Knjazevacke novine broj 34

1. Н ОВЕ
www.mc.kc.bor.net
Информационе Технологије
КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо
факс: 030422386,427386, 458270
19210 Бор, Трг ослобођења 8
office@kcbor.net, www.kcbor.net
ГОДИНА III БР. 34, 26. ЈУЛ 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.
СЛИКАТИ
БОЈОМ
ЗАВИЧАЈА
ДР ДРАГА ЈАНКОВИЋ
МИЦИЋ,
ШАПИНАЦ, Ст
р.7
ЛИЛИЋ...
ДО МИЏОРА
СТАЗАМА
СЛОВЕНЦИ,
ДОЂИТЕ...

2. СТР. 2 СТР. 3
ИНФО. НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ ИНФО. НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
НЕ КОШТА МНОГО, У ЉУБЉАНИ ОДРЖАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ТУРИСТИЧКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ
А ВРЕДИ ПУНО СЛОВЕНЦИ, ДОЂИТЕ
Центар за креативни развој из
Књажевца, на иницијативу младих,
ЦЕНТАР ЗА КРЕАТИВНИ РАЗВОЈ стране, добили обећани исти износ. То
исто очекујемо и у вашем граду – рекла
У НАШ КРАЈ
реализује кампању прикупљања сред- је Морача на конференцији за новинаре. Регионална агенција за развој ис- Србије и представници словеначких У оквиру презентације туристичке финансира немачка организација за
става из локалне заједнице за изградњу - Одређена средства прикупили смо точне Србије - РАРИС и Туристичка медија специјализованих за тури- организације, туристичке агенције и интернационалну сарадњу ГИЗ (бив-
“Забавно рекреативног кутка на отворе- на основу постављених штандова, на организација града Зајечара, у сарадњи зам. Презентација је припремљена уз хотелијери из источне Србије предста- ши ГТЗ). У оквиру истог пројекта, по-
ном”. План је да се средства у укупном којима смо грађанима-донаторима са још седам општина источне Србије: помоћ амбасаде Републике Србије у вили су туритичку понуду свог краја. четком септембра, биће организована
износу од 1.094.200 динара прикупе симболично делили џакчиће са пе- Књажевац, Мајданпек, Кладово, Не- Словенији и представника Туристич- Након презентације, почетком јула, презентација туристичких потенцијала
до 5. августа. Половина од тог изно- ском. Нешто новца сакупили смо и готин, Бор, Бољевац и Сокобања, од- ке организације Србије у Словенији. словеначке националне новине “Днев- источне Србије у Бечу за аустријеке ту-
са требала би да буде прикупљена из захваљујући концерту књажевачке ржала је 29. јуна, у Љубљани, у амба- Уз активно учешће свих партнера на ник” објавиле су текст о презентацији ристичке агенције и медије, а након тога
локалне заједнице, а другу половину рок групе “AUDIOGRABBER” и донацији сади Републике Србије, презентацију пројекту припремљен је веома квали- источне Србије у Словенији, а репор- ће РАРИС и ТО Зајечар организовати
финансираће Балкански фонд за локал- фирме за сервис и продају компјутера туристичких потенцијала источне тетан промотивни материјал на слове- тажа о презентацији емитује се три студијско путовање по источној Србији
не заједнице (БЦИФ) и ВИА фондација. “PC & GAMES”. У плану је и организовање Србије. Презентацији су присуствова- начком језику. пута дневно на програму словеначке за словеначке и аустријске туристичке
- Центар за креативни развој и донаторског коктела, на који би позвали ле туристичке агенције из Словеније Госте је поздравио амбасадор Ре- телевизије „МедиаТравел“. агенције и туристичке медије.
књажевачка омладина препознали су представнике релевантних привредних које желе да у своју туристичку по- публике Србије у Љубљани , његова Ова презентација део је пројекта Инфо: РАРИС
проблем недостатка уређеног простора субјеката и локалне самоуправе. Такође нуду уврсте и дестинације из источне екселенција господин Предраг Филипов. „Откријмо источну Србију“, који
на отвореном, за бављење савременим нам је идеја и да са неким власницима
спортско-рекреативним и културним кафића направимо договор о увођењу МЛАДИ СОЦИЈАЛИСТИ
активностима. Терен за одбојку и фудбал “донаторског динара”, пандам “музич-
на песку, дрвени замак за децу и мини пројекат се реализује под слоганом с обзиром да се велики светски дона- ком динару”, који је већ у функцији
амфитеатар, објекти су које планирамо “Јер не кошта много, а вреди пуно” - ка- тори повлаче из Србије.
