Лист Основне школе ''8. октобар''

2. 2 27. januar 2016. godine
SLOVO O SVETOM SAVISLOVO O SVETOM SAVI
N a { a { k o l a
Mladi princ Rastko
Nemawi}, kako je re~eno
za sina velikog `upana
Stefana Nemawe, nika-
da se nije smejao, ali je
uvek bio nasmejan. Taj i
takav Rastko jednoga
jutra, na Svetoj Gori,
oti{av{i zauvek, ustu-
pio je mesto Savi na
pozornici dramati~ne
istorije Svete gore,
Srbije i pravoslavqa uop{te. Ostavio mu je u amanet da
podi`e hram koji je te`e podi}i no podi}i Hilandar,
hram koji se vazda nanovo gradi, a to je ~ovek. Rastko je
Savi u amanet ostavio da svoj narod nau~i visokim
moralnim na~elima i dubokoj veri, hri{}anskoj i
pravoslavnoj. Wegovom zaslugom i zaslugom wegovih
sledbenika Srbi imaju svoje pismo, svoju kulturu i
svoje obi~aje.
U svetskoj istoriji sredwi vek se smatra
vekom mra~wa{tva, ali je na{ sredwi vek doba velike
svetlosti, doba Nemawi}a, doba Du{ana Silnog. Imali
smo sre}e {to je na{em sredwem veku, do turske invaz-
ije i do kosovske pogibije, ton dao veliki svestrani
utemeqiva~, sin Nemawin – Sveti Sava. U tom smislu
Sava je za nas „po~etak svih po~etaka“, kao za Ruse
Pu{kin. Pragmati~ni vizionar, moderan ~ovek u svom
veku, prete~a i predvodnik, Sava je u Srbiji stvorio
renesansu na srpski na~in, druga~iji preporod od onoga
{to ga je iznedrila Zapadna Evropa. Stoga su nama,
umesto velelepnih dvoraca, u nasle|e ostavqeni
velelepni manastiri – @i~a, Studenica, Mile{eva,
Hilandar.
Savino je delo ne samo nad`ivelo wega i wegovu ge-
neraciju nego i dr`avu, u kojoj je nastalo i koja je
pomogla da se ono stvori. Koliko je epoha koja je
obele`ila srpsku dr`avotvornu istoriju bila
nemawi}ka vi{e je bila svetosavska. Kada se jedna od
najmo}nijih sredwovekovnih dr`ava raspala, i kad je
srpski narod ostao bez cara, vitezova, zlata i slobode,
kad se gasila loza Nemawi}a, ostao je Sava koji u
istoriji srpskog naroda postaje nit koja povezuje
pro{le vekove sa sada{wim vremenom.
Sveti Sava je bio sveti ~ovek, podvi`nik, stvaralac
i ~udotvorac, kako navodi Dimitrije Bogdanovi}, i
zbog svega toga {to je ~inio – ravan apostolima.
Svetlana Koci}
direktor {kole
Osnovna {kola „8. oktobar“
List u~enika i nastavnika ROSUQA
Adresa: M. Ore{kovi}a 2, Vlasotince, tel/faks: 016/875–450,
Email: os8oktobar@open.telekom.rs, Web adresa: www.os8oktobar.edu.rs
Glavni i odgovorni urednik: Ivana Ceki}. Redakcija: Svetlana Koci}, direktor {kole (za izdava~a),
Nina Dragi}evi} (lektor), Jelena oki} (pomo}nik urednika), Svetislav Ceki}, @aklina iki}, pomo}nik
direktora, Marina Ili}, Valentina Dinki}, or|e Pej~i}, Boban Dimitrijevi} (prelom)
^lanovi novinarske sekcije: Marija Gli{i} 5/3, Katarina An|elkovi} 5/3, Kristina An|elkovi} 5/3, Natalija
Lepojevi} 5/3, Anastasija Tasi} 5/3, Iva Stojanovi} 7/2, Marija Stojanovi} 7/2, Iva Savi} 7/4, Zorana
Dimitrijevi} 7/4, Andrijana Ili} 7/4, Katarina Ili} 8/3, Anastasija Stojanovi} 8/3, Nata{a Stankovi} 8/3
[tampa: Suzy D&D – Vlasotince. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
Po{tovani roditeqi,
dragi u~enici, kolege!
