Наталинци судо 1881. године
носили назив Ново Село.
Садашње име место је добило по
краљици Наталији Обреновић.
Пре Другог светског
рата Наталинци су били један од
већих занатских центара у
Шумадији. О томе сведоче и
данас многобројни излози који се
налазе у главној улици.
Уочи Првог светског рата у
Наталинцима је било 136
занатлија. Село је било, а и данас
је, локални центар коме
гравитирају околна
села, Сараново, Шуме, Клока, Ју
нковац и Сепци. У Наталинцима
је рођен народни херој Милан
Благојевић Шпанац.
3.
Наталинци сеналазе у Шумадијском округу, 10 km
источно од Тополе, у истоименој општини. Већи део
насеља је смештен на левој обали реке Јасенице. Има
повољан географски положај и добру путну повезаност
са околним општинским местима, Смедеревска
Паланка (19 km) и Рача (17 km).
Од културно-историјских споменика у близини
Наталинаца треба издвојити: Опленац (10
km), Покајницу (28 km), Вишевац - родно
место Карађорђа Петровића (8 km),Орашац (26 km).
Близина тих знаменитости у комбинацији са близином
главног града Београда (80 km) и регионалног
центра Крагујевца (45 km), отварају могућност за сеоски
туризам, која није довољно искоришћена. У
Наталинцима владаумерено-континентална клима
4.
У насељуНаталинци
живи 711 пунолетних
становника, а просечна
старост становништва
износи 46,1 година (44,2
код мушкараца и 47,8
код жена). У насељу има
304 домаћинства, а
просечан број чланова
по домаћинству је 2,74.
Ово насеље је великим
делом насељено Србима
(према попису из 2002.
године).
5.
Ако сенеко са неким посвађао током године на Бадњи дан
треба да се помири.
На Бадњи дан треба вратити све позајмљене ствари.
За Бадњу вечеру треба припремати непаран број јела.
На Бадњи дан треба посадити неку биљку јер је веровање да
ће се сигурно примити.
Мишљење је да је код старих, многобожачких Срба, постојао
неки бог Бадња, чији је кип био дељан од дрвета.
Примивши хришћанство, у очи дана када се нови Бог родио,
Срби су свог старог Бадњу бацили у ватру, а пошто им је он
био врло драг, тај обичај понављају на свако Бадње вече, а
бадња на једном крају намажу медом, који деца лижу, да би
тиме показали како им је бадњак сладак и драг.
6.
Волим свакојутро које
дочекам мислећи на
Наталинце.
Волим Јасеницу