2. Arheologija
KAKO je izgledao život pre više hiljada godina?
Kojih su se običaja ljudi tada držali?
Arheologija nam donekle može pružiti
odgovore na ova pitanja. Ali da bismo razumeli
kako su ljudi tada razmišljali, bilo bi korisno da
imamo neke zapise. U tome je veliku ulogu
odigrao jedan grčki istoričar koji je živeo u
petom veku pre n. e. Reč je o Herodotu. On
je zapisivao istorijske događaje svog vremena i
svoje rukopise objedinio u čuveno delo pod
nazivom Istorija.
3.
4. Početak
Herodot je želeo da dokumentuje razloge zbog kojih je Grčka
učestvovala u ratovima, a posebno šta je dovelo do persijskih
osvajačkih pohoda u periodu od 490. do 480. pre n. e, kada je on još
bio dečak. To je bila glavna tema njegovih rukopisa, ali je beležio i
sve što bi saznao o nekom narodu koji bi se našao na putu persijskoj
invaziji. Može se reći da u to vreme nije bilo mnogo istorijskih zapisa
ako se izuzmu natpisi na spomenicima u kojima su se veličala
herojska dela. Zato se u prikupljanju podataka Herodot morao
oslanjati na utiske, predanja i svedočanstva onih koji su videli
događaj koji je želeo da zabeleži. Zbog toga je mnogo putovao.
Odrastao je u grčkoj koloniji pod nazivom Halikarnas (sada Bodrum
na jugu Turske) i obišao veliki deo Grčke.
Išao je i na sever do Crnog mora i Skitije, područja koja su se nalazila
na mestu današnje Ukrajine. Takođe je putovao na jug, do Palestine i
severnog dela Egipta. Na istoku je izgleda stigao do Vavilona, a svoje
poslednje dane verovatno je proveo na zapadu, u jednoj grčkoj
koloniji koja se nalazila na području današnje južne Italije. Kud god je
išao, sve je pomno razgledao i raspitivao se kako bi našao
5. Preciznost i umeće
Koliko su verodostojni Herodotovi zapisi? Ono što je pisao o zemljama
koje je posetio, kao i o onome što je lično video smatra se tačnim.
Njegovi opisi običaja nepoznatih Grcima — kao što je sahranjivanje
uglednih ličnosti u Skitiji ili mumificiranje u Egiptu — umnogome
odgovaraju onome što su i arheolozi otkrili. Kaže se da je ono što je
on napisao o Egiptu „vrednije od svih drugih drevnih zapisa o toj
zemlji“.
Međutim, često se morao oslanjati na nešto što nije bilo u potpunosti
provereno. Nadalje, ljudi njegovog doba verovali su u paganske
bogove i smatrali da se oni mešaju u živote ljudi. Zbog toga se ne
može reći da svi njegovi zapisi odgovaraju kriterijumima savremenih
istoričara. Međutim, on je zaista nastojao da činjenice odvoji od
legendi. Rekao je da ni sam nije verovao u sve što je čuo. Svoje
zaključke je izvodio tako što je proveravao i upoređivao sve
informacije do kojih je došao.
Herodotova Istorija verovatno predstavlja njegovo životno delo.
S obzirom na to koliko je informacija imao na raspolaganju, zaista
možemo reći da je ostavio veliki trag u istoriji.
7. KRATAK OSVRT
S obzirom na to da je
Herodotova Istorija bila prvi pokušaj
najobuhvatnijeg dokumentovanja istorijskih
događaja, latinski pisac Ciceron (106–
43. pre n. e.) nazvao je Herodota „ocem
istorije“.
Herodotova Istorija predstavlja „remek-
delo od neprolaznog značaja“, kaže
jedan savremeni pisac. „U njega su utkani
ne samo istorija već i antropologija,
geografija, teologija i filozofija, kao
i političke nauke i drama.“
U jednom burnom periodu ljudske istorije,
Herodot je prikupio i zabeležio informacije
o Grčkoj, zapadnoj Aziji i Egiptu.
ODBRANA HERODOTOVIH SPISA
„Sada imamo dovoljno dokaza da kažemo
da se [Herodotu] može verovati“, napisao
je istoriograf Arnaldo Momiljano. „Herodot
se našao pod lupom orijentalista. Na
osnovu arheoloških otkrića i poznavanja
jezika koje Herodot nije znao, oni su
zaključili da je ono što je lično video tačno
opisao i da je o onome što je čuo pošteno
izvestio. Kada je pogrešio, bilo je to ili zbog
toga što su ga njegovi izvori obmanuli ili
zbog toga što je nešto jednostavno
pogrešno razumeo.“
Dodatak