да изградимо. Балкански фонд за ло- же Дарко Савић, директор Центра за
– напомиње Никола Дојчиновић, из
- Осим Књажевца, још седам градо- књажевачког Креативног центра.
У НЕДЕЉИ
калне иницијативе и Виа фондација су креативни развој.
донатори који ће прикупљени износ из
ва у Србији, са различитим пројектима, За све ближе информације, позовите
Тијана Морача, представница Бал- учествују у овој кампањи. Треба напо- на бројеве телефона: 735 470, 063 160 34
локалне заједнице удвостручити. Ло- канског фонда за локалне заједнице, менути да су млади у Рашкој, Алексинцу, 84 и 069 244 8 096. Број жиро-рачуна за
СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈЕ
кална самоуправа је дала земљиште, предочила је да невладине организације Горњој Трнави, Гушавцу, Ваљеву, Шапцу уплату донација је: 205 – 135419 – 67, код Млади из Србије и региона, између и вештина – каже за “Књажевачке” Не-
поред тениских терена, и неопход- морају да науче начине на који могу и Београду већ прикупили средства из Комерцијалне банке. 18 и 27 година, имали су прилику да над Илијић, новоизабрани председ-
ну документацију за изградњу. Цео доћи до финансија из локалне заједнице, локалне заједнице, на шта су, с наше С.Т. учествују у Летњој школи под називом ник младих социјалиста Књажевца,
“Недеља социјалдемократије 2011”, која који је заједно са Александром
РАДОВИ У „КАПЛАРУ“
је одржана од првог до осмог јула у Миладиновићем, потпредседником ове НАРОДНА КУХИЊА
Бољевцима, у општини Сурчин, крај Бео- организације представљао Књажевац и
ШКОЛСКА ЗГРАДА СЕ РЕКОНСТРУИШЕ ПОСЛЕ 21 ГОДИНУ. УКУПНА
града. Школа је окупила нову генерацију
од 100 учесника и учесница. Предавања
и радионице држали су признати екпер-
Тимочки регион.
Млади из Србије, Црне Горе,
Македоније и Федерације БиХ пре-
ДРЖАВА ПОМАЖЕ
ИНВЕСТИЦИЈА ВРЕДНА ЈЕ 15 МИЛИОНА ДИНАРА. НОВАЦ ОБЕЗБЕДИЛА ДРЖАВА И
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
ти из друштвеног и политичког света.
- Учеснице су похађали један од
понуђених модула у који су били
зентовали су своје и идеје политичких
организација и НВО из којих долазе.
Осим панел дискусија, учесници Летње
НАЈСИРОМАШНИЈЕ
Реконструкција зграде Основне новац за санацију тоалета, не би ли нова посебан тренутак за нашу школу – рекла сврстани на основу претходног ис- школе социјалдемократије дружили су - Средства су обезбеђена захваљујући
школе „Димитрије Тодоровић – Каплар“, школска година почела са комплетно је Весна Давидовић, в.д. директорa. куства и интересовања, као што су: се свако вече и у опуштеној атмосфери. конкурсу на који се општина Књажевац
једне од најстаријих образовних устано- реконструисаном и безбедном школом Радови су вредни 15 милиона динара, Социјалдемократске вредности у мо- - Прве вечери кампа, свако од нас пријавила. Овај новац се у државну ка-
ва у региону, почела је 11. јула. Средства за ђаке и наставнике – рекао је Дарко извођач је „Југоградња“ из Београда, а дерном друштву — принципи и изазови, имао је задатак да представи свој су слива од игара на срећу и ваша оп-
за дуго најављиване радове обезбедила Живковић, председник СО Књажевац. надзор je поверен „НИС-пројекту“. Управљање политичким кампањама за- град. То је учињено кроз пропагадни штина од прошле године, већ по трећи
је држава из НИП-а, а додатне радове - После двадесет и једну годину ово је С.Т. снованим на вредностима, Политичка материјал који су нам обезбедили пут, успешно и сврсисходно реализује
„покрила“ је локална самоуправа. комуникација и нове технологије, Стра- општина, Туристичка организација и пројекте – рекла је државна секретарка.
