1. E
NOV
ГОДИНА III БР. 32, 25. ЈУН 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА 20 ДИН.
ЛЕТО 2011.
Почело је лето 2011. На плус 34, 35 степени,
како где, 22. јуна, пораниле су летње врућине.
На базенима и малим речним плажама,
понеко и у домаћем амбиненту, дочекао
је први летњи дан у овој, надајмо се
берићетној години. За неки дан почиње
и сезона годишњих одмора. За оне који
имају мало више пара, далеко неће
бити ни Јадран или Грчка, Бугарска
или Турска. Највише биће оних
који ће се купати у зноју лица
свог или у - лавору. До почетка
вруће ( политичке ) јесени, само
опуштено. Највише здравља
ради...

2. INFO. С Т Р. 2
ПоЛИцИЈа оБеЛеЖИЛа Св. ТроЈИцУ
Књажевац је 10. јуна био Полицијском станицом у рада водили рачуна, да смо је велика сала Дома културе
домаћин централне свечано- Књажевцу и циљ нам је да се настојали да не прекорачујемо била испуњена мноштвом де-
сти, којом је Полицијска упра- ти контакти и даље развијају, у границу овлашћења и да смо це предшколског и школског
ва Зајечар обележила Дан интересу грађана, првенстве- пред сваким грађанином би- узраста. Деца из ПУ „Бајка“
Министарства унутрашњих но – рекао је Дарко Живковић, ли професионални, културни и ОШ „Вук Караџић“ спре-
послова, Св.Тројицу, славу председник Скупштине оп- и предусретљиви. Настојали мила су културно-уметнички
Министарства и Дан полиције. штине Књажевац. смо и настојимо да будемо у програм, а награде су уруче-
- У последњих неколи- Милан Митровић, заменик функцији заштите основних не најуспешнијим ликовним
ко година, расте поверење начелника и главни полицијски људских и грађанских пра- ауторима на тему „Деца у
грађана и према свим саветник ПУ Зајечар, рекао је ва и слобода, јавног реда и саобраћају“.
и с т р а ж и ва њ и м а ј а в н о г да је полиција данас модер- мира, сигурности грађана и Свечаности су присуствова-
мњења, то су, недвосмисле- на и образована и да функ- њихове имовине, као и борбе ли гости из политичког, јавног
но: полиција, Српска право- ционише у складу са својим против организованог крими- и културног живота града и ре-
славна црква и Војска Србије. овлашћењима, способна да нала – казао је Митровић, на- гиона, а међународни карак-
Као локална самоуправа ре- се избори са свим изазовима правивши притом и осврт на тер догађају дале су колеге из
довно остварујемо коректну са којима се друштво суочава. досадашњи рад ПУ Зајечар. Обласних полиција Бугарске
сарадњу са Полицијском - Посебно наглашавам да Дан Министарства ове го- и Румуније.
управом у Зајечару, односно смо у сваком сегменту свог дине, био је посвећен деци, па С.Т.
заКазаНа СедНИца СКУПШТИНе оПШТИНе
Председник СО Дарко Живковић наталитета, као и извештај о раду
заказао је за четвртак, 30.јун, 21.
седницу Скупштине општине. Пред
општинске управе и инспекцијских
органа. Одборници општинске скуп- Уговор за „КаПЛарA“
одборницима ће бити завршни ра- штине разматраће и иницијативу
чун општине за 2010. годину, пред- Уједињених региона Србије за из- Председник Општине Књажевац Младен Радосављевић потписао
лог одлуке о стопи пореза на имо- мену Закона о финансирању локал- је уговор са државним секретаром Министарства за НИП Миланом
вину, годишнњи програм уређења не самоуправе, Закона о локалним Ђокићем и извођачем радова на адаптацији зграде Основне шко-
пољопривредног земљишта. На изборима и Закона о јавној својини. ле ''Димитрије Тодоровић Каплар''. Вредност посла, који предвиђа
дневном реду је и извештај о стању Седница ће бити одржана у Дому реконструкцију крова, столарије и фасаде је око 15 милиона динара.
у књажевачкој привреди, извештај културе од 10 часова. Радови ће се одвијати током летњег распуста.
и програм Фондације за повећање С.О.К
Уговор за цевовод
ЦЕНТ
ИЈА А Директор ЈП Дирекција за развој, урбанизам и изградњу Душко Милошевић
ЕД Р VE
М NO
потписао је у понедељак, 13.јуна, у Београду, уговор са Министарством
пољопривреде, водопривреде, шумарства и трговине, Дирекцијом за воде
БОР
о финансирању пројекта изградње магистралног цевовода Сињи вир-Јаз.
КО
М
Р
ПЈ ТА
УТЕР ЦЕН Вредност је 35.200.000 динара, од чега је седам милиона обезбеђено у
буџету општине Књажевац. У току је поступак јавне набавке, односно ода-
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И бир извођача радова, који би требало да почну за месец и по дана. С.О.К.
ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА:
Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић,
Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић,
Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић;
Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар
Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“),
19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail:
knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

3. INFO. С Т Р. 3
ИзБорНа КоНФереНцИЈа СПС-a
ПарТИЈа Се
МодерНИзУЈе
тако да је СПС спреман за све из- придобијање нових гласова, посебно
боре који ће доћи, укључујући и из редова млађе популације.
У Књажевцу је деветог јуна одржа- - Кадрови из наше партије су на локалне. Истог дана, у поподневним сати-
на редовна изборна конференција локалу у оним инситуцијама, где Уважена гошћа на изборној ма, изабрано је и ново руководство
Општинског одбора Социјалистичке су се иницијатива и јасни циљеви конференцији, др Дијана младих социјалиста.
