ICK3-L3.pptx

3.3. Izlazni uređaji
Izlazni uređaji služe za praćenje rada računara kao i za
predstavljanje rezultata obrade u formi razumljivoj za korisnika.
Izlazne uređaje možemo podeliti na:
• ekrane (monitore, displeje),
• projektore,
• štampače,
• zvučnike i
• VR izlazne uređaje.
Ekrani, projektori, štampači i deo VR izlaznih uređaja spadaju u,
takozvane, prikazne izlazne uređaje.
Prikazne izlazne uređaje možemo podeliti na:
• vektorske i
• rasterske.

Bafer za prikaz kod vektorskih uređaja, služi
da memoriše listu komandi za iscrtavanje tačke
ili linije sa zadatom početnom i krajnjom tačkom
se mogu zadavati i u 2D i u 3D koordinatnom
sistemu. Grafički kontroler interpretira te
komande i šalje digitalne koordinate tačke
generisanjem vektora koji se konvertuje u
odgovarajući analogni signal. Ovaj signal
predstavlja napon koji je potreban da bi se
prikazale (osvetlile ili iscrtale) tačke na izlaznom
uređaju za prikaz.
Tehnika prikaza na vektorskim izlaznim
uređajima se još naziva tehnika prikaza
slučajnim skaniranjem (random-scam) jer je
svaka tačka na izlaznom medijumu adresibilna.
Bafer koji sadrži listu za prikaz se često naziva
baferom za osvežavanje (refresh buffer).
Instrukcija JMP na kraju programa formira petlju
koja obezbeđuje ciklično osvežavanje.

Za razliku od vektorskih izlaznih uređaja, kod
rasterskih izlaznih uređaja se u baferu za prikaz
smešta skup piksela koji predstavljaju sliku za
prikaz.
Ta slika sadrži osnovne grafičke primitive
(grafičke elemente) za prikaz. Primitive se linije
(prave i lukovi), karakteri i popunjene
(ravnomerno ili teksturom) - površine, ali su te
primitive razložene na piksele - najmanje
komponente od kojih sm obrazovane.
Rasterska grafika je bazirana na tehnologiji
televizije (tehnika prikazivanja poznata kao
raster-scan).
Raster se čuva kao matrica piksela koja
reprezentuje celu površinu ekrana. Cela slika se
skenira sekvencijalno od strane kontrolera za
prikaz i to linija po linija od vrha prema dnu.

3.3.1 Ekrani
Elektronski displej (monitor, ekran) je uređaj ili sistem koji konvertuje
elektronski signal informacije, koja predstavlja video, grafiku i/ili tekst, u
čoveku vidljivu sliku te informacije.
Displeji se dele na:
• direktno vidljive,
• projekcione i na
• virtuelne displeje.
Direktno vidljivi displeji proizvode sliku na površini koja se gleda i koja je
sastavni deo uređaja, poput ekrana televizijskih prijemnika ili računarskih
monitora.
Projekcioni displeji formiraju sliku na pomoćnoj površini koja je fizički
odvojena od delova uređaja koji stvaraju sliku.
Kod virtuelanih displeja nema stvarne slike u prostoru, već se optički
signal dovodi na zenicu oka.

3.3.1 Ekrani
Ekrani (monitori ili displeji) su primarni izlazni uređaji preko kojih
korisnik prima informacije od računarskog sistema.
Postoji više tehnologija za realizaciju direktno vidljivih displeja, a
najznačajnije su:
• CRT (Cathode Ray Tube).
• DVST (Direct-View Storage Tube).
• LCD (Liquid-Crystal Display).
• Plazma.
• Electronic Ink tehnologija.

3.3.2 Ekrani sa katodnom cevi (CRT)
CRT ekrani su ekrani koji su bazirani na
tehnologiji katodne cevi koja je bila
široko u primeni kod televizijskih
prijemnika i monitora prve generacije.