ДОГРАДЊА
- Око два милиона динара издвојена тешко управљање у политици, Поли- Завичајни музеј-подсећа Илијић. - Не само за наставак рада, него
су из општинског буџета за завршетак тичка едукација - преношење знања С.Т. и проширење броја корисника на-
елктроинсталација на трећем спрату. родне кухиње биће омогућено овим
МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ
Уколико буде потребе обезбедићемо и решењем. Дакле, онима којима је
помоћ најпотребнија – нагласио је
Радосављевић.- Око две стотине корис-
ЦЕНТ
ИЈА АР Сања Чековић, државни секретар ника, уз додатна средства из општин-
ЕД VE
М NO
Објекат Школе за основно музичко наглашивши да су радници махом у Министарству за државну упра- ског буџета, у износу од милион и по
образовање „Предраг Милошевић“ овог грађани Књажевца.. ву, локалну самоуправу, људска и динара, биће збринуто до краја године.
БОР
лета биће реконструисан и дограђен, - Захваљујући овим радовима, мањинска права, уручила је Младену И централни градски парк је уређен
КО
М
Р
ПЈ ТА
УТЕР ЦЕН првенствено захваљујући средствима добићемо три кабинета за индивидуал- Радосављевићу, председнику општине средствима добијеним од прилива нов-
града Београда. ну наставу и један већи кабинет за груп- Књажевац решење о додели милион ца од игара на срећу, у вредности од
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И - Сума од три и по милиона динара ну наставу, односно за теорију музике и девет стотина хиљада динара за рад четири милиона и шест стотина хиљада
ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: омогућиће да радово буду заврше- и солфеђо. Наставни процес биће на народне кухиње. динара.
Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, ни до почетка нове школске године. виђем нивоу, јер ће се настава виолине
Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић,
Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић;
Најважније је да су радови почели на
време, што је и био и један од услова
и кларинета одвијати у засебном про-
стору – истакла је Мартина Милошевић, ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ
при закључивању уговора са извођачем директорка Музичке школе.
Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар радова „Слогом“ из Власотинца. Ова Планира се и опремање учионица У организацији Општинског одбора војске у отаџбини Драгољубу Дражи
Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), фирма је већ годинама на градилиш- новим инструментима. За пианино Сабора за повратак монархије и Равно- Михаиловићу. Помен је одржан у Храму
19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: тима у Књажевцу – рекао је Младен средства су већ обезбеђена. горског покрета, у недељу, 17. јула, од- Светог Ђорђа у Књажевцу уз присуство
knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net Радосављевић, председник Општине, С.Т. ржан је помен ђенералу Југословенске више од 50 грађана и симпатизера.

3. СТР. 4 СТР. 5
ОГЛЕДАЛО
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ ОГЛЕДАЛО НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
ОД ДОБРЕ ИДЕЈЕ ДО ДИРЕКЦИЈА ЗА РАЗВОЈ, УРБАНИЗАМ И
ИЗГРАДЊУ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ
УСПЕШНОГ БИЗНИСА ПРЕГЛЕД
Општина Књажевац, у сарадњи Обраду и оцену бизнис планова урадила
РАДОВА ОД 01.06. - 30.06.2011.
са ГИЗ-ом (Немачка организација за је Агенција за финансијски менаџмент и
међународну сарадњу), одржала је консалтинг „Финас“ из Инђије.
тренинг обуку за све заинтересова- Коначна ранг листа оцењених бизнис
не потенцијалне предузетнике са планова изгледа како је и представљена
територије општине Књажевац, у оквиру на нашој табели.
пројекта “Од добре идеје до успешног Општина Књажевац, ГИЗ (немач-
бизниса”. Програм тренинга се састојао ка организација за међународну 1.Крпљење ударних рупа у граду: 3.890.000,00 дин. 8.Поправка некатегорисаних путева
од базичног и напредног курса. Циљ сарадњу) и Агенција за развој општине из удруживања средстава у Месним заједницама
тренинга је био упознавање учесника је присуствовало 36 учесника. Након и новчано награђени. Укупан фонд за на- Књажевац захваљују се свим учесни- 2.Вертикална сигнализација: 562.000,00 дин. општине Књажевац:
са бизнисом, као и сама израда бизнис завршене обуке, 27 учесника је предало граде износи 3.000 €. Сви бизнис плано- цима на завршеној обуци и честитају Бериловац, Доња Каменица,
плана. Тренинг обука је била одржа- израђене бизнис планове. Као што је и ви су прегледани и формирана је конач- награђеним учесницима. 3.Одржавање видео надзора: 16.700,00 дин. Шести Габар, Васиљ, Стогазовац,
на од 14 - 23.марта 2011. године. Обуци најављено прва три бизнис плана биће на ранг листа оцењених бизнис планова. инфо: АРК Соколовица, Горње Зуниче, Доње Зуниче,
4.Обележавање хоризонталне сигнализације: 1.170.018,00 дин. Јаковац, Радичевац, Шарбановац,
Р.б. Назив фирме Име и Презиме Збирна оцена Ранг Штипина, Дебелица 1.000.000,00 дин.
