Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Moravske vesti No3

1,867 views

Published on

news

Published in: News & Politics
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Moravske vesti No3

  1. 1. MESE^NE NOVINE BROJ 3 CENA 20 DINMORAVSKE VESTIDECEMBAR 2017 ISSN 2560-502X 9 772560 502003 Strana 2 MORAVSKE VESTI IZLAZE SA BLAGOSLOVOM ARHIMANDRITA METODIJA DAN FAKULTETA PEDAGO[KIH NAUKA - PRIZNAWE ZA CENTRALMEDIU SVILAJNAC GRAD PROGRESA ]UPRIJA PO^IWE SA RE[AVAWEM VODOSNABDEVAWA DESPOTOVAC - POMO] PORODICAMA, SUBVENCIJE POQOPRIVREDI I PRIVREDI PALMA ANGA@UJE TRI ADVOKATA I TU@I MORAVSKE VESTI Strana 10, 11 i 12 DR ALEKSOPULOS: TEMEQI SARADWE GR^KE I SRBIJE NIKAD JA^I Strana 6 Strana 8 i 9 Strana 3 VUK JEREMI]: NEMA SARADWE SA LDP I LSDV Strana 5
  2. 2. MORAVSKE VESTI STRANA 2 U V O D N I K Често цитирам Ђорђа Бала- шевића када неком драгом хоћу да пожелим напредак и срећу, па тако и читаоцима ових редова желим „здравље, сла- вље, срце лавље...” у 2018. години. Не треба се освртати за овом која пролази, и није била нека, треба наступајућу поз- дравити – биће жестока, и изговорити јој неиспуњиве жеље. Моја неиспуњива је аманет Иве Андрића да никада не смемо престати да исправ- љамо криве Дрине. У ориги- налу, то гласи овако: „Све су Дрине овог свијета криве; никада се оне неће моћи све ни потпуно исправити; никада не смијемо престати да их исправљамо“. Али, велики писац није пре- цизирао како да то радимо. Свако се довија на свој начин, зависно од домета памети и моћи. Ако се деси да је домет једне већи од домета друге, тим горепо памет. Али, не морате бити Дрина да бисте били криви и да би вас неко исправљао. Довољно је да сте у јавности познати као неко ко исправља криве Дрине па ће се већ наћи они који вас прогласе кривим и почну да вас исправљају све док не поста- нете ,,исправни". Или док вас не угасе, зависи шта је јефти- није. Тако су, као и многи пре, из наших живота нестали јаго- дински медији. Нестали су медији у које смо се некада поуздали да ће известити о ономе што нам се десило. Криве Дрине су се потпуно искривиле, новинара више нема, неке су ућуткали, неке ... нажалост. Али, како живот то већ намести или нека небеска сила поравна тасове, ту су нови хероји наше данашњице – РЕВИЗОРИ. Зато, господо РЕВИЗОРИ, желим вам славље,здравље,срцелавље!!! Лаку ноћ, Јагодино са свим селима... Горан Јевремовић Власник и директор: Горан Јевремовић; главни и одговорни уредник: Горан Јевремовић; Редакција: уредник деска Милош Стојковић, Петар Милетић, Дејан Михајловић и Владимир Никитовић. Адреса: Цетињска 29, Ћуприја; телефон Редакције: 064/8197929; WEB: centralmedia.rs; е-mail centralmedia15@gmail.com; Издавач: Горан Јевремовић, ПР агенција за новинарство и издаваштво Централмедиа,Јагодина;Штампа:ГПКомпанија „Штампарија Борба” а.д.,Косовска26,Београд. Лист јеуписан уРегистар јавних гласилакодАгенције запривреднерегистреподбројем НВ000860. ПРАВО НА ИСТИНУ ЈАГОДИНА – Иако се јагодински режим у више наврата опирао да јавности и медијима саопшти ко су добровољни донатори буџета, реви- зори Државне ревизорске институ- ције открили су у извештају називе фирми које су током 2016. године добровољно уплаћивале средства. Према извештају ДРИ, девет фирми је у тој години добровољно донирало 12,7 милиона динара „по основу уговора о донаторству за покриће трошкова путовања за 600 студената и чланова привредно- политичке делегације града за Беч, Аустрија”. Реч је о јагодинским фирмама „ЛУКС”, „Агро-Ђоле” ДОО, Рибаре, ГБМ „Мики” ДОО, Ракитово, „С-ТИМ Инвест”, „Јела”, „Пут”, „Неимар”, „Милађо” и лесковачкој „Бане-Комерц”. Нека од тих предузећа помињу се у извештају ревизора на расходној страни буџета – ГБМ „Мики” и „Пут”- огранак Хил хотел, а нека су ове године учествовала, опет на при- ходној страни, на аукцији за купови- ну функционерских фотеља - „Агро- Ђоле”,„ЛУКС”и „С-ТИМИнвест”. Према извештају ревизора, гра- доначелник је без закљученог уго- вора и спроведеног поступка јавне набавке одобрио аконтацију од 41.800 евра за потребе смештаја дела делегације – 275 соба у хотелу „Ананас” у Бечу и 10.832 евра за потребе смештаја дела делегације – 24 собе у хотелу „Гранд” -пет звездица у Бечу. Такође је наведена и аконтација трошкова у износу од 1.956.000 динара за авионски превоз дела делегације – 42 путника, као и 20.000 евра за трошкове исхране делегације – две вечере у „Казаблан- ка ГмбХ” у Бечу. На овај начин градоначелник је, према извештју ревизора, поступио супртоно чла- новима 31., 32. и 39. Закона о јавним набавкама и члану 56. Закона о буџетском систему; као и члану 16. Уредбе о буџетском рачуноводству и 58. Закона о буџетском систему; те члану 11. Правилника о стандар- дном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем и члану 9. Уредбе о буџетском рачу- новодству; и још десетак Закона, уредби,правилникаи прописа.ЕМВ www.centralmedia.rs ZDRAVQE, SLAVQE, SRCE LAVQE РЕВИЗОРИ ОТКРИЛИ НАЈЧУВАНИЈУ ТАЈНУ ЈАГОДИНСКОГ РЕЖИМА EVO KO SU DOBROVOQNI DONATORI BUXETA @ESTOKA REAKCIJA NA TEKST O IZVE[TAJU REVIZORA Редакција „Моравских вести” позива Драгана Марковића да употреби сав свој ауторитет како би се разрешила кривична дела према новинарима и медијима у Јагодини, јер без тога нема ни његовог пројекта „Град будућности”. Да бисмо Марковићу освежили пам- ћење и да јавност не би заборавила, поновићемо да су у Јагодини пребијани новинари и медијски радници, паљени ТВ предајници и куће уредника, гореле су трафике, а као врхунац трагичног низа – убијен је новинар са кесом хлеба у руци. Иначе, Марковићу су питања за текст о извештају ревизора била много раније прослеђена на званични имејл његовог Кабинета, али он није искористио прилику да их прокоментарише. Због евиден- тног Марковићевог инсинуирања да је „уцењиван, да се догодио покушај рекетирања, слање момака у Оп- штину и узнемиравање радника Општине”, односно због намерног стварања атмосфере несигурности и алибија за неке можда немиле и трагичне сцене, власник и уредник листа „Моравске вести”, Горан Јевремовић обратио се свим реле- вантним међународним и државним институцијама ради заштите, јер је разговор доживео као претњу и угрожавање безбедности уколико настави да се новинарски бави темом извештаја ревизора. Ово је посебно значајно ако се зна да је то била иста вербална матрица за почетак проблема кроз које пролази Тања Јанковић, новинарка „Инсај- дера”. РедакцијаМВ ЈАГОДИНА – Председник Скуп- штине Града Јагодина, Драган Марковић, после објављивања текста о извештају Државне реви- зорске институције о трошењу буџета Града Јагодина у 2016. години, позвао телефоном власни- ка и уредника „Моравских вести”, Горана Јевремовића, и у веома непријатном разговору најавио подношењетужбе. – Све што сте написали у новинама је лаж, значи, ништа није истина, поготово за незаконито трошење пара. Ја ћу у наредних 15 минута да узмем три адвоката и да вас тужим, Јевремовићу. Покушали сте да ме уцењујете и тражите паре, а ја нисам неко ко се уцењује и неко кога можете да рекетирате, а онда да лажно пишете о мени и о граду који ја водим. Отворено кажем шта ћу да радим када је неко некоректан према мени. Максимално, сву снагу ћу уложити и сва средства која ја имам, да правда изађе на видело. Ви сте се дрзнули и ваши новинари долазе у Општину и дају свакој канцеларији ове новине и то је добро што ћете да душевно пореметите раднике, па ће вас тужити свако од њих зато што то није тачно, то што сте написали у новинама. Можете да уцењујете неког другог, а не мене. Добро знате да сте тражили паре, питали сте ме: „Колико да рачунам?” Када ме неко тако пита, онда не добије ништа – рекао је Марковић у једном даху у телефонском позиву Јевремовићу, који је све изречено окарактерисао као„глупости неистину”. ЕМВ MARKOVI]U, POMOZITE U ISTRAZI KRIVI^NIH DELA PREMA NOVINARIMA
