аутор: Исидора Савић V1 ОШ "Милан Ђ. Милићевић", Београд

1. Кафа
Биљка, историја, употреба, занимљивости
Исидора Савић 5/1

2. Кафа (Coffea arabica L.)

3. • Жбунаста биљка пореклом из Африке,
Етиопије, где постоји област Кафа
• У природи расте у тропским кишним шумама
у нижем спрату и сенци
• Прија јој влага и топла клима
• Расте преко целе године
• У природи постоји преко 120 врста кафе

4. Биљка кафе
Плод и семе
Плод и цвет

5. Cofea arabica L.
Раздео: Скривеносеменице
Класа: Цветнице
Ред: Gentianales
Породица: Rubiaceae - Броћеви
Род: Coffea
Врста: C. аrabica L.

6. Цвет је бео и подсећа
на цвет јасмина
У плоду има 2 семена
која садрже разне
супстанце и кофеин
Плод је црвена
бобица

8. Гаји се на плантажама

9. Познате су две врсте кафе:
Арабика
• Висока је 5-6м
• Расте на већим висинама,
осетљива је
• Расте на t 15-25C
• Квалитетнија
• Скупља
• Има бољи укус и мању
киселост
• Има мање кофеина
Робуста
• Висока је до 12м
• Расте у низијама, отпорна
је
• Расте на t 25-30C
• Лошијег квалитета
• Јефтинија
• Има лошији укус и већу
киселост
• Има више кофеина

10. Према легенди, кафу су прве откриле козе и пастир
Калди

11. Историја кафе у свету
• Кафа је из Африке пренета на Арабију
• У Јемену се дуго гајила и извозила из луке
Мока
• Холанђани су први садницу кафе засадили у
Холандији, а после су кафу разносили по свету
• Цео арапски свет је увелико пио кафу

12. Кафу су у Нови Свет (Централну и Јужну
Америку) пренели Французи.
Официр Габријел Матије је биљку кафе
пренео бродом на острво Мартиник.
Данас се кафа највише гаји у Бразилу.

13. Данас се кафа гаји у тропском појасу у целом свету.

14. Арапски свет је радо прихватио кафу: Арапи и Турци су
седели у круг, пушили дуван, пили кафу и разговарали.

15. Кафа је у Европу стигла почетком 17. века. Европљани у
почетку нису прихватали кафу, по укусу их је подсећала на
“есенцију од старих ципела” или „сируп од чађи“.
Кафа се прво продавала у апотекама као лек, а после је
доспела у кафане. Кафане су биле важна места друштвеног
живота.

16. У Србији се кафа пије од 16. века када су је донели Турци.
1522. године у Београду, на Дорћолу, отворена је прва
кафеџиница у Европи.
Код нас се кафа послужује са колачима и уз слатко и воду,
као традиционално послужење.

17. У почетку, куповала се
сирова кафа, која се пекла
на шпорету или у ватри.

18. Кафа се млела у
ручним млиновима који
су били ваљкастог или
четвртастог облика.

19. Кафа се послуживала у салонима, уз колаче и воће. У почетку
се кувала традиционална кафа у бокалима и џезвама, а крајем
20. века почињу да се користе филтер и инстант кафе.

21. Кафа се са плантажа прво бере, ручно
или путем машина

22. Кафа се прерађује: суши се на сунцу или се
пере у воденим базенима, и онда се љушти.

23. Печење кафе

24. Кафа се меље, у зависности од врсте
напитка који желимо

25. Кување кафе: домаћа (турска), еспресо,
филтер кафа и инстант (нес) кафа

26. Традиција у свету: Етиопија

27. Турска
Турска кафа се кува у џезви
или ибрику, а послужује се у
филџанима са шећером и
ратлуком.

28. Србија
Кад нам у госте дође комшиница,
пријатељ или рођака, ми послужујемо
домаћу кафу.

29. Најскупља кафа на свету: Kopi Luwak
Азијска палмина цибетка живи
у Индонезији и храни се
плодовима кафе у природи.
Зрна кафе пролазе кроз систем
за варење и добијају
специфичан укус. Од њих се
кува кафа.
1кг кафе може
да кошта 500 –
3000 долара.

30. Цибетке се лове и гаје у кавезима , где се хране само
кафом. Таква кафа је слабијег квалитета. Постоје
бројна удружења за заштиту цибетки, које се гаје у
нехуманим условима.

31. КОФЕИН
Кофеин је бели прах. Налази се у многим биљкама, а садрже
га и листови, плод и семе кафе.
Осим у кафи кофеин се налази и у кока-коли, црном чају, црној
чоколади.
Кофеин утиче на будност и бољу концентрацију, смањује
умор.
Утиче на убрзано лупање срца и повећава крвни притисак.
Може да има корисно и штетно дејство.
Деца не треба да пију напитке са кофеином јер он изазива
несаницу и хиперактивност, као и појачано лупање срца.

33. Занимљивости
•У свету се сваки дан попије 2,4 милијарде шољица кафе.
•Највећа дозвољена доза кафе у једном дану је 9 малих
шољица.
•Бах је написао Кантату о кафи.
•Троје од пет људи не могу да започну дан без кафе.
•Бетовен је тражио да му се свака шоља кафе скува од 60
зрна.
•Неки народи пију кафу са шећером и млеком, неки са
циметом, бибером, цикоријом, кардамоном и другим
зачинима.

34. Кафа је позив на
дружење,
разговор и
пријатно
проведено време.
Кафа је увек више од
самог пића – то је знак
добре воље међу
људима у целом
свету.

35. Пријатно!