Istorija Grka

1. КУЛТУРА И СВАКОДНЕВНИ
ЖИВОТ ГРКА
Kатарина Гавриловић

2. Религија старих Грка се у
најстарија времена заснивала
на обожавању природе и
природних појава-неба, грома,
Сунца, животиња, итд.
Ова примитивна веровања су
касније замењена веровањем у
богове који су имали људски
лик. Такво веровање се назива
антропоморфизам.
Богови су били бесмртни, вечно
млади, лепи и обдарени
моћима.
Приношене су им жртве у
храмовима.
О боговима и настанку света су
стварани митови.
-Мит о постанку света и богова
Стари Грци су веровали да је 12
врховних богова боравило на
планини Олимп у палатама
одакле су управљали светом и
мешали се у живот људи.
РЕЛИГИЈА И МИТОЛОГИЈА

3. Зевс
Посејдон
Хера
Афродита
АтинаАрес
Хад

4. Грци су осим богова, поштовали и полубогове-децу
богова и смртника. Полубогови су живели међу људима
али су се после смрти уздизали међу богове. Највећи
грчки херој био је Херакле чији је отац био Зевс. Ахил-
син смртника Пелеја и богиње Тетиде.
Стари Грци су веровали у постојање разних митских
бића-муза, нимфа, титана, сирена, кентаура, сатира,
троглавог пса Кербера, киклопа и других.
Грке су повезивала заједничка светилишта попут
Аполоновиг пророчишта у Делфима и Зевсовог
пророчишта у Олимпији на Пелопонезу.
У част боговима Грци су одржавали олимпијске игре и
панатенејске свечаности.

5. Порекло:
-Према најраширенијој легенди, основао их је Херакле после
повратка Аргонаута из Колхиде, да би се на њима Грци састајали и
такмичили у разним дисциплинама и тако учврстили
пријатељство.
Место одржавања:
-Изабрана је равница између река Алфеја и Калдеја у Елиди и дао
јој име Олимпија а игре посветио Зевсу.
-Олимпијске игре одржаване су сваке 4 године и трајале су 3-5
дана. Почињале су и завршавале су се приношењем жртве Зевсу.
ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

6. Најлепше грађевине старих Грка биле су јавне зграде и храмови
подигнути на атинском Акропољу: Партенон посвећен Атини и
Ерехтеон украшен каријатидама.
УМЕТНОСТ-АРХИТЕКТУРА,
ВАЈАРСТВО И СЛИКАРСТВО

7. -У грчкој архитектури формирала су се три стила: јонски, дорски и
коринтски.
-Они се разликују према облику и врховима стубова на храмовима.
-Дорски стил је најcтарији и најједноставнији по облику јер нема
украса.
-Јонски се одликовао елеганцијом и гипкошћу линија са врховима
стубова у облику свитка.

8. -Најмлађи и најраскошнији био је коринтски стил, сложен и
китњаст, са врховима стубова украшеним каменим листовима.
-Ови стилови су се понекад мешали, па су тако на атинском
Акропољу приметни и дорски и јонски стил.
-Грци су били познати као вешти вајари. Најчешће су вајали
кипове богова и велику пажњу су посвећивали лепоти људског
тела.

9. -Најлепша и најзначајнија дела су настала у V и VI беку п.н.е.
-Најистакнутији вајари били су Фидија, Мирон и Поликлет.
-Најзначајнија Фидијина дела:

10. -Најпознатије Мироново дело:
-Најпознатије Поликлетово дело:

11. Велики значај имало је и сликарство. Нажалост, најзначајнија дела
су изгубљена и знамо их само по описима писаца. Најпознатији
сликари били су Полигнот и Аполодор. Многи непознати сликари
оставили су нам слике на вазама, на којима су приказани садржаји
из митологије и сцене из свакодневног живота.

12.  Најстарија грчка књижевност била је усмена. Хомерови епови
Илијада и Одисеја спадају међу прва записана књижевна дела,а
настали су као усмена поезија.
Песникиња Сапфо је опевала љубав, песник Пиндар игре и победе,
вино и друге њима важне ствари.
Прво се јавила епска поезија-Хомер и Хесиод а потом и лирска.
 Позориште је код античких Грка настало из светковина
приређиваних у част бога вина и весеља, Диониса. Представама
су присуствовали сви грађани окупљајући се у амфитеатрима
под отвореним небом. Драма се делила на трагедију и комедију.
Најзначајнији трагичари су били Есхил, Софокле и Еурипид.
Најпознатији комедичар Аристофан а од прозних писаца Езоп.
КЊИЖЕВНОСТ И ПОЗОРИШТЕ

13. Образовани Грци су настојали да проникну у суштину свега што
постоји-света, природе, човека и живота, да утврде смисао живота
и узроку постојања. Веома рано су засновали филозофију-љубав
према мудрости. По одговору на питање како је настао свет,
филозофи су се поделили на две основне школе-материјализам и
идеализам. Ова подела задржана је до данас. Први филозофи су
били матерјалисти и живели су у градовима Мале Азије. Талес је
сматрао да узрок треба тражити у води, Анаксимандар у бескрајној
материји а Анаксимен у ваздуху. Питагора се бавио математиком,
Демокрит да је основа материје атом, Хераклит ватром. Време у
коме су живели Сократ, Платон и Аристотел сматра се врхунцем ф
ФИЛОЗОФИЈА И ДРУГЕ НАУКЕ

14. -Најзначајнији филозоф Сократ:
Тврдио је да је дух, свест, божанствено у
основи света, док је материјална стварност
нешто споредно. Сократово учење је
образложио и наставио његов ученик
Платон.

15. Платон је основао прву филозофску школу у Атини-Академија.
Његов ученик је био Аристотел.
Његово учење је било ближе материјализму него идеализму. Бавио
се многим наукама како природним тако и друштвеним. У Атини је
основао своју филозофску школу-Лицеј.
У античкој Грчкој је посебно била цењена иисторија, пошто је Грке
интересовала њихова прошлост и прошлост читавиг човечанства.
Приче о прошлости су првобитно биле повезане са митологијом.

16. Оцем историје се сматра Херодот.
Током живота је много путовао по Малој
Азији и Египту где је прикупио многа
знања о њиховој историји.
Други значајни историчар био је Тукидид
Написао је Историју Пелопонеског рата у коме
је описао рат у коме је и сам учествовао.

17. Грци су се такође бавили и медицином, астрономијом,
математиком, физиком, ботаником и зоологијом.
Питагора је био добар математичар, извео је своју теорему
(Питагорина теорема) и посебно је унапредио геометрију.
Осниивач медицине био је Хипократ, човек
који је поставио основе модерне медицине.
Тврдио је да болести имају природан узрок, а
не да су последица деловања натприродних
сила и духова.

18. Грци су волели позориште, спорт, игре, гозбе и говорништво.
Посебно су неговали култ лепог тела. Постојале су велике разлике у
животу богатих и сиромашних, а у најнеповољнијем положају су
били робови.
Одећа коју су носили је била од вуне или лана, а само богати су
имали одећу од свиле. Носили су тунике причвршћене брошем на
раменима и огртач.
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

19. Куће су биле мале, саграђене од дрвета или непечене цигле.
Мушкарци су већи део дана проводили на агори, у храму,
позоришту или на вежбалшту док су жене остајале кући.
Девојчице су се удавале врло младе а мужа је бирао отац. Жене су
требале да знају да преду и ткају али је било и оних образованих.