власника / аутор
Бизнис Плана
пројекта
Књига о Дебелици 5.Крпљење ударних рупа на локалним
путевима општине Књажевац: 1.920.000,00 дин. .9.Атмосферска канализација
1 СЗТР “Еко-Вита” Књажевац Ирена Николић 24.50 1 у улици Пане Ђукића: 571.007,03 дин.
2 Иван Светозаревић Иван Светозаревић 24.00 2 6.Кресање шибља на путном правцу
3 Солар Спаце, Књажевац Иван Живковић 23.50 3 Kожељ – Тупижница: 350.000,00 дин. 10.Радови на санацији Гургусовачке куле: 6.953.000,00 дин.
4 Бетонска галантерија Миљан 23.00 4
Миљан Живковић
Живковић 7.Санација коловоза у сеоским Месним заједницама: 11. Реконструкција фасада зграде „Поште“
5 СЗГР”РАД” Књажевац Зорица Стојановић 21.00 5 и зграде у ул. Књаза Милоша бр. 30. : 558.000,00 дин.
6 ,,Газдина кућа,, Владимир Ристић 21.00 6
- Кожељ - Тупижница 452.200,00
7 Ергономски компјутерски сто 20.00 7
Снежана Милошевић - Јаковац 177.300,00 12.Утрошена електрична енергија за јавну
АРТ „Дуал“
8 “Иди ми дођи ми” Књажевац Љубиша Јоцић 20.00 8 - Глоговац 41.300,00 расвету у општини Књажевац: 1.536.000,00 дин.
9 СТУР “БУС” Књажевац Милан Николић 19.00 9 - Бериловац 276.912,00
10 Дреам Ецо Пацк Дарко Живковић 19.00 10 - Црни Врх 307.314,00
11 Илијић Гроуп Ненад Илијић 18.00 11 - Ћуштица 384.915,00
12 Етно кућа „ПромоЗиС“ Зоран Раденковић 18.00 12 - Минићево 13.000,00
13 Џудо школа Књажевац Драган Петровић 18.00 13 - Васиљ 177.000,00
ЈЕЗИК РАТАРА
14 “Деда и Унук” Књажевац Александар 18.00 14 ________________
Миладиновић 1.829.214,00 дин.
15 СЗР “НЕНА” Књажевац Војкана Стаменовић 17.00 15
16 СЗР “Мрежа” Драгана Николић 17.00 16
И ПОВРТАРА
17 Пољопривредно газдинство 17.00 17
“Храна Вита”
Снежана Стаменовић ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ
18 Исток тх Душанка Павловић 17.00 18
СЛИКАТИ БОЈАМА КЊАЖЕВЦА
19 Аqуатиц Сервис Иван Стојановић 17.00 19
20 “Одољен” Станимир Милојковић 16.00 20
21 “Мајстор за све” Драган Ђорђевић 16.00 21 Народна библиотека „Његош“ била је 22. јуна домаћин
22 СЗР “3Д-виз”, Књажевац Добрица Дунат 15.00 22 промоције на којој је представљена књига Јелене
23 СУР “Кафица” Тијана Милосављевић 15.00 23 Милошевић Петровић „Ратарска и повртарска лексика се-
24 СЗР “Ана” Ана Петровић 14.00 24 ла Дебелице“. Реч је о дорађеној и унеколико измењеној
25 Младеновић Синиша Синиша Младеновић 14.00 25 верзији дипломског рада аутора, одбрањеном на Фило- У Књажевцу jе, почетком јула, одржана
26 “Васиљевић” Марија Васиљевић 14.00 26 зофском факултету у Нишу. прва Ликовна колонија “Сликајмо бојама
27 Лаванда ПР Гордана 12.00 27 Отварајући промоцију, Владана Стојадиновић, дирек- Књажевца”. Колонија је за пет дана трајанја
Гордана Михајловић
Михајловић тор Народне библиотеке „Његош“, рекла је да ова, као окупила ученике школе “Техноарт” из Бео-
и свака друга публикација која се на било који начин града, смер конзерватор културних добара,
бави језиком књажевачког краја, представља драгоце- као и ученике књажевачких средњих школа.
