2. Криптографија је наука која се бави
методима очувања тајности информација.
Проблеми безбедности се могу избећи
криптовањем информација које их чини
недоступним нежељеној страни.
4. Шифровање је операција којом се отворени
текст мења како би постао неразумљив.
Резултат шифровања је шифрат.
5. Основни елемент који се користи назива се
шифарски систем или алгоритам
шифровања.
Сваки шифарски систем обухвата пар
трансформација података, које се називају
шифровање и дешифровање.
6. Криптографија мора да обезбеди
следеће:
1. Интегритет или веродостојност
информација које се шифрују
2. Тајност
3. Провера идентитета
4. Немогућност избегавања одговорности.
8. •Шифарски систем са симетричним
кључем користи исти кључ за шифровање и
дешифровање.
-Довољно је да се из једног кључа може
једнозначно израчунати други кључ.
•Шифарски систем са јавним кључем
користи јавни кључ за шифровање и приватни
кључ за дешифровање.
-Познавање једног кључа није довољно за
израчунавање кључа за дешифровање.
9. Клод Шенон је дефинисао услове савршене тајности,
полазећи од:
Тајни кључ се користи само једном.
Криптоаналитичар има приступ само криптограму.
Математички изражено:
P(X = x | Y = y) = P(X = x)
Минимална величчина кључа:
K≥M
10. Секвенцијални шифарски системи
Заснивају се на својству логичке операције
xor (енгл. exclusive or — ексклузивно или):
(X xor Y) xor Y = X, X, Y ∈ (0,1)
11. Криптологија обухвата криптографију и
криптоанализу.
Криптоанализа је процес проналажења
информација о отвореном тексту без познавања
кључа за дешифровање.
Циљ може бити:
-Идентификовање кључа
-Индетификовање скупа лоших кључева
12. Сигурност шифарског система
•Шифарски систем је сигуран ако ако је најбољи познати
напад – потпуна претрага кључева.
•Шифарски систем је несигуран ако није отпоран на
било који облик скраћеног напада.
13. Шифре замене:
•Код шифара замене, једно слово (симбол)
отвореног текста се замењује са неким другим
словом (симболом).
-На тај начин се добија шифрат.
•Овај приступ одговара Шеновом принципу
конфузије.
•Ова идеја користи се и код савремених
шифарских система.
15. Дигитални потпис је криптографска
техника.
Сврха дигиталног потписа је да потврди
аутентичност садржаја поруке.
Помоћу свог потписа корисник овлашћује
неку радњу и преузима одговорност за њу.