партије Србије. Изабран је нови са- јасно испољили. Ту првенствено Вукомановић, потпредседник партије, За новог председника изабран је
став Општинског одбора, кога чини мислим на Туристичку организацију, рекла је да ће нови републички из- Ненад Илијић, ученик књажевачке
50 чланова, од којих су 40 одсто жене Завичајни музеј и Предшколску уста- бори, који ће се одржати у законски Техничке школе. У вечерњим сати-
и млади. нову. У локалном парламенту и оп- предвиђеном року, донети респекта- ма, млади социјалисти су, заједно са
У извештају о раду Општинског штинском већу, захваљујући, у вели- билан број гласова, који ће омогућити својим гостима из подмладка других
одбора, председник Дарко Живковић ком делу, ангажовању социјалиста, широк маневар социјалистима у по- странака, уживали у звуцима орке-
нагласио је да се период протеклог осетиле су се потребне промене, стизборном деловању. Наглашено је стра „Кешоловци“ и међусобном др
рада одвијао у врло сложеним ус- а у циљу побољшања доношења да се партија модернизује и уклапа ужењу.
ловима и друштвеног и политичког и реализације програма – рекао је у тенденције 21. века, што предвиђа С.Т.
живота, али да је СПС успео да Живковић, који је поново једногласно
превазиђе слабости након губитка изабран за председника књажевачког
власти, делимично нејединство у
партији, али и да консолидује редове
и у свој рад укључи већи број чланова
СПС-а.
Наглашено је и да све странке
у Србији доживљавају социјалисте
И „зеЛеНИ“ У
КЊаЖевцУ
и симпатизера. као озбиљне и поуздане партнере,
црвеНИ КрСТ
ХУМаНИТарНа
ПоМоЋ за
НаЈУгроЖеНИЈе
- Помоћ ће бити дистрибуирана
најугроженијем слоју становништва
по сеоским месним заједницама, с об-
зиром да ти људи нису у могућности
да користе услуге народне кухиње Велика заинтересованост ста- и председник странке Иван Карић,
– каже за „Књажевачке“ Слободан новништва Књажевца за еколошке нагласивши да је посебно важно, да
Радојичић, секретар књажевачког проблеме у граду и околини, иници- општине као што је књажевачка, а
Црвеног крста. Списак корисника рала је да се на састанку, једног од које су за циљ зацртале свој будући
одредиће Црвени крст, у непосредној најперспективнијих нових покрета економски развој ка туризму, имају
сарадњи са Центром за социјални ``Зелени Србије`` , одржаним у Бе- јаке еколошке покрете, који ће во-
рад, Удружењем пензионера и ром- ограду, одреди приоритет и потре- дити рачуна о очуванју и заштити
Слободан
ским организацијама. ба да се што у Књажевцу отвори животне средине, што представља
Радојичић
У петак, 17. јуна, Црвени крст Oпштински одбор покрета ``Зелени основу за бављење туризмом.
Књажевац реализовао је акцију Србије – Покрет за Књажевац``. ``Зелени Србије`` су тренутно по-
Општинска организација Црвеног добровољног прикупљања крви, Оснивачка скупштина стран- кренули велку акцију сакупљања
крста обезбедила је 9 тона хумани- у сарадњи са Институтом за ке ``Зелени Србије – Покрет за потписа за петицију којом се тра-
тарне помоћи, од тога 3 тоне браш- трансфузију крви из Београда и Књажевац``, одржана је 18. јуна, у жи ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА КОЈИ
на, у паковањима од 10 килограма, Службом за трансфузију крви Здрав- Књажевцу, а за председника је иза- ЗАБРАЊУЈЕ УВОЗ, КОРИШЋЕЊЕ
3 тоне прехрамбених производа и 3 ственог центра Књажевац. бран Милан Петровић. Великом броју И ПРОМЕТ ГЕНЕТСКИ МОДИФИ-
тоне хигијенских средстава. С.Т. присутних се том приликом обратио КОВАНИХ ОРГАНИЗАМА.

4. OgledalO С Т Р. 4
СК ‘’Миџор’’
Смучарски клуб ‘’Миџор’’ већ
Дом ученика средњих школа као и даске и пегле за пеглање. годину дана има новог тренера.
Књажевац је васпитно образов- Спортске секције: Да би својим ученицима пружи- Са девојчицама и дечацима ради
на установа у којој се обезбеђују: Кошарка ли што боље услове за учење, Дом магистар физичке културе, један
смештај, исхрана и услови за учење и Фудбал поседује простор за учење, учионицу од најбољих тренера млађих
реализацију образовних и васпитних Одбојка у којој се налазе 5 компјутера са при- категорија Матиц Јераша из
активности и садржаја, као и забавни Стони Тенис ступом интернету, као и библиотеку, Словеније. У клубу, задовољни тре-
и спортски живот ученика. Стрељаштво која располаже целокупном лектиром нером, имају амбициозне планове
Дом се налази у централној зони Шах и великим бројем књига. Такође у за наредну сезону, размишљајући
града, у непосредној близини ауто- Дому постоји клуб, где ученици могу о самом врху српског скијашког
буске и железничке станице, док су рекреативни програми: да прате тв програм, гледају фил- спорта, али и даље од тога.
Гимназија и Техничка школа удаљене Једнодневни и вишедневни мове, слушају музику и играју стони
Матуранти гимназије
од дома 10-так минута хода. излети тенис. Ученицима је доступна и ве-
Кроз програмске циљеве и за- лика сала која се користи за култур- Гимназија у Књажевцу испрати-
датке у Дому се обезбеђује васпит- забавни програми: но забавне активности, рекреацију и ла је на даље школовање још једну
ни рад, повољни услови за здрав и Квизови одржавање разних трибина .У дому генерацију матураната. Свечаност
хигијенски живот ученика, правилна Маскембали постоји и Ученички парламент, који уручења диплома организована је
и разноврсна исхрана и безбедност Журке се бави битним питањима живота и у великој дворани Дома културе у
ученика и објеката. рада у дому. присуству професора, родитеља
Родитељску, социјалну и психо- Секције из културно-уметничке Посебна пажња и брига води се о и пријатеља новопечених академ-
лошку бригу о ученицима воде васпи- делатности: разноврсној и квалитеној исхрани на- ских грађана. Ученицом генерације
тачи. Најважнији сегменти васпитног Литерарна ших ученика, о којој се брине искусни проглашена је Сања Миљковић.
