Бојана Трифуновић

1. Животни обичаји српског народа-слава
Бојана Трифуновић

2. Слава, позната је под именима:крсна слава, крсно име, је српски народно-
црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични
Увек је повезана са даном одређеног хришћанског светитеља. Ова традиција
присутна је код Срба из периода пре христијанизације тј. пре примања
Најчешће славе су: Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Сава,
јануар (Савиндан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Димитрије
новембар (Митровдан), Архангел Михаило, 21. новембар (Аранђеловдан) и
Никола, 19. децембар (Никољдан). Славе су првенствено за породице као и
заједнице и институције(села, градови, компаније, организације, политичке
странке,...). Српске школе славе Светог Саву као школску славу. Славу
Македонци и Црногорци, као и католици у Албанији, Босни, Бококоторској,
Херцеговини, Далмацији,... Слава има бројне обичаје, мање или више
традицији породица и појединих места. Обичаји су:
-Свећење водице
-Жито
-Славски колач
-Тропари

3. Свећење водице
Домаћица пре доласка свештеника
припрема чинију са водом, босињак,
тамјан, свећу и кандило. Све ово би
иначе требало да се налази на столу
окренутом ка икони славе. Обичај је
да пре славе свештеник дође у кућу да
освети водицу. Освештава воду да би
очистио кућу, уз помоћ часног крста у
свештеничкој руци, прогнано свако
зло. Од те воде прави се славски
колач, а ако је купљен онда се тај
колач овом водом покропи. Освећена
водица се третира као светиња па се
са њом пажљиво рукује.

4. Жито
Прд славу се кува жито које се
прави од куване пшенице. Може се
правити на разне начине али се
најчешће прави са орасима,
мускатним орахом и шећером у
праху. Пшеница је симбол
Васкрсења Христовог. Као црквени
симбол подсећа на биљне жртве
из старог завета.

5. Славски колач
Ово је један од најважнијих обичаја за
славу, а то је припрема посебног хлеба,
славског колача. Често је украшен са
фигурама од теста које симболизују веру.
Као што је крст, натпис ИС ХС НИ КА и
печат. Освећење колача се може вршити
код куће или у цркви. Када осване дан
славе рано ујутру се у цркву носи колач,
жито и црно вино. У цркви се врши
освећење жита и благосиљање хлеба и
вина. Свештеник свако жито полије
посебно и сваки колач посебно реже.
Колачар је пнај ко носи колач у цркву. Да
би се код куће извршило освећење и
резање колача потребно је:славски
колач, жито, чаша црног вина, списак
живих и преминулих чланова породице.
Поред вина и жита налази се кашичица,
а поред колача нож.

6. Тропари су кратке песме од неколико строфа по главној теми песме(
празнику или свецу). Некада су тропари били важан део славе, док је
данас ређа појава. Данас се углавном певају током резања колача у