  3. 3. MORAVSKE VESTI AKTUELNO STRANA 3www.centralmedia.rs седницама рад Скупштине оценили као отворен и конструктиван, напомињеТазић. Ћуприја је прва општина у Помо- рављу и међу пет у Србији која електронски шаље одборницима материјалезаседнице СО. – Нема више гомиле папира, штампања, курира и трошкова. Сада достављамо материјале за седнице електронски. Набавили смо таблете, организовали обуку за одборнике и анализе су показале да за годину дана отплаћујемо инвестицију. Све после тога је уштеда. Следећа седница предвиђена до краја ове календарске године биће прва у том смислу, како сам и најавио у говору за Дан општине Ћуприја, 13. октобра2017,подсетиојеТазић. ЕМВ MORAVSKE VESTI STRANA 3 преко Велике Мораве и у јануару ће бити стављена на јавни увид. Нова траса пратиће стари римски мост и излазиће на улицу где се налазе стараЕлектродистрибуцијаи Музеј. – Мост би, према пројекту, требало на ћупријску страну обале да изађе узводно од ушћа Раванице. Добила би се могућност да се регионални саобраћај измести из строгог центра града. Главна улица према постоје- ћем мосту била би претворена у пешачку зону, која недостаје нашем граду,објашњаваТазић. У новом сазиву одржано је 27 седница СО Ћуприја и усвојено више стотина тачака и подтачака. Листа СНС-а са предизборним коалиционим партнером ПУПС-ом има 30 одборника, а опозиција 7, што чини 81 одсто одборника из владајућекоалиције. – Седнице Скупштине се одржа- вају на веома достојанствен начин, какав и приличи таквом дому. Рад одборника на седницама је веома конструктиван. Доста времена пред- виђеног за дискусију користе опо- зициони одборници. Они су уважени због грађана које представљају. Опозициони одборници су то препознали и у више наврата су на – Приоритет је почетак изградње Атлетског центра „Александар Петровић”. Ћуприја има богату атлетску прошлост, а са овим објектом стварамо предуслове да има и будуће шампионе. Имамо три европска шампиона и светску рекордерку, а притом сви имају истог тренера, чиме се не може похвалити ниједан град у Србији. Изградићемо споменик атлетици за све будуће нараштаје, јер је Ћуприја град атлетике. Ово је и развојна шанса града, пре свега за спортски туризам. Биће изграђен и Атлетски стадион са тартан-стазама и прате- ћим објектима, што представља комплетан спортско-инфраструк- турни објекат за највећа атлетска такмичења. Поред атлетичара, ту ће моћи да се припремају и други спортисти из целог региона. Биће изграђени и смештајни капацитети, најавиојеТазић. Пројекат Индустријског парка на 400 хектара посебно је интересан- тан због привлачења инвеститора. Позиција на Коридору 10 доводи Ћуприју у конкурентнији положај у односунаосталелокацијеуСрбији. – Влада Србије и Канцеларија за јавна улагања одобриле су три пројекта за ћупријску Општу болницу. Реч је о санацији и доградњи Интернистичког блока, санацији Центра за рехабилитацију, затим измештању Породилишта и Гинекологије због планираног пресељења Дома здравља у круг болнице, како би грађанима здравствене услуге биле што ближе и функционалније,истакаојеТазић. Израђена је планска документаци- ја за пројекат изградње новог моста ЋУПРИЈА – Председник СО Ћуприја, Бранимир Тазић, оценио је да је буџет за2018.годинуразвојнииистовременоштедљив,ускладусаРепубличким, и посебно апострофирао изградњу капиталних објеката који су базични за будућиразвојтогграда www.centralmedia.rs RAZVOJNI BUXET U 2018. GODINI Председник СО Ћуприја фест”, винари треба да одлуче о датуму. Имамо чиме да се пред- ставимо, наши винари су познати у Србији и свету. Левач ће бити део Винског пута који креће из Жупе и завршава се у Крагујевцу. Са Бици- клситичким савезом Србије догово- рили смо се да будемо на њиховој мапи, наглашавадрЂорђевић. Општина настоји да инвеститоре заинтересује за хладњачу или за реализацију прерађивачких капаци- тета. пројекте него до сада и веће површине ћебити асфалтиране. – Општина мора да има готове пројекте, то је будућност, јер једино тако можемо да конкуришемо за средства. Пројекат замене водовод- не мреже је приоритет јер смо прошлог лета свакодневно имали проблема због пуцања цеви, као и завршетак радова на систему за пречишћавање воде. Очекујемо активирање простора бившег погона Фабрике каблова, разговори о томе су у току и ако дође до тога, онда бисмо Рековац препородили до краја следеће године, најављује др Ђорђевић. Сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију”, централна је мани- фестација у том крају и следеће године одржаће се 49. пут, а пла- нирана суи новадешавања. – Нова манифестације је „Вино- – Водоводна мрежа у Рековцу је изузетно стара. У току је израда пројекта и очекујемо да реализујемо те послове 2018. године јер имамо обећања за финансирање. Поред тог, имамо још пројеката за Рековац. Реч је о Карађорђевој улици и рекон- струкцији комуналне инфраструк- туре, као и паркинга код Општине, обележавање зона код школа, сређивање тротоара у центру града, кажедрЂорђевић. Субвенције у пољопривреди одно- се се на набавку садница воћа, машина, система за наводњавање, кошница запчелареи оваца. – За ту намену издвојићемо 7 милиона динара, а око 20 милиона смо предвидели за сеоске и пољске путеве, односно за буџет за пољо- привреду биће издвојено око 30 милиона динара. Мештани села тражили су, пре свега, уређење путева, како асфалтних, тако и пољских. Годинама уназад је фаворизовано неколико села, а остала су била запостављена. Сада смо урадили велики део атарске путне мреже и народ је задовољан, истичедрЂорђевић. Пред крај године завршено је уређењеканалауселуТечић. – Непојмљиво је да је буквално свака киша значила да је Течић под водом, због нерегулисаног система канала. Урађен је велики канал кроз село, а мањи канали су прочишћени. Сада је проблем решен заувек, остало је да у пролеће одређене делове бетонирамо и поплочамо. Последња киша се није осетила. У Рековцу су изведени радови на неким улицама, али је пре свега потребно асфалтирање, наводи др Ђорђевић. Опредељено је више средстава за Од капиталних послова у 2018. години издвојио бих почетак реша- вања проблема водоснабдевања. Евидентан је био проблем из прав- ца изворишта „Света Петка” – извора код Параћина, због дотраја- ле опреме и учесталих кварова на том цевоводу који узрокују више- дневне прекиде у напајању водом грађана Ћуприје. Значајна сред- ства уложићемо у изградњу нових бунара, као и у пројектну докумен- тацијуутојобласти,рекаојеТазић РЕШАВАЊЕ ВОДОСНАБДЕВАЊА Председник СО Ћуприја Бранимир Тазић на презентацији електронске седнице Монитор за електронску седницу СО VODOSNABDEVAWE I POQOPRIVREDA У Рековцу 2018. године РЕКОВАЦ – Председник Општине Рековац, др Александар Ђорђевић, најавио је да ће наредну годину обележити субвенције у пољопривреди и замена водоводне мреже у граду. Уређење канала у Течићу
