Kina- Milena Nikolić- Milena Andrić

2. Kina je jedna od najstarijih svetskih civilizacija. • U Kini danas živi oko 1,3 milijarde stanovnika, što čini petinu ukupnog čovečanstva. • Hiljadama godina Kinom su vladali carevi iz reda kraljevskih porodica zvanih dinastije. • Godine 1911. vladavine dinastije je okončana i Kina je postala republika. • Godine 1949. u Kini je uvedena komunistička vlast i promenila je naziv u Narodna Republika Kina kojom je vladao Mao Ce-Tung sve do njegove smrti 1976. godine. • Poslednjih 30 godina Kina je doživela velike privredne reforme koje su se odrazile na standard života građana. • Glavni grad Kine je Peking a najgušće naseljen je Šangaj. • U Kini se govori kineski, mandarinski jezik. • Novčana valuta je jen.

4. Život u gradu Kineska deca pohađaju razne umetničke sekcije i obavezno uče engleski jezik. Kineskinje se udaju do 25. godine, grade karijeru u poslu i imaju ugodan život. Ukoliko bi se porodica odlučila za više dece zakon predviđa visoke novčane kazne koje bi porodicu dovele do bankrota. Kina veoma dobro funkcioniše u socijalizmu i građani su zdravstveno i socijalno osigurani. Zdravstvene usluge su u Kini besplatne za sve. Radni dan prosečne kineske porodice izgleda ovako: ustaje se veoma rano, zatim doručkuje, odlazi na posao i radi do 5 sati popodne. Oko 6 se porodica okuplja na večeri i odlazi se na spavanje što ranije da bi se odmorili za novi radni dan. Kinezi ne izlaze mnogo niti se zabavljaju kao Evropljani. Noćnih klubova ima samo u mondenskim četvrtima grada, ali tamo izlaze samo imućni. Mladi se najčešće druže jedni kod drugih u kućama i obavezno kao ritual piju čaj. Od smrti Maoa Ce-Tunga 1986. godine, kineska vlast pod ržava privredne reforme i trgovinu sa stranim zemljama. Sve više ljudi se seli iz sela u gradove, privučeni poslovima u fabrikama i višim standardom života. Gradska kineska porodica je moderna, oba roditelja rade, prosečna plata je 100eura. Zakon dozvoljava gradskim porodicama samo jedno dete, koje se od najranijeg uzrasta ostavlja u obdanište.

5. Pored ove porodične idile koju nude kineski gradovi, vrlo često mogu se videti i potresni prizori izrabljivanja radnika, naročito mladih žena i dece u tekstilnoj industriji, industriji obuće, ali i u kompjuterskoj industriji. U pojedinim fabrikama radno vreme traje i do 15 sati. Njihov rad se odvija u užasnim uslovima što nam ilustruje fotografija na kojoj su prikazani iscrpljeni radnici u fabrici KYE Systems u Dongguanu u Kini. U ovoj fabrici uglavnom rade žene starosti od 18 do 25 godina. Njihovo radno vreme je od 7:45 do 22:55. Ponekad se dešava i da hiljadu radnika bude zbijeno u izuzetno malim prostorijama. Radnicima nije dozvoljeno da razgovaraju ili slušaju muziku. Prisiljeni su da jedu nekvalitetnu hranu iz fabričkog restorana, a pauza im je svega desetak minuta, što obično iskoriste za spavanje na radnom stolu. U ovoj fabrici se izrađuju proizvodi za Microsoft, HP, Samsung, Foxconn, Acer, Logitech, Asus... Usled velikog ekonomskog razvoja u Kini se pojavio novi društveni sloj ljudi i to sloj multimilionera i milijardera. Prvih ima oko 825000 a drugih oko 50000. Bogatstvo su stekli na projektima urbanizacije zemlje, trgovini nekretnina, proizvodnji bele tehnike, industriji mašina i kompjutera.