рада васпитача, огледа се у бризи за Ликовна и примењена уметност тим кувара и сервирки. Исхрана се
Сећање на кнеза
школу, за успех у школи, стварање Модерни плес одвија у климатизованој сали капа-
услова за учење, помоћ при учењу, Посете музејима и изложбама цитета 60 места. Дом такође поседује У селу Дебелица откривена је
неговању и јачању мотивације за по- Посете позоришним и биоскоп- сопствени систем видео надзора. спомен-плоча Ивану Стојковићу,
зив за који су се ученици определили. ским представама знаменитом Србину XIX века,
Васпитачи су велики ослонац у Здравствене трибине обер-кнезу Тимока и Заглав-
адаптацији ученика у Дому, ван Дома, Упис у дом ка, Карађорђевом устанику и
у личним кризама, странпутицама Богат садржај рада секција хроно- првом председнику Магистрата
и недоумицама кроз које ученици лошки бележе чланови новинарске у тадашњем Гургусовцу, данас
пролазе. секције и то остаје као траг у домским Сваке године Министарство про- Књажевцу.
Слободно време наших ученика новинама „Ово-смо-ми“ (прочитајте свете расписује конкурс за пријем Титуле
је за васпитни рад велика вредност. интернет издање). ученика у установама за смештај и
Слободно време ученици испуњавају Дом ученика располаже са 29 со- исхрану. Ученици заинтересовани за Куп Организације спортских
у Дому према својим склоностима и ба. Собе су двокреветне и трокре- пријем у домове конкуришу за место риболоваца ‘’Бели Тимок’’ од-
жељама кроз програмски понуђене ветне, а само неколико соба четво- у дому у првој расподели јула месе- ржан је у недељу, 19. јуна, на
садржаје.Испуњење слобoдног вре- рокревете.Свака соба располаже ца ( 14. -17. јули ), а за преостала писти зајечарске Попове плаже.
мена ученика се остварује кроз ак- са: радним столовима, ормарима слободна места у другој расподели По лепом времену, пецали су се
тивно и добровољно учешће ученика за одлагање гардеробе ученика као августа. скобаљ, клен и белка. Екипно,
у секцијама које пружају учесницима и полицама за школски прибор. На Кандидати за пријем у Дом највише успеха имали су рибари
могућности да проживе што боље и сваком спрату налазе се купатила подноси пријаву са потребно из Параћина, а појединачно, ти-
хумано богату разноликост слобод- са неколико туш кабина, машине за документацијом надлежном органу тулу победника понео је Владица
ног времена. прање веша, простор за сушење веш, установе. Станојевић из Књажевца.
К. Инфо

5. OgledalO С Т Р. 5
ПЕДЕСЕТИ ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ 4. ДО 10. ЈУЛА
МоСТовИ геНерацИЈа
програмом под називом ‘’Мост
генерација’’, уз учешће бивших
учесника и нових младих уметни-
ка. Највећа смотра стваралаштва у
Србији и ове године окупиће ликовне
ствараоце, стрип уметнике, уметнич-
ке фотографе, волонтере из земље
и Европе, глумце и музичаре. Један
од медијских покровитеља биће и
Радио Телевизија Србије. Програми
ће се дешавти на летњој позорни-
Фестивал културе младих Србије, ци, у дворанама Дома културе. Рок
јубиларни педесети, биће одржан концерти, модерни балет и наступ
од четвртог до десетог јула. Како фолколорних ансамбала одвијаће се
се најављује из Организационог на адаптираној сцени Гургусовачке
одбора, Фестивал ће бити отворен куле.
ФИНаЛе КвИза КЊаЖеваЧКе гИМНазИЈе
„НерУда“ одЛазИ У БУгарСКУ
Поводом 140 година постојања
Књажевачке гимназије, одржан У великој сали Дома културе, у
је квиз “Мој избор гимназија”. У финалу, одмериле су снаге екипе
реализацији квиза учествовали Андрић и Неруда.Чланови екипе
су: професорка српског Катари- Андрић били су: Ђорђе Петрикић
на Ђурић, професорка енглеског 3/3, Сава Иванковић 2/1, Валентин
језика Каролина Митић, професор Цорељ 4/1 и Давид Милаћевић
српског језика Драган Јовановић, 1/1. Чланови екипе Неруда били
професор географиије Југослав су: Милена Василијић 3/1, Срђан
Динић, професор информатике Марковић 2/3, Марко Живковић
Славиша Петровић и професор 4/3 и Милица Поповић 1/1.
историје Дарко Петровић, уз под- Победник а је одлучила
ршку осталих колега.Такмичили су последња игра. Више знања по-
се ученици Гимназије који су били казала је екипа Неруда која је
подељени у осам квалификационих награђена излетом у Бугарску.
група. Александра Жикић
Sajt Три оркестра за гучу и стварања услова за именовање новог, како то на-
На манифестацији ‘’црноречје у лаже закон.
VESTI песми и игри’’, одржаној у Бољевцу,
на предтакмичењу за Сабор трубача
Награда за рељу
у гучи, по традицији најуспешнији су реља Тодоровић, ученик другог разреда основне
били блех оркестри из Књажевца. школе ‘’вук Караџић’’ освојио је другу награду на савез-
На драгачевски сабор путоваће ном конкурсу Института за јавно здравље Србије ‘’др
најмлађи ‘’Тимочки весељаци’’, као и оркестри ‘’златне Милан Јовановић Батут’’ и Стоматолошког факултета
трубе’’ и ‘’Барка’’. Универзитета у Беогар-
Именован ду. Тема ‘’Боље спречи-
ти, него лечити’’, била
в.д директора је посвећена ‘’Недељи
„Капларове“ здравља уста и зуба’’.
школе Београд за
На седници школског књажевачке бебе
одбора основне школе У дому културе уру-
‘’димитрије Тодоровић чени су поклон пакети
Каплар’’ за вршиоца града Београда деци,
дужности директора рођеној у Књажевцу од
именована је профе- почетка ове године. Не-
сор физичке култу- опходне потрепштине
ре весна давидовић. за прве месеце живота
она ће ову функцију маме и детета примило
обављати до истека је 57 породица.
