазећи од:  Тајни кључ се користи само једном.  Криптоаналитичар има приступ само криптограму.  Математички изражено: P(X = x | Y = y) = P(X = x)  Минимална величчина кључа: K≥M
  • 10.
     Секвенцијални шифарскисистеми  Заснивају се на својству логичке операције xor (енгл. exclusive or — ексклузивно или):  (X xor Y) xor Y = X, X, Y ∈ (0,1)
  • 11.
    Криптологија обухвата криптографијуи криптоанализу. Криптоанализа је процес проналажења информација о отвореном тексту без познавања кључа за дешифровање. Циљ може бити: -Идентификовање кључа -Индетификовање скупа лоших кључева
  • 12.
    Сигурност шифарског система •Шифарскисистем је сигуран ако ако је најбољи познати напад – потпуна претрага кључева. •Шифарски систем је несигуран ако није отпоран на било који облик скраћеног напада.
  • 13.
    Шифре замене: •Код шифаразамене, једно слово (симбол) отвореног текста се замењује са неким другим словом (симболом). -На тај начин се добија шифрат. •Овај приступ одговара Шеновом принципу конфузије. •Ова идеја користи се и код савремених шифарских система.
  • 14.
    Шифра замене, подела: Класична криптографија Шифра транспозиције Шифра замене Шифре просте замене (моноалфабетске) Хомофоне шифре Полиграмске шифре Полиалфабетске замене
  • 15.
    Дигитални потпис јекриптографска техника.  Сврха дигиталног потписа је да потврди аутентичност садржаја поруке.  Помоћу свог потписа корисник овлашћује неку радњу и преузима одговорност за њу.