  4. 4. више неће да раде под овим условима. Штедели смо, уложили, изградили вртиће и сада смо у ситуацији да размишљамо о затва- рању два вртића. Комунална преду- зећа су у колапсу, обављају два пута већи обим посла са 40 радника мање него што је реално потребно. Због проблема са водоснабдевањем анга- жовали смо пензионере из Водовода, наводиМитић. У овом тренутку у систему локалне самоуправе у Параћину ради 139 радника мање него што Закон о максималном броју запосле- них предвиђа. Таква ситуација доводи Митића до става да Влада Србије има проблем са структуром власти у Параћину, те да намерно опструише и урушава рад ове локалнесамоуправе. ЕМВ MORAVSKE VESTI STRANA 4 групе СНС-а издвојиле су се још две одборничке групе, Самостални напредњаци и Напред за Параћин. То није реметило атмосферу и ти проблеми у СНС-у се не рефлектују на рад општинског парламента, констатујеМитић. Транспарентност, посебно у трошењу буџета, карактеристика је радаСО Параћин. – Лично сам био скепитичан да ће грађани користити те податке да би се информисали о трошењу буџета, али се у разговорима на зборовима испоставило да је број заинтересо- ваних грађана много већи од онога што сам претпостављао. Та тема грађане интересује. Потпуно смо транспарентно приказали сва плаћа- ња и то могу да прате сви грађани, истичеМитић. Буџет за 2018. годину наставља да прати пројекте из програма који је представљен грађанима у изборној кампањи. – Наш буџет је стабилан и реалан, нисмо задужени, нису задужена ни јавна предузећа и установе. Имамо економску и финансијску стабил- ност у раду локалне самоуправе. Једини проблем је мали број радника у систему локалне самоуправе и све теже успевамо да организујемо послове због којих смо основали јавна предузећа. Решење не зависи од нас и врло тешко то можемо да решимо, а проблеми су велики. Грађани морају да знају да немамо ниједног архитекту и грађевинског инжењера, а треба да издајемо грађевинске дозволе. У овом тренутку постоји опасност да два вртића престану са радом, јер нам недостаје 30 васпитачица. Те жене сада раде као волонтери за 8.000 динара, али у сваком тренутку и са пуним правом могу да кажу како – Атмосфера у Скупштини је потпуно демократска, опозиција има максималну заштиту. Различити су ставови по свим питањима, а оно што нас издваја од других локалних самоуправа јесте то да грађани могу у директном радијском преносу да прате ток седнице, као и исцрпне телевизијске извештаје на локалним медијима, у којима доминирају представници опозиције. У много- бројним разговорима са скупштин- ском мањином никада нисам добио примедбу на начин вођења седнице. Имали смо врло често случај да опозициони одборници гласају за предлоге скупштинске већине, истиче председник СО, Драган Митић. Као пример он наводи тајно гласање за избор члана Већа, када је 44 одборника гласало за предло- женог већника, а притом нису били присутни сви одборници скупштин- скевећине. – У току ове године из одборничке – Без обзира на то што смо опозициона странка, ми дајемо свој максимум у решавању актуелних проблема. Поред борбе да се сачува Српска фабрика стакла, једина такве врсте у региону, сматрам да је апсолутни приоритет да у Параћину буду отворени нови погони, нове фабрике и да у њима буду упослени Параћинци, али и људи из окру- жења. Актуелна власт се ипак показала неспособном да тако нешто и учини за општину и зато мислим да је неопходно да што пре Илићем и Миодрагом Стефано- вићем, наставити да ради у том правцу. – Један од најбитнијих проблема са којима се Параћин као општина данас сусреће јесте недостатак радних места. Та чињеница је узрокована наглим падом привреде од 2000. године до данас. Параћин је од некадашњег привредног лидера у округу дошао до ситуације да буде општина са највећим спољнотрго- винским дефицитом у Поморављу, навеојеСимић. проблем јер власт очигледно нема слуха за проблеме грађана, рекао је Симић. – Све што власт ради јесте додавање привилегија за своје функционере и брига о томе како да они још мало остану на својим позицијама. Као одборничка група, указали смо на проблем креирања фиктивних одборничких група и чињеницу да се на тај начин из буџета општине годишње троши преко три милиона динара. Поднели смо захтев да се укину дневнице шефовима одборничких група за присуствовање седницама Општин- ског већа, али је наш предлог владајућа већина одбила да уопште уврсти у дневни ред, критикује повереник СНС-а у Параћину, НебојшаСимић. ЕМВ – Локална власт већ 17 година није у стању да реализује озбиљну инвестицију у параћинској прив- реди и да тиме ублажи негативне ефекте транзиције и реши проблем великог броја радника који су остали без посла. Имали смо пред прет- ходне изборе разна обећања која, као што можемо да видимо, нису испуњена. Уместо фабрика, данас имамо власт која маше нарученим истраживањима у којима пише да живимо фантастично. То је огроман www.centralmedia.rs I OPOZICIJA GLASA ZA PREDLOGE VE]INE ПРЕДСЕДНИК СО ПАРАЋИН, ДРАГАН МИТИЋ ПАРАЋИН – У овој години одржано је 17 седница СО Параћин, са око 400 тачка и подтачака дневног реда, а карактеристично је да за одлуке гласају и представници опозиције, па се дешава да од укупно 55 одборника, предлог већине добије 44 гласа. Приоритет Напредњака у Параћину RE[AVAWE PROBLEMA STAKLARE ПАРАЋИН – Повереник СНС-а у Параћину, Небојша Симић, изјавио је за „Моравске вести” да је приоритет Параћина решавање актуелне кризе у Стаклари, те да су повереници предузели све што је у њиховој моћи да кроз контакте са ресорним министарствима изађу у сусрет реалним и конкретним захтевима радника са којима су разговарили. Ништа мање значајан није посао довођења инвеститора и отварање нових радних места, кажеповереник Симић. буде смењена, закљу- чио је Симић и додао и да је СНС показао да има капацитет да преу- зме управљање општи- ном и да ће са остала два повереника, Миланом Председник СО Параћин, Драган Митић Повереници СНС у Праћину INVESTITORI