мандата садашњег ди-
ректора дејана Томића Књажевац ИНФо

6. zapIs С Т Р. 6
МаЂИоНИЧар зИрИ
Из КоЖеЉа
душан Милисављевић, алијас зири, рођен је ратне
1942. године, у селу Кожељ, у сиромашној и сеоској
породици.
- Негде у лето 1955. године отишао сам у Минићево
да учим берберски занат. Тада сам се први пут сусрео
са мађионичарем који се звао „Танагра“. Мајстор ме
је пустио на представу, а ја сам имао ту срећу да ме
мађионичар замоли да му причувам голубове – са
сетом се присећа зири и описује узбуђење које је до-
живео када му је Танагра показао како изводи трик са
голубовима.
Тада се у дечачкој машти пробудила жеља да учи
и - научи.
- Учитељ Љуба из Јаковца писао је о мени, младом
почетнику, који хоће да учи мађионичарске трикове, и
то у листу „Спорт и свет“. Јавили су ми се мађионичари
из целе Југославије, са саветима и тајнама, које су
били ради да поделе самном. Међутим, мајстор бер-
берин, код кога сам учио занат, хтео је да ме „убије“,
када је видео текст у часопису – уз смех пребире по
успоменама овај занимљиви човек.
Уметничко име „зири“, душан је добио на предлог,
сада покојног, Јеленка Живадиновића, тада студента
у Бору.
- Тако се звао неки његов другар са факултета, који је
стално збијао шале. радо сам прихватио име „зири“, не
знајући тада шта то значи и на ком je језику. Ускоро сам
имао прилику да сретнем једног бугарина, у околини
димитровграда, који ми је рекао да зири, на његовом
матерњем језику, значи „гледај“, па ми је предложио да
на већ постојеће име, додам и „бај“, дакле „зири-бај“,
што би значило „гледај-баје“ – каже зири, додајући да
је тада, уз напорно и предано вежбање, кренуо и да
забавља народ, ту и тамо.
У војсци је давао представе из хипнозе, иако то баш
и није волео. али, на наговор старешина, извео је једну
представу, у којој је надмашио сам себе. И дан данас
му није јасно како је то извео. Трик је био једноставан,
али ефектан.
зири је човек са више заната. У Француској је ра-
дио као берберин, али и као електровариоц, гасно-
вариоц, радник на преси и машинбравар. После тога
у књажевачкој фабрици намештаја, у „Тини“, где је и
дочекао пензију 2005. године.
- за све то време давао сам представе, али сам увек
радио легално и пријављено, у оквиру Сзр „Magic
Show“. Самостално или као део позоришних представа,
највише сам се дружио са децом, као највернијом и
најискренијом публиком. реквизите сам увек сам пра-
вио, а трикове сам даноноћно и упорно вежбао. Неке
сам и сам осмишљавао – напомиње зири, уз напомену
да млади данас нису заинтересовани за овај занат.
- Увек сам деци говорио да то није никаква магија,
него трик, умешност, брзина, вештина, па и физика.
захваљујући тој вештини, обишао сам пола Србије,
Пољску и некадашњу Чехословачку. Сада, као једини
мађионичар у вароши, понекад гостујем на рођенданима
и сличним слављима, из хобија и љубави – резимира
зири и додаје да му је жао да стално слуша српске по-
литичаре, који се правдају да „немају чаробни штапић
да реше нагомилане проблеме“.
- Ја га имам, па предлажем да се сви ми мађионичари
скупимо и проблеме решимо – уз шеретски осмех пред-
лаже зири-мађионичар. С.Т.

7. zapIs С Т Р. 7
оСвеШТаНа црКва Св. ЈоваНа
У ТаТраСНИцИ
група ентузијаста и богоугодних
људи, пореклом из села Татрас-
ница код Књажевца покренула је
иницијативу да се сагради црква Св.
Јована, иако данас у селу живи само
пет становника.
Наиме, у последње три године, од
средстава прикупљених од донато-
ра и свих људи добре воље, црква
у овом селу је обновљена, односно
саграђена је нова на месту где је не-
када и била стара црква. црква је од
камена, који је довежен из Корена-
тачке клисуре и 11. септембра 2010.
године окупило се доста света ради
освећења храма.
Колачар је био Славољуб Лукић,
који је и највише труда уложио да би се
идеја остварила. да поменемо и остале
чланове црквеног одбора: Мирољуб
Лукић, Миленко виденовић, Ивица
Младеновић, Иванка Младеновић,
драган Савић и радојица Стевановић. долази и да се настави традиција некадашњих сабора.
Свештенство књажевачког Храма „Св. око храма има још доста посла, бетонирање стаза, постављање
Ђорђе“, пред мештанима Татрашнице надстрешнице, као и осликавање унутрашњости. зато позивамо
и гостима, освештало је ову цркву и све оне који су у могућности и желе да помогну, да свој допри-
предало на коришћење народу. Након нос уплате на текући рачун бр. 245 – 14223 – 45 код агро-банке,
шездесет година, поново се заиграло сврха уплате „за реновирање цркве у Татрасници“. додатне
коло-оро око цркве, уз звуке трубе. информације могу се добити на телефоне: 019/ 435-788 и 426-497.
Све ово ће омогућити да народ ту С. Лукић

8. raskr[]a С Т Р. 8
ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ
КЊАЖЕВАЦ. СТУДИЈА, ОДГОВОРНО РУКОВОДИЛАЦ:
ПРОФ.ДР НЕДЕЉКО МАГДАЛИНОВИЋ
Обрадила група аутора У ,,вЛаШКоМ ПоЉУ”
ПоЛоЖаЈ
Лежиште каменог угља Влаш-
ко Поље налази се на простору
резерве УгЉа
НИСУ МаЛе…(5)
између Књажевца на југу и Бољевца
удаљеног 20 км. на северу, плани-
не Тупижнице на истоку и Крстатца
и Слемена на западу. На северу,
од Влашког Поља на око 6 км, на- синклинали, а да је западна непро-
лази се рудник Ртањ, а јужно на дуктивна. Слој је дебљине од 2-3 м,
приближно истој удаљености руд- садржај пепела око 40 % а овере-
ник Добра Срећа. Ово лежиште из не резерве А и Б категорије износе
кога се у првој половини XX века 3.000.000 т.
