Dan planete zemlje
•Download as PPSX, PDF•
0 likes•316 views
Tek da se podsetimo, a može da bude i od koristi ako obratimo pažnju na neke bitne stvari.
More Related Content
What's hot
Viewers also liked
Viewers also liked (20)
Similar to Dan planete zemlje
Dan planete zemlje
- 2. Џпн МекКпнел 1969. гпдине је први увеп идеју глпбалнпг празника Дан Земље 21. март 1970 Први Дан Земље је прпклампвап градпначелник Сан Франциска Џозеф Алиото
- 3. Гејлпрд Нелспн амерички сенатпр и екплпшки активиста је јануара 1970. гпдине пдлучип да се наципнална пбука п живптнпј средини зпве Дан Земље 22. април 1970
- 4. Заштп? Заштп? Дан Земље Планета Земља Услпв ппстанка Планете Земље ППДИЗАОЕ СВЕСТИ ЉУДИ п штетним ппследицама несавеснпг ппнашаоа и загађеоа прирпде
- 5. УППЗПРЕОЕ ! Планета нас пппмиое
- 6. Тренутнп стаое планете Земље изразито нерационална потрошња ресурса застареле технологије, енергетски системи и системи транспорта... минимално или никакво коришћење обновљивих извора енергије рециклажа је тек у заметку и само за оне сировине које доносе највише профите апсолутно игнорисање одрживог развоја, тј. права будућих генерација (или већ следеће) на окружење у ком се може живети
- 7. Питајте нас какп се чува планета Земља ПРЕПОРУЧУЈЕМО Јачање еколошке свести Јачање утицаја појединаца и група Еколошко образовање Еколошке акције Еколошко здравље заједнице Сађење дрвећа Дан без аутомобила Биодиверзитет Шуме Енергију Одрживи развој
- 8. Сачувајте Планету Земљу! Следите наш пример!
- 9. Пружите шансу Планети Земљи Ппмпзите себи!
- 10. Аутпр: Плгица Лукач, прпф. Вршац, 22.04.2009.
Editor's Notes
- Кратак историјат празника - Дан планате земље Дан Земље је назив за два различита празника који се обележавају сваке године у пролеће за становнике северне хемисфере. Оба празника имају за циљ да повећају осетљивост људи за угроженост животне околине и да се у њима ангажује што шира јавност.„Нека буду само мирни и весели Дани Земље у будућности за наш лепи васионски брод Земља који наставља да се окреће и кружи у хладној васиони са његовим топлим и ломљивим товаром ведрог живота.“ --Секретар Уједињених нација У Тант 21.Март 1971У многим земљама се еквиноксни Дан Земље слави почетком пролећа на северној хемисфери. У том моменту је дужина дана и ноћи изједначена. На јужном полу почиње шестомесечни мрак, док на северном полу почиње шестомесечни дан. Једнакост разлика је симбол Дана Земље, када се разлике заборављују и природа почиње да се обнављаОвај годишњи догађај обележава почетак Дана Земље који се традиционално започиње звоњењем звона. Дан Земље је створен да нас подсећа на нашу одговорност за планету на којој живимо. Уједињене нације славе Дан Земље сваке године 21. марта . 26. фебруара 1971 је генерални секретар Уједињених нација потписао декларацију и у времену еквиноксе зазвонио Звоно Мира при седишту Уједињених нација у Њујорку.Џон МекКонел је као први увео идеју глобалног празника зван Дан Земље при Унеско конференцији за животну средину 1969. У истој години је дизајнирао заставу земље. Први Дан Земље је прокламовао градоначелник Сан Франциска Џозеф Алиото 21. марта 1970. У Тант је подржавао идеју и иницијативу Џона МекКонела. Секретар Уједињених нација Валдхајм је наставио том традицијом. 1975. амерички конгрес и председник Форд прокламовали су Дан Земље на дан мартовске еквиноксе.