  5. 5. Testers in Europe), који је признат у свим земљама немачког говорног подручја. Захваљујући пројекту Путокази културе, који реализује наш ПР тим, Факултет је последњих година виђен и као један од водећих промотера правих вредности у нашем кул- турном простору. Студенти ФПНЈ такође представљају свој рад на културно-уметничком пољу. Хор Факултета је учествовао на 14. Фес- тивалу православне музике Дос- тојно јест у Поморју у Бугарској, где је освојио награду за експресивну, озбиљну и убедљиву интерпрета- цију духовне православне музике, а диригент је добио признање за зналачко руковођење, искрено и узвишено поштовање песама Хри- стове вере. На позив Српског педагошког и методолошког центра и Српске заједнице у Мађарској, студенти Факултета су овог пролећа одржали целовечерњи културно- уметнички програм за становнике Ловре. Целовечерњим наступом су отворили и Летњу сцену Универ- зитетке галерије у Крагујевцу, а за огромну подршку и поверење које указује нашој институцији, захвали- ли су се граду концертом на отворе- ној сцени јагодинског излетишта Поток. Недавно је ФПНЈ добио вредно друштвено признање, Плакету „Капетан Миша Анастасијевић“, за високе домете у високом образо- вању. ЕМВ MORAVSKE VESTI STRANA 5 енглескомјезику. И наши професори су реализовали 12 наставничких мобилности и одржали предавања по позиву на универзитетима у Немачкој, Мађар- ској, Португалији, Шпанији и на Кипру. Професор Александар Игња- товић је само у овој школској години радио као гостујући професор на универзитетима у Шпанији, Порту- галији, Великој Британији, Чешкој, Словачкој и Кини. На 12. конферен- цији Европског удружења наставни- ка физичког васпитања (ФИЕП) у Луксебургу септембра ове године свечано му је уручена награда THULIN AWARD за најбољег младогистраживачауовојобласти. Сарадња ФПНЈ са Америчком амбасадом траје од 2012. године и фокусирана је на подршку програму сталног стручног усавршавања нас- тавника и професора енглеског језика у оквиру пројекта Тематска настава енглеског језика на млађем узрасту, чији су аутори проф. др Џоан Шин и др Вера Савић са нашег факултета, а проширила се и на сарадњу са универзитетима Мери- ленд у Балтимору и „Џорџ Мејсон” у Вашингтону. Факултет је у току протекле године успоставио сарадњу и са Аустриј- ским институтом за сертификацију немачког језика по чијем програму студенти бесплатно могу да се припреме за полагање овог испита и добију сертификат у систему квали- тета АЛТЕ (Association of Language Факултет педагошких наука у Јагодини активно учествује у про- цесу професионализације стручња- ка у образовању па је у последњих неколико година, у сарадњи са водећим универзитетима у овој области на подручју Европе, креирао мастер програме Образовне политике, Лидерство у образовању и Образовање професора предметне наставе, за које влада значајно интересовање. Новина коју смо у овој школској години припремили студентима основних и мастер студија на смеру Учитељ јесте изборно предметно подручје из Информатике и они ће бити у прилици да стекну компетен- ције за извођење наставе информа- тике у основној школи. Тиме се Факултет укључио у групу од 17 факултета у нашој држави који су показали потенцијал да одговоре на позив и критеријуме Министарства заунапређењеИТсекторауСрбији. Ове године смо на новоакредито- вани студијски програм докторских студија Доктор наука – методика наставе успешно уписали две гене- рације студената. Поред већ акреди- тованих изборних подручја из обла- сти методике наставе српског језика и књижевности и физичког васпита- ња, Факултет за наредну школску годину припрема акредитацију из- борних подручја из области методи- ке енглеског језика, познавања природеи друштваи информатике. У оквиру богате интернационална сарадње у току ове године 11 наших студената је, захваљујући средстви- ма са Еразмус плус програма, зав- ршило један семестар на универ- зитетима у Марбургу (Немачка), Баји (Мађарска) и Универзитету Виана де Кастело у Португалији. Неколико студената је обавило своју стручну праксу у Сегедину, двоје су на позив школе „Никола Тесла” из Будимпеште радили као инструк- www.centralmedia.rs DAN FAKULTETA PEDAGO[KIH NAUKA ЈАГОДИНА-Дан Факултета педагошких наука обележен је свечаном академијом 13. децембра. Поводом 24. годишњице рада и постојања, Почасна диплома народног учитеља, за посебан допринос развоју образовања и афирмацију Факултета, додељенаје академику, проф. др Владети Јеротићу, а Почасна диплома magister humanitas, за педагошко деловање и посебан допринос развоју културе младих – пијанисти Василу Хаџиманову. Уручене су захвалнице професорима који су однедавно у пензији и појединцима заслужним за допринос развоју Факултета, а дипломе, књиге и новчане награде студентима са највишом просечном оценом на основним и мастер академским студијама. Централмедији уручена захвалница за усмепшну сарадњу и допринос уразвојуфакултет тори и васпитачи у дечјем кампу на Балатону, а чак 30 мастер студената, у оквиру управо завршеног Еразмус пројекта Лидерство у обра- зовању, боравило је на факултетима у Сегедину (Мађарска) и Јуваскула (Финска). Можемо да се похвалимо и тиме што у овом семестру на нашем факултету три студента са универзитета из Шпаније и Грчке наставу прате на Деканка проф. др Виолета Јовановић и Васил Хаџиманов
  6. 6. MORAVSKE VESTI STRANA 6 међутим, наставља по своме и каже да је мени циљ да будем председник у Свилајнцу. Један угоститељ ми је отказао локал за промоцију сум- њајући да сам му „навукао” инспек- цију. Родитељи су бранили деци да учествују у мојој кампањи. Тада ми није било свеједно. Друга половина која је капирала фору била је са мном све време, због њих сам све одрадио до краја. Предао сам гласове Белом Прелетачевићу и укључио се у његовукампању. МВ: Како су колеге политичари из Свилајнца реаговале на твој успех и успехБелог? Фила: Политика је озбиљна и опасна ствар у Србији. Мене су уплашили прави гласачи у Србији који су ми прилазили. Остале стран- ке у Свилајнцу су ме на почетку сматрале неозбиљним, али када смо Фила: Тренутак када је постало озбиљно јесте дан када су људи почели на улици да ме заустављају и да ме питају озбиљне ствари. Причали су како ће да гласају за мене, тражили да им решим про- блеме, помињали су децу, тражили новац за лекове... То ми се десило у Свилајнцу, али и у другим градо- вима Поморавља. Они су желели да руше локалну власт, да се учлане у моју странку, да се свете функционе- рима. То је била половина људи који су ме сусретали, то су били прави гласачи. Покушавао сам да објасним да је све пародија и да се ругамо систему. Нису ме слушали. То ме је „отрезнило”. МВ: Ствар је постала озбиљна, али ти и даље ниси веровао да си постао лидер сиротиње, и могућа претња политичарима. Фила: Прилази ми жена на улици и каже: „Све смо се надали од тебе, али да забијеш нож у леђа председ- нику општине у Свилајнцу...” Поку- шао сам да објасни да се кандидујем за председника Србије. Она, избројали гласове, Бели је био други и у једном тренутку појавио сам се у Општини. Приметио сам да ме гледају другим очима, озбиљније схватају, некако су ми се приближи- ли, као „'де си, Фила”, и све ту уз мене, као нека колегијалност. Питали су се да ли ћу наставити да се бавимполитиком. МВ: Поменуо си две групе „гласача”.