ност и прилог познавању не само језика, већ и живота Млади уметници су боравили на простору
људи на овим просторима. О књизи, њеном значају и Завичајног музеја заједно са професорком
напорима да оваква грађа дође до руку читалаца гово- конзервације “Техноарт школе”, сликарком
рили су Јелена Милошевић Петровић, проф. др Јордана Иваном Блечић. Гошћа из Београда и петоро
Марковић, професор на Филозофском факултету у Нишу, средњошколаца из Књажевца окупили су се
др Недељко Богдановић и др Борислав Првуловић, ре- како би отргли од заборава и сликали кул-
довни професори у пензији и Михајло Марковић, агроном. турну баштину и природу Књажевца и његове
Одломак из књиге казивао је Младен Милошевић, одевен околине. Завичајни музеј је обезбедио платна
у народну ношњу, а још једно завичајно вече појањем су и боје за све учеснике.
улепшале девојке певачке групе Дома културе. Попут свих Излетима у Равну, Горњу и Доњу Каме-
књига које се баве завичајем, и ова је изазвала велико ницу, млади сликари упознали су културно-
интересовање публике, а Јелену и њено настојање да от- историјске споменике нашег краја и задржа-
ргне од заборава речи и језик људи међу којима је одрасла, ли се разгледајући кућу Аце Станојевића .
подржале су и колеге из Техничке школе у Књажевцу. Последњег дана приказана је изложба радова
Н.Б.Њ свих учесника.
А. Шаботић

4. ЗАПИС НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 6
ЗАПИС НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 7
ПОСЛЕДЊИ ЧОБАНИН НА ОБРОНЦИМА ТАТРАСНИЦЕ
Милутин и ТРИ СТОТИНЕ ПЛАНИНАРА НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ
Јовица
ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА
ВЕРАН БЕЛОМ
СТАДУ
На висовима Старе планине, испод врхова Петкове чуке (1.294 м) и
Голаша (1.579 м), заборављена од свих, остала је Татрасница. Као и
већина села у Буџаку, она је остала без својих житеља, без младости,
живота. Остали су једино Божићи, Милутин и жена му Јовица.
З ат и ч е м о ј ед н ог од
п о с л ед њ и х т ат р а с н и ч -
ких овчара. На пашу, и тог
раног, летњег ју тра, из-
– објашњава Милутин.
Из Дрвника је, а у Татрсни-
цу се призетио. Његов рад-
ни дан траје до касно у ноћ,
не мирују, јер, кажу, љубав
према сточарству је најјача
И не само то: Милутин чува
и туђе овце и тако заради бар
Шишам и овце. То је крајем
маја. Раније смо вуну про-
давали, више нема откупа.
Користимо и овчје млеко и
СТАЗАМА ДО МИЏОРА
води своја бела с та да, јер кад дотера и помузе овце џак брашна, другог прихода правимо сир за своје, кућне
шездесетседмогодишњи Ми- поново хита у поље по краве. нема. потребе, угостим тако људе Шеснаестог јула органи- постарали су се чланови Горске седмици након Петровдана и планини за улазак у састав пе-
лутин Божић. Док све то заврши, већ је ду- -Зарадим и пару кад пордам који често свраћају, кућа је зован је 6. поход планина- службе спасавања и Погранич- траја четири дана. Ове годи- шачке руте Европских пешачки
- Овце сам почео да чувам бока ноћ. јагње, али и то је недовољно, пoред пута. Јовица направи ра ‘’Стазама Старе планине не полиције. не била је генерлна проба која стаза под бројем Е4 која спаја
када сам имао седам година, Вредне руке Милутинове и цена је ниска. Ипак, и даље чу- белмуж – истиче Божић и до Миџора’’ и четврти успон - Изузетно сам поносан на улази у календар републичких Гибралтар и Кипар. Беатовић
у селу Дрвник код Књажевца. његове супруге Јовице и данас вам јагањце за своје потребе. додаје да се, ипак, исплати на Миџор и стену Бабин зуб. све учеснике акције. Планина догађаја. Од следеће, 2012., ова подсећа да је ова акција поче-
Од априла до краја новембра чувати овце. Најтеже је при- Интересовање за ову акцију нам је подарила предивно вре- акција и зваично почиње – ре- так трасирања и обележавања
истерују се на испашу – каже премитиим сено за зиму. Ка- било је изузетно, не само код ме и прелепе видике, а по по- као је Драган Беатовић, пред- стаза трансверзале, а да мрежа
овај крепки старац. да су у тору хране се два пута планинара из Књажевца, већ вратку са највишег врха Србије седник УО Планинарског пешачких, планинарских и ста-
Пропланци су бујном тра- дневно, ујутру и увече. и из региона и целе Србије. окрепио нас је укусан пасуљ у друштва „Бабин Зуб“. за за брдски бициклизам, чини
вом измамили овце. Овај ов- Докле ће чобанисати и да Пут Миџора кренуло је 300 Планинарском дому. Акција ПД ‘’Бабин зуб’’ је октобра целину која ће се звати „Старо-
чар некада је чувао преко сто- ли ће га неко наследити? Ни љубитеља природе и планине. ‘’Стазама Старе планине до 2009. године предложило стазе планинарска трансверзала“.
тину брава. Данас је смањио сам , вели, није начисто. Не Да све прође како је планирано Миџора’’ увек се одржава у које гравитирају према Старој С.Т.
своје стадо на око тридесетак. верује да ће се унуци посве-
- Не могу више, издаје ме тити чобанији и планини.
снага. Много сам оптерећен, Верује, готово је сигуран, да је
јер сав посао пао је на мене. последњи пастир у свом селу.
Све ја морам. Устајемо са Ићи ће за белим стадом док
супругом Јовицом око пет буде имао душе у себи. То је,
ујутру. Морам краве да под- подсети, његова и Јовицина
мирим, јагањце да припуш- судбина.
тим, овце да помузем. Све Текст и фото:
да намирим, па тек онда да Славољуб Лукић - Славко
пустим овце и краве на пашу
КОпАО пЕСАК, НАШАО МАМУТА
Горан Митић (45) из да препуни две тракторске приколице.
књажевачког села Соколовица За себе каже да за окамењене остат-
кренуо је трактором да поред ке праисторијских животиња, старе и по
Тимока ископа и довезе песак, 3.500 година, поседује шесто чуло. Не крије
и без икакве намере ушао у задовољство због тога, већ лагано, детаљно
анале овдашње историје као и темељито прича о себи, свом хобију и не-
први Тимочанин који је от- очекиваном проналаску...
крио бутну кост мамута тешку Стручњаци Музеја палеонтологије су ви-
50 килограма. дели фотографију кости и потврдили да при-
Да је кост заиста од ма- пада мамуту који је изумро пре 3.500 година.
мута и да је аутентична пот- Прекјуче су Горана посетила шесторица архе-
врдили су и стручњаци. Го- олога који су били на налазишту Равна. Један
ран Митић је аматер пале- је дошао из Америке, други из Шпаније, а чет-
онтолог који већ 15 година ворица археолога су из Србије. Одушевљено
сакупља фосиле по околним су посматрали и опипавали кост мамута и
пољима. За то време сакупио потврдили њену аутентичност, објавила је
је целу збирку која би могла Сузана Божиновић у “Блицу” 20. јула.

5. СТР. 8 СТР. 9
РАСКРШЋА НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ РАСКРШЋА НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ТАКО ЈЕ ГОВОРИО И ПИСАО БОЖИН ЈОВАНОВИЋ (1920 - 2011.)
КЊАЖЕВАЦ. СТУДИЈА, ОДГОВОРНО РУКОВОДИЛАЦ:
ПРОФ.ДР НЕДЕЉКО МАГДАЛИНОВИЋ
ТРЕСИБАБА, КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА
Обрадила група аутора
Положај
ЛЕЖИШТЕ ДРУШТВА У 40 СЕЛА
КАМЕНОГ УГЉА ... (7)
сталних наставника, пољопривредних (Из књиге Божина
Лежиште и некада активни руд-
ник Подвис-Тресибаба налазе се на
Панорама Ргошта стручњака. На линији борбе против кул-
турне заосталости, против неписмено-
Јовановића
железничкоЈ прузи Ниш – Прахово, сти, сујеверја и врачања била је одлука ,,Петогодишњи план
око 6,5 км југозападно од Књажевца, у Скупштине среза о забрани ношења задружних домова у
делу тектонског рова источне Србије, у хране на гробља. Касније је престало Тимочкој крајини”)
коме Сврљишки Тимок сече угљоносну њено поштовање.
серију горње креде. Железничка пруга, Тада је у околини Књажевца радило
а посебно Сврљишки Тимок, условили шест рудника угља: Подвис и Тресиба-
су подвајање експлоатације на два руд- ба, Добра срећа, Благовести и Влашко
ника угља, Тресибабе јужно од реке и поље, све камени угањ и Дубрава, руд-
Подвиса северно. Ови рудници су по- ник лигнита. Петина дохотка ондашњег
сле другог светског рата радили као среза долазила је из ових рудника. У
Подвис-Тресибаба, а затим обуставом првим годинама после ослобођења да-
производње у Тресибаби, као рудник то је доста средстава и за производњу,
угља Подвис. и за стамбену изградњу. У 1949. години
Угљоносни терен налази се у равни- Да би се изменио расни састав стоке, Опатији, а Културно-просветна друштва постигнута је производња од 147.000
чарском делу тимочке зоне и тимочког пре свега у говедарству, за неколико го- из Новог Корита и Жлна на такмичењу у тона угља (према 110.000 тона у 1939.
