Револуција Земље и последице

1. Револуција

2. Геоцентрични систем
До средине 16.
века научници су
сматрали да је
Земља
непокретна, да се
налази у центру
и да Сунце,
Месец и планете
обилазе око ње.
Геоцентрични систем је најпотпуније изложио
Клаудије Птоломеј у 2. веку.

3. Хелиоцентрични систем
Од 15. века настаје
теорија да је
центар Сунчевог
система Сунце, а да
се око њега креће
Земља и све остале
планете.
Овај систем први је
објавио пољски
научник Никола
Коперник 1543.
године.

4. Црква није прихватила Хелиоцентрични систем па је
Коперниково дело ,, О обртању небеских сфера ”
било забрањено до 1822. године.
1610. године, Галилео Галилеј објавио је своја
запажања о Јупитеровим месецима, као аргумент у
корист Коперниковог хелиоцентричног система.
1616. Галилеју је забрањено изношење и заступање
идеја о хелиоцентричном систему. Галилеј се након
тога одрекао свих тврдњи о хелиоцентричном
систему. Постоји легенда да се пред крај живота
предомислио и промрмљао "Ипак се окреће" али за
то не постоји доказ.

5. Ђордано Бруно је 1600.
године спаљен на ломачи
јер је заступао идеју
Хелиоцентричног
система.
Никола Коперник Галилео Галилеј
Јохан Кеплер је
открио је да су
путање планета
елипсе.

6. Геоцентрични
систем
Хелиоцентричн
и систем

7. Земљина путања око Сунца је елипса. Назива се
Еклиптика. Средња удаљеност Земље од Сунца је 149,6
милиона километара.
Брзина кретања Земље око Сунца је 30 km/s
Револуција је кретање Земље око
Сунца.

8. Прва последица револуције
Привидно годишње кретање
Сунца
• Сунце из дана у дан мења свој положај на
звезданом небу.После 365 дана и 6 часова,
Сунце поново дође у исту тачку, привидно
описавши пун круг.

9. Земља обилази око Сунца и ми га са Земље сваког
дана видимо са другом звезданом позадином.

10. Друга последица револуције
Смена годишњих доба21.
21.
22.
пролеће
лето
јесен
зима
23.

11. Трећа последица револуције
Неједнака дужина обданице и
ноћи током године
Земљина ротациона оса је
нагнута у односу на раван
Еклиптике под углом од
66,5 степени.

12. 21.
21.
23.
22.
пролеће
лето
јесен
зима
Пролећна равнодневница
(12 h обданица и 12 h ноћ)
Пролећна равнодневница
(12 h обданица и 12 h ноћ)
Јесења равнодневница
(12 h обданица и 12 h ноћ)
Јесења равнодневница
(12 h обданица и 12 h ноћ)
Дугодневница
(обданица у
Београду траје 15 h
и 42 min.)
Дугодневница
(обданица у
Београду траје 15 h
и 42 min.)
Краткодневница
(обданица уБеограду траје 8h и 18 мin.)
Краткодневница
(обданица уБеограду траје 8h и 18 мin.)

13. На северној хемисфери од 21. марта Сунце се сваког следећег дана у подне
подиже све више. Његови зраци у подне падају под све већим углом и све
јаче загревају тло.У дану дугодневнице подневна висина Сунца је највиша.
Од дугодневнице преко јесење равнодневнице до краткодневнице
висина Сунца се смањује и 22.12. је подневна висина Сунца најнижа.

14. 21март ( пролећна равнодневница)
22 јун ( летња дугодневница )
23 септембар (јесења равнодневница )
22 децембар ( зимска краткодневница)

15. Поларни дани и поларне ноћи
ноћ
ноћ
обданица
обданица
Идући од поларника ка половима периоди поларних дана
лети и поларних ноћи зими бивају све дужи. На самим
половима постоји само један дуги поларни дан и једна
дуга поларна ноћ.