Штајесатрећом? Фила: Трећа група гласача, „пре- летачевићи”, они који су измењали све партије, били су и најдосаднији. Они су имали озбиљан план да ме увуку у политику. Они све знају, а ја немам искуства. Већ су се изабрали на функције у мојој партији. Себе сам видео као шаљивџију. Ја сам емотиван човек и мене су плашила питања сиротиње и радника. Егзис- тенцијална питања су ме прогањала, тражили су решења за децу и болесне, храну. Не бих могао да их лажем. Да би био политичар у Србији, мораш да будеш човек без осећајаили даискључишосећаје. МВ: Да ли ћеш и даље тако грубо дасешалиш? Фила: На почетку је било смешно, а после озбиљно-тужно. Људи који нису укапирали су прави гласачи. Са тим људима се може лако манипули- сати. Постоје начини манипулације. То сам укапирао, али нисам такав човек. Не бих могао да спавам, прогањала би ме та питања, јер из таквог социјалног миљеа потичем. У будућности то ће да ми користи за мој посао и да знам са ким имам посла. Слика ми је чиста. Видео сам како се долази на власт и како функционише систем. Можда једног дана, уколико се будем толико покварио и осећања ми отупе, ако постанем лош човек, тада ћу моћи да будемполитичар. МВ: Српски политички систем обичне, нормалне људе не препозна- је. Фила: Разоткрио сам и расформи- рао српски политички систем, разложио и видео да није за мене као уметника. Грађанима сам показао да морају да се боре за живот и да нико неће да им обезбеди бољи живот. Плаши ме чињеница да они који то треба да схвате, мислим да још нису схватили. Хтео сам да им отворим очи и нисам успео. Мени су се отвориле очи. Направили смо још гору ствар. Србија је осуђена на пропаст ако се чека Месија. Сваки појединац треба да бори за свој животи својеместо. ЕМВ www.centralmedia.rs ГОДИНУ ДАНА ПОСЛЕ ПОКУШАЈА КАНДИДАТУРЕ ЗА ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ FILA: POLITIKA NIKAD VI[E СВИЛАЈНАЦ – Срђан Филиповић Фила, контро- верзни уметник из Свилајнца, после успешног излета у политику вратио се свом послу – уређује ентеријере угоститељских објеката. Затичемо га у управо завршеној пицерији, испија еспресо. Годину дана после покушаја да се кандидује за председника Србије, али и великог успеха на изборима, јер је његов кандиндат Бели Прелетачевић у Свилајнцу и Поморављу био други по броју гласова. Можда ћу једног дана, уколико се будем толико покварио и осећања ми отупе, ако постанем лош човек, моћи да будем политичар, каже Фила.
  7. 7. MORAVSKE VESTI STRANA 7 – Желим да изађем из локалних оквира и моја улога је јачање односа између Грчке и Србије. Садашња власт је највише урадила на прибли- жавању двају народа, институција, први пут се посећују председници, премијери и владе. Последњих година је српска политика према Грчкој квалитетнија. Није само реч о обиму сарадње, већ је Србија пову- кла признање назива Република Македонија и сада је признаје као Бившу југословенску Републику Македонију. Као Грк који живи у Србији, препознао сам да је ова власт све учинила да приближи два народа. Зато сам ја у водама и редовима Српске напредне странке, објаснио је он и додао да живи на релацији Параћин-Ћуприја-Бео- град, јер ради као директор Високе медицинске школе струковних студија у Ћуприји, али је и активан у грчким националним организација- маи компанијамауСрбији. Др Алексопулос се издваја по томе што се са функције директора једне од најбољих високообразовних установа у Србији учланио у неку од партија, а тај пут углавном иде у супротном смеру, односно партија- ма се прилази због интереса и жеље зафункцијом. – Радом и резултатима дошао сам до функције директора, односно Савет школе ме је бирао у два наврата. С друге стране, препознао сам здраву причу у СНС-у, која једина гарантује стабилизацију у региону. Као члан Грчке заједнице у Србији, руководио сам припремом за сусрете двеју влада. Србија је наш у свим међународним форумима подршку Србији. То нико не може да објасни, и не треба, реч је о дубоким коренима,наводидрАлексопулос. Грци у Србији воде компаније у разним гранама, али реткост је да Грк буде на челу неке државне установе. Др Алексопулос се школовао у Србији и ту започео професионалну каријеру пре 17 година. – За доброг радника и човека са добрим намерама сви врхови су достижни и питање је времена када ће добри резултати да дају успех. Имамо успешних Срба у Шведској, Норвешкој, Аустрији, зашто овде не би Грк био успешан, а то је плус за Србију. Рад ове власти је довео до подршке народа, значи да она ради пошто сам у просвети, очекујем да будем у Одбору за образовање СНС- а, који је уложио велики напор за уређивање тог дела нашег друштва, истичедрАлексопулос. Део његове професионалне кари- јере јесте и ангажовање Eko Hellenic petroleum i Hellenic Sugar. Ту је дао допринос кроз друштвену одговор- ност и развој социјалне одговорно- сти. Те компаније показале су хума- но лице, што је неопходно за успеш- но пословање. Биле су светионик другим страним компанијама које послују у Србији. За изузетне резул- тате у раду Високој медицинској школи из Ћуприје недавно је доде- љено произнање Капетан Миша Анастасијевић. ЕМВ www.centralmedia.rs TEMEQI SARADWE GR^KE I SRBIJE NIKAD JA^I ГРЧКИ СРБИН – ДР СЦИ. МЕД. ХРИСТОС АЛЕКСОПУЛОС ПАРАЋИН – Срби кажу: „Одакле ти је жена, одатле си и ти”, а пошто је моја супруга из Параћина, онда је то одговор на питање откуда ја у Параћину, каже на почетку разговора за „Моравске вести” др сци. мед. Христос Алексопулос. избор и ми смо изабрали да живимо и радимо у Србији. Не разликујемо Србију или Грчку, све је то за нас једно. У неком ширем смислу, реч је о државама које раздваја танка линија, односно то су веома блиски народи. Тренутне власти тесно сарађују на свим нивоима. Грчка подржава Србију у свему што је добро и свему што Србија одлучи. Грчка је поуздан пријатељ. Ту је да помогне саветима, упозори и подели информације везане за ЕУ. Несеби- чна спољна политика Грчке показује добро. То је индикатор и манифес- тује се кроз функције, било да си председник државе или директор, објашњавадрАлексопулос. Последњих година постављени су јаки темељи за будућност, што је гаранција стабилизације Балкана. Србијаи Грчкасугаранцијамира. – Србија никад не треба да сумња да ће Грчка да уради нешто против њених интереса. Појачавање сарад- ње двеју држава је мој циљ, а ова власт има јасан циљ да треба да радимо на томе. Део сам тима и – У СНС-у сам због тога што сматрам да је ова власт на делу поставила темељ за следећу епоху. Ја сам мали камен у том темељу за наредни век. До сада нисмо имали темеље. Велика ми је част и задовољство, због тога сам део тима. Нисам у странци да бих добио неку функцију. У Солуну сам радио на формирању Савеза Грка и Срба. Плод тога је сусрет Ципраса и Вучића, закључио је др Алексопулос. НЕТРАЖИМФУНКЦИЈЕ Др Алексопулос спона између Србије и Грчке
