svi koji se bave decom u bilo kojoj oblasti treba da budu upoznati sa najčešćim hitnim stanjima u dečjem uzrastu i načinom na koji pružiti prvu pomoć,

1. HITNA STANJA KOD
DECE
dr med. Relja Momčilović, spec. urgentne medicine,
Služba hitne medicinske pomoći DZ Svilajnac

2. DETE NIJE „MALI ČOVEK“
IMA SEBI SVOJSTVENU ANATOMIJU,
FIZIOLOGIJU I PSIHOLOGIJU!

3. SPECIFIČNOSTI DETETA SU :
● Manja telesna masa
(TM = 2 x ( uzrast u god. + 4))
● Specifičnosti disajnih organa ( kratak vrat, mala donja
vilica, kratka i mekana traheja, nerazvijena račva traheje,
nerazvijena pluća, manji broj disajnih puteva i alveola,
hrskavičava rebra, disanje na nos do 6 meseci...)
● Specifičnosti KVS( mala količina krvi!)
● Srčana i respiratorna frekvenca je veća, TA je manja,
udarni volumen je fiksiran.
● Komunikacija je otežana, strah je čest i jak, poverenje se
često teško uspostavlja..

4. HITNA STANJA MOGU NASTATI USLED:
● Bolesti deteta
i
● Povređivanja deteta

5. 1 2 3
Plač snažan,
motivisan
jecav vrisak, stenjanje
Kontakt prestanak plača,
zadovoljno
razdražljivo
plače u naručju
bez reakcije
Spavanje Lako se budi Teško se budi,
pospano
Ne budi se
Ne spava
Boja kože ružičasta Cijanoza, difuzno
bledilo okrajaka
Difuzno bledilo,
generalizovana
cijanoza
Hidracija normalan Suve sluznice Snižen turgor,
halonirane oči
Izraz lica Motivisano, osmeh Nezadovoljan, bez
osmeha
Nemotivisan,
bolan
OPSERVACIONI SKOR:
Skor<10,verovatnoća ozbiljnog poremećaja<2%
Skor>10, ozbiljan poremećaj 10x verovatniji

6. BOLESNO DETE

7. OPSTRUKCIJA DISAJNIH PUTEVA
1. Slabiji imunitet, veća sklonost infekcijama
2. Manji promer disajnih puteva, lakša
opstrukcija sekretom, otokom, stranim telom
3.Manja čvrstina grudnog koša
4. Slabija razvijenost muskulature, brži
zamor disajne muskulature

8. Opstrukcija gornjih disajnih puteva
Najčešći uzrok je ASL( ak. subglotisni laringitis)
koji se prepoznaje inspiracijskim stridorom, lavežnim
kašljem koji se javljaju obično 2 do 3 nakon povišene
temperature i curenja nosa. Izaziva ga najčešće virus
parainfluence.
Retko kada je teži poremećaj, procena težine je na
osnovu:
● stridora
● kašlja
● lepršanja nozdrva
● boja kože i sluznica
● ulazak vazduha

9. Ređi uzroci opstrukcije gornjih disajnih
puteva su :
● akutni epiglotitis
● epiglotitis
● strano telo
● udisanje vrelih gasova
● trauma
● bakterijski laringotraheobronhitis
………...

10. Prva pomoć :
● Smiriti dete! Plač povećava potrebu za kiseonikom i
ubrzava zamor disajne muskulature.
● Staviti dete u udoban položaj koji njemu najviše
odgovara
● Obezbediti svež vazduh ali NE hladan vazduh.
● Kod stranog tela najopasnije je nestručno vađenje
istog! Pokušaj evakuacije stranog tela je opravdan
samo ukoliko je došlo do teškog ili potpunog prekida
disanja, i sprovodi se kao deo postupka KPR-a.