У Јануару 1970. амерички сенатор и еколошки активиста Гејлорд Нелсон одлучио је да се национална обука о животној средини зове Дан Земље и да се одржава 22. априла. У доба политичког активизма и студентских протеста Дан Земље привукао је многе репортере који су о томе извештавали. Сенатор Нелсон је препустио организацију студентима и изабрао Денис Хајеса за координатора. Многи грађани су се прикључили овој акцији и Дан Земље је прихваћен као „празник“ Уз то, сенатор Нелсон је прокламовао 1971. године трећу недељу у априлу као „Недељу Земље“. Данас се у свету сва дешавања и акције које имају за циљ очување планате Земље обележавају као међународни празници. Кратак историјат празника Дан планате земљеДан Земље је назив за два различита празника који се обележавају сваке године у пролеће за становнике северне хемисфере. Оба празника имају за циљ да повећају осетљивост људи за угроженост животне околине и да се у њима ангажује што шира јавност.„Нека буду само мирни и весели Дани Земље у будућности за наш лепи васионски брод Земља који наставља да се окреће и кружи у хладној васиони са његовим топлим и ломљивим товаром ведрог живота.“ --Секретар Уједињених нација У Тант 21.Март 1971У многим земљама се еквиноксни Дан Земље слави почетком пролећа на северној хемисфери. У том моменту је дужина дана и ноћи изједначена. На јужном полу почиње шестомесечни мрак, док на северном полу почиње шестомесечни дан. Једнакост разлика је симбол Дана Земље, када се разлике заборављују и природа почиње да се обнављаОвај годишњи догађај обележава почетак Дана Земље који се традиционално започиње звоњењем звона. Дан Земље је створен да нас подсећа на нашу одговорност за планету на којој живимо. Уједињене нације славе Дан Земље сваке године 21. марта . 26. фебруара 1971 је генерални секретар Уједињених нација потписао декларацију и у времену еквиноксе зазвонио Звоно Мира при седишту Уједињених нација у Њујорку.Џон МекКонел је као први увео идеју глобалног празника зван Дан Земље при Унеско конференцији за животну средину 1969. У истој години је дизајнирао заставу земље. Први Дан Земље је прокламовао градоначелник Сан Франциска Џозеф Алиото 21. марта 1970. У Тант је подржавао идеју и иницијативу Џона МекКонела. Секретар Уједињених нација Валдхајм је наставио том традицијом. 1975. амерички конгрес и председник Форд прокламовали су Дан Земље на дан мартовске еквиноксе.У Јануару 1970. амерички сенатор и еколошки активиста Гејлорд Нелсон одлучио је да се национална обука о животној средини зове Дан Земље и да се одржава 22. априла. У доба политичког активизма и студентских протеста Дан Земље привукао је многе репортере који су о томе извештавали. Сенатор Нелсон је препустио организацију студентима и изабрао Денис Хајеса за координатора. Многи грађани су се прикључили овој акцији и Дан Земље је прихваћен као „празник“ Уз то, сенатор Нелсон је прокламовао 1971. године трећу недељу у априлу као „Недељу Земље“. Данас се у свету сва дешавања и акције које имају за циљ очување планате Земље обележавају као међународни празници.
- Зашто је важно подизање нивоа свести људиПоплаве, суше, нагле климатске промене, само су неке од последица људског немара и небриге за своју планету. Еколошки проблеми и угроженост планете Земље данас су горући проблеми, с обзиром да се у последњих неколико деценија драстично повећала стопа загађености атмосфере, воде, земљишта што је резултирало нестанком бројних животињских и биљних врста. Последице глобалног загревања, ефекат стаклене баште, отварање озонског омотача упозоравају нас да уколико се не посветимо решавању еколошких проблема, наша планета Земља би могла постати неприступачна за живот а опстанак људи угрожен.