  8. 8. MORAVSKE VESTI STRANA 8www.centralmedia.rs лајнцу се већ деценијама примењује концепт дуалног образовања. Пра- тећи стратегију Министарства прос- вете, науке и технолошког развоја, Средња школа „Свилајнац” увела је нове профиле са елементима дуал- ног образовања – индустријског механичара и бравара заваривача. Уз подршку локалне самоуправе Средња школа је уговорила сарадњу са успешним домаћим и страним компанијама у којима ученици обав- љају стручну праксу уз могућност стипендирања и запослења након завршеногшколовања. БИТНЕСУОСНОВЕ Не чекајући да држава реши проблеме лошег привредног амби- јента и незапослености, Општина Свилајнац је, обезбеђивањем инфра- структурних услова и администра- тивних олакшица, привукла бројне инвеститоре. Успелим приватизаци- јама све фабрике на територији Општине Свилајнац нашле су свог власника. Последња у низу је фабрика бившег ПОР-а, која је сада издата Привредном друштву Alfa Tehnic d.o.o и до маја наредне године упослиће 100 нових радника, а у наредне три године отвориће још 200раднихместа. Суфицитом у спољнотрговинској размени, Свилајнац већ неколико година уназад заслужује статус привредног лидера у Поморавском региону. Најзначајнији свилајначки извозник је Панасоник, али позитив- ном пословању доприноси и велики бројдомаћихкомпанија. – Највећи број запослених у овим фабрикама чини локално становни- штво, али је општина Свилајнац атрактивна и за становнике Лапова, Велике Плане и других околних општина. Ово само потврђује да је наша концепција од пре десет годи- на, када смо започели овај посао, билаисправна, додајеМилановић. ДУАЛНООБРАЗОВАЊЕ Захваљујући стручној пракси која се одвија на економији Пољоприв- редно-ветеринарске школе, у Сви- ЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ НА ЕВРОПСКОМНИВОУ У Свилајнцу је завршена једна од капиталних инвестиција у овој години – детаљна реконструкција Дома здравља. Од отварања овог објекта 1972. године, ово је прва обнова свих здравствених служби. Шестомесечни радови у Дому здравља обухватили су реконструк- цију главног објекта са медицином рада и службом хитне помоћи, зграду са рендгеном, зграду са лабораторијом, техничку службу, зграду физијатрије и радионицу. Такође, замењени су системи водонапајања, канализације и електричне инсталације. Вредност радова износи 200 милиона динара. Пројекат је финансирала Канцела- рија за управљање јавним улагањи- ма, уз суфинансирање Општине Свилајнац и Министарства рудар- стваи енергетике. – Претходно су реконструисане амбуланте у Бобову, Кушиљеву и Седлару, тако да су сада сви здравствени објекти на територији Општине Свилајнац реновирани по европским стандардима. Јако сам поносан на људе који су радили на овом објекту и који су показали да ми као мала општина и те како имамо капацитета за овако велике пројекте. Свилајнац може сада да се похвали једним од најбољих домова здравља у Србији, изјавио је председник Општине Свилајнац, ПредрагМилановић. УЛАГАЊА У ПОЉОПРИВ- РЕДУ – ПРОЈЕКАТ НАВОДЊА- ВАЊА 3.000ХЕКТАРА Општина Свилајнац већ годинама брине о пољопривредницима на својој територији кроз различите програме и подстицаје. Општинска управа пољопривредницима бес- платно пружа услуге консалтинга и помоћ при аплицирању за државне субвенције. Такође, пољопривред- ници са територије Општине Свилајнац имају могућност да аплицирају за бесплатну анализу земљишта и бесплатне саднице за пошумљавање које се обезбеђују у сарадњи са Министарством пољо- привреде, шумарства и водопри- вреде. Схватајући значај унапређе- ња процеса пољопривредне про- изводње, локална самоуправа редо- вно организује бесплатна студијска путовања у земљи и иностранству. Поред бесплатног осемењавања уматичених грла, финансирање камате на краткорочне и дугорочне кредите за активна привредна газ- динства представља најзначајнију општинску помоћ пољопривредни- цима. План за наредни период јесте да се уз пројекат регулације реке Ресаве спроведе и пројекат наводњавања пољопривредног земљишта повр- шине 3.000 хектара. У првој фази У последњих десет година Свилајнац континуирано ради на унапређењу свих сегмената услова живота у овој општини како би они били што приближнији стандардима у европским градовима. „Наши узори су у Словенији, Аустрији и другим развијеним земљама, а с обзиром на то да страни држављани који посете нашу општину често пореде Свилајнац са градовима Европе, мислим да успевамо у својој намери“, рекао је за „Моравске вести” председник општине Свилајнац, Предраг Милановић. GRAD KONTINUIRANOG PROGRESA S V I L A J N A C – У оквиру јединствене акције општине Свилајнац „Претвори знање у путовање” већ седам година најбољи ученици средњих школа из Свилајнца иду на наградно путовање по најлепшим европскимдестинацијама. Општина Свилајнац непрекидно улаже у школску инфраструктуру и пружа подршку свим образов- ним институцијама. Улагањем преко 100 милиона динара сре- ђене су школе „Вожд Карађорђе” у селу Кушиљево, урађена је доку- ментација за реконструкцију шко- ле „Стеван Синђелић” у селу Вој- ска и „Бранко Радичевић” у Седла- ру. Сређени су и школски објекти у селу Купиновац и Роанда, док ће школу у селу Радошин Општина средити осопственомтрошку. – Општина Свилајнац сваке године одваја новац у буџету за спровођење стручне праксе у трајању од годину дана. Тако млади људи који заврше факул- тете имају прилику да се стручно оспособљавају за самосталан рад уструци. Такође, урађена је потпуна реконструкција и адаптација два објекта Средње школе „Свилај- нац”, док се 2018. године очекује и расписивање тендера за изградњу потпуно нове фискултурне сале. Пољопривредно-ветеринарска школа у наредној години очекује отварање Дома за ученике који ће обезбедити нових 180места. Predsednik op{tine Svilajnac Predrag Milanovi} Panasonik najve}i izvoznik u Pomoravqu
  9. 9. MORAVSKE VESTI STRANA 9 тиме завршимо посао са водоснаб- девањем,кажеМилановић. У граду и сеоским срединама комплетно је реконструисано шест мостова и саграђено пет нових. Асфалтирају се пешачке стазе, изграђена су два нова кружна тока, кључна за проток саобраћаја. Тренутно се ради на асфалтирању четири велика паркиралишта у граду како би се спречило непро- писно паркирање и обезбедило несметано функционисање саобра- ћаја. У току ове године радило се на реконструисању градских базена који су били оштећени приликом поплаве те су пропуштали значајне количине воде. У корак са временом и потребама, иду и нови пројекти, па су тако у буџету за наредну годину издвојена средства за суфинансирање израде фасада на стамбеним објектима у Свилајнцу да би се повећала енергетскаефикасност. СВАКИ СВИЛАЈНЧАНИН ЈЕ ВАЖАН – О социјално угроженим грађа- нима, кроз различите програме, бригу воде Центар за социјални рад и Црвени крст „Свилајнац”. С обзиром на то да су ово установе пројекта обухваћена је површина од 1.000 хектра пољопривредног земљишта за коју је комплетирана документација за конкурс код ЈВП „Србијаводе”, док је преосталих 2.000 хектара обухваћено другом фазом, за коју се тренутно ради студија изводљивости, а затим и припремапројектнедокументације. УЛАГАЊЕ У ИНФРАСТРУК- ТУРУ – НАЈВАЖНИЈИ ПОСАО РЕГУЛАЦИЈА РЕСАВЕ На бројним градилиштима у свилајначкој општини одвијају се и други инфраструктурни