откопавао угаљ, лоциран је у делу У току 90-тих година прошлог ве-
тимочког ров синклиноријума источ- ка, у време економских са- нкција
не Србије, приближно на средини према нашој земљи, РТБ-Бор, због
између Књажевца и Бољевца. Ле- недостатка угља, у заједници са
жиште је добило име по истоиме- Предузећем за путеве из Зајечара
ном селу Влашко Поље. Налази се организовао је ва- ђење угља из ле-
на надморској висини између 600 и жишта Влашко Поље у изданачкој
1000 м. Једина комуникација је пут зони поред пута Књажевац-Бољевац.
Књажевац-Бољевац који пролази не- Угаљ је транспортован камионима
посредно кроз угљоносни терен и до сепарације рудника Вр- шка чука
места: Бучје, Седлица, Церје и Добро у Аврамици где је у тешкој средини
Поље. Геологија лежишта Обод овог није откопаван; између падинског Од минералних примеса у угљу се пран до садржаја пе- пела максимал-
дела сенонског рова, односно ле- пешчара и кровинских битуминозних најчешће јављају глина и угљени но 15%.
жишта каменог угља Влашко поље, шкриљаца налази се главни угљени шкриљац а у мањем обиму сидерит, Укупно је површински ископано
изграђују палеозојске и мезозојске слој, дебљине 2-3 м са повре- ме- пирит и калцит. око 10.000 т. Због великог садржаја
стене, које се местимично налазе ним исклињењима и задебљањима Хемијски састав угља испитиван пепела који се кретао до 60 % и
у самом тектонском рову. Ово на- до 20 м.Треба рећи да угљоносна је у Институту за угаљ у Београду у неповољног грануломе- тријског са-
води на закључак да палеозојско- серија Влашког поља гради две си- току 1960. год. Пробе угља узете су става са преко 20 % , класа крупноће
мезозојске творевине представљају нклинале и једну антиклиналу, и да из локалитета истражних радилишта испод 0,5 м масено искоришћење
подлогу на којој трансгресивно ле- је угаљ развијенији на истоку где је и Досаровице, Ивака и Сиринског угљене масе кретало се до мак-
же творевине сенонског, а делом и откопаван а мање развијен на западу потока и дати су средњи резултати симално 10 %. Губитак на ситним
данског ката у специфичној фацији у пределу Мечијег врха. испитивања . На основу ових резул- класама јављао се због тога што је
развића. Из овога се закључује да је за тата може се закључити да ровни окпа- вање угља вршено на ситима
Стварање угљоносних седиме- експлоатацију интересантан само угаљ због високог садржаја пепела 0,5 мм, тако да су класе крупноће
ната пратиле су повремено снажне главни слој у источној синклинали од око 40 % има мали топлотни ефе- испод 0,5 мм одлазиле у базен за
вулканске ерупције, чији је материјал који је и откопаван. кат и да се права вредност овог угља таложење и представљале губитак.
местимично интерстрати- фикован у може видети тек након прања
седименте угљоносне серије или их КваЛИТеТ УгЉа оцеНа
је потпуно заменио. ПроИзводЊа И ПерСПеКТИвНоСТИ
Петрографски састав упућује на
резерве УгЉа
УгЉоНоСНоСТ то да је угаљ хумусног по- рекла,
црне боје и црног огреба, металног Лежиште се налази на лошим
ЛеЖИШТа сјаја, оштрог и неправи- лног прело- Прва истраживања у Влашком комуникацијским везама;
ма и честим клизним површинама. У Пољу почела су 1903. год., а главни Садржај пепела у угљу је веома
У лежишту Влашко Поље, про- експлоатацији се добија као веома део производње везан је за период висок око 40 %;
стору где је годинама откопаван угаљ издробљен и трошан. после Другог светског рата од 1946. Услови експлоатације због
на потезу Ивак – Седелица – Добра Квантитативна петрографска – 1960.год. Производња је започета залегања слојева и изведених ра-
глава, угаљ се појављује у следећим анализа показује следеће односе поткопом у Иваку који је 1908. год. дова могу бити неповољни;
хоризонтима:у актеонелским пеш- микрокомпоненат имао дужину од 350 м. Производња Садржај сумпора у угљу је висок
чарима налазе се три тања слоја Петрографска анализа угља је била веома скромна и често пре- 6-7 %;
дебљине од 0,1-0,4 м, као појаве; Влашко Поље кидана и настављана и после Првог Резерве угља од 3.000.000 т.
у циренским пешчарима и глинци- светског рата. У периоду 1946. до не морају бити мале у одређеним
ма среће се само један слој мале Витринит 72,0 % 1960. год. произведено је око 40.000 условима;
дебљине до 0,3 м;у подинском пеш- Витринерит 27,5 % т ,а за сво време постојања рудника Технологија сагоревања угља
чару, који је дебљине до 50 м, налази Фузинит 0,5 % око 50.000 т.Последња истраживања у системима за топлификацију у
се не- коико прослојака угља мале у циљу оверавања резерви извршена флуидизованом слоју можда могу
дебљине. Број прослојака варира чак Овакви односи компонената су дубинским бушењем и истражним пружити основу за експлоа тацију и
до 7-8 а моћност им је од 0,1-0,2 м. На упућују на то да се ради о групи радовима у периоду од 1959. до1960. коришћење овог угља без обзира на
малом ограниченом простору јавља камених угљева који су на прелазу год. Укратко, закључак ових радова је висок садржај пепела и сумпора…
се један слој дебљине до 1м. који између коксних и посних угљева. да је угаљ развијен само у источној Наставак у следећем броју

9. raskr[]a С Т Р. 9
ТАКО ЈЕ ГОВОРИО И ПИСАО БОЖИН ЈОВАНОВИЋ (1920 - 2011.)