Princip rada CRT ekrana:
Elektronski top emituje mlaz elektrona. Tanak mlaz elektrona
se postiže sistemom za fokusiranje. Usmeravanje mlaza
elektrona se postiže pomoću kalemova za skretanje prema
određenoj tački na fosfornoj ploči. Pošto su elektroni dosta
ubrzani, oni udaraju u fosfor ogromnom brzinom, a fosfor
svetli. Pošto intenzitet svetlosti fosfora opada sa vremenom,
tačku je potrebno pogađati više puta u sekundi, kako bi se
izbegao efekat treperenja. Osvežavanje cele slike je
neophodno vršiti više puta u sekundi. Taj broj određuje
period osvežavanja slike (refresh rate). Uobičajeno je da ova
frekvencija bude oko 60 fps. Kontrolna rešetka (mreža) u
katodnoj cevi služi da odredi broj elektrona u mlazu. Što je
negativniji napon kontrolnog grida, to je broj elektrona u
mlazu manji. Na taj način se kontroliše intenzitet osvetljenja.
Ekran se sastoji od niza tačaka koje predstavljaju najmanje
fizičke jedinice (dot-ovi) koje se mogu kontrolisati. Njihova
veličina ne mora biti jednaka veličini piksela. Jedan piksel je
obično veličine nekoliko dot-ova.

Princip rada kolor CRT ekrana:
Prethodno opisani princip rada važi za monohromatske CRT
ekrane. Kod kolor CRT ekrana za svaku komponentu boje (RGB
— red, blue, green) postoji poseban elektronski top.
Popunjavanje ekrana
Postoje dva načina popune ekrana:
• bez preplitanja (non-inferlaced)i
• sa preplitanjem (interlaced).
Kod popune bez preplitanja postoji samo jedan frejm i on se
iscrtava u svakom frejm periodu.
Kod popune ekrana sa preplitanjem (inferlaced) postoje dva
frejma: u jednom su parne, a u drugom neparne linije. U jednoj
poluperiodi frejma se iscrtava jedan frejm, a u drugoj poluperiodi
se iscrtava drugi frejm. Ovaj metod daje dobre rezultate kod
monitora koji rade na nižim frekvencijama.

Najznačajnije karakteristike CRT monitora su:
• rezolucija,
• aspekt (aspect ratio) i
• frekvencija osvežavanja (refresh rate).
Rezolucija ekrana je određena ukupnim brojem piksela koji mogu biti
prikazani u aktivnoj oblasti ekrana i obično se predstavlja formulom:
R= AP x 4L gde je:
• R - rezolucija ekrana,
• AP – broj aktivnih piksela po liniji ekrana i
• AL - broj aktivnih linija na ekranu.
Najčešće rezolucije ekrana koje se danas koriste su: 800 x 600, 1024 x
768 i 1920 x 1080.

Frekvencija osvežavanja predstavlja broj koliko puta se slika
obnavlja u sekundi. Ukoliko je refresh rate previše mali, dolazi
do treperenja slike (treba ga držati iznad 60Hz).
VESA standard propisuje da refresh rate bude minimalno 72Hz.
U praksi se često pravi kompromis, pa ukoliko želimo da
povećamo refresh rate onda moramo da smanjimo rezoluciju i
obrnuto.

Frekvencija osvežavanja predstavlja broj koliko puta se slika obnavlja u sekundi.
Ukoliko je refresh rate previše mali, dolazi do treperenja slike (treba ga držati iznad
60Hz).
VESA standard propisuje da refresh rate bude minimalno 72Hz. U praksi se često
pravi kompromis, pa ukoliko želimo da povećamo refresh rate onda moramo da
smanjimo rezoluciju i obrnuto.
Dobre strane CRT tehnologije su:
Jeftina izrada, slika je jednako vidljiva pod svim uglovima i mogućnost prikaza
kvalitetnih slika u punom rasponu boja na visokim rezolucijama.
Loše strane su:
Velika potrošnja električne energije, glomaznost, štetnost elektromagnetnih zračenja
katodne cevi, tehnologija prikaza zamara oči i osetljivost na spoljašnja
elektromagnetna polja.

3.3.3 DVST ekrani
DVST (Direct-View Storage Tube) je tehnologija slična CRT tehnologiji ali
ova tehnologija ne zahteva veliku frekvenciju osvežavanja (jer je slika
reprezentovana raspodelom naelektrisanja na unutrašnjoj površini ekrana),
ali je nepraktična jer prilikom izmene i najmanjeg detalja na slici, kompletna
slika (raspodela naelektrisanja) mora ponovo biti kreirana.