радови. Најважнији пројекат је регулација корита реке Ресаве и прва фаза пројекта је већ завршена. Европска унија је Општини Свилајнац одобрила 2,7 милиона евра за регулацију реке Ресаве, и то ће бити главни посао у општини наредне године. Средства су обезбеђена из претприступних фондова (ИПА) а инвестиција се спроводи преко Агенције за развој Аустрије (АДА). Речјеооко5,1километаратокареке. – За наше суграђане је битно да завршимо започето у области водоснабдевања. Очекујемо да се до 2020. године ураде водоводи и водоводне мреже у свим селима на подручју Општине Свилајнац и да ограничених могућности, сматрамо да је време да оснивањем специ- јализоване установе за помоћ ста- рима, деци и особама са инвалиди- тетом проширимо обухват стано- вништва, и унапредимо квалитет услуга које добијају грађани, рекао јеМилановић. Поред Установе за бригу о ста- рима, деци и особама са инвалиди- тетом, Општина Свилајнац од следеће године оснива Кориснички центар, који се неће фокусирати само на најрањивије групе станов- ништва. Наиме, овај центар биће окренут свим категоријама станов- ништва кроз различите бесплатне програме, попусте и остале погод- ности. – Још два велика пројекта су у плану за следећу годину. Први пројекат подразумева изградњу зграде за избегла лица са територије бивше Југославије. Пројектна документација је завршена, све потребне дозволе смо припремили и очекујемо да следеће године поде- лимо петнаест станова за избеглице. Овај пројекат изводи се у сарадњи за Развојном банком Савета Европе. Други пројекат се тиче израдње www.centralmedia.rs стамбене зграде за Роме који сада живе у јако лошим условима. Партнер на пројекту нам је немачка организација Хелп, док пројекат финансира Европска унија, истиче Милановић. – Сваке године Општина Свилај- нац награђује најбоље студенте са своје територије. Сви студенти који имају просечну оцену вишу од 9,00, а који поднесу захтев, добијају од Општине једнократну студентску помоћ у износу од 50.000динара. – Оно што је остало као следећи корак јесте реконструкција град- ске Основне школе „Ј. Ј. Змај” и основне школе у Црквенцу, која је прошле године страдала у пожару. Ове пројекте подржава Канцела- рија за управљање јавним улага- њима. Овим ће општина Свилај- нац завршити и заокружити најбитнији задатак на којем је вредно радила протеклих година, а то је да су реконструисани и сређени сви школски објекти на територији општине, рекао је Милановић. Prirodwa~ki centar Srbije posetilo 200.000 dece i gra|ana Dom zdravqa ,,Svilajnac" po evropskim standardima Свилајнац настоји да покаже како велика и значајна културна дешавања не морају да буду привилегија само великих градова. Поред инфраструктурних радова који су подразумевали реконструкцију Ресавске библиотеке и Центра за културу, велика пажња се посвећује културним садржајима. Центар за културу Свилајнац доводи најпознатија имена српске позоришне сцене. Центар је 2015. године био копродуцент позоришне представе „Јулије Цезар” у режији Кокана Младеновића. Представа је изазвала огромно интересовање јавности и публике и освојила бројне награде на престижним фестивалима, па свилајначки Центар за културу планира да и у 2018. години самостално продуциракомад„Злостављање”,по мотивимаприповеткеИвеАндрића. – Настојимо да поставимо нов модел у развоју културе. Када би свака општина сваке друге године учествовала и помогла продукцију по једне представе, имали бисмо бар 70 нових представа годишње. Сматрамо да осим тога што би повећање квантитета несумњиво утицало и на повећање квалитета позоришног репертоара, овакав модел би помогао да млади глумци нађу своје место на сцени, рекао је на ову тему Милановић. Једна од најзначајнијих институција у Свилајнцу је Природњачки центар Србије, који афирмише концепт по коме наука може да представља значајну грану привреде. Центар је, као значајну научно-образовну институцију, посетило преко 100.000 домаћих и страних туриста. Природњачки центар доноси европске моделе пословања па се тако сада у Центру одржавају часови редовне наставе за децу са територије општине Свилајнац, са тежњом да такав начин рада примене и друге школе у Србији како би ученици могли уз практичне примере да савладајушколскоградиво. DECENTRALIZACIJA NAUKE I KULTURE
  10. 10. MORAVSKE VESTI STRANA 10www.centralmedia.rs савете заинтересованим пољопри- вредницима омогућити формирање задругаи добијањедржавнепомоћи. – Први пут у историји општина ће помоћи новооснованим предузе- ћима са по 200.000 динара за пла- ћање камата на кредите за набавку опреме. Предвидели смо средства за једнократну помоћ родитељима за куповину књига када деца крену у школу. Општина ће омогућити бесплатан превоз социјално угроже- ним пензионерима. Породице са више деце могу да рачунају на помоћ општине од 10.000 и 15.000 динара месечно за треће и четврто дете, до поласкаушколу,истакаојеНиколић. Велики број становника Деспо- товца је на привременом раду у иностранству и то је прилика да се они заинтересују за инвестирање и да пренесу знања и искуства са Запада. – Имамо велики број људи из иностранства који могу да покрену ДЕСПОТОВАЦ – Буџет Деспо- товца за 2018. годину карактеришу субвенције у пољопривреди и новооснованим предузећима, најве- ћим у Поморавском округу, као и помоћ породицама и социјално угроженимпензионерима. – У 2017. години директне субвен- ције у пољопривредним газдин- ствима износиле су 19 милиона динара. У 2018. директна давања пољопривредницима износиће преко 20 милиона динара, док је још 23 милиона намењено за комасацију и остале послове у пољопривреди. Реч је о субвенционисању камата на кредите које пољопривредници узимају од банака, тако да ће за куповину пољопривредних машина субвенције износити до 200.000 динара,рекаојеНиколић. Следећи корак је формирање задруга у Деспотовцу. У најави је оснивање задруге воћара и мали- нара. Општина ће кроз стручне бизнис у Деспотовцу. Треба да им створимо амбијент и дамо повода да они пронађу интерес. Локална политика у наредном периоду биће окренута ка домаћим предузетни- цима. Подстицаји ће се искључиво односити на локалну привреду, најављујеНиколић. Деспотовачка општина је заинте- ресована за изградњу угоститељског објекта код Ресавске пећине, али услов је да то буде локални инвес- титор који ће упослити раднике из тог краја. – Први пут су ове године два домаћинства добила субвенцију за развој туризма и категоризацију својих објеката, а за следећу годину биће довољно средстава за све који се пријаве. Помоћ износи 200.000 динара, а заузврат – објекат би био у туристичкој понуди током целе године. Има на хиљаде празних објеката који би могли да добију туристичку функцију, што је нарочито интересантно власницима више стамбених објеката, каже Николић. За зашититу животне средине биће издвојено 45 милиона динара. Буџет Деспотовца за 2018. годину износи око600милиона динара. ЕМВ – Ова награда била је круна наших овогодишњих напора у туризму. Учествовали смо на многобројним сајмовима