ров синклиноријума који је са западне дина створено је пет припусних станица народном фолклору у Београду. А град- односно 49.000 у 1945. години).
стране опасан мезозојским кречњацима у Минићеву, Бучју, Кални, Валевцу, Грез- ско аматерско позориште, чији је врли Велика је одговорност била среског
Озрена и Девице, као и Тресибабе која ни. У Црном врху испод Бабиног зуба, активиста глумац и произвођач сапуна, руководства, првенствено комитета
лежишта опасује и са источне стране. на неприступачном терену, подигнута био чика Довес ( Добрица Веселиновић), партије, затим Среског народног од-
Јужни део лежишта према Подвису је је млекара, чију су изграднју помогли и редовно је, поред Књажевца, гостова- бора, среских одбора друштвено-по-
брдовит –надморске висине до 700 м. ђаци, преносећи неколико километара ло и у селима где је било услова (сале литичких организација: СКОЈА (док је
дела када су били у задебљању и близу око 70.000 т/год. 1967. године престао је заостале су мање резерве испод X хори- циглу. У Белом потоку је отворена, у том су дошле касније, са завршетком до- постојао), УСАОСА, АФЖ-а, Синдиката,
ГеолоГија главног слоја. са радом рудник Подвис. Развој рудника
Тресибаба од отварања 1909. године био
зонта. У правцу Добре среће и Васиља
преостале резерве тону у веће дуби-
периоду такође млекара.
Није било лако. Било је и отпора
мова). Аналфабетски течајеви су били
брига свих учитеља. И то не мања од
СУБНОР-а. Плански задаци били су у
средишту свих организација и радна
активиста за свако село. У њему су били
председник и потпредседник Среског
лежишта Квалитет УГља је веома неизвестан, јер је од отварања не. На основу ових података може се коме је често основа била незнање, оне да децу науче да читају и пишу. Од снага, и обавезни откупи, и комуналани народног одбора Љуба Милосављевић
под именом „Рудник Орешац“ (по ис- закључити да на подручју Тресибабе неповерење, претерана опрезност. ослобођења, па до краја 1948. године, радови, све до изградње бункера у при- и Никодије Јевтић-Бравар, Милија
Угљоносна серија дебљине око 700 тоименом селу јужно од Сврљишког не постоје никакве могућности за Јер „вештачко ђубриво посни убрзано на 442 аналфабетска течаја описмењено граничном реону. Политички рад био је Милић, председник Задружног савеза,
м изграђена је од наслага мастрихта Угаљ овог лежишта, на основу Тимока), носио обележје рудника без обнављање производње. У делу ле- њиве“, а „риголер избавује, дивљу, по- је 7.203 полазника старости до 40 го- организован, конкретан и актуелан. Раз- Божин Јовановић, председник Сре-
и данског ката. За разлику од Добре хемијских анализа и петрографског довољно резерви, што је условљавало жишта које припада руднику Подвис сну земљу“, а „нове пшеничне сорте дају дина. Највећи број међу њима биле су говори у месним организацијама НФ-а, ског одбора НФ-а и секретар СК КПС,
среће и Влашког Поља где се јављају састава је камени на граници са мрким честе прекиде производње и њено могу се очекивати резерве о чијим се лош хлеб“... жене. Крупан подухват у образовању на зборовима бирача, били су стварно Вукашин Драгутиновић Раша, органи-
старији хоризонти мастрихта у Под- угљем, са доста пепела и високим обнављање. Највећу производњу руд- количинима не може говорити док се не Општем просвећивању указивана земљорадниика биле су трогодишње разговори, демократски, садржајни и зациони секретар СК КПС. Ова група
вису и Тресибаби веће пространство садржајем влаге. Угаљ је хумусног по- ник је забележио 1930. године кад је дефинише потонули део према Васиљу је велика и непрестана пађжња. Првих школе за сељаке у Трновцу, Валевцу, увек су означавали непосредне, дуго- најодговорнијих усмеравала је акцију,
обухватају млађи хоризонти Тектонска рекла, црне боје са црно-мрким огебом, производено 45.000 т. Након Другог и Доброј срећи. година по ослобођењу, у 40 села осно- Слатини, Белом потоку, Мучибаби, Жу- рочне и крајње интересе бирача. пружала конкретну помоћ у решавању
грађа угљоносне серије у Подвису и трошан, тракастог изгледа и полусјајан. светског рата производња је кратко вана су културно-просветна друштва ковцу, Штрпцу и Доњој Каменици. Ради- Да би акција за изградњу задружних тежих проблема. Група је предузимала
Тресибаби има обележје тектонике ро- Од неорганских јалових примеса у угљу обновљена, а недуго 101 затим, зато што ЛИТЕРАТУРА са по неколико секција ( фолклорне, ле су 4-5 месеци преко зиме. Програм је домова била добро организована, да додатне мере како би се до краја 1948.