S nadom da }ete biti na{i
ceweni ~itaoci, pred-
stavqamo vam novi broj na{eg
~asopisa „Rosuqa“. Tre}i broj
~asopisa nudi vam mogu}nost
da zavirite u na{ svet, da
upoznate na{e u~enike, pomalo
i nas profesore, da vidite
~emu te`imo, {ta smo uradili, a {ta tek namerava-
mo; da saznate ono {to o nama niste znali i da
prona|ete svoju ulogu u svemu ovome. ^lanovi nov-
inarske sekcije, {to mi pri~iwava veliko zadovo-
qstvo, imali su mno{tvo ideja. Neke od wih realizo-
vali smo u ovom broju, a druge ~ekaju da se
iskristali{u i budu realizovane u nekom od narednih
brojeva. Bi}emo ozbiqni, objektivni, otvoreni, ali i
razdragani, nasmejani, opu{teni i nadasve neobi~ni.
U`ivali smo u osmi{qavawu i stvarawu ovog broja, i
to je za nas ve} uspeh. Ali }e jo{ ve}u satisfakciju i
podstrek za nas predstavqati saznawe da ste
prona{li svoj omiqeni kutak u na{em ~asopisu.
^asopis pripremamo tradicionalno za Dan Svetog
Save. Srpski pesnik Matija Be}kovi} govori o
wegovom neizmernom zna~aju za razvoj srpske kulture
i duhovnosti: „Pri~a o Svetom Savi je najdu`a pri~a
koju pri~a srpski narod, a mi samo dopisujemo
poglavqa.“
Na{ doprinos toj pri~i bez kraja bi}e ovaj broj
~asopisa „Rosuqa“.
Sre}na nam {kolska slava!!!
Ivana Ceki}
glavni i odgovorni urednik
R E ^ U R E D N I K A

3. 27. januar 2016. godine 3N a { a { k o l a
Osnovna {kola „8. oktobar“ iz Vlasotinca postala je deo projekta „Prepoznaj, promovi{i i pro{iri – 10 primera dobrih
{kola u Srbiji“ u organizaciji Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa i Instituta za psihologiju uz
podr{ku UNICEF-ove kancelarije u Beogradu. [kola je izabrana za taj projekat na osnovu vi{e kriterijuma. Najva`niji je,
svakako, taj {to je {kola me|u prvima ocewena najvi{om ocenom u eksternom vrednovawu rada {kole, ocenom ~etiri.
Savetnici su kroz sedam parametara ocewivali rad {kole i u skladu sa rezultatima u tih sedam oblasti ocenila rad {kole
najvi{om ocenom. Svakako da je na izbor {kole „8. oktobar“ uticao i veliki broj projekata u kojima {kola u~estvuje,
opremqenost {kole, aktivna nastava, veliki broj manifestacija i priredbi i uspesi na takmi~ewima.
U prvom delu projekta „Prepoznaj, promovi{i i pro{iri – 10 primera dobrih {kola u Srbiji“, {kolu je posetila dr Jelena
Radi{i}, nau~ni saradnik na Institutu za pedago{ka istra`ivawa, i razgovarala sa rukovodstvom {kole, nastavnicima, psi-
hologom, roditeqima i u~enicima. Svrha razgovora je bila pisawe poglavqa u kwizi o deset {kola koje su primeri dobre
prakse.
U studiji „Kako {kole postaju uspe{ne“ jedno poglavqe posve}eno je na{oj {koli. Vrlo iscrpno i pohvalno govori se o
{koli, entuzijazmu i trudu nastavnika, organizacionim sposobnostima rukovodilaca i vrednim i uspe{nim u~enicima. U
zakqu~ku autor ka`e: „Tokom godina osnovna {kola
„8. oktobar“ uspela je da kreira atmosferu unutar
svojih zidina u kojoj se svi u~enici ose}aju prijatno,
do`ivqavaju}i {kolu kao drugi dom. Velikim bro-
jem sekcija, vannastavnih aktivnosti, ali i kvalite-
tom nastave uspeva da privu~e generacije |aka, koji
se u svoju {kolu rado ceo `ivot vra}aju. Postala je
prepoznatqiva i lokalnoj zajednici kao mesto koje
brine o potrebama svih pojedinaca u sredini. Ovo
ostaje misija {kole i u narednom periodu.“
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
[KOLSKA SLAVA[KOLSKA SLAVA
[kolska slava Sveti Sava pro{le godine je obele`ena brojnim
aktivnostima. Nagra|eni su najuspe{niji u~enici na svetosavskom
konkursu i uru~ene su zahvalnice dobrotvorima {kole. Rezawu
slavskog kola~a prisustvovali su i tada{wi doma}ini slave Dragan i
Lokica Milenkovi} sa porodicom i ovogodi{wi doma}ini svetosavske
proslave Aleksandar i Maja Gavrilovi}.