3.3.4 LCD ekrani
LCD (Luiquid Crystal Display) je tehnologija prikaznog uređaja koja koristi tečni
kristal. Ova tehnologija je aktuelna zbog znatno manjih dimenzija, težine i potrošnje
energije od CRT uređaja.
Tehnologija se bazira na šestoslojnoj strukturi:
• Prednji sloj je vertikalna polarizacijska ploča.
• Drugi sloj sadrži vertikalnu rešetku od tankih žica.
• Treći je sloj tečnog kristala debljine reda jednog mikrona.
• Četvrti sloj je horizontalna rešetka od tankih žica.
• Peti sloj je horizontalna polarizacijska ploča.
• Poslednji, šesti sloj je reflektor.
Polarisana svetlost prolazi kroz pet slojeva i reflektuje se natrag od šestog sloja -
reflektora.

3.3.4 LCD ekrani
Tečni kristal se sastoji od dugih molekula kristala. Pojedinačni molekuli
normalno se raspoređuju spiralno i rotiraju polarizaciju ulazne svetlosti za 90 stepeni.
Takva svetlost prolazi kroz horizontalnu polarizacijsku ploču pa je vidljiva i gledaocu. U
električnom polju, kristali se postavljaju u istom smeru i ne rotiraju polarizaciju ulazne
svetlosti. Takva svetlost ne prolazi kroz horizontalnu polarizacijsku ploču već se
apsorbuje, pa gledalac vidi crnu površinu.
Tačke koje će biti osvetljene, odnosno tamne tačke, određuju se matričnim
adresiranjem pomoću vertikalne i horizontalne rešetke. Tamna tačka će biti na mestu
preseka projekcija žice iz vertikalne rešetke kojoj je doveden pozitivni napon i žice iz
horizontalne rešetke kojoj je doveden negativni napon. Kombinacija pozitivnog napona
s desne strane kristalnog sloja i negativnog napona s leve strane kristalnog sloja ređa
kristale na tom mestu.

3.3.4 LCD ekrani
Zavisno od toga kako je rešeno dovođenje napona
na kristal (tranzistore) i zavisno od ponašanja
kristala, razlikujemo nekoliko osnovnih vrsta LCD
ekrana:
• TFT (Thin Film Transistor),
• IPS (In-Plane switching),
• MVA (Multi-domain vertical alignment),
• PVA (Paterned vertical alignment).
• LED (Light Emitting Diode) i
• OLED (Organic Light Emitting Diode).
Svakako najpoznatiji i najšire korišćeni ekrani danas
su LED ekrani. Ovaj tip ekrana je jedan od podtipova
LCD ekrana kod koga se umesto jedne lampe za
pozadinsko osvetljenje (što je standardno rešenje
kod LCD ekrana) koristi veliki broj malih dioda.

3.3.4 LCD ekrani
Prednosti LED ekrana u odnosu na standardne LCD ekrane
su sledeće:
• manja potrošnja električne energije (45% uštede),
• znatno tanji dizajn ekrana,
• svetlija slika i tamnija crna boja,
• ukoliko se koristit RGB-LED tehnologija dobija se širi
gamut boja, što rezultuje znatno boljom slikom
• bolja kontrola pojedinačnih piksela na ekranu.
OLED ekrani su podvrsta LED ekrana kod kojih se koriste
specijalne vrste dioda, takozvane svetleće diode koje emituju
svetlost koja se sastoji od organskih komponenti. OLED
ekrani rade tako što se električna struja propušta kroz
organski materijal koji tom prilikom ispušta svetlost. Budući
da ovakav proces ne zahteva energije ovo ih čini pogodnim
za primenu kod mobilnih telefona i tablet računara. Takođe,
ova tehnologija omogućava izradu savitljivih ekrana.

3.3.5 Plazma ekrani
Plazma ekran (Plasma Display) je struktura malih neonskih sijalica koje se mogu
selektivno paliti i gasiti matričnim adresiranjem pomoću vertikalne i horizontalne
rešetke.
Kad je razlika napona na vertikalnoj i horizontalnoj rešetki dovoljno velika, elektroni iz
molekula neona se oslobađaju sijalica počinje da svetli. To se stanje može podržavati
i nižim naponom, a za promenu stanja potrebno je smanjiti napon ispod nužne
granične vrednosti održavanja.