11. NEEFIKASAN KAŠALJ EFIKASAN KAŠALJ
NE MOŽE DA GOVORI PLAČE
PRIGUŠEN, JEDVA ČUJAN
KAŠALJ
MOŽE DA ODGOVARA NA
PITANJA
NE MOŽE DA DIŠE GLASNO KAŠLJE
CIJANOZA MOŽE DA UDAHNE VAZDUH
PRE KAŠLJA
POČINJE DA GUBI SVEST POTPUNO SVESTAN,
SARAĐUJE
KAKO ZNAMO DA SE RADI O STRANOM TELU?
- VIDELI SMO KADA MU JE ZAPALO STRANO TELO
-IZNENADA POČETAK GUŠENJA
- KONTAKT SA STRANIM TELOM NEPOSREDNO PRE GUŠENJA
.

12. PRVA POMOĆ KOD STRANOG TELA
EFIKASAN KAŠALJ
● Potenciramo kašalj,
pratimo stanje do izba-
civanja tela ili pojave
potpune opstrukcije
NEEFIKASAN
KAŠALJ
● SVESTAN: 5 udaraca
po leđima i 5 pritisaka
na stomak/grudi(<1god)
● NESVESTAN: 5
inicijalna udaha
nastavljena sa KPR-om

16. Opstrukcija donjih disajnih puteva:
● Astma
● Infekcije donjih disajnih puteva, nč virusne
● Težina astmatičnog napada se može proceniti na
osnovu mogućnosti govora, brzine disanja, vizinga,
korišćenja pomoćne muskulature, pulsa, dužina tra-
janja simptoma i drugih kliničkih znakova.
●Prva pomoć je ista kao i kod opstrukcije gornjih
disajnih puteva.
●Bolesno dete što pre dovesti u zdravstvenu
ustanovu.

17. ANAFILAKSA
● Reakcija preosetljivosti na određeni alergen, posredo-
vana ćelijama imunog sistema i medijatorima koje one
luče.
● Najčešći alergeni su lekovi i kontrasna sredstva, ali
mogu biti i sastojci hrane, otrova insekata.
● Simptomi LAKOG oblika su: svrab, peckanje, osećaj
toplote, curenje iz nosa, mučnina, bol u trbuhu.
● UMERENA rekcija se manifestuje kašljem, vizingom,
grčevima u stomaku, znojenjem…
● TEŠKA reakcija je praćena gušenje, povraćanje, kolaps,
nekontrolisana defekacija, i zahteva mere KPR i hitnu
medicinsku pomoć!

18. KONVULZIJE ( FRAS)
● Nastaju usled abnormalnih paroksizmalnih pražnjenja
moždanih neurona.
● Uzroci su razni, a kod dece su najčešće usled nezrelosti
građe mozga i mogu biti isprovocirane povišenom
telesnom temperaturom - FEBRILNE KONVULZIJE.
● Javljaju se kod dece od 0,5-5 godina u odsustvu
intrakranijalne infekcije ili drugih direktnih uzroka.

19. ● TIPIČNE konvulzije: generalizovani napadi, toničko
kloničke, kloničke, toničke, ne traju dugo (od par minuta
do 15 minuta max), ne ponavljaju se u toku 24h, čine
80% napada.
● ATIPIČNE konvulzije : parcijalnim ili fokalnim
napadima, mogu da traju i duže od 15 min, ponavljaju se
u 24 h, čine 20% napada.
● EPILEPTIČNI STATUS: napadi koji traju dugo ili se
ponavljaju u serijama, mogu da ostave posledice ili da
ugroze život. Na sreću, retko se javlja.

20. Najčešći uzroci epileptičnog statusa :
● Febrilni epileptični status
●Smanjenje doze ili ukidanje antiepileptičnih lekova
●Povrede glave
●Idiopatski
●Trovanja
●Encefalopatije
●Intrakranijalno krvarenje

21. PRVA POMOĆ:
● Obezbediti disajni put, disanje i cirkulaciju
● Zaštiti od povreda
● Raskomotiti dete ako je uzrok napada povišena temperatura
● Transport u zdravstvenu ustanovu obaviti čak i ako je napad
prošao i dete se oseća bolje!
●Imajte na umu da najčećše napad prođe brzo i bez ikakve
terapije!
●
Važno je i lečenje uzroka povišene temperature.

