Криптографија јенаука која се бави
методима очувања тајности информација.
Проблеми безбедности се могу избећи
криптовањем информација које их чини
недоступним нежељеној страни.
Шифровање јеоперација којом се отворени
текст мења како би постао неразумљив.
Резултат шифровања је шифрат.
5.
Основни елементкоји се користи назива се
шифарски систем или алгоритам
шифровања.
Сваки шифарски систем обухвата пар
трансформација података, које се називају
шифровање и дешифровање.
6.
Криптографија мора даобезбеди
следеће:
1. Интегритет или веродостојност
информација које се шифрују
2. Тајност
3. Провера идентитета
4. Немогућност избегавања одговорности.
•Шифарски систем сасиметричним
кључем користи исти кључ за шифровање и
дешифровање.
-Довољно је да се из једног кључа може
једнозначно израчунати други кључ.
•Шифарски систем са јавним кључем
користи јавни кључ за шифровање и приватни
кључ за дешифровање.
-Познавање једног кључа није довољно за
израчунавање кључа за дешифровање.
9.
Клод Шенон једефинисао услове савршене тајности,
полазећи од:
Тајни кључ се користи само једном.
Криптоаналитичар има приступ само криптограму.
Математички изражено:
P(X = x | Y = y) = P(X = x)
Минимална величчина кључа:
K≥M
10.
Секвенцијални шифарскисистеми
Заснивају се на својству логичке операције
xor (енгл. exclusive or — ексклузивно или):
(X xor Y) xor Y = X, X, Y ∈ (0,1)
11.
Криптологија обухвата криптографијуи
криптоанализу.
Криптоанализа је процес проналажења
информација о отвореном тексту без познавања
кључа за дешифровање.
Циљ може бити:
-Идентификовање кључа
-Индетификовање скупа лоших кључева
12.
Сигурност шифарског система
•Шифарскисистем је сигуран ако ако је најбољи познати
напад – потпуна претрага кључева.
•Шифарски систем је несигуран ако није отпоран на
било који облик скраћеног напада.
13.
Шифре замене:
•Код шифаразамене, једно слово (симбол)
отвореног текста се замењује са неким другим
словом (симболом).
-На тај начин се добија шифрат.
•Овај приступ одговара Шеновом принципу
конфузије.
•Ова идеја користи се и код савремених
шифарских система.
Дигитални потпис јекриптографска
техника.
Сврха дигиталног потписа је да потврди
аутентичност садржаја поруке.
Помоћу свог потписа корисник овлашћује
неку радњу и преузима одговорност за њу.