- Build magazin и стање на планети ЗемљиТренутно стање је овакво (без озбиљних знакова напретка у скорије време):- изразито нерационална потрошња ресурса- застареле технологије, енергетски системи и системи транспорта...- минимално или никакво коришћење обновљивих извора енергије- рециклажа је тек у заметку и само за оне сировине које доносе највише профите - апсолутно игнорисање одрживог развоја, тј. права будућих генерација (или већ следеће) на окружење у ком се може живети – ниво немара према околини је прешао сваку границу безобразлука и озбиљно залази у домен, морам рећи, просте глупости (мада увек можемо рећи да су земља, ваздух и вода које трујемо сагоревањима, неконтролисаним бацањем отпада свих врста, хиљадама дивљих депонија, итд. заправо затровани осиромашеним уранијумом из 1999.) Build magazinје за само годину дана од изласка првог броја постао најзаступљенији часопис грађевинске индустрије у Србији. У складу са оваквом улогом у грађевинском сектору Буилд има задатак да активно прати светска кретања Индустрије и представља их домаћој стручној и широј јавности. Из тог разлога, заједно са вама, управо започињемо причу названу Греен Буилд Буилд магазин је од првог броја велику пажњу посвећивао темама које су на директан или индиректан начин повезане са областима градитељства обједињеним под појмом зелене градње. Поред текстова из области енергетске ефикасности, скретали смо пажњу домаће стручне јавности (пројектаната, извођача радова, инвеститора...) и на друга актуелна светска кретања у области грађења која ће свакако обележити ову грану индустрије у наредним деценијама. Представљали смо вам и трансматеријале, системе градње, нове концепте у пројектовању и нове стандарде који су настали као део напора за очувањем природних ресурса и човекове околине, као и најрепрезентативније пројекте који се темеље на овим иновацијама и принципима. Међутим, појам зелене градње не може се посматрати само као скуп независних готових производа и иновативних појединачних решења ма колико добра она била. Грађевинарство доживљава велику унутрашњу промену. Сви традиционални учесници у једном пројекту (пројектанти, инвеститори, извођачи...) морају узети у обзир колико енергије ће трошити један објекат. На ово их не тера само раст цене енергије већ и директни законски акти који постају све строжији, нарочито у неким државама САД-а и Западне Европе. Нови закони не штеде ни индустријске гране које директно пуне буџете огромним приливима новца путем спољнотрговинске размене, а по неким рачуницама европских института зграде у Европи троше чак 40% енергије коју читав континент произведе на годишњем нивоу! На тим релацијама у производњи се не могу постићи значајне уштеде, али технологијама и материјалима који су данас доступни на тржишту потрошња у зградарству би могла бити преполовљена у наредних неколико деценија – узимајући у обзир предвиђени пораст потражње. Можда се може рећи да је Србија ван целе те приче глобалног загревања и великих бројева, али свакако да нам је, као и свакој другој земљи, енергија неопходна. Ова чињеница остаје и онда када се насмејемо успутним стварима као што су здравија животна средина или одговоран однос према будућим генерацијама. Тренутно стање је овакво (без озбиљних знакова напретка у скорије време): изразито нерационална потрошња ресурса застареле технологије, енергетски системи и системи транспорта... минимално или никакво коришћење обновљивих извора енергије рециклажа је тек у заметку и само за оне сировине које доносе највише профите апсолутно игнорисање одрживог развоја, тј. права будућих генерација (или већ следеће) на окружење у ком се може живети – ниво немара према околини је прешао сваку границу безобразлука и озбиљно залази у домен, морам рећи, просте глупости (мада увек можемо рећи да су земља, ваздух и вода које трујемо сагоревањима, неконтролисаним бацањем отпада свих врста, хиљадама дивљих депонија, итд. заправо затровани осиромашеним уранијумом из 1999.) Заборавимо бајке да је Србија једно од ретких места у Европи где се може гајити здрава јабука или малина, да нам је земља толико богата да не морамо ништа радити и све ће се обновити и расти само од себе, да нам је