2. Сурдулица је градско насеље у Србији у општини
Сурдулица у Пчињском округу. Према попису
из 2011. било је 10.888 становника.
Сурдулица датира још од 1530. године. Турци су у
њој живели до 1888. године. Налази се на
надморској висини од 475 метара. Смештена је у
котлини окружена
планинама: Чемерник, Варденик и Кукавица. Пут
који вијуга између планина Чемерник и Варденик
стиже се на Власинско језеро које је на надморској
висини од 1230 метара. Кроз Сурдулицу протичу две
реке и то Врла и Романовска река.
3. Први писани траг о Сурдулици оставио
је путописац Бенедикт Курипешић 1530. године. У
средњем веку Сурдулица је била у саставу српске
средњовековне државе којом су владали
Немањићи. Цесар Угљеша држао је Сурдулицу од 1402.
до 1423. године. У средњовековној Србији у време
турске владавине Сурдулица је рударско село, пошто су
у близини били рудници гвожђа.
Најстарији помен планине Чемерник налазимо у
делу Константина Филозофа, Живот Стефана
Лазаревића, где помиње велику планину Чемерник
којом је прошао са војском Султан Муса 1412. године у
походу на Ново Брдо.
Врло детаљан приказ Сурдулице и околине, донедавно
неоправдано сматран првим писаним трагом о
Сурдулици оставио нам је Бенедикт Курипешић,
аустријски тумач латинског језика у царској делегацији
која је по налогу цара Фердинанда аустријског путовала
у Цариград да закључи мир или макар примирје са
Султаном Сулејманом и на тај начин покуша да отклони
опасност од турског освајања Беча. Делегација је 22.
августа 1530. кренула је на путовање из Љубљане преко
Сарајева, Новог Пазара, Звечана, Приштине, Новог
Брда, Врања, Сурдулице, Чемерника, Стрезимировца,
Софије стигла до Цариграда. Вративши се 9.
фебруара 1531.,
4. Под влашћу Арнаута у Османском царству[уреди]
У другој половини 18 и 19 веку све до ослобођења 1878. године власт у Сурдулици и
околини била је у рукама новодосељених Арнаута чије је седиште било у
селу Масурици и Доњем Романовцу одакле је и чувени Сулејман-бег трајно
забележен кроз истоимени чочек који чувени сурдулички трубачи и данас често
изводе. Уочи историјски преломне 1877-1878. године у јужним крајевима Србије
испољава се јаче родољубље и нестрпљиво очекује слобода са севера. Све је то
одјекнуло у усменим стиховима, који су певани не само у
овчарским колибама и воденицама већ и на црквеним славама и саборима.
У доба турске владавине, крајем XVIII и у XIX веку, Сурдулица је имала
четири махалска стратума:
Српски насеобински стратум налазио се на месту где се раван Масуричке котлине и
плавина додирују с планинским ободом Варденика.
Турски махалски насеобински стратум заузимао је нешто нижи положај од српског,
гранајући се с обе стране реке Врле ка масуричкој котлини, као и данашњу
кутинску махалу (данашња Француска улица).
Албански насеобински стратум налазио се у подножју планинског обода Варденика
и припадао је растуреном или разбацаном махалском типу.
Последњи је Ромски насеобински стратум, који се налазио на ставама планинског
подножја Варденика и плавине.
5. Географија[уреди]
Сурдулица је кроз своју историју израсла у леп, модеран
град са око 13.000 становника и око 5.000 запослених у
општини.
Град Сурдулица се налази у источном делу Масуричке
котлине, с обе стране реке Врле (дуга 27 km), десне
притоке Јужне Мораве. Град је на месту где Врла излази
из Варденичке клисуре и потом тече кроз Масуричку
котлину. Ту Врла прима с леве стране притоку,
Романовску реку. Сурдулица је подигнута с обе стране
ове две реке и на плавини, што јој даје живописан
изглед, а реке омогућавају модеран урбанистички
развој.