7. Život na selu Najveći deo Kineza (oko 70%) živi na selu. Seljaci obrađuju zemlju koja je uglavnom kolektivna, ljudi rade zajedno i dele prinose sa državom. U značajne useve spada pirinač, koji je glavna hrana na jugu, i pšenica koja se koristi za pravljenje hleba i rezanaca na severu. Proso, čaj, povrće, soja i pamuk takođe se uzgajaju. Mnogi seljaci gaje svinje, patke i piliće. Međutim, njihova proizvodnja nije dovoljna da prehrane brojne porodice. Seljaci žive na rubu egzistencije sa minimalnim sredstvima za život i svi oni sanjaju da jednog dana odu u Peking, Šangaj ili neki drugi veliki grad. U pojedinim ruralnim područjima Kine izgleda kao da je vreme stalo i da ljudi žive nekoliko vekova unazad.

9. Religija U Kini su najzastupljenije religije (filozofska učenja) : Taoizam, Budizam i Konfučijanizam. Taoizam se uglavnom koncentriše na prirodni poredak i sledi verovanje da priroda predstavlja najveću moć, a ljudi kao deo prirode mogu steći dobrobit tako što slede zakone prirode, koja je u savršenoj ravnoteži. Budizam se prvenstveno bavi životom posle života. Budizam je nastao u Severnoj Indiji u 6. veku pre nove ere. Osnovnao ga je Buddha (što znači probuđenje). Postoji nekoliko ogranka Budizma ali za Kinu se uglavnom vezuje Zen Budizam. Budistički hramovi okrenuti su prema jugu i imaju višestruka vrata jer budističko verovanje zastupa stav o reinkarnaciji, prelasku čovekove duše iz jednog života u drugi. Konfučijanizam je glavna religija u Kini više od 2000 godina. Ona se zasniva na poštovanju roditelja i predaka i u velikoj meri je uticala na porodični život u Kini. Konfučijanizam je osnovao Chiu Kong i naglašavao je važnost 3 principa: pravilno ponašanje saosećanje poštovanje predaka

10. Običaji S obzirom da se dolazak Nove godine koristi za obilazak dalekih rođaka ogroman broj ljudi kreće na putovanje što dovodi do maksimalne živosti saobraćaja. - Nekoliko dana pre dolaska nove godine svaka porodica ubrzano i detaljno čisti svoju kuću kako bi iz nje izbacila nesreću. Vrata i prozore dekorišu ukrasima od hartije koji predstavljaju sreću, bogatstvo, dugovečnost i srećan brak. Noć u kojoj se proslavlja dolazak Nove godine se provodi u krugu porodice. Najpopularnije praznično jelo je Jiaozi – testo punjeno mesom i povrćem koje se kuva u slanoj vodi. - Posle svečane večere porodica provodi noć u veselju, igrajući karte, go, i druge igre ili gledajući tv program posebno snimljen za tu priliku. Svetla se drže upaljena celu noć a u ponoć nebo je osvetljeno vatrometom. - Kineska Nova godina poznata je kao Prolećni festival, i to je najznačajniji praznik u Kini pa se po značenju može meriti sa božićnim praznicima. Dan kad počinje praznik određuje se po lunarnom kalendaru tako da datum varira između kraja januara i početka februara. Običaj je da se u vreme praznika rođacima i prijateljima daju pokloni.

12. - Praznik se završava “festivalom lampiona” koji pada 15. dana nove godine. Gradovi su okićeni crvenim lampionima a u svakoj prilici se čuje muzika i igraju narodne igre. Igra zmajeva kao i lava su takođe sastavni deo proslave. Plesači u kostimu zmaja kreću se ulicama i podižu i spuštaju figure zmaja u ritmu bubnjeva. Sa strane se pale petarde koje treba da uplaše zle duhove i oteraju ih. Veruje se da zmaj donosi kišu za uspešnu žetvu pa je postao simbol sreće za godinu koja dolazi. Inače kineski narod sebe smatra naslednikom zmaja koji je izmišljena životinja (kombinacija osobine jelena, ribe, tigra, lava, konja, vola, majmuna, zmije i orla). Iako nije stanovnik Kine lav je važan simbol snage, hrabrosti i vladara. Igra lavova je još jedna važna tradicija u Kini zajedno sa igrom zmajeva. Igra lava podrazumeva više veštine, igra je praćena instrumentalnom muzikom u kojoj dominiraju bubnjevi, gong i cimbala.