природа нетакнута и сл. На коју год страну да пођете, којим год магистралним, регионалним или локалним путем по Србији, свуда ћете видети депоније као обавезни део пејзажа. Свака река је пуна аутомобилских гума, веш машина и цркотина (гео-мреже и погони за рециклажу још увек су само страни појмови чије значење у овој земљи није баш сасвим јасно). За то време количина шута поред путева и улица може да се мери са уграђеним материјалом у оних пар десетина хиљада станова које успемо да изградимо за гладно тржиште. Али... како их градимо и превише их градимо! Свака изграђена стамбена јединица (на начин на који се то ради код нас) већ у првој години коришћења подразумева високу потрошњу електичне енергије за грејање и хлађење лоше изолованих простора. Просто је невероватно да неизграђен објекат подразумева десетину клима уређаја који ће већ у првим месецима експлоатације бити постављени на његову фасаду! У жељи да грађевинарство Србије што пре крене путем којим мора ићи, у овом броју покрећемо Греен Буилд, као место за отварање теме која ће обележити наредне деценије у грађевинарству. Зато на самом почетку желимо да се осврнемо на сам појам зелене градње... Зелено је... зелено је... Појам зелено ушао је у најширу употребу још 90-их година прошлог века и може се рећи да својим значењем обједињује све напоре за очувањем природних ресурса, здравије животне средине и саме планете. Основни циљ је у што већем броју појединаца пробудити свест о значају ових принципа, а паралелно са тим придобити и подршку институција, кроз изгласавање и примену закона који прате ову идеју. Две важне области зеленог покрета које грађевинску браншу највише занимају јесу енергетика (обновљиви извори енергије, одрживи развој, енергетска ефикасност...) и само грађење (материјали, системи, технологије, итд.). Довољно је рећи да у Европи, само зграде потроше преко 40% произведене енергије! Енергетска ефикасност, паметне зграде и зелена градња се у последње време све чешће помињу и код нас, међутим, као што то обично бива, нови појам је претекао успостављање законских, тржишних, па и језичких и правописних принципа и норми. На пример, производ или материјал не мора сам по себи бити еколошки (иако се овај израз најчешће користи) да би носио ознаку зеленог, већ је може добити према улози коју има у енергетској ефикасности неког објекта и сл, тј. еколошки не мора истовремено да значи и зелен. Прозор нпр. можда није начињен од материјала или уз помоћ технологија који се безрезервно могу назвати еколошким, али уколико има способност максималне акумулације слабе топлоте зимског сунца или заустављања врелих летњих сунчевих зрака уштедеће велике количине енергије неопходне за хлађење и загревање простора. Дакле, зелено грађење није слепо праћење препорука и карактеристика појединих материјала и производа, већ пажљиво прорачунавање како ће они, и у којој мери, утицати на свеукупне карактеристике читавог објекта. Зеленост неког производа, па и читавог пројекта, одређује се на основу великог броја параметара од којих сваки понаособ може да буде пресудан у оцени, која опет не мора бити коначна, тј. може важити само дотле док технологија не створи услове за још зеленију производњу, сировину, транспорт… Моменат када неки производ постаје зелен, поред основних питања (шта један производ чини зеленим, како пронаћи зелене материјале, итд.) носи са собом и једно од најкомпликованијих: како проценити релативну зелену вредност неког производа или међусобно различитих производа за одређени пројекат? Затим следи и питање ко одређује шта је зелено а шта не, ко издаје сертификате за производе, материјале и технологије у грађевинарству? Елем, иако донекле постоје оквири који долазе из сфере деловања владе (основни закони, препоруке удружења и сл.) којима је дефинисана зелена градња (макар и под неким другим именом), свакако да се овим питањем највише бави невладин сектор. Разлози су сасвим оправдани: питање зелености производа је на пола пута између закона и прописа, са једне, и добре воље за бољу планету са друге стране, тј. место за расправе, и слободну и независну процену – зона непрофитабилног сектора и независних ауторитета. Социјални мир, економска моћ становништва, сопствена привреда, лобирање мултинационалних компанија и сл, разлози су због којих највећи број држава света једноставно не може да отпише као непожељну читаву палету производа на тржишту, чак и онда када су они близу директне супротстављености принципима зелене градње. Луксуз строгих прописа који остављају мало места за веће профите имају само оне земље којима је луксуз грана привреде. Ако бисмо Србију условно оценили као тржиште на пола пута између две крајности, онда би она спадала у ону групу држава у којима заиста најзначајније место у зеленој градњи има свест инвеститора, пројектанта, грађана... или би требало да има, ма колико то наивно звучало. На глобалном нивоу та наивност је у моди… Озбиљној моди. Сертификати које издају зелене организације можда нису у рангу закона, али су стога и критеријуми строжији, а препорука неке од греен организација заиста може да поремети пословне планове оним произвођачима који су покушали да представе свој производ као еколошки прихватљив тек повиновањем основним прописима (често недовољно брзо ажурираним). Иако до отвореног, медијски праћеног бојкота, ретко долази, борба зеленог покрета за пооштравање прописа и јачу контролу свих субјеката привреде која се одвија пред законодавним институцијама, и борба за сваког новог искреног еколошки самосвесног појединца, имала је, и има, све већег успеха. Чак и када скептици подсећају да озбиљним глобалним играчима у пословима са нафтом (илити ратом, како волите), не може нико ништа, сви други више нису недодирљиви, штавише (Европска унија нпр. из године у годину пооштрава захтеве према аутомобилској индустрији у вези са емитовањем штетних гасова, и то ради таквим темпом да се нови стандард мотора Еуро н на тржишту појављује фреквентније и од нових верзија голфа!).Најпознатији пример у грађевинарству, који међу становништвом има епитет малтене митског, јесте скоро стогодишња полемика у вези са азбестом. Најшира примена у бродоградњи, производњи цеви, панела и изолационих материјала, све до 90-их није јењавала без обзира што је прва дијагноза обољења плућа доведена у директну везу са овим материјалом још 1906. године! Данас можете причати о свим предностима азбеста као сировине, о ниској цени и добрим карактеристикама производа, ватроотпорности, дуготрајности, о примени најсавремнијих технологија, али... када становник Европе или Северне Америке чује ту реч, она у њему буди једино асоцијацију на мишомор. Њега не занима, и не жели да верује, да вода до његовог стана и даље пролази кроз азбестне цеви, али прави утицај кампање са краја прошлог века видећете онда када покушате да му понудите азбестни производ који би сам унео у своју кућу. Зелени покрет је придобио јавност и добио битку. Значај критичне масе иза било ког захтева властима има огромну важност, међутим, који је коначни план покрета? Постоји ли идеја ка којој се иде или се читава прича своди на парковске голишаве протесте за средње стране дневних новина и ТВ рубрике без речи, повлачење за рукаве и зујање око главе управних одбора компанија? Постоји… Сан покрета за зелено грађење, још од самих почетака, јесте формирање јединствене базе података у којој би био детаљно представљен утицај различитих материјала на животну средину и планету уопште, и на основу које би пројектанти могли да се одлуче за оне материјале који ће допринети да њихови пројекти имају одговоран однос према ближем и даљем окружењу. GreenSpec® листа Овај циљ јесте веома далеко, јер се у пракси веома често дешава да морамо мерити однос процеса производње једног производа и његов утицај на природу, са утицајем другог готовог производа на ваздух у затвореном простору, и са врстом коришћене сировине за добијање трећег... Иако у догледно време неће постојати листа која ће неке производе аутоматски дисквалификовати или подразумевати као зелене, још јануара 2000. године Енвиронментал Буилдинг Неwс (водећи гласник за еколошки одговоран дизајн и пројектовање) начинио је први корак. На линку хттп://www.буилдинггреен.