Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2 OŠ "Vera Blagojević" Banja Koviljača Prijektna nastava iz srpskog jezika

1. Циклус песама о
хајдуцима
Аника Лечић VII/1

2. Ко су били хајдуци?
Реч хајдук, по веровању, потиче од арапске речи ‫(هايدوك‬haydwk), што у
преводу на наш језик значи “скренути са правог пута”.
Хајдуци су у народном епском песништву романтизирани герилски
одметници, приказани као борци против Турака. Били су пљачкаши
и борци за слободу и правду у земљама под османском влашћу.
Одметали су се у шуме, одакле су нападали Турке и пљачкали их.
Били су организовани у хајдучке дружине, на чијем челу се налазио
харамбаша.
Правило: Ђурђев данак- хајдучки састанак, Митров данак- хајдучки
растанак.

3. Шта су хајдучке песме?
 Хајдучке песме су народне епске песме
у којима се описују животи, подвизи,
догађаји и јуначка дела хајдука. Оне
припадају песмама средњих времена и
међу најбројнијима су у нашој епској
поезији.

4. Хајдучке песме:
Старина Новак и кнез Богосав
Стари Вујадин
Старина Новак и дели Радивоје
Ове три наведене песме припадају
хајдучком циклусу песама. Хајдучки
циклус песама обухвата песме о
хајдуцима, храбим српским одметницима
који су се борили против турског зулума и
били заштитници поробљеног српско
народа.

5. Старина Новак и кнез Богосав
Анализа:
књ. род: епика; књ. врста: народна
епска песма
Тема: Исповест Старине Новака о
невољама због којих се претворио у
хајдука и живео хајдучким животом у
давна времена.
Порука: “На муци се познају јунаци.”

6. Стари Вујадин
Анализа:
књ. род: епика; књ. врста: народна
епска песма
Тема: Херојство, издржљивост, вера и
снага старог Вујадина.
Порука: “На муци се познају јунаци.”

7. Старина Новак и дели
Радивоје
Анализа:
књ. род: епика; књ. врста: епска
народна песма.
Тема: Старина Новак извлачи дели
Радивоја из руку МехмедаАрапина,
иако дели Радивоје није више хтео да
сарађује са старцем.
Порука: “Треба слушати добре савете.”

8. Најпознатији хајдуци:
Хајдук Вељко Петровић
Старина Новак
Иво Сењанин
Јанковић Стојан
Мијат Томић
Бајо Пивљанин
Перо Тунгуз

9. Хајдук Вељко Петровић
Вељко Петровић је рођен око 1780. у Леновцу, код Зајечара, а
умро је око 20. јула 1813. у Неготину. Био је српски хајдук и
јунак Првог српског устанка. Нарочито се истакао у бици на
Варварину 1810. године, где је био рањен у леву руку.
Хајдук Вељко и његова жена хајдучица,
Чучук Стана

10. Старина Новак
Старина Новак је рођен 1530. године у Османском царству, а
умро је
5. 02. 1601. године у Клужу, У Румунији. Био је један од
најпознатијих српских хајдука, који је касније постао
војсковођа у служби влашког кнеза Михаја Храброг.

11. Иво Сењанин
Сењанин Иво, право име Иван Влатковић, рођен је у Сењу,
Хрватска, а умро 1612.године. Био је српски народни јунак из
Хрватског приморја из градаСења и један од сењских
капетана. Као сењски војвода и капетан ратовао је по
Албанији, Херцеговини, Босни и Војној крајини. Прославио се
јунаштвом у борби за Клис и Петрињу за вријеме Аустријско-
турског рата.

12. Јанковић Стојан
Стојан Митровић Јанковић рођен је 1636. године у Жегару, у
Хрватској, а умро је 23. августа 1687. уТомиславграду, у Босни
и Херцеговини. Био је један од вођа ускока у Равним Kотарима
у 17. веку, поглавар и управник морлака, сердар Котара,
каваљер Св. Марка, коњички капетан, заповедник тврђаве
Островице.

13. Мијат Томић
Рођен је 1610. године у Бршнику, а умро је 20. јула 1656. у
Дољани, Босна и Херцеговина. Од њега је само запамћено да
је био познати хајдук и да је опеван у многим епским песмама.

14. Бајо Пивљанин
Рођен 1630. године у Пиви, умро 7. маја 1.685. у Вртијељки, у
Црној Гори.
Бајо Пивљанин је био чувени као хајдучки четобаша или
харамбаша из Пиве. Опеван је у многим епским народним
песмама. Познат је и под именом Драгојло. Учесник је
Кандијског рата, четовао је и у Боки которској.
Ђе је Бајо Турке сјек’о,
по ‘ладу, по заладу
по сунцу, по мјесецу
По ведрој ноћи ледној
Чуј орле, чуј соколе,
Чуј Србине, дично име
Чуј, чуј, чуј!
Део текста песме о
Баји Пивљанину
https://www.youtube.com/wat
ch?v=rgj95RYXaD8

15. Перо Тунгуз и невесињска
пушка
ПероТунгуз је рођен 1840. године у Сливљима од оца
Лазара, трговца и мајке Марије, домаћице, у породици
поријеклом из Пиве, преминуо 1919. године уТрстенику.
Перо је био хајдучки харамбаша и један од вођа српским
устанцима у Херцеговини. Пред крај живота пријавио се
и као добровољац у Првом Светском рату и активно
учествовао у пробоју Солунског фронта. Као веома млад
одлази у хајдуке где се брзо истиче храброшћу па ускоро
заснива своју чету.Током 1874. и у првом делу 1875.
заједно с осталим херцеговачким главарима и хајдучким
харамбашама учествовао је у припремама устанка.
Средином 1875. његова чета је на Вјетреном
код Залома убила невесињског кадију Салиха Коркута, а
потом и гатачког барјактара Ибрицу Ковачевића на
Херцеговом врелу у Фојници. Ово је разљутило локалне
муслимане и турске главаре који су се брутално
осветили.

16. Порта (Османско царство) да би смирила немире у Херцеговинуи
послала је комисију која је нудила уступке и самоуправу. За узврат су
тражили да Невесињци протјерају ПеруТунгуза и његову чету са своје
територије. Књаз Никола је препоручио Невесињцима да прихвате
понуђено.
Под оваквим притискомТунгуз је обећао да ће добровољно повући чету у Доњу
Херцеговину, али се, чим су се његови пратиоци повукли, предомислио и
вратио се на Удрежње. Исту ноћ, са 4. на 5. јул је поставио заседу наЋетној
пољани у Бишини. Наредног јутра, око 9 часова, наишао је
турски караван из Мостара са залихама за војску у Невесињу. Хајдуци су
напали караван и убивши неколико Турака запленили њихов товар. На
повратку ка Удрежњу су се сукобили и са турском патролом која је ишла у
сусрет каравану. Овај догађај се често сматра почетком херцеговачког
устанака против турске власти – Невесињске пушке. ПероТунгуз је током
читавог устанка често предводио самосталне нападе на турске караване и
утврђења, ретко поштујући мишљења осталих вођа.
Иако је био ниског раста, ПероТунгуз је био великог срца.
https://www.youtube.com/watch?v=3cEv7lKrCvc