и догађањима, представљали смо туристичке потенцијале Горње Ресаве и за нама је једна од најуспешнијих година. Сви досадашњи рекорди у туризму су превазиђени. Нема сумње да ћемо и наредних година бити прави туристички хит у Србији. На томе треба радити и обогаћивати туристичку понуду, односно укључивати што већи број заинтересованих за туризам, али и за продају пољопривредних и осталих аутентичних производа нашег краја, казала је директорка Туристичко- спортскеорганизације,Ана Богдановић. Током три сајамска дана стручни жири, састављен од представника републичких институција и локалних туристичких организација, оценио је и прогласио најуспешнијеизлагаче. ЕМВ SUBVENCIJE POQOPRIVREDNICIMA I PRIVREDNICIMA, POMO] PORODICAMA ДЕСПОТОВАЦ – Буџет Деспотовца за 2018. годину карактеришу највеће субвенције у Поморавском округу за пољопривреду и новооснована предузећа, као и помоћ породицама и социјално угроженим пензионерима. БУЏЕТ ДЕСПОТОВЦА ЗА 2018. ГОДИНУ НОВА ЗГРАДА ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ – Обележили смо четврт века манифестације Дани српског духовног преображења, а да ни после 20 година немамо завршен Центар за културу. Први смо почели да решавамо тај проблем и завршили пројекат, а у 2018. години почињемо радове. Део средстава од 50 милиона динара биће усмерен на почетак рекон- струкције те установе. Очекујем да до 2020. године добијемо потпуно нову зграду Центра за културу,најавиојеНиколић. NAGRADA DESPOTOV^ANIMA САЈАМ ТУРИЗМА У КРАГУЈЕВЦУ КРАГУЈЕВАЦ – Туристичко-спортска организација Деспотовац освојила је прву награду на Међународном сајму туризма и сеоског туризма у Крагујевцу у категорији за најуређенији излагачки простор. Сајам је по девети пут организован у хали Шумадија сајма. Туристичко-спортска организација Деспотовац и ЈП „Ресавска пећина” представили су обједињену понуду општине Деспотовац. PROJEKAT PODR@ALA OP[TINA DESPOTOVAC - STAVOVI IZNETI U PODR@ANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NU@NO NE IZRA@AVAJU SVAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA Никола Николић, председник општине Деспотовац
  11. 11. MORAVSKE VESTI STRANA 11 ничке школе нису реконструисани од изградње, а то је више од пола века. Реконструисани објекти украсиће Деспотовац. У склопу школе планирамо ресторан, где ће ученици угоститељских смерова кроз дуално образовање овладати искуством и моћи да раде у најбољим ресторанима у Србији и Европи, најављуједрМарјановић. Завршава се пројекат реконструк- ције главне улице, тако да ће послови – Нема дилеме да ће 2018. година бити година инвестиција. Реч је о реконструкцији Дома здравља, у вредности од преко 100 милиона динара, а до краја децембра завр- шавамо и пројекат реконструкције Техничке школе. Из Канцеларије за јавна улагања обећали су нам да ће ти пројекти бити реализовани. Пројекат котларнице на био-масу, која ће се налазити у оквиру Техничке школе, међу четири је у Србији. Са том инвестицијом решићемо проблем грејања у спортској хали, тако да ћемо направити градски систем од средње до основне школе, спортске хале и дечјег вртића. То ће обрадовати најмлађе суграђане и спортисте, јер је хала имала проблем са грејањем, истакаоједрМарјановић. Највеће инвестиције у Деспотовцу реализоваће Влада Србије, односно Канцеларијезајавнаулагања. – Објекти Дома здравља и Тех- www.centralmedia.rs гасификације бити искоришћени да се обави замена водоводне и канали- зационе мреже. Биће реконструи- сана Улица Вулете Поповића и улаз у Деспотовац из правца Ћуприје. Туризам у Деспотовцу у протекле три године препознаје се по Међу- народномвитешкомфестивалу. – Грађани Деспотовца затражили су да јавно кажем да Витешки фестивал или „Just out” остаје подно зидина Манасије. Имамо обећање организатора да неће мењати локацију за нешто што одлично функционише. Фестивал је за три године успео да нарасте до преко 70.000 посетилаца. Сви смештајни капацитет у региону били су пуни. Планирамо да градимо Витешко село, које ће бити активно током пролећа, лета и јесени. Ту се отвара и могућност за продају свих произво- да наших пољопривредника, закљу- чуједрМарјановић. ЕМВ GODINA KAPITALNIH INVESTICIJA ПРЕДСЕДНИК СО ДЕСПОТОВАЦ, ДР ЗЛАТКО МАРЈАНОВИЋ ДЕСПОТОВАЦ – Председник СО Деспотовац, др Златко Марјановић, 2017. окарактерисао је као годину пројеката и најавио да у 2018. следи њихова реализација. Улагали смо у Дом здравља. Снабдевеност лековима је на завидном нивоу. Отворена је апотека у Стењевцу, а до краја године имаће је и Ресавица. Општина издваја милион динара за Пројекат унапређења здравствене заштите. Нема незапослених лекара у општини, јер смо све ангажовали на том пројекту, који предвиђа посету пацијентима до најудаљенијих села. Сви мали добављачи до краја године биће исплаћени. Општина активно учествује у раду те установе. Планирамо куповину комбија капацитета до 12 седишта како бисмо могли да превозимо пацијенте до других здравствених установа,набрајадрМарјановић. ZDRAVSTVO SOCIJALNA ZA[TITA Завршен је пројекат за другу фазу изградње Старачког дома. Све службе су добро организоване и спремне за још једну установу. Са повећањем броја корисника установа би се осамосталила и одвојила од Центра за социјални рад. Број корисника био би повећанза100,азапосленихза30. ученица првог разреда, представља- ли суТехничкушколу. – Припремили смо 42 јела и слаткише. Ученици су носили српску народну ношњу и куварске униформе. Штанд је посетио и кинески амбасадор, Ли Манчанг, кажеНоваковић. Иначе, 22. фестивал је организовао Интернационални центар за унапре- ђење угоститељства и туризма из Београда (Sacen internacional). У БЕОГРАД – Ученици куварства Техничке школе из Деспотовца освојили су златну медаљу на Фестивалу слава и православља „Славагастро” у Београду. Они су у категорији припреме посних и мрсних славских трпеза припремали мени за Светог Николу и Светог архангела Михајла, у конкуренцији 15 школа из Србије, Републике Српске, БиХ, Словеније, Македо- није и Словеније. Професор кувар- ства, Дејан Новаковић, и ученици трећег разреда на смеру Кувар – Габријела Плашинтовић и Андрија- на Нонић из Бигренице, Јована Стојановић из Липовице, Алексан- дар Миљковић и Кристина Илић, жирију су били Радослав Борковић и председник Sacen internacionala, проф. дрДраган Глигоријевић. – Освојили смо Славску повељу и златну медаљу представљајући школу из Деспотовца, а припремали смо ресавску посну и мрсну славу, односно Светог архангела Михајла и Светог Николу. Осветлали смо образ наше школе, општине и лепог ресавског краја, казала је најмлађа учесница, Кристина Илић. ЕМВ УЧЕНИЦИМА КУВАРСТВА ИЗ ДЕСПОТОВЦА JAGODINA TCŽIR,PRIZEMLJE LOKALBR.8 TEL063-616-519 ZLATNA MEDAQA ZA POSNU I MRSNU SLAVU PROJEKAT PODR@ALA OP[TINA DESPOTOVAC - STAVOVI IZNETI U PODR@ANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NU@NO NE IZRA@AVAJU SVAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA Председник СО Деспотовац, др Златко Марјановић Кувари Техничке школе из Деспотовца

×