ва, односно сложене наборе и снажна се јавља глина, пирит, калцит и нарочито су резерве биле исцрпљене и нису мо- 1. Николић П., Димитријевић Д.,Угаљ драмске, рецитаторске, музичке итд.). прилагођен реонској пољопривредној би се пратила на целом фронту, да би сви домови покрили а већ наредне го-
раседања. За разлику од Влашког поља угљевити шкриљац. Угљевити шкриљац гле бити обновљене, рудник је заувек Југославије – Геологија и производно Нека од њих су постигла крупне резул- производњи. Није, дакле, био исти у се пружила потребна и благовремена дине почели и да користе.
и Добре среће овде су тектонски по- и глина јављају се у виду прослојака, затворен. развојни потенцијали лежишта и руд- тате. Друштво из Васиља, предводио га свим школама. У школама је било 160 помоћ тамо где је била нужна, постојао Наставак у наредном броју
крети сложенији. калцит у виду инфилтрација,а пи- ника угља, Београд 1990. деда-Боле, учестовало је на фестивалу у полазника, наставу је изводило 16 је посебан актив од 50 људи, по један
рит у виду инпрегнација. Детаљна
оцена 2. Пантић Н., Николић П., Угаљ – Генеза
УГљоносност
ПРВИ ГОСТИ СРЕДИНОМ НОВЕМБРА
испитивања хемијског састава изврше- и лежишта угља, Београд 1973.
на су у институту за угаљ у Београду и ПерсПеКтивнсти 3. Завод за регионалну геологију и
лежишта Љубљани палеонтологију РГФ-а, Геологија Србије,
Тресибаба књига ВИИ каустобиолити Београд 1975.
Прослојци и слојеви угља у лежишту
Подвиса и Тресибабе налазе се у већем
Производња и Серија рудника Тресибаба је узана
4. Ђорђевић Ж., Геологија угљева 1965.
Београд. На Јабучком равништу, од планира- Градилиште на
броју хоризоната. Неки од ових слојева резерве УГља и плитка. Ограничена је сасвих страна. 5. Николић П., 1959. Нови подаци за них три, ниче први комплекс луксузних
Јабучком Равништу
и прослојака немају већу економску Рударским радовима дошло је до дна тектонику сенонског тектонског рова хотела, којима ће управљати Шпанци.
вредност и могли су се откопавати само Рудник Подвис, на левој обали Тимо- синклинале, а део према Орешцу своди источне Србије локалност Подвис-Тре- Четири стотине педесет постеља биће
у појединим деловима. Посебну вред- ка, отворен је 1884. године, а рудник Тре- се на изданачки карактер. Овде нема сибаба, за Зборник СГД у функцији већ ове зимске сезоне.
ност чинио је главни угљени слој про- сибаба на десној обали 1909. год. Развој могућности да се истраживањем изнађу 6. Николић П., 1964., Геолошко – тектон- - Радови теку убрзано, радимо 12 сати
сечне дебљине од 2-3 м са местимич- рудника Подвис од отварања ишао је нове резерве јер је лежиште потпуно ска студија угљених лежишта рудника дневно. Једино што знамо јесте да сви
ним задебљањима до 20 м и потпуним веома споро, због тржишта, опреме и исцрпљено. Подвис – Тресибаба – Добра срећа радници треба да напусте градилиште 5.
исклињењима, који је развијен на већем ратова, тако да тек 1939. године дости- 7. Петковић К., Максимовић Б., Костић новембра, јер 15. новембра први гости
делу лежишта И представљао је основу же производњу од 84.552 т, а 1940 год. Подвис В.,Геолошки и тектонски односи сенон- из земље и света – истичу одгворни на
скоро стогодишњег рударења. Поред од 90.000 т, што је и највећа остварена ских слојева рудник Подвис – Тресиба- градилишту које смо посетили пре не-
главног слоја у јами Подвис откопаван је производња. У периоду после Другог У реону рудника Подвис, који је ба, зборник САН, 1953 колико дана.
један,а понекад и два слоја из подинског светског рата производња се кретала у угљоносном смислу више сачуван, Наставак у наредном броју С.Т.