3.3.5 Plazma ekrani
Prednosti plazma ekrana su:
• slika koja izgleda dobro skoro iz svakog ugla,
• dobre boje,
• širok ugao gledanja,
• bolji prikaz crne boje,
• bolji kontrast i
• bolje vreme odziva.
Jedini ozbiljni nedostatak ove tehnologije je takozvani burn-in efekat,
odnosno činjenica da plazma ekran može, nakon dužeg korišćenja (decenija
ili duže), da dobije vidljive tragove koji kao da su urezani u sam ekran (znak,
statične slike...), dok je kod LCD tehnologije ta pojava gotovo nepostojeća.

3.3.6 Electronic-ink ekrani
Electronic Ink ekrani se još zovu i elektronski papir ili e-
papir i predstavljaju tehnologiju izrade ekrana koja
oponaša izgled običnog mastila i papira.
Za razliku od konvencionalnih ravnih ekrana koji koriste
pozadinsko osvetljenje da bi osvetlili piksele, elektronski
papir reflektuje svetlo kao običan papir.
Za izradu e-papira postoji nekoliko različitih tehnologija.
Neki upotrebljavaju plastične podloge i elektroniku tako
da ekran bude fleksibilan. E-papir se smatra ugodnijim
za čitanje od konvencionalnih ekrana zbog stabilne slike,
koju ne treba konstantno osvežavati, šireg ugla gledanja
i činjenice da koristi odbijenu ambijentalnu svetlost.
Primena e-papira uključuje čitače e-knjiga, sposobne da
prikazuju digitalne verzije knjiga i e-časopisa, elektronske
etikete cena u prodavnicama, elektronske reklamne
panoe i mobilne telefone.

3.3.7 Video projektori
Osnovne osobine digitalnih projektora
Digitalni ili video projektori su elektronski
uređaji koji prihvataju video signal iz
nekog izvora signala i projektuju ga na
projekcioni zaslon (ekran, platno...)
pomoću određenog optičkog sistema.
Video projektori se široko koriste prilikom
konferencija, prezentacija, u bioskopima,
prilikom živih nastupa (koncerti i slično), a
posebno važnu primenu imaju u
obrazovanju.

Danas se projekcioni uređaji
izrađuju u širokom dijapazonu
veličina i osobina.
To mogu da budu sistemi koji
generišu sliku veoma velikih
dimenzija i imaju osvetljaj koji
prelazi 30000 lumena, a mogu da
budu i uređaji veličine mobilnog
telefona, tzv. piko projektori koji
koriste LED tehnologiju i imaju
osvetljaj od nekoliko lumena.

Karakteristike digitalnih projektora određene su:
•rezolucijom slike koju prikazuju,
•jačinom osvetljaja svetla koje emituju,
•odnosom širine i visine slike,
•kontrastom,
•energetskom efikasnošću i
•tehnologijom izrade.

Prenosni projektori imaju rezolucije od 800x600 piksela pa
sve do 1920x1080 piksela.
Rezolucija može da se kreće od 320x240 piksela kod nekih
jednostavnih realizacija projektora pa sve do 4096x2160 i
više kod kvalitetnih uređaja. HDTV projektori prikazuju sliku
rezolucije 1208x720piksela (720p) ili 1920x1080 (1080p).
Digitalni bioskopski projektori prikazuju sliku rezolucije
2063x1080 piksela, a neki i 4096x2160 piksela.

Jačina osvetljaja projektora meri se lumenima (lm). Najmanji piko
projektori daju sliku sa samo 5 lumena, dok posebni projektori koji
se koriste za događaje kakvi su veliki koncerti i priredbe i slično
mogu da imaju i 30000 lumena. Projektori koju daju sliku sa većim
osvetljajem koriste se tamo gde je potrebna velika slika i gde je
prisutno jako ambijentalno svetlo. Projektori u opsegu od 1500 -
2500 lumena su pogodni za prikazivanje manjih slika u zamračenim
ili slabo osvetljenim prostorijama. Projektori koji imaju između 2500
i 4000 lumena se koriste u uslovima gde je slika umereno velika i
ambijentalno svetlo umereno jako. Projektori sa preko 4000 lumena
su pogodni za velike prostore u kojima nema mogućnosti
zamračivanja ili kontrole ambijentalnog svetla. Povećanje
dijagonale slike za 25% smanjuje svetlinu slike za 35%, a
povećanje slike za 41% smanjuje svetlinu za polovinu.