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
SVETOSAVSKE AKTIVNOSTISVETOSAVSKE AKTIVNOSTI
PONEDEQAK - PETAK
(od 25. 01. 2016. do 29. 01. 2016. godine)
PONEDEQAK, 25. 01. 2016. godine
Svetosavska izlo`ba literarnih i likovnih
radova (holovi {kole)
UTORAK, 26. 01. 2016. godine
Konferecija za {tampu direktora {kole sa
promocijom ~asopisa „Rosuqa“
(sala za sastanke u 12 ~asova)
SREDA, 27. 01. 2016. godine
Svetosavska liturgija
(Crkva u Vlasotincu, 7:00 ~asova)
Svetosavsko poselo u~enika od I do IV razreda
(trpezarija {kole u 9 ~asova)
Sveti Sava – {kolska slava, sve~ana sednica
(trpezarija {kole u 11 ~asova)
Sve~anost u podru~noj {koli u Konopnici
(Konopnica u 10 ~asova)
^ETVRTAK, 28. 01. 2016. godine
Srpski manastiri - Svetosavski kviz za
u~enike predmetne nastave
(trpezarija {kole u 12 ~asova)
PETAK, 29. 01. 2016. godine
Otvorena {kola - ugledni ~asovi i radionice
Komisija za proslave
Prijateqi dece
Na{a {kola deo projekta „Prepoznaj, promovi{i i pro{iri“Na{a {kola deo projekta „Prepoznaj, promovi{i i pro{iri“
Po{tovani roditeqi!
Pred nama je lep i plemenit posao - po~etak priprema
Va{eg deteta za polazak u {kolu.
S obzirom na to da je ovo na{a zajedni~ka obaveza, slobodni smo, da
Vam se obratimo i pru`imo Vam par zna~ajnih informacija oko upisa
|aka prvaka za {kolsku 2016/2017. godinu.
Od {kolske 2004/2005. imate mogu}nost da birate {kolu za svoje
dete. To zna~i da, ako stanujete na teritoriji koja ne pripada O[ „8.
oktobar“, mo`ete upisati svoje dete u na{u {kolu, tako {to }ete do 1.
februara 2016. podneti {koli zahtev za upis mimo reonizacije.
Do 1. februara 2016. godine o~ekujemo samo roditeqe koji imaju
prebivali{te van podru~ja na{e {kole, a od 1. aprila 2016. godine i
sve ostale sa na{eg podru~ja.
Kolektiv Osnovne {kole „8. oktobar“ u Vlasotincu, poznat je po
tome {to se, zajedno sa roditeqima u~enika, maksimalno trudi da
de~je snove pretvori u stvarnost. I, jo{ va`nije, da im pomogne da
rastu sa radostima `ivota, da postanu dobri, plemeniti, pametni i
uspe{ni qudi. Bilo bi nam drago, ~ast i zadovoqstvo da se, u
kori{}ewu prava o izboru {kole, opredelite da Va{e dete bude |ak
na{e i Va{e {kole.
S po{tovawem,
direktor {kole
Svetlana Koci}
Adresa: Marka Ore{kovi}a 2
Telefon/faks: 016/875-450
Email: os.8.oktobar.vl@gmail.com
Web adresa: www.8.oktobar.edu.rs

4. 4 27. januar 2016. godineNajboqi...
U~enici Osnovne {kole „8. oktobar“ ostvarili su sjaj-
ne rezultate na svim nivoima takmi~ewa, od op{tin-
skih, preko okru`nih i plasmana zna~ajnog broja
u~enika na dr`avna takmi~ewa. U ovoj {kolskoj godini
osamnaestoro u~enika ostvarilo je plasman na repub-
li~ka takmi~ewa. ^etiri u~enice, Jelena
Milosavqevi} 7/4, Viktorija Arsi} 8/3, Natalija Ili}
8/3 i Jelena Mladenovi} 8/4 u~estvovale su na
republi~kom takmi~ewu Kwi`evna olimpijada u
Sremskim Karlovcima predvo|ene profesorima
Biqanom Milo{evi}, Svetislavom Ceki}em i Ivanom
Ceki}. U~enica Natalija Ili} 8/3, osvojila je ~etvrto
mesto na pomenutom nadmetawu. U Tr{i}u na takmi~ewu
iz jezika i jezi~ke kulture u~estvovala je Marija
Petrovi} 7/4, u~enica Biqane Milo{evi}.
Svoje predstavnice {kola je imala i na takmi~ewu iz
francuskog jezika, odr`anom u Beogradu. U~enice 8/4,
Jelena Mladenovi} i Jovana Petrovi} pripremala je
profesorka francuskog jezika Jelena Stamenkovi}.