13. Kineski lunarni kalendar predstavlja najstariji metod hronološkog beleženja vremena u istoriji ljudskog roda i potiče 2004. godine pre nove ere, kada ga je vladar Huang Ti uveo. Kineski kalendar se sastoji od gregorijanskog i cilindričnog sistema mesec-sunce, a godina je podeljenja na 12 meseci dok jedan mesec ima 39,5 dana. Kinezi godine ređaju u cikluse od po 12 godina. Svaka godina je vezana za jednu životinju (pacov, vo, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, ovca, majmun, petao, pas i svinja) Prema kineskoj astrologiji, tip ličnosti svakog čoveka zavisi od karakteristika određene godine u kojoj je rođen. Kinezi veruju da brojevi 6, 8 i 9 donose veliku sreću. Među Kinezima ovi brojevi su veoma traženi kao telefonski brojevi, registarski brojevi automobila... Za brojeve 4 i 7 se veruje da su nesrećni brojevi 4 simboliše smrt, a 7 gubitak.

15. Kultura Od žada se obično prave vaze, figure ptica, životinja i cvetova. Kina je od davnina poznata po predmetima izrađenim od keramike, a porcelan iz kineske prestonice porcelana Jingpezhen je poznat u svetu. Narodna izreka kaže da je porcelan “beo kao žad, svetao kao ogledalo, tanak kao hartija i zvuči kao zvuk zvona”. Kina je domovina mnogobrojnih starih zanata. Tradicionalna kineska umetnost se može videti u obliku specifičnih skulptura, naivnog slikarstva, predmeta od keramike, porcelana, emajliranih proizvoda, predmeta od žada, kosti i drveta.

16. Kina danas ima oko 3000 umetničkih ansambala i isto toliko kulturnih centara, preko 3000 biblioteka i oko 1400 muzeja. Širom Kine postoji preko 1000 radio stanica i oko 1500 tv stanica koje emituju program za 95% stanovništva. Pekinška opera je tradicionalno kinesko pozorište koje kombinuje muziku, vokalno izvođenje, mimiku i ples.

17. Kineska nacionalna televizija je jako specifična. U toj zemlji vladaju mnogobrojna ograničenja, a nacionalna televizija CCTV gotovo da nema pravu konkurenciju. Najgledaniji programi su im Veliki prolećni festival i BBC-jeva emisija “Follow me” uz koju čitava nacija uči engleski jezik. U velikim gradovima mladi sve više vremena provode u noćnim klubovima zabavljajući se uz kinesku pop muziku koja u mnogome podseća na najnovije MTV hitove. Savremena kineska kinematografija prati svetske trendove i danas rame uz rame sa holivudskim filmovima konkuriše za najprestižnije međunarodne filmske nagrade. Trenuto najgledaniji kineski film je drama “Aftershock” koja govori o razdvajanju porodice za vreme zemljotresa 1976. i njenom ponovnom spajanju tokom Sečuanskog zemljotresa, 2008. godine.

18. Neobični spojevi začina u jelima, feng šui, šareno pozorište, akrobacije, borilačke veštine, svila, mudrost skrivena u kolačiću, sreća u novčiću...sve je ovo samo deo ogromnog kineskog bogatstva. Istoriju Kine obeležili su ratovi i revolucije ali je ona uprkos svemu očuvala svoju bogatu tradiciju kojom očarava svet. Zemlja u kojoj nije nimalo neobično videti grupu ljudi kako radi jutarnju gimnastiku u parku, ili kako igraju šah, badminton, stoni tenis... Kinezi kao da u svakom području života traže mir. Takvi su dok ispijaju čaj, spremaju obroke, kada sređuju domove – Kinezi uvek brižno čuvaju svoju tradiciju i drže se stare izreke: “Poznavati druge je samo znanje, a a poznavati sebe je mudrost.