Karakteristike drugog svetkog rata

2.  Нова стратегија ратовања – блицкриг
(муњевити рат).
 Усклађена употреба више родова војске -
авијације, тенкова и пешадије.
 Употребом авијације избрисане разлике
између прве линије фронта и позадине –
тотални рат.

3.  У поморским биткама посебну улогу
имали су носачи авиона.
 Често коришћење падобранских
десаната.

4. ЈАПАНСКИ АВИОН
ЗЕРО
НЕМАЧКИ АВИОН
МЕСЕРШМИТ
НЕМАЧКИ АВИОН
ФОКЕ - ВУЛФ
АМЕРИЧКИ БОМБАРДЕР
Б - 17
РАТНО ВАЗДУХОПЛОВСТВО
У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

5. НЕМАЧКИ ТЕНК
ПАНЦЕР РУСКИ ТЕНК
Т - 34
РУСКИ ВИШЕЦЕВНИ
БАЦАЧ “КАЋУША”
АМЕРИЧКИ ТЕНК ИЗ
ДРГОГ СВЕТСКОГ РАТА

6. НЕМАЧКИ
ВОЈНИК
СОВЈЕТСКИ
ВОЈНИЦИ
АМЕРИЧКИ
ВОЈНИК
БРИТАНСКИ
ВОЈНИК

7. ПАДОБРАНСКИ ДЕСАНТ
У НОРМАНДИЈИ

8. АМЕРИЧКИ НОСАЧ
АВИОНА “ЕНТЕРПРАЈЗ”
ЈАПАНСКИ НОСАЧ
АВИОНА “АКАГИ”

9.  У свим освојеним земљама Немци и њихови
савезници увели окупациону власт.
 У западноевропским земљама блажи
окупациони режими негоо у
источноевропским.
 Све окупиране земље су привредно
експлоатисане.

10.  У окупираним земљама окупатор се
ослањао на своју окупациону војску и
домаће издајнике.
 Најпознатији домаћи издајници били су
Видкун Квислинг у Норвешкој и маршал
Петен у Француској.
 Квислинзи – назив који се и данас користи
за издајнике.

11. ВИДКУН КВИСЛИНГ
МАРШАЛ
ПЕТЕН

12.  Између 50 и 60 милиона жртава.
 Око 85% жртава цивили.
 Цивилне жртве страдале у концентрационим
логорима, приликом бомбардовања, у
масовним стрељањима...
 Највише страдали Јевреји – око 6 милиона.

13.  Постојали радни и концентрациони логори.
 У Европи било преко 2000 логора, убијено око 11
милиона људи.
 У радне логоре довођени људи из целе Европе који
су радили тешке физичке послове и живели у
крајње нехуманим условима.
 У концентрационе логоре довођени Јевреји, Роми,
Словенски народи – народи које су нацисти
сматрали нижим расама и које је требало
истребити.

14.  Логораши убијани у гасним коморама, затим
спаљивани у крематоријумима.
 Највећи логори – Аушвиц (Освјенћим), Дахау,
Маутхаузен, Треблинка, Бухенвалд.
 Холокауст – термин за систематско убијање Јевреја
у II светском рату.
 27. јануар – Дан сећања на жртве холокауста, дан
када је ослобођен Аушвиц.

15. АУШВИЦ

16. ЛОГОРАШИ

17. ЖРТВЕ У
ЛОГОРИМА

18.  У свим окупираним земљама деловали
покрети орпора.
 Покрети отпора изводили диверзије,
саботаже, нападале окупационе снаге.
 Најпознатији покрети отпора деловали у
Француској, Грчкој и Југославији.

19.  Стаљин, Черчил и Рузвелт – “Велика тројица”.
 Велика тројица се састала два пута, у Техерану и
на Јалти.
 Новембар 1943. - Техеранска конфереција, одлука
о отварању новог фронта у Европи.
 Фебруар 1945. – Кримска конфереција на Јалти,
договор оподели интересних зона после рата.

20. ВЕЛИКА ТРОЈИЦА
НА ТЕХЕРАНСКОЈ
КОНФЕРЕНЦИЈИ
ВЕЛИКА ТРОЈИЦА
НА КРИМСКОЈ
КОНФЕРЕНЦИЈИ