U~enici Filip Mihajlovi} 6/2, |or|e Stefanovi}
7/3, Tawa Milo{evi} 8/1 u Somboru su u~estvovali na
takmi~ewu iz Tehni~kog i informati~kog obrazovawa, pred-
vo|eni nastavnicima Mihajlom or|evi}em i Dragoslavom
Svetozarevi}em.
Na dr`avnom takmi~ewu iz istorije u Krupwu u~estvovali
su Jelena Milosavqevi} 7/4, An|ela Risti} 8/4 i Zoran Pe{i}
8/2, u~enici Ivane Stojkovi} i Sretka Vidosavqevi}a.
Profesorka biologije Marina Krsti} pripremala je za
takmi~ewe ~etiri u~enice, u~esnice republi~kog takmi~ewa
odr`anog u Novom Sadu – Mariju Petrovi} 7/4, Nata{u
Stankovi} 7/3, Awu Cokanovi} 7/4 i Emiliju Miti} 7/1.
Na republi~kom takmi~ewu iz atletike u~estvovala je
An|ela Stankovi} 8/2 u disciplini 600 metara, u~enica pro-
fesora Milo{a Mitova.
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
U Op{tini Vlasotince svake godine se
biraju najboqi sportisti. Me|u brojnim
istaknutim i iskusnim sportistima, izdvo-
jio se Mihailo Mom~ilovi}, u~enik 2/1
razreda Osnovne {kole „8. oktobar“.
Izabran je za Sportsku nadu 2015. godine.
Iako ima tek osam godina, ima izvanredne
rezultate. Jo{ u prvom razredu ostvario je
prve zna~ajne uspehe, ali je u 2015. svoj
talenat jo{ vi{e pokazao. Osvojio je bro-
jne medaqe, a najsjajnije su i najbrojnije.
Wegova sportska karijera tek po~iwe, ali
ova nagrada je, svakako. izuzetna motivaci-
ja. Mihailo je na potezu.
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
sportska nadasportska nada
vlasotincavlasotinca
Nastavnici na{e {kole prepoznatqivi su po aktivnoj i interaktivnoj nas-
tavi. Priznawa za svoj rad dobili su u~estvuju}i na republi~kim konkursima na
kojima su sebe, svoju kreativnost i inovativnost, a svakako i {kolu predstavili
na najboqi mogu}i na~in.
Vladimir Petkovi}, profesor geografije, osvojio je 3. mesto na konkursu
„Digitalni ~as“ za pripremu nastavne jedinice „Multimedijalna [vajcarska za
sve“. Digitalni ~as je jedan od najpriznatijih i najzna~ajnijih konkursa u oblasti
nastave koji raspisuje
Ministarstvo trgovine, turizma i
telekomunikacija. Ciq konkursa je
podsticawe upotrebe informa-
cionih tehnologija kao nastavnih
sredstava, odnosno upotreba
informacionih tehnologija koje su
primenqive u nastavi i ujedno
uskla|ene sa zadacima i ciqevima
~asa.
Profesorka srpskog jezika
Ivana Ceki} uzela je u~e{}e na
konkursu „^as za ugled“ Izdava~ke
ku}e „Eduka“. Wena priprema
uglednog ~asa „Sumwivo lice“
izabrana je me|u stotinama
pristiglih radova i na{la se u
zborniku pomenute izdava~ke ku}e.
Ovo je prvi zbornik u kojem se
nalaze pripreme profesora
razredne i predmetne nastave iz
cele Srbije i izuzetno je zna~ajan
jer predstavqa primere dobre
prakse i potvr|uje da u {kolama u
Srbiji ima vrlo kreativnih nas-
tavnika koji te`e inovacijama,
praktikuju aktivnu i interaktivnu
nastavu.
Jelena oki}
profesor srpskog jezika
^ A S O V I Z A U G L E D^ A S O V I Z A U G L E D
Na{i u~enici na republi~kim takmi~ewimaNa{i u~enici na republi~kim takmi~ewima

5. 27. januar 2016. godine 5D a n { k o l e
U Osnovnoj {koli „8. oktobar“ iz Vlasotinca proslavqen je Dan
{kole. Prisutne je, najpre, pozdravila direktorka {kole
Svetlana Koci}. Priredbu su pripremili Biqana Milo{evi},
rukovodilac recitatorske sekcije, Bojan Ceni}, profesor muzi~ke
kulture i Gordana Lepojevi}, rukovodilac folklorne sekcije.