Без СТрУЈе НеМа (Из књиге Божина
НаПреТКа
Јовановића
,,Петогодишњи план
задружних домова у
Дом у Подвису… Тимочкој крајини”)
каснијих година, видећи да је око 15-так „КЕМНИ“ („Кемна“ је на-
без струје нема напретка, зив за индустријског произвођача) и
скупљала новац, тражила направљено седам ваљка. Свака друга
трансформаторе, распредала машина је коришћена за резервне де-
старе каблове набављене у Бо- лове. Разуме се, неки су радили дуже,
ру, градила електричну мрежу неки су се брзо кварили, оправљани
и укључивала се у енергетски или не, тек захваљујући овим маши-
систем Србије. Важно је да нама кренуло се у реконструкцију
се електрификација у већини путне мреже у целом срезу. На раду
споменутих села одвијала у ус- их је највише било 5-6. Један је под
ловима немаштине, кад није врло повољним условима уступљен
било ни довољно хлеба, ни најнужније Кладову, а два су повремено радила
Преме изјави сеоских хроничара одеће и обуће. У акцију се ишло, јер у Зајечарском срезу уз наплату. Ин-
или савременика, Раванци су , тих го- се очекивало да ће сутра бити, и спектор парних котлова из Ниша био
дина, до струје дошли тако што су мон- боље, и лакше.Људи су кренули да је одлучан у захтевима да се прописи
тирали динамо у сеоској воденици, те ураде много, хтели су да остваре све поштују ( „не сме да се деси да пар- резерве делове, и када су од жице пра-
је село могло видети шта значи имати што је записано у плановима месних ни котао експлодира“). Но , и поред вили ексере за кровне конструкције,
струју. Сличну хидроелектрану добили организација НФ-а. свих мера, дошло је до судара два и када су Трговшки Тимок покушали
су Стогозовчани. Алдинац, Дреновац, Изградња путева је била свакоднев- ваљка на радовима у Штрпцу. Њима да користе за превоз огревног дрвета.
Трновац, Ново Корито и Јелашница на акција скоро у свим селима. Пресе- су управљали отац и син, будући да су Печалбарски дух и неодољива жеља
прве електричне сијалице упалили цани су сеоски, или општински и срески били у полупијаном стању нису могли да се уради што више и што брже,
су захваљујући дизел агрегатима. путеви, поправљани постојећи. Знало да се договоре ко ће коме да се склони покретали су на велика залагања уз
Минићево и Дебелица су користили се колико за сељаке и село значе добри с пута. огромно одушевљење.
снагу хидроелектране на Дебеличком путеви, па се родила иницијатива да Вукашин Стефановић је био за- Одговарајуће мере државне поли-
млину, Минићево је имало и мали ди- се коловози до Књажевца, Минићева дужен за набавку резервне дело- тике извршаване су успешно, на време
зел-агрегат. За Минићево се везао и и Калне изваљају, и да буду од каме- ве. За такве набавле Министарство и у целини. Међу првим срезовима био
Витковац. Трговиште и Штипина још на и туцаника. Машинска радионица, снабдевања је издавало дозволе и би- је тимочки и то у обавезним откупима,
пре рата користили су струју из су- где је данас фабрика ИМТ, окупила ло је врло шкрто. Људи су се довијали у мобилизацији радне снаге, у борби
седних млинова. Влашко Поље, Зу- је групу радника на челу са Чедоми- на разне начине само да реше про- против ерозије и у пошумљавању, у
бетинац и Бучје користили су рудничку ром Николићем и одлучила да „про- блем. То су чинили и када су од рудни- спровођењу мера за заштиту шума (ко-
централу у Руднику „Влашко поље“, а изводи“ парне ваљкове. Кренуло се ка угља тражили трансформаторе „на зе, лисници, огњишта, губари, рушења
Васиљ се везао за ТЕ у руднику „До- у потрагу по Војводини за најтежим реверс“, и када су каблове избачене непрописних јазова), у уништавању
бра срећа“ – Вина. Исто је урадио и самоходним парним машинама које из борске Јаме распредали да би их дивље лозе, сабирању багремовог
Саставак. су коришћене за извлачење стабла из уградили у електричну мрежу, и када семена...
У сваком случају, ова села су шуме. За неколико година скупљено су по Војводини тражили КЕМНЕ или Наставак у следећем броју
У МИНИЋевУ оТвореН
оМЛадИНСКИ КЛУБ
Шеснаестог јуна, у Минићеву, просторије и да велику захвал-
свечано је отворен Омладински ност дугују Скупштини општине
клуб. У згради Месне заједнице, Књажевац и својој Месној заједници.
у нека дашњим подру мским - Клуб ради сваког дана од 18 до
просторијама, направљен је кутак 24 сата. Планирамо и организовање
за младе. разних курсева и обука, с обзи-
-Омладинска организација ром да смо конкурисали за многе
Минићева оформљена је крајем пројекте из области спорта, културе
прошле године и тренутно броји и заштите животне средине. Такође,
око 70 чланова. Основни циљеви учествујемо и у свим акцијама
су анимирање младих и њихова које Месна заједница организује,
организована дружења, културна и а зарад лепшег живота свих нас –
спортска. Већ функционишу фуд- напомињу ово млади људи и истичу
балска, карате, стрељачка и секција да њихови вршњаци, који се налазе
у стоном-тенису. За љубитеље но- на школовању и раду ван Минићева,
вих технологија на располагању су сада чешће долазе и узимају учешће
компјутери и бесплатан приступ у заједничким подухватима.
интернету – кажу омладинци, на- Телефон за контакт са
глашивши да су се сами организо- Омладинском организацијом је
вали у радовима око преуређења 019/ 769 – 440. С.Т.

10. selO С Т Р. 1 0
Актуелности у пољопривреди – зАштитА биљА
BOLESTI I ŠTETOČINE KUPUSA
I NJIHOVO SUZBIJANJE
У Књажевачким новинама број 29. од 6. маја, у рубрици : актуел- dr. Za bakteriozne bolesti koristimo
ности у пољопривреди – заштита биља, у чланку о заштити поврћа , preparate na bazi bakra ( Cuprablau
било је речи, укратко, и о заштити краставца. У последњем делу , због Z , 3,0 kg/ha , Bakarni oksihlorid 50
ограниченог простора, само је кратко напоменуто да је честа појава , 0,5 – 0,75 % ).
