Koloidi analiticka hemija

1. Prezentaciju obradila Jasmina
Lukić – profesor hemije

2. 2) Glavni deo časa:
-pojedini atomi
-mali molekuli
-atomski joni
-poliatomski joni
-agregati atoma,
molekula ili jona
-makromolekuli
(proteini)
-grupe čestica,
-zrnca minerala kao
npr. pesak

3. transparentni
(bistri)
molekulsko
kretanje
-agregati atoma,
molekula ili jona
-makromolekuli
(proteini)
-grupe čestica,
-zrnca minerala kao
npr. pesak

4. -elektroliti (soli),
gasovi,
glukoza
rastvoreni u vodi
-plazma:
proteini
albumini
globulini
fibrinogen
-ćelije
crvena krvna
zrnca
bela krvna zrnca
pločice
Korišćenje krvi kao primera…

7. Osobine koloida
1) Molekulsko-kinetičke osobine
(Brown-ovo kretanje, Difuzija, Osmoza, Dijaliza)
2) Optičke osobine
(Tyndall-ov efekat)

13. Braunovo
kretanje

17. Koloidne čestice i makromolekuli ne prolaze kroz
životinjske membrane, pergament ili celofan usled čega
se mogu odvojiti od čestica molekulskih dimenzija. Ovaj
postupak se naziva dijaliza

20. DOBIJANJE KOLOIDA
Makromolekuli su najčešće organski i mogu biti prirodni ili
se mogu dobiti polimerizacijom monomera i oligomera.
suspenzija
dispergovanje
(mlevenje,
usitnjavanje)
kondenzacija
(ukrupnjavanje)
koloidni
mlin
hemijska
reakcija
Dva oblika (stanja)
koloida:
- SOL
- GEL
pravi
rastvor
koloid

21. Podela na osnovu afiniteta koloidnih čestica prema molekulima
rastvarača.
Razlikuju se u mnogim fizičko-hemijskim osobinama.
LIOFOBNI-
 Nemaju afiniteta i na svojoj površini ne adsorbuju molekule
rastvarača
 slični disperznoj sredini u pogledu površinskog napona i viskoznosti;
 lako se vide pod ultramikroskopom;
 kreću se u električnom polju u određenom smeru.
 Čestice liofobnih koloida se lako spajaju u veće agregate pri dodatku
malih količina nekog elektrolita FLOKULACIJA ILI
KOAGULACIJA.
 Primeri su : sulfidi metala,

22. LIOFILNI-
 Imaju sposobnost da na svojoj površini adsorbuju
molekule rastvarača
 imaju manji površinski napon a veću viskoznost od disperzne
sredine;
 ne mogu se videti na ultramikroskopu;
 u električnom polju se čestice kreću u oba smera ili se ne
kreću uopšte.
 Zagrevanjem ili hlađenjem daju gelove reverzibilno. Zbog
solvatnog omotača imaju
 znatno manju težnju ka koagulaciji.
 Njihova stabilnost veoma zavisi od pH
 Primeri su hidroksidi metala, skrob proteini,....

23. A
AgNO3(aq) + KI(aq) AgI(s) + KNO3(aq)

25. Micele su elektroneutralne koloidne čestice
koje se sastoje iz neutralnog dela i dvojnog
električnog sloja koji sačinjavaju joni
suprotnog naelektrisanja (jonogeni deo).
Naelektrisani deo micele je granula.

29. Koagulacija koloida
Adsorpcija je pojava u kojoj se neka supstanca
(gas, tečnost ili čvrsta supstanca) zadržava na
čvrstoj površini.
Nasuprot tome, apsorpcija je zadržavanje supstanci
unutar pora čvrste supstanci.

30. SOL GEL
KOAGULACIJA
PEPTIZACIJA

32. Peptizacija je proces kojime se
koagulirani koloid vraća u izvorno
dispergirano stanje.
Primjer: AgCl se uglavnom ispire
razređenom azotnom kiselinom.
Peptizacija

33. Značaj koloida
-citoplazma ćelije –koloidni
sistem
-biohemijski procesi u živom
organizmu
vezani za koloidne sisteme
-prehrambena industrija
-industrija sapuna, itd.