Proslavi su prisustvovali u~enici, roditeqi, nastavnici,
predsednik op{tine Vlasotince Zoran Todorovi}, predstavnici
lokalne samouprave, osnovnih i sredwih {kola, direktor bib-
lioteke i Kulturnog centra i predstavnici Saveta roditeqa i
[kolskog odbora. Tokom proslave uru~ene su nagrade u~esnicima
literarnog i likovnog konkursa, kao i laskavo priznawe
Naj~ita~lac Anastasiji Stankovi}. Nagradu za rezultate tokom
{kolovawa dobili su i Tawa Milo{evi}, u~enica generacije i
Predrag Milo{evi}, sportista generacije u {kolskoj 2014/2015.
godini.
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
Proslava Dana {kole
Imali smo sjajan povod za raz-
govor sa Tawom Milo{evi}, u~eni-
com generacije, prvom me|u jed-
nakima. Otkrila nam je kako se
ose}a kao sredwo{kolka na
razme|i izme|u detiwstva u
osnovnoj i tinejxerskih dana u
sredwoj {koli.
Sada kada si sredwo{kolka,
mo`e{ li nam re}i da li ti vi{e
odgovara osnovna ili sredwa
{kola?
– Osnovna, svakako. Lak{e je i
boqe sam se snalazila u osnovnoj
nego sada.
Ko ti najvi{e nedostaje iz
osnovne {kole?
– Dru{tvo, na prvom mestu, ali
i nastavnici.
U kojoj {koli je zanimqivije?
– Definitivno u osnovnoj. U~estvovali smo u raznim aktivnos-
tima i dobro se zabavqali, dok sada samo u~imo.
Koliko slobodnog vremena ima{ sada?
– Kao |ak osnovne {kole, imala sam mnogo vi{e slobodnog vre-
mena. Ipak je sredwa {kola vi{i nivo obrazovawa, pa samim tim
mora i vi{e da se u~i.
Jesi li se uklopila u svoje novo dru{tvo?
– Jesam, zato {to su ove godine u~enici raspore|eni po {kola-
ma, pa se sa svima znam od ranije.
Kako u~enici gledaju na to {to su svi u~enici u odeqewu iz iste
osnovne {kole?
– Nije lo{e. Poznajemo jedni druge i nije nam trebalo mnogo vre-
mena da postanemo pravi drugari. Me|utim, vi{e bih volela da se
upoznam i sa ostalim vr{wacima koji nisu i{li u moju {kolu.
Mo`e{ li napraviti paralelu me|u nastavnicima?
– Iskreno, prednost dajem svojim nastavnicima iz osnovne
{kole. Imali smo veoma prijatan, prisan odnos. Nastavnici su nam
bili poput prijateqa, dok u sredwoj toga nema. Mo`da se stvari
promene kada se malo boqe upoznamo.
Ti si u~enik generacije. Da li je bilo te{ko i da li si naporno
radila da bi dostigla taj ciq?
– Pre svega, ja nisam imala ideju da bih mogla da budem |ak gene-
racije, jer meni to nije ni bilo va`no. Va`no je ste~eno znawe i
dobro dru{tvo.
Po{to je razredni stare{ina veoma bitan za daqe {kolovawe,
da li si zadovoqna svojim?
– Jesam, ali ipak moja biv{a razredna je sasvim druga pri~a. U
po~etku mi je bilo dosta te{ko da se priviknem, ali sada je sve u
redu.
[ta bi poru~ila generacijama koje dolaze?
– Poru~ujem im da se dobro zabave i da steknu prijateqe, da se
trude i te`e svojim ciqevima, jer sve {to sada nau~e i {to im
divni nastavnici iz na{e {kole daruju, vi{e im nigde ne}e biti
pru`eno.
Iva Stojanovi} 7/2
T a w a M i l o { e v i }
U ^ E N I K G E N E R A C I J EU ^ E N I K G E N E R A C I J E
V U K O V C IV U K O V C I
M o r a t e i m a t i n a u m u d a j e z a v a { u s p e h n a j b i t n i j a v a { a o d l u k a d a u s p e t e .

6. 6 27. januar 2016. godineDe~ja nedeqa
U okviru obele`avawa
De~je nedeqe, koja ove
godine ima moto „Podr{ka
porodici – najboqa podr{ka
deci“, organizovana je akcija
u kojoj su u~enici O[ „8.
oktobar“, zajedno sa
Sne`anom Prokopijevi},
psihologom {kole, i profe-
sorkama razredne nastave
Milicom [u{uli} i
Ivanom Stamenkovi}
posetili Centar za socijal-
ni rad. Ciq posete bio je
razvijawe saradwe sa cen-
trom i ostvarivawe boqe
komunikacije sa decom iz
hraniteqskih porodica.
Akcija je uspe{no sprovede-
na. Deca su svoje utiske pred-
stavila crte`om, a i atmos-
fera je bila prijatna. Neki
radovi su ostali u Centru za
socijalni rad, a neke su
u~enici poneli kao
uspomenu na divno dru`ewe.