Дипл. инж. пољ. Живорад и гриња у засадима краставца и наведени су препарати којима би се Od insekata na kupusu se javlja :
Јовановић, пројект менаџер за могло третирати (VERTIMEC 018 EC, ABASTATE у конц. 0,05%). Kupusna sovica (Mamestra brassicae),
рурални развоj Агенција за развој Препарат VERTIMEC 018 EC је изазвао реакцију на сајту „Књажевац sovica gama (Autographa gamma),
општине Књажевац вести”, где се наводи да је: из нечијег искуства, препарат опасан по Brevicoryne brassicae - kupusne vaši
Kvalitet kupusa zavisi od početnog здравље радника , да има дугу каренцу и да га не треба користити , kupusni buvači (Phzllotreta spp.),
porasta i zdravstvenog stanja nakon у поврћу. Centrorrynchus pleurostigma-
rasađivanja. Odnosno, kvalitetno seme Прво: Каренца и штетност хемијских средстава се не прописују на kupusni rilaš, Pieris brassicae -
(sortno, deklarisano i iz originalnog основу искуства, већ после строго контролисане и дуготрајне процедуре veliki kupusar, Plutella maculipenis
pakovanja ) zasejano u kvalitetan , испитивања ( хемијске, биолошке, токсиколошке) неког пестицида. На - kupusni moljac , Euridema spp
dezinfikovan supstrat i pravilna nega основу искуства ми можемо само да донесемо свој суд о ефикасности -kupusne stenice , Phorbia brassicae
do rasađivanja je osnova za dobar деловања неког препарата за прописану намену, у одређеним условима. - kupusna muva koja je i jedna od
prinos. Rasad se može proizvoditi na друго: Препарати на бази активне материје: abamektin ( VERTIMEC najvažnijih štetočina kupusa.
otvorenom ili u zaštićenom prostoru, u 018 EC – Syngenta , ABASTATE – произвођач галеника Фитофармација), Larve kupusne muve u rasadu
leji , hranljivim kockama ili kontejnerima. су прописани за поврће и у заштићеном простору. Фирма Syngenta за se hrane korenčićima izniklih biljčica
Sve češće se rasad proizvodi u свој препарат (VERTIMEC 018 EC) у Немачкој и Италија има прописану a kod starijih biljaka ubušuju se u vrat
kontejnerima, jer biljke proizvedene na каренцу 3 дана за краставац и парадајз. У Србији за ABASTATE, про- korena, gde buše hodnike . Kupusna
ovaj način, kod rasađivanja , odmah писана је каренца 3 дана за парадајз. muva ima 3-4 generacije godišnje
nastavljaju svoj rast . Ako se rasad Muva odlaže jaja prve generacije u
proizvodi u leje i kasnije ne pikira Живорад Јовановић, дипл. инг. заштите биља april, druge generacije u jun, a treće
pre rasađivanja, onda je potrebno da generacije u avgustu. U rasadu se
se pre čupanja rasada za sadnju on nakon napada vide oštećenja, a na
dobro zalije , kako bi ostalo što više to poslednji put pred samo rasađivanje. se guke i izrasline koje su pune zaraženim biljkama u fazi rozete
zemlje na korenu. Sadnja se obavlja u Protiv zemljišnih štetočina pre setve tkiva. Obolele biljke počinju da venu, potamni vrat korena i otpočne da trune.
dobro pripremljenoj zemlji (usitnjenoj, i sadnje obavezna je mera primene kasnije lišće požuti, glavica je sitna Takva biljka ima list plavoljubičaste
oslobođenoj od korova, dezinfikovanoj zemljišnih insekticida ( Force 0,5 G, ili je uopšte nema. Protiv ove bolesti boje i zostaje u rastu.Kupusne sovice
i umereno vlažnoj ). 12-15 kg/ha, ili Galition G-5 , 20- najbitniji je plodored. Plamenjača ( su opasne štetočine rasađenog kupusa
Kod nege useva, uz pravilnu 25 kg/ha u redove). Pre rasađivanja Peronospora parasitica ) - Zaštita čije se gusenice ubušuju u glavice gde
agrotehniku i đubrenje, potrebno je i , zavisno od zakorovljenosti , idemo se vrši od trećeg lista do formiranih se hrane i prljaju svojim izmetom čitavu
voditi računa o bolestima i štetočinama zemljišnim herbicidima : Zanat 4-5 30 % glavica, preventivno ili u vreme glavicu. Treba ih suzbijati pre nego što
koje napadaju kupus , kao i o l/ha , Trefgal 1,5-2 l/ha, za koji je pojave prvih simptoma ( Dithane M se ubuše u glavicu. Efikasni preparati
konkurentskim biljkama ( korovima). obavezno inkorporiranje u zemlju, zbog 70 , u dozi 2,5 – 3kg / ha, Ridomil za sovice, kupusare, vaši i druge
Kao jedna od prvih opasnosti su fitolabilnosti. U toku vegetacije protiv Gold MZ 68 WG , 2,5 kg/ha, Fostinik štetočine koje se javljaju na kupusu:
bolesti poleganja ( izazivaju gljivice uskolisnih korova : Kletox , Rafal 120 80 WP , 0,25 – 0,37 %, Dakoflo , piretroidi , Afinex 20 SP ( 0,2 – 0,4
: Fusarium, Phytium i dr.), koje u dozi 0,8 – 1,2 l/ha. 2,5-3 l/ha i dr.). Još se može pojaviti kg/ha ), Chess 50 WG ( 0,4 kg/ha ) i
se javljaju kod rasada i rasađenih U toku vegetacije na kupusu , zavisno od vremenskih uslova : dr. Bitno je : uz kombinaciju fungicida
biljaka. Obavezna je mera zalivanja se mogu pojaviti sledeće bolesti Botrytis cinerea-siva plesan ili trulež i insekticida dodati i okvašivače, da
rasada nekim sredstvom na bazi : Kila kupusa ( prouzrokovač glavica, Xanthomonas campestris i bi se poboljšalo prianjanje preparata
propamokarb – hidrihlorida (Balb, Plasmodiophora brassicae ) - Na Pseudomonas macculicolum -crna na list i obavezno poštovati propisane
Proplant 722-SL, u konc. 0,15-0,2 % ) i korenu napadnutih biljaka javljaju trulež ili bakteriozna trulež glavica i karence.