22. BOL U TRBUHU I POVRAĆANJE
● Najčešće su u pitanju bezazlene dispepsije, ili
povraćanja u sklopu virusnih infekcija.
● Mogu da budu i uzrokovana ozbiljnim hirurškim
oboljenjima, kao i urođenim anomalijama.
● Najčešće hirurško oboljenje je APENDICITIS, koga
prate bolovi u stomaku, povraćanje, izostanak stolice i
gasova, osetljivost ileocekalne regije i razlike u rektalnoj
i aksilarnoj temperaturi ( >1).
● Treba uvek misliti i na TORZIJU TESTISA!

23. ● Torzija testisa je „uvrtanje“ peteljke na kojoj testis
„visi“, a kroz koju prolaze krvni sudovi koji ishranjuju
testis.
● Najčešće se javlja u pubertetskom, prepubertetskom i
dobu do kraja prve godine života, i to u snu (50%) ili
prilikom fizičke aktivnosti.
● Za kratko vrema može da dovede do potpunog
gubitka organa.

24. TROVANJA
● Kod male dece trovanja su najčešće zadesnog
karaktera, a mogu u manjem broju slučaja biti namerna
od strane odraslih. Suicidalna, abjuzivna i jatrogena
trovanja su retka.
● Otrovi se mogu uneti preko ustiju, kože i pluća.
● Najčešće se radi o lekovima i tzv. kućnoj hemiji.
● Uvek poneti sumljivu supstancu kao i povraćani sadr-
žaj, ako je to moguće.

25. Najčešći simptomi su nespecifični i to su:
● pospanost ili koma
● konvulzije
● ubrzano disanje
● lupanje srca ili uznemirenost
● srčane aritmije ili hipotenzija
● neuobičajeno ponašanje
● promena promera zenica obostrano

26. Neki specifični simptomi su:
● Trovanje aspirinom: hiperventilacija, glavobolja, pi-
štanje u ušima,poremećaji vida, povraćanje, tahika-
rdija, povišena temperatura, koma...
● Trovanje paracetamolom: povraćanje, pospanost,
konfuzija, hipotenzija, žutica..
● Trovanja organofosfatima: SLUD sindrom ( saliva-
cija, lakrimacija, uriniranje, dijareja), mioza, ko-
nvulzije, bradikardija, koma..

27. POSTUPAK S OSOBOM KOJA JE PROGUTALA
OTROV
• Ako je osoba bez svesti, proveriti disanje i puls i po
potrebi započnite mere oživljavanja pazeći da i sami ne
dođete u dodir sa otrovom (koristite gazu pri veštačkom
disanju).
• Osobu bez svesti koja diše okrenite u bočni položaj.
• Ako je osoba pri svesti, pokušajte izaizvati povraćanje
podražavanjem korena jezika prstom. Naizmeničnim
pijenjem tople vode i povraćanjem može se isprati želudac.
• NE sme se izazivati povraćanje kod osobe koja nije pri
punoj svesti ili koja se opire.

28. • NE sme se izazivati povraćanje pri trovanju kiselinama,
bazama, benzinom, petrolejom, rastvaračima za boje i
sredstvima koja stvaraju penu.
• Otrovana osoba treba popiti 2-3 kašike medicinskog uglja
(aktivni ugalj) razređen u čaši vode. Medicinski ugalj veže
za sebe puno vrsta otrova i tako sprečava njihovu resorpciju
u crevima. Trebao bi biti sastavni deo kućne apoteke. Ne
sme se davati kod trovanja kiselinama i bazama.
● Kod trovanja putem kože, istu ispirati što duže, a kod
trovanja gasovima evakuacija je prioritet.