Ivana Ceki}
POSETACENTRU
ZASOCIJALNIRAD
Jedna od tradicionalnih aktivnosti tokom De~je nedeqe
u Osnovnoj {koli „8. oktobar“ iz Vlasotinca je Kreativna
radionica koju organizuju profesori razredne nastave. U
radionici u~estvuju u~enici, roditeqi i u~iteqi. U~esnici
su pravili nakit od razli~itih materijala. U skladu sa
motom De~je nedeqe „Podr{ka porodici – najboqa podr{ka
deci“, u {koli se intenzivno radi na ja~awu saradwe sa
roditeqima i {to kvalitetnijem radu sa decom i porodicom.
Ivana Ceki}, profesor srpskog jezika
Osnovna {kola „8. okto-
bar“ ugostila je u~enike
Osnovne {kole „Josif
Kosti}“ iz Leskovca i
wihovu u~iteqicu Dragicu
Antanasijevi}. @aklina
Dimitrijevi} i Dragica
Antanasijevi}, profesorke
razredne nastave, dogovorile
su gostovawe {kolaraca iz
Leskovca. Naime, gosti iz
Leskovca, u~enici petog
razreda, izveli su predstavu
„Kapetan Xon Piplfoks“ za
u~enike prvog razreda
Osnovne {kole „8. oktobar“,
koji su danas postali ~lanovi
De~jeg saveza Srbije. U~ite-
qica Dragica i weni
u~enici osvojili su ovom
predstavom 3. mesto na
Me|unarodnoj smotri scen-
skog stvarala{tva u~iteqa u
organizaciji U~iteqskog
dru{tva i odlu~ili da sa dru-
garima iz Vlasotinca podele
svoje gluma~ko ume}e.
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
Decaglumci
zadrugareizVlasotinca
Kreativna radionica
U okviru De~ije nedeqe, na poziv direktorke Narodne bib-
lioteke „Desanka Maksimovi}“ u Vlasotincu, Miqane
I{qamovi}, Ivana Ceki}, profesor srpskog jezika odr`ala
je ~as o zna~aju ~itawa kwiga - Kwiga je jedinstvena, prenosi-
va magija. ^asu su prisustvovali u~enici 5/3 Osnovne {kole
„8. oktobar“, ~lanovi bibliote~ke sekcije, u~enice 7/4, Mila
Spasi}, Iva Savi}, Sara An|elkovi} i Jovana Stoj~i} i Nina
Dragi}evi}, profesor srpskog jezika. Nakon ~asa, direktorka
biblioteke darovala je tri kwige, koje }e dobiti tri u~enika
koji napi{u najboqe sastave na temu Kwiga je jedinstvena,
prenosiva magija.
Kwigajejedinstvena,prenosivamagija

7. 27. januar 2016. godine 7PESNI^KI ^AS
Da li je „lovac na talente“, kako za
sebe volite da ka`ete, danas u na{oj
{koli uo~io neki talenat?
– Vrlo je va`no da deca poka`u svoj
senzibilitet, ono {to ih zanima i {to su
nau~ili. Svoj deci vra}am krila koja su
meni pru`ili kao po~etniku. ]opi} me je
primio za saradnika u ~asopisu,,Zmaj“.
Trudim se da na taj isti na~in to pru`im
deci.
Koliko ~ovek mora biti dete da bi bio
pisac?
– De~ja energija je pokreta~ svega.
Talenat prikazuje ne{to vredno {to mi
nosimo u sebi. Va`no je da se taj talenat
primeti.
Da li smatrate da dana{wa tehni~ka
dostignu}a uni{tavaju kreativnost kod
dece i mladih?
– Umerenost i odmerenost u svemu su
najbitnije. Mogu popiti dva litra vode,
jesti ~etiri puta dnevno, kao ono prase iz
moje pesme. Te pesme nisam napisao da
biste se vi samo smejali, svaka od wih
nosi neku pouku. Svaka kap iznad dozvo-
qene granice mo`e biti pogubna. Kroz
`ivot nai}i }ete na isku{ewa, ali da
biste se sa tim mogli nositi, morate se
dobro nafilovati znawem i imati {to
vi{e ovakvih sagovornika. Treba imati
nekoga da vam otvori o~i i oja~a vas u
duhovnom smislu.
Posebno nam se dopala „Vest o TV pret-
plati“ (pesma T. Nikoleti}a, prim.aut.).
Da li mediji danas, ovakvi kakvi jesu,
uti~u na sve ve}i broj
slu~ajeva nasiqa izme|u
dece u {koli i na ulici?
– I sami ste svedoci
svega {to nam se plasira.