Odnos širine i visine slike (aspect ratio) je obično odnos koji se predstavlja
odnosom celih ili decimalnih brojeva. Projektori koji se standardno koriste za
poslovne ili obrazovne svrhe imaju odnos 4:3 ili 5:4. Noviji modeli imaju odnos
16:10 ili 16:9, kakav imaju i HDTV projektori. Digitalni bioskopski projektori
imaju odnos 1,90:1.
Kontrast projektora predstavlja odnos najsvetlijeg belog i najtamnijeg crnog
koje projektor može da proizvede. Standardni projektori koji se koriste u
zamračenim prostorijama imaju kontrast 400:1. HDTV projektori imaju
kontrast veći od 1000:1. Postoje specijalizovani projektori čiji je kontrast veći
od 30000:1.
Energetska efikasnost projektora predstavlja meru snage potrebne za
određeni osvetljaj. Posebno je važna kod piko projektora koji se napajaju iz
baterija. Može da se kreće od niskih 1lm/W pa do nekoliko desetina lm/W.
Kako je smanjenje potrošnje uz povećanje učinka u trendu razvoja svih
digitalnih uređaja za očekivati je stalno povećanje ove gornje granice.

Digitalni projekcioni sistemi su se istorijski dugo razvijali i
danas postoje sledeće dominantne tehnologije:
•CRT projektori ili projektori sa katodnom cevi,
•LCD projektori ili projektori sa svetlosnim vratima od tečnih
kristala,
•DLP projektori ili projektori sa digitalnim mikroogledalima i
•LCoS projektori ili projektori sa tečnim kristalima na
silicijumu.
+ LED

CRT projektor
CRT projektor je istorijski
gledano prvi tip video
projektora. Nalazio je široku
primenu od konferencijskih
sala do bioskopa. Projektor
sa katodnom cevi je video
projektor koji za generisanje
slike koristi male katodne cevi
sa jakim osvetljajem.

Slika iz cevi se fokusira i uvećana
prikazuje na platnu pomoću sočiva
koje se nalazi ispred cevi. Većina
današnjih CRT projektora umesto
jedne cevi u boji koristi tri posebne
cevi sa zasebnim sočivima. Crvena,
zelena i plava komponenta video
signala se obrađuje i šalje na
odgovarajuću cev. Slika sa svake od
cevi se fokusira pomoću sočiva i
stvara se cela slika na platnu. Slika
može da se prikazuje i sa zadnje
strane.

Prednosti CRT projektora u odnosu na druge tipove projektora su:
•dug vek trajanja cevi, veći od 10000 radnih časova,
•daju oštru sliku sa zadovoljavajućim kvalitetom boje do rezolucija
1920x1200 piksela,
•nivo crnog je mnogo bolji nego kod ostalih projektora,
•odnos rezolucije i frekvencija osvežavanja je do određene mere
promenljiv i
•nema „efekta duge“ koji se javlja kod DLP projektora sa jednim
čipom.

Nedostaci CRT projektora su mnogobrojni, a najvažniji su:
•CRT projektori su znatno masivniji i teži u poređenju sa LCD i DLP
projektorima,
•CRT projektor zahteva mnogo više vremena za postavljanje i
podešavanje nego LCD ili DLP projektori,
•osvetljaj CRT projektora je niži nego kod savremenih LCD ili DLP
projektora i
•jeftini ili loše podešeni CRT projektori imaju problema sa
divergencijom boja.

LCD projektor
LCD projektor je vrsta digitalnog video projektora koji koristi
tehnologiju displeja od tečnog kristala (Liquid Crystal Display).
Kako bi prikazali sliku ovi propuštaju svetlo kroz panele od tečnog
kristala koji su veličine poštanske marke. Ovi paneli ovde obavljaju
funkciju svojevrsnih svetlosnih ventila. Naime, svaki LCD panel koji
se koristi u projektoru predstavlja matricu minijaturnih piksela od
kojih svaki može da bude providan, neprovidan ili delimično
providan. Ovi pikseli formiraju sliku koja treba da se prikaže i
svetlost prolazi kroz ove panele na način koji je sličan prolasku
svetla kroz negativ. Sočivo projektora na izlazu povećava sliku i
šalje je na zastor za projektovanje.