29. POVREĐENO DETE

30. ● Povrede u dečjem uzrastu se razlikuju od povreda
kod odraslih !
● Zatvorena povrede dejstvom tupe sile su do 80%
povreda, u oko 75% slučajeva je povređena glava,
česte su povrede unutrašnjih organa, jetre, slezine i
bubrega, kao i mokraćne bešike, koja je većim de-
lom u trbuhu
● Prva pomoć se sastoji iz brze procene stanja, otkla-
njanja uzroka daljeg povređivanja, pružanja osnovne
prve pomoći/reanimacije i transporta do bolnice

31. POVREDE GLAVE
● Najčešći pojedinačni uzrok smrti u uzrasnoj grupi
1 do 15 godina starosti.
● Na prvom mestu su saobraćajne nesreće a slede sve
vrste padova.
● Glavni uzrok smrti su povrede mozga, koje mogu bi-
primarne i sekundarne.
● Proriteti kod zbrinjavanja povreda glave su imobili-
zacija vrata i prohodnost disajnog puta.
● Poglavina dece može jako krvariti, zbog čega je po-
trebna kompresija, ali tako da se eventualni prelom
ne utisne u unutršnjost kranijalne šupljine.

32. POVREDE KIČME
● Prehospitalni pristup svakom teško povređenom dete-
tu podrazumeva pretpostavku o povredi kičme!
● Povrede kičme mogu biti u predelu vrata, grudi i kr-
snog predela.
● Zbog specifične savitljivosti dečjeg kičmenog stuba
povrede su ređe nego kod odraslih, ali zato su povrede
kičmene moždine moguće i bez ozbiljnih povreda čvr-
stih delova.
● Zbog zona rasta u kičmenim pršljenovima mogući su i
nastanci ozbiljnih deformitete tokom zarastanja.

33. ● Hiperfleksija je glavni mehanizam povređivanja- opis
načina povređivanja budi sumnju.
● Svako dete koje je palo sa visine ili ima više težih po-
vreda treba da bude imobilisano na dugim, ravnim,
čvrstim nosilima, i ne sme da se pomera dok se ne
isljuči povreda kičme . Fiksacija vrata je obavezna.

34. Znaci koji ukazuju na moguću povredu kičme:
● Bol u leđima ili pri pokretima
● Osetljivost na palpaciju
● Deformitet i otok
● Otežana pokretljivost vrata ili leđa
● Paraliza
● Utrnulost
● Osećaj bockanja
Svako dete sa suspektnom povredom kičme mora da
imobilisano dok se ne obavi detaljan NH i ortope-
dski pregled. Transport u bolnicu je obavezan.

35. POVREDE GRUDNOG KOŠA
● Zbog elastičnosti gr. koša i diskretna spoljašnja po-
vreda može da krije tešku unutrašnju povredu.
● Najčešće su izazvane tupom mehaničkom povredom.
Povrede gr. koša koje ugrožavaju život su:
● Tenzioni pneumotoraks
● Masivni hematopneumotoraks
● Otvoreni pneumotoraks
● Torakalni kapak
● Tamponada srca

36. Ostale povrede grudnog koša :
● Kontuzije pluća
● Laceracije pluća
● Plućni hematom
● Povrede traheobronhijalnog stabla
● Rupture dijafragme, jednjaka, aorte.
Prva pomoć se sastoji u postavljanju u udoban položaj
povređenog, zatvaranja otvorenih rana i zaustavljanja
krvarenja i transporta do najbliže zdravstvene ustano-
ve. Ako postoji torakalni kapak povređenog postaviti
da leži na stranu na kojoj je kapak.

37. POVREDE ABDOMENA
● U 95% slučajeva su posledica tupe traume, udarci
u saobraćajnoj nesreći ili igri (pad sa bicikle).
● Nesrazmera između snage udarca i težine povrede
zbog čega je obavezna detaljna dijagnostka.
POVREDE JETRE I SLEZINE
● Najčešće povrede trbušnih organa
● Simptomi mogu u potpunosti da izostanu, da se jave
kao osetljivost ispod odgovarajućeg rebarnog luka
ili pak da se manifestuju znaci teškog hemoragijskog
šoka.
● Dijagnostika može da bude i veoma teška.

38. POVREDE ŠUPLJIH ABDOMINALNIH ORGANA
● Povrede želuca, tc, kolona, rektuma, nč tupom silom,
ili penetrantnom traumom.
● Simptomi mogu biti diskretni, blaga osetljivost trbu-
ha, povećan obim trbuha, krvarenje iz gornjih ili
donjih partija GIT-a.
● Sama sumnja na povredu šupljeg organa trbuha za-
hteva transport do bolnice radi detaljne dijagnoze.
POVREDE PANKREASA, DUODENUMA,
DIJAFRAGME
●Retke su, teške i zahtevaju specijalizovano hospitalno
zbrinjavanje.