Dana{wi junaci razlikuju
se od junaka mog detiwstva.
Morate znati koja je va{a
sfera interesovawa. Ja sam
`eleo da se udvaram mojoj
sada{woj `eni i nau~io
adekvatnu pesmu. Niko me
nije terao, `eleo sam to.
Televizija to ne plasira. Smi{qawem
sarkasti~nih pesama mi ismevamo tele-
viziju i sve {to ona radi.
U~estvovali ste na tribini za
edukaciju mladih pod nazivom „Tijana
klik“ o kori{}ewu interneta. Da li sma-
trate da su deca i mladi needukovani u
tom smislu?
– Sjajna tribina. Qudi sa iskustvom
prezentuju deci, koja jo{ uvek nisu svesna
kakve opasnosti donosi internet. Imate
milion la`nih profila, lovaca koji jedva
~ekaju da vas uhvate. U Srbiji nestane ~ak
300 dece u jednoj godini. Toliko je
razli~itih na~ina da vas namame. To rade
neostvareni qudi, a danas je takvih sve
vi{e. Mali trag koga vi niste ni svesni
dovoqan je da sve uni{ti. Deca se moraju
~uvati, jer takvim qudima nije problem
da do|u bilo gde samo da uhvate `rtvu.
Toliko pitawa koja smo vam mogli
postaviti osta}e, na`alost, bez odgovora.
Potrudi}emo se da odgovore prona|emo u
va{im stihovima. Kada su nastale va{e
„Prve bore qubavi“ i da li ih se i danas
sa rado{}u se}ate?
–Najve}e qubavi u `ivotu su neost-
varene qubavi. U `ivotu se sve tro{i,
osede vam misli i tu se pojavquju bore.
Na va{e posledwe pitawe odgovori}u
stihovima: „Kada bih te jednom zgrabio u
stopalo bih te poqubio, a ti bi morala
ceo `ivot da hramqe{ da mi ne zgwe~i{
poqubac“.
Anastasija Stojanovi},8/3
L O V A C N A T A L E N T E
Tode Nikoleti}
Koliko vam zadovoqstva pru`a rad sa decom?
– Rad sa decom mi pru`a veliko zadovoqstvo.
Mislim da je jako va`no komunicirati i dru`iti
se sa decom.
Da li }ete pre kao psiholog ili kao interpre-
tator romskih pesama pomo}i jednom mladom
zaqubqenom bi}u?
– Kada sam po~ela da pevam, pevala sam kao
psiholog. Izvla~ila sam ose}awa, a ne tekst.
Nemam ambicije da napravim hit, ve} da pesma-
ma doprem do srca i pomognem nekome.
Va{e poreklo po ocu je iz Istre, a po majci iz
Makedonije. Odre|uje li Va{ karakter va{e
poreklo?
– Moje poreklo po ocu je iz Istre. O~eva rod-
bina je iz Veli~ana, a mamina je iz Bosne.
Potomci smo izbeglica. Moj karakter jeste
odredilo moje poreklo. Usmeravalo me je da
tra`im u sebi samo ono {to ose}am.
Vrlo ste aktivni na raznim
edukativnim tribinama, me|u koji-
ma je i tribina o prevenciji
narkomanije '„Izbor je tvoj“. Da li
smatrate, na osnovu iskustva koje
imate, da su dana{wa deca emo-
cionalno vaspitana?
– Veoma sam iznena|ena ovim
pitawem. Ono pokazuje da ste jako
dobro pripremqeni. Kada
prona|emo sebe, boqe }emo
razumeti druge.To treba izvu}i iz
porodice i iz sebe. Deca tra`e da
ih negujemo i sa decom uvek treba
biti strpqiv i imati pa`we i
vremena za wih.
I za kraj, Va{ savet i poruka
u~enicima - kako i na koji na~in da
izbegnu sve zamke koje im vreme,
mediji i dru{tvo postavqaju?
– Su{tina je da se probude
ose}awa u nama. Uvek je izbor na{.
Jedino kormilo u `ivotu su upravo
emocije. Emocije su svetlo koje
nas vodi kroz `ivot i usmerava
nas na pravi put.
Nata{a Stankovi} 8/3
PSIHOLOG
I UMETNIK
Davorka Da{a Bos ni}
Da bi pisao za decu, ~ovek u sebi mora da
zadr`i mrvicu detiwstva. Pi{ete li za sebe
kada pi{ete za decu?
– Svi koji pi{u za decu, glume, pevaju imaju te
mrvice detiwstva koje ~uvaju duboko u sebi. Svi
smo mi, u stvari, kao onaj Petar Pan koji nije hteo
da odraste i bio sklon raznim glupostima, pa je
sa~uvao mrvicu detiwstva u sebi. Da bi pisao za
decu, mora{ da zadr`i{ u sebi dete, jer tako
pi{e{ za sebe, za svoju du{u.