LCD projektor radi tako što belo svetlo koje daje halogena lampa pomoću
dihroičkog ogledala deli na tri osnovne boje: crvenu, plavu i zelenu. Svaka od
ove tri boje se propušta kroz poseban svetlosni filter, odnosno LCD panel.
Svaki od ovih panela upravljan je električnim signalima i stvara određenu sliku.
Svaki od piksela na panelu je propustljiv za svetlo, delimično propustljiv ili
nepropustljiv. Kombinacija ovih piksela stvara sliku u velikom varijetetu boja i
tonova. Nakon prolaska kroz LCD panele, polarizovana svetlost u tri boje se
rekombinuje pomoću prizme i kao složeno svetlo šalje dalje kroz projekciono
sočivo na zastor za prikazivanje.

Prednosti LCD projektora su sledeće:
•LCD projektor daje oštru sliku i pogodan je za prikaz detaljnih slika,
•ima dobro zasićenje boja,
•visoko je energetski efikasan, tj. daje svetliju sliku sa istom snagom
lampe nego DLP projektori.
Nedostaci LCD projektora su:
•pikselizacija slike, naročito kod starijih modela,
•ne postiže kontrast kao DLP projektori i
•ima ograničen vek trajanja LCD panela u zavisnosti od intrenziteta
upotrebe.

DLP projektor
DLP (Digital Light Processing) projektor stvara sliku
pomoću mikroskopski malih ogledala koja se nalaze
u matrici na poluprovodničkom čipu. Ova ogledala su
još poznata i kao digitalni mikroogledalski uređaji
(Digital Micromirror Device, DMD). Svako od ovih
ogledala je približno veliko oko 16 mikrona, što
odgovara petini debljine ljudske dlake.
Svako ogledalo predstavlja jedan ili više piksela
projektovane slike. Broj ogledala odgovara rezoluciji
projektovane slike. Ova ogledala mogu da veoma
brzo menjaju ugao pod kojim stoje i da tako reflektuju
određenu količinu svetlosti kroz projekciono sočivo ili
pored njega.

Ogledala imaju dva stabilna stanja koja se mogu smenjivati veoma
brzo, a to koja će se nijansa svetla prikazati zavisi od odnosa
koliko je ogledalo bilo u kom položaju.

Postoji više načina kako DLP projektori stvaraju sliku u boji.
Kada se koristi jedan čip, boje se dobijaju umetanjem obojenog diska
između lampe i čipa. Disk je podeljen na sektore koji odgovaraju crvenoj,
zelenoj i plavoj boji. Rad DLP čipa je sinhronizovan sa okretanjem
obojenog diska, tako da se npr. crvena boja prikazuje onda kada je ispred
čipa deo diska koji je obojen crveno. Boje se tako prikazuju sekvencijalno,
jedna za drugom, ali se to radi veoma brzo tako da perzistentni očni
aparat čoveka to ne može da primeti. Današnji DLP projektori sa jednim
čipom imaju i do deset rotacija boja za jedan frejm.
Umesto umetanja diska moguća je i upotreba laserskog ili LED svetla
određenih boja koje su takođe sinhronizovane sa radom DLP čipa.
Projektori sa tri DLP čipa koriste deljenje svetla kao kod LCD projektora
na tri osnovne boje koje se šalju svaka na svoj DLP čip, nakon čega se
ponovo rekombinuju i šalju kroz sočivo.

Dobre osobine DLP projektora su sledeće:
•slika je glatka, nema pikselizacije,
•slika ima odličnu geometriju i linearnost tonova,
•veliki kontrast,
•nema mogućnosti sagorevanja elemenata koji prave sliku,
•laki su i pogodni za upotrebu i u zadimljenom prostoru.
Loše osobine DLP projektora su efekat duge koji se pojavljuje kod
projektora sa jednim čipom i rotacionim diskom i nešto slabije
renederovanje boja nego kod LCD projektora.