39. POVREDE LOKOMOTORNOG APARATA
●Najčešće povrede u dečjem uzrastu.
●Pravilna prva pomoć može znatno uticati na brzinu
rehabilitacije i deformiteta koji može da zaostane.
●Mogu da budu udružene sa povredama velikih krvnih
sudova i tako da budu i životno ugrožavajuće.
POVREDE MEKIH TKIVA
1. Zatvorene, kontuzione, nema prekida kontinuiteta
kože
2. Otvorene, kada postoji defekt kože

40. ●Zatvorene povrede se ispoljavaju hematomima i bolo-
vima različitog inteziteta. Najčešće je dovoljno hla-
đenje i elevacija ekstremiteta. Izuzetak su gaženje i
uklještenje ekstremiteta ( bicikl!)
● Otvorene povrede mekih tkiva (rane) nastaju tupom ili
oštrom silom i podrazumevaju i oštećenje dubljih
struktura (potkožno masno tkivo,fascije, mišiće, tetive
neurovaskularne elemente).
Primarno zbrinjavanje podrazumeva :
- zaustavljanje krvarenja
-sprečavanje dalje kontaminacije
- zaštita od infekcije

41. Krvarenje može biti :
● Arterijsko
● Vensko
● Kapilarno
Zaustavljanje krvarenja kod svake vrsta povreda je
neophodno.

42. ● Metode zaustavljanja krvarenja su:
- Fiksacija ekstremiteta u prinudnom položaju ( kod
povrede a. axillaris i a. femoris)
- Digitalna kompresija, pritiskom iznad mesta krvare-
nja kod arterijskog krvarenja, ili ispod kod venskog.
- Kompresivni zavoj ( pratiti distalni okrajak - ako
počne da modri, otiče i postaje hladan, popustiti zavoj).
-Elastična poveska (kod povrede velikih krvnih
sudova sa obilnim krvarenjem; posle 2 sata mora poste-
peno da se popušta, neophodno je praćenje distalnog
okrajka)

43. POVREDE KOSTIJU I ZGLOBOVA
● SPECIFIČNOSTI: kosti su elastičnije, mogu da po-
dnesu veću silu, povrede mekih tkiva su obično teže,
kosti sadrže zona rasta, brže zarastaju, specifični
prelomi.
● ZNACI PRELOMA:
-otok
- bolna osetljivost
- deformitet
- patološka pokretljivost
- krepitacije
● PRVA POMOĆ
- imobilizacija u zatečenom položaju
- zaustavljanje krvarenja
- analgezija

44. TRAUMATSKA AMPUTACIJA
● Amputirani deo tela ostaje vitalan na sobnoj tempe-
raturi do 8 sati , a u hladnoj sredini i do 18 sati.
● Kod amputacije najvažnije je zaustavljanje krvarenja
i previjanje rane.
● Amputirani deo obavezno poneti uz povređenog po
mogućnosti u sterilnoj gazi, u rastvoru u kome je led.

45. REANIMACIJA DECE I ODOJČETA
Radi se kod srčanog zastoja , koji je kod dece redak.
Osnovna kardiopulmonalna reanimacija je jednostavna
metoda koju treba da poznaju svi koji se staraju o deci:
roditelji, vaspitači,učitelji, nastavnici, lekari opšte
medicine i pedijatri u primarnoj zdravstvenoj zaštiti .
U svojoj osnovi, kardiopilmonalna reanimacija ima
dva jednostavna postupka: disanje za dete („veštačko
disanje") i pumpanje krvi, („veštačka cirkulacija“),-
spoljašnja srčana masaža i ima za cilj da se pomognu
ili obnove efikasna ventilacija i cirkulacija.

46. .

47. HVALA NA PAŽNJI!
HVALA NA PAŽNJI !