СеоСКа завеТИНа У ЈеЛаШНИцИ
Дванаестог јуна, на Свету центру села. Стари колачар, После овог обреда, домаћини Јелашница, окупио је „старо и
Тројицу, мештани Јелашнице, Милан Ђорђевић, приредио је су се разишли по својим домо- младо“, земљаке у „расејању“
прославили су своју сеоску окупљање, доручак и освежење. вима, не би ли дочекали госте, а и своје комшије, и приредио им
славу, заветину. Пре подне, Око поднева, слава је пре- увече је, уз помоћ СО Књажевац, дружење за сећање – каже Ве-
по старим обичајима, ишло дата новом колачару, Небојши организована игранка. риша Крстић, председник Савета
се код крста Свете Тројице, у Јанковићу. - Савет месне заједнице села Месне заједнице. В.К.
ПеНзИоНерСКо раСПеваНо ПроЛеЋе Књажевац је 10. јуна био почела у Зајечару и настављена је и Бор), градских и општинских
домаћин манифестације ‘’Распевано у Књажевцу. Чланови КУД-а „Пен- организација (Зајечар, Бољевац,
пролеће’’, која је презентовала кул- зионер“ Зајечара и КУД-а „Сунчана Мајданпек и Књажевац), одржао је
турно-уметничка достигнућа пензи- јесен“ из Књажевца приредили су састанак на коме се расправљало
онера и инвалида рада. Одржан је програм за памћење. о положају тренутно најугроженије
и округли сто на коме се говорило Божидар Цекић, председник популације у друштву, пензионери-
о положају инвалида рада у Србији. Савеза инвалида рада Србије, са ма и инвалидима рада.
Манифестација је председницима окружних (Зајечар С.Т.

11. qudI С Т Р. 1 1
ПЕНзИОНЕР Из БОРА ПРАВИ НАЈлЕПшЕ мАКЕТЕ СВОГ зАВИчАЈА
цео КЊаЖевац
У СЛаЂаНовоЈ СоБИ
Прво је пре пет година направио И о Кориту и обичајима на Кади-
макету родног Ново Корито на Старој богазу имам филм. Остаје жлеја
планини, а ових дана завршава и ме- да сачиним и макету Мостара.
кету величине 1,40 са један метар Тамо сам био у војсци. У вре-
града Књажевца у који је први пут ме рата, гледајући страдање
крочио са шест година долазећи с града, плакао сам као дете. Ко
мајком Маријом пешке од 20 киломе- ће сад тамо да ме прими. А и
тара удаљеног родног села. Макета шећерна болест притиска-жали
је постављена у дневну собу, у углу се Слађан стално погледујући
како не би сметала гостима који до- у макету којој недостаје да се
лазе да погледају и то “чудо” – цео “удене” пруга и раскошно дрво
град, на три реке, смештен је на тако код полицијске станице.
малом простору. И доиста: све је ту,
свака улица, школа, вртић, црква, „ШИПУрИЈада” Без
болница, парк, па и дрво. Стрпљиво ПреМИЈера
правећи фигуре зграда и урбаних
простора од старих књишких корица Прошле године, у октобру, на
и бачених разгледница, стиропора четвртој по реду “Шипуријади”
и још којекаквог папира и лепкова, у Новом Кориту Слађан је
за две до три године, никлне лепа и изложио амкету свог села
занимљива макета. и – побрао аплаузе. На ову ретку
издање и исправио грешку. То чине -Мајка је умела ујутру да порани и манифестацију сјатило се више
заБоравИо БрдаШце само велики људи-говори Слађан. пешке, готво 40 километара, “својим стотина Новокорићана разасутих
Мајку Марију умрлу пре три годи- послом”, оде до Рготине у зајечарској свуда по белом свету. Данас је ово
-Давно сам се одвојио од род- не газећи десету деценију живота не општини. Увече се врћала мртва село опустело, само се дође за сла-
не куће и села. У Бору сам изучио заборавља, она је, вели, чувала кућу уморна, али сутрадан је зором до- ву и “Шипуријаду”. Куће су напуш-
месарски занат годинама предано и имање до последњег даха. Оца се лазила на копање кукурза. О њој и тене, има једна фарма Јовановића,
радећи у фирми “Центроисток”. Жал не сећа, погинуо је у почетку рата њеном животу, деценију пред смрт, дизајенер светског гласа Топлица
за родним Кадибогазом на бугарској 1941. кад је имао само пет година. направио сам документарни филм. Игњатовић покушава да донесе
граници, тамо где је Стара планина пројекте и врати живот у старопла-
најлепша, никад ме није напустила. нинско беспуће.
Кад су супруга и ћерка отишле у Аме- -Мислио сам да ће на “Шипуријаду”
рику, остао сам сам и с још већом стићи и премијер Мирко Цветковић.
носталгијом за завичајем. Зато сам Познајем његовог оца Србу, за де-
најпре направио макету Новог Ко- ду Мирка знам да је био професор
рита како би ми стално било пред крагујевачке Гиманзије кад су га
очима. Нема путељска, ни куће, 1941. фашисти стрељали са његовим
винограда, шумарка или бунара и ђацима. На мекети је и кућа деде
врела које нисам “уцртао”. Једино и унука Мирка Цветковића. Добри
ме легендарни Божин Јовановић, су то људи – каже наш саговорник
Корићанин, “опоменуо” како сам за- показујући, опет на макети, речи-
боравио један планински масив. И ја цу кроз село на којој је актуелни
сам њему “замерио”, јер је у књизи премијер долазећи лети из Београда
о Кориту изостала моја фамилија. “као студент пецао рибу”.
Није се наљутио, сачинио је следеће Б.Филиповић