цом/менус/ можете погледати ГреенСпец® листу подељену у 24 групе производа за грађење, у којима је распоређено преко 2.000 производа. Оно што уређивачи листе истичу јесте да се за доспевање на њу не наплаћује никаква накнада. Потребно је само пријавити свој производ, а да ли ће он бити уврштен на листу зависи само од процене независних стручњака. Аутори овог подухвата који траје већ осам година нарочито су посветили пажњу произвођачима – у пет група смерница и критеријума дато је упутство које понекад на посредан али веома јасан начин објашњава појам зеленог грађења и принципе којима се води, а све у циљу практичног савета на који начин би могли свој производ да учине зеленијим, или на који начин треба да размишљају уколико желе тржишту да понуде нов производ. Прва група – реупотреба и рециклажа: оспособљавање старог производа за поновну употребу (што је увек боље од производње новог, чак и када је начињен од рециклираних материјала) производи начињени од рециклираних материјала (иако још увек не постоје стандарди у коликом тачно проценту) производи који могу бити рециклирани након истека рока употребе (такође без датог процента) производи начињени од пољопривредног биљног отпада Друга група – производи који чувају природне ресурсе: материјали и системи градње који умањују количину утошеног материјала (нпр. шипови уместо темеља, скелетна градња наспрам класичне…) материјали веома дугог века трајања којима није потребно непрекидно одржавање производи начињени једним делом, или у потпуности, од дрвета које није третирано супстанцама опасним по здравље људи, као и од дрвета које потиче из негованих и надзираних шума (ФСЦ сертификат у САД) производи начињени од сировина које спадају у брзо обновљиве – нпр. бамбус код кога је постизање пуне зрелости краће од 10 година. Трећу групучине производи без токсичних и других штетних посредних и непосредних утицаја на људе и околину, где се под емисијом штетних гасова рачуна и она количина настала у процесу производње енергије у електранама потребне за добијање производа: производи који се користе у потпуно, или скоро потпуно, природном облику (нпр. трска) алтернативни производи загађивачима озона и алтернативне за производе који садрже токсичне супстанце а који још увек немају адекватну замену у градњи производи који не захтевају велику потрошњу енергије у процесу производње и транспорта, нешкодљиви по природне водотокове, озонски омотач… производи који не праве превише отпада и прашине у току експлоатације и уклањања Четврту групу чини мноштво производа који на било који начин штеде енергију или воду: производи са добрим термоизолацијским особинама који смањују утрошак енергије потребне за хлађење или грејање простора производи који користе обновљиву енергију, смањују некористан утрошак воде и струје у објекту алати и машине чијим коришћењем се смањује количина воде и енергије иначе потребна да би се неки посао обавио У пету групу спадају производи који доприносе безбедном и здравом радном и животном окружењу: производи који испарењима или прашином не контаминирају простор у мери која је штетна за људе и околину производи који спречавају продор, настанак, ширење или у потпуности уклањају штетне утицаје било које врсте из једног објекта производи који умањују или у потпуности спречавају утицај буке производи који обезбеђују добру осветљеност простора (чиме се такође смањује утрошак енергије). Из датих параметара види се да непостојање коначне табеле ни на који начин не умањује сигурност купца у сертификат који је додељен неком грађевинском производу. Технологија и управљање пословањем напредује, али, захваљујући зеленом покрету они више нису искључиво у служби великог профита, већ покушавају да иду у истом правцу, макар у оној мери која би избегла директну конфронтацију. Борци за зелену градњу нису сањари. Они знају да новац, фактор број 1. у грађевинарству, задржава ту позицију увек и без обзира на све. Нико већ не сумња да енергетски ефикасна паметна зграда отплаћује сва компаративно виша улагања у врло кратком периоду, међутим, они упорно доказују да и без најсавременијих технологија, материјала, система и сл, већ само уз мало пажње пројектанта за околину, једна добра грађевина може постати заиста сјајан пример одговорног односа, првенствено према онима који ће бити њени непосредни корисници, а затим и окружењу и генерацијама које долазе.