The Best of Corn and Coyoteeeee

2.  Ђурђин (мађ. Györgyén) је насеље у Србији у
општини Суботица у Севернобачком округу. Према
попису из 2011. било је 1441 становника. Село има
амбуланту и осмогодишњу школу.
 Ово насеље је постојало током угарског периода и у
време Турака. Помен о њему је из 1492. године.
Некад је због мноштва ритова и пошумљености био
омиљено ловиште суботичких велепоседника.
Краљичина земља и данас је назив једног дела
земље у ђурђинској жупи, који потврђује први
писани податак о имену целог локалитета, а који је
под називом Ђурђин мађарски властодржац Матија
Корвин даровао својој мајци краљици Елизабети
средином 15. века (1462)

3. Географија
 У турском периоду становништво су
били Срби, који су се 1598. године
иселили и село је опустело. После тога
оно се помиње као пустара. Прва већа и
организованија колонизација
буњевачког живља бележи се у 17. веку,
тачније 1687. Насељени живаљ убрзо је
на квалитетној црници развио своју
основну животну делатност,
пољопривреду. Године 1904. на
Ђурђинским салашима живело је 1.898
становника (Букуров, 1983).
 Ђурђин је доскора типично салашарско
насеље настало на истоименој пустари,
која је припадала Суботици. До краја
19. века ту су биле групе салаша,
називане по фамилијама којима су
припадали, а протезале су се са обе
стране долине Долац, којом отиче једна
од десник притока Криваје.

4.  У насељу Ђурђин живи 1380
пунолетних становника, а просечна
старост становништва износи 40,5
година (39,6 код мушкараца и 41,5
код жена). У насељу има 624
домаћинства, а просечан број чланова
по домаћинству је 2,80.
 Такође, на Павловцу, око шест
километара од данашњег насеља,
постоје остаци средњовековног
самостана у којем је живио и деловао
ред Павлина, угашен 1598, кад су се
редовници повукли на угарску
територију у Острогон (Есзтергом).

5.  У дрогој половини дана Бандаш Нинослав Радак и Бандашица
Наташа Војнић Тунић посетили су гроб Велечасног Блашка
Рајића. Блашко Рајић је био жупник у цркви Св. Рока и увео је
да Дужијанца буде и црквено славље. Од тада је прошло
стотину и шест Дужијанци. Молитву је предводио Велечасни
Андрија Анишић, жупник Жупе Св. Рок у Керу. Маринко
Пиуковић је читао одломак из еванђеља. Након тога Бандаш и
Бандашица су се упутили у центар града где су и отворили
Бандашицино коло. Скупило се мноштво људи где су са
Бандашем и Бандашицом заиграли коло.
 Такође, на Павловцу, око шест километара од данашњег
насеља, постоје остаци средњовековног самостана у којем је
живио и деловао ред Павлина, угашен 1598, кад су се
редовници повукли на угарску територију у Острогон
(Есзтергом).