LCoS projektori
LCoS (Liquid Crystal on Silicon) projektori koriste princip odbijanja svetla
od čipa, ali umesto mikroogledala koriste panel od tečnog kristala kroz koji
ne prolazi svetlost kao kod LCD projektora, već se od njega odbija.
Kod LCoS projektora tečni kristali su postavljeni direktno na površinu čipa
koji je presvučen aluminijumskim slojem.
Kao i kod ostali projektora i ovde imamo dve osnovne kategorije: projektore
sa jednim i sa tri panela.
Kod projektora sa jednim panelom, prikazuju se u diskretnom trenutku
vremena po jedna od osnovnih boja, onako kako je panel osvetljen kroz
sinhronizovani obojeni točak ili pomoću boja LED svetla.
Kod projektora sa tri panela, postoji po jedan za svaku od boja i one se
optički kombinuju prizmom i šalju na sočivo.

3.3.8 Štampači
Štampači (printeri) su izlazni uređaji kojima se ispisuju podaci iz
računara na papir ili se pomoću specijalnog materijala proizvode 3D
objekti.
Postoji šest osnovnih vrsta štampača:
• matrični (dot-matrix),
• „pljuckavci“ (ink-jet),
• laserski,
• termalni,
• ploteri i
• 3D štampači.

3.3.8 Štampači
Matrični štampači štampaju pomoću pokretne glave sa metalnim
iglicama, koje preko trake sa bojom udaraju na papir i ostavljaju trag
(kao kod pisaće mašine). Ta traka se naziva ribon, a iglice pin-ovi.
Broj iglica je obično: 9, 18 ili 24. Ovakvi štampači su spori, bučni, sa
lošim kvalitetom štampe. Njihove dobre strane su niska cena, kao i
cena potrošnog materijala (ribon trake). Posebno su pogodni kod
ispisivanja dokumenata sa više kopija korišćenjem indiga (na primer,
uplatnica).
Ink-jet štampači su štampači sa mlaznicama iz kojih se izbacuje
mlaz mastila (ink) na papir. Mastilo je smešteno u rezervoarima koji
se zovu kertridži (cartridge). Postoji kertridž za crnu i kolor štampu.
Na pokretnoj glavi za štampanje nalalazi se kertridž sa mastilom, koje
se pod pritiskom izbacuje na papir kroz tanke cevčice. Svaka cevčica
je tanja od polovine debljine ljudske dlake. Prilikom dodira sa papirom
mastilo se hladi i lepi za papir. Broj mlaznica određuje kvalitet štampe.
Ovi štampači štampaju sadržaj red po red piksela na papiru. Brži su i
kvalitetniji od matričnih i preporučuju se za kućnu upotrebu. Nisu
skupi, ali je relativno skup potrošni materijal (mastilo). Nisu bučni kao
matrični, a sporiji su i manje kvalitetni od laserskih štampača.

3.3.8 Štampači
Laserski štampači su najkvalitetniji štampači i oni koriste lasersku
tehnologiju. Laserski zrak naelektriše tačke na valjku i na taj način
omogućuje da se toner (boja) zalepi na naelektrisane tačke, a zatim
se nanosi na papir i tako nastaje slika u vidu bitmape (skupa tačkica,
piksela). Rezolucija štampe je velika a kvalitet štampe je odličan.
Skuplji su od ostalih štampača a i potrošni materijal (toner) nije jeftin.
Termalni štampači koriste toplotu za prenos boje sa trake na papir.
Glava štampača ima ugrađen grejač, a kvalitet štampe zavisi od broja
grejača po inču. Trake koje koriste ovi štampači se sastoje od
raznobojnih pruga koje mogu biti u tri ili četiri osnovne boje.
Pomeranje papira usklađuje se sa količinom boja koje se nanose. Za
kvalitetniju štampu, potrebno je, zbog mogućnosti upijanja boja,
koristiti specijalan papir. Prednosti termalnih štampača su čist,
Jednostavan i pouzdan rad i visoka zasićenost boja, a mane su
neophodnost korišćenja specijalnog papira, neophodnost kontrole
kretanja papira i visoka cena.

3.3.8 Štampači
Ploteri su posebna vrsta štampača koja se koristi za štampu većeg
formata (obično formata većih od A3). Ploter iscrtava sliku
pokretanjem pera preko površine papira. U tehnologiji plotera sa
ravnom pločom, papir se pričvršćuje elektrostatičkim naponom,
vakuumom ili nekim drugim načinom. Pero se postavlja na početnu
tačku crte i spušta na površinu papira. Pero se pokreće po površini
papira do krajnje tačke i tada se podiže. Ovaj uređaj analogan je
vektorskoj tehnologiji crtanja.
Trodimenzionalni (3D) štampači su uređaji koji kreiraju 3D model od
veštačkog materijala. To jetehnologija proizvodnje trodimenzionalnih
objekata sukcesivnim nanošenjem slojeva specijalnog materijala. 3D
štampanje je brže, jeftinije i jednostavnije rešenje u odnosu na druge
tehnologije proizvodnje 3D objekata. 3D štampači su, u suštini, mini
sistemi sa numeričkim upravljanjem (NC) u tri ose (x, y i z). Sistemski
softver najpre konvertuje 3D model objekta u poprečne preseke,
odnosno tanke slojeve debljine 0.089-0,203 mm, što se bira u
zavisnosti od tačnosti koja se želi postići. Nakon toga se predmet
(model) izrađuje na taj način da se u radnom prostoru u
programiranim tankim slojevima nanosi materijal za izradu modela.

3.3.9 Zvučnici
Zvučnici su audio izlazni uređaji čiji je zadatak da korisniku prenesu
korisne informacije (upozorenja, obaveštenja,...) u obliku zvuka. U
suštini, zvučnik je elektromehanički pretvarač koji, pobuđen električnim
signalom, proizvodi zvuk namenjen ljudskom uhu, odnosno, zvuk
frekvencijskog opsega od 20 do 20.000 Hz.
Obično se realizuju kao 2.0, 2.1, 4.1. 5.1 i 7.1 sistemi (u zavisnosti od
toga koliki je broj zvučnika u sistemu).

3.3.10 VR izlazni uređaji
Izlazni uređaji virtuelne ralnosti su izlazni uređaji koji pokušavaju
da, stimulisanjem ljudskih čula na određeni način, prevare
ljudski mozak i da stvore utisak prisustva u nekom okruženju
koje, u stvarnosti, realno ne postoji. U ove uređaje spadaju:
• VR kacige,
• VR rukavice,
• 3D ekrani i projektori i
• 3D hologrami.
VR kacige su specijalizovane kacige kod kojih se emituje stereo
pogled, odnosno dve sinhronizovane slike na maloj razdaljini od
oka posmatrača. Takođe, koristi se i stereo zvuk. Korišćenje
zvuka u velikoj meri obogaćuje virtuelno okruženje obzirom da
je zvučna percepcija omnidirekciona, za razliku od vizuelne
percepcije, koja je moguća samo iz jednog pravca u jednom
trenutku. Neke varijante kaciga uključuju i veštačko generisanje
mirisa.

3.3.10 VR izlazni uređaji
VR rukavice su specijalizovane rukavice koje mogu služiti i kao ulazni i kao
izlazni uređaj. Kada govorimo o VR rukavicama kao izlaznom uređaju, pre svega,
se misli na stimulaciju čula dodira (takozvani haptic interfejs). Kod njih se koristi
pneumatika, vibracije, termalne i elektromehaničke stimulacije u cilju simulacije
reakcije okruženja (nadraživanje kože, emulacija gravitacije....).
3D ekrani i projektori su posebne vrste prikaznih uređaja koje stvaraju utisak
gledanja trodimenzionalne scene koričćenjem posebnih tehnika.
Pojednostavljeno rečeno, svako oko vidi 2D sliku a naš mozak, na osnovu ugla i
razlika između slike od levog i slike od desnog oka, otkriva kolika je udaljenost do
pojedinih detalja na slici. Kada naš mozak protumači kolika Je udaljenost do
pojedinih detalja na slici, mi tada imamo doživljaj prostora tj. sve tri dimenzije
sveta koji gledamo.

ICK3-L3.pptx

Recommended

Recommended

More Related Content

More from AleksandarSpasic5

More from AleksandarSpasic5 (20)

ICK3-L3.pptx