U kojoj meri koristite humor u svojim pesmama
i da li je on neophodan da bi se rodila jedna
lepa de~ja pesma?
– Humor je, zapravo, najzna~ajniji sastojak
pesme. I teoreti~ari, me|u kojima je i Du{ko
Radovi}, ~esto koriste humor u pesmama, a Du{ko
Radovi} je rekao: „Mora{ pisati kratko, jako
sme{no i mora{ izmi{qati nemogu}e stvari.“.
[ta Vam pri~iwava vi{e zadovoqstva -
pisawe za mlade ili rad sa decom?
– Vi{e sam se bavio onima koji su kompliko-
vaniji od dece - piscima. Deca su sjajna i wima
se mo`e sve objasniti, za
razliku od nas starijih.
Poku{avam da otkrijem
ne{to novo i interesant-
no prilikom kwi`evnih
susreta sa decom.
Idu li Zmajeve De~ije igre u korak s vre-
menom? Dosta u~esnika pro|e preko scene, da li
mo`ete na sve da uti~ete?
– U Zmajevim de~jim igrama ima do stotine
programa u kojima su u~esnici deca i odrasli.
Nemogu}e je uticati na sve - vaspita~e, balerine,
u~esnike. Mo`emo da uti~emo samo selekcijom,ne
pu{ta se turbo-folk ili ne{to ~emu nije mesto
tu. Uvek poku{avam da im se pribli`im i to u
svojim kwigama, koje pi{em druga~ije od drugih
kolega. Uglavnom, li~e na neki strip, rebus ili
video igricu, kako bi deca razmi{qala ~itaju}i
ih i kako bi im bilo interesantnije.
Ranije su De~je listove „Zmaj“, „Poletarac“
ure|ivali pesnici poput Zmaja, Mike Anti}a,
Du{ka Radovi}a. Danas nijedan zna~ajan autor ne
ure|uje de~ji list. Po ~emu se razlikuju mediji
za decu danas od nekada{wih?
– Novine su odavno prevazi|ene. Na `alost, i
de~jih listova nema mnogo. Budu}nost su de~ji
elektronski ~asopisi. Katarina Ili} 8/3
Petar Pan koji ne `eli da odrastePetar Pan koji ne `eli da odraste
Du{an Pop ur|ev

8. 8 27. januar 2016. godineMatematika i literarne ~arolije
O[ „8. oktobar“ iz Vlasotinca jedna
je od retkih {kola Jugoisto~ne Srbije
koja je imala tu ~ast da se predstavi pub-
lici na Devetom internacionalnom fes-
tivalu nauke, koji je ove godine odr`an u
Beogradu od 3. do 6. decembra pod
nazivom „^uda su svuda“.
3D tim ove {kole, koji je zadu`en za
odabir darovitih u~enika i populari-
zaciju nauke kod mladih, krenuo je u ovu
misiju sa postavkom „Nau~ne magline“.
Poenta ove misije je bila skidawe magle
sa predstave o prirodnim naukama kao
ne~emu nesavladivom i dokazivawe
~iwenice da je malo potrebno da bi se
matematika pretvorila u magiju, algebra
u hemiju, a sve to zajedno umno`ilo u
odli~nu no}nu zabavu.
Posetioci sajma su od fenomenalnih
u~enika ove {kole mogli da saznaju sve o
Paskalovom trouglu i uvere se da miste-
riozna Paskalova raspodela zaista pos-
toji. Diskutovali su o tome da li maja-
nska proro~anstva treba shvatiti
ozbiqno, jer je izra~unato da su wihovi
prora~uni zaista ~udesno precizni, i
uspeli su da otklone veo misterije s
logi~ke igre „Bauk“ koja stra{no zvu~i.
Desetine hiqada posetilaca je sa
odu{evqewem posmatralo i aktivno
u~estvovalo u ~arolijama, koje su na
sajmu prezentovali u~enici osmog razre-
da: Veqko Jankovi}, Martina Mitov i
Sreten Stevanovi}, predvo|eni svojim
nastavnicima fizike i matematike
Draganom Golubovi}em i Du{anom
Val~i}em.
Potvrda da je O[ „8.oktobar“ na
pravom putu ka kvalitenijem obrazovawu
mladih i motivaciji da se bave naukom
jesu brojne pohvale uglednih qudi iz
sveta nauke, poseta i poziv za saradwu
centra za promociju nauke, najvi{e
dr`avne institucije
nadle`ne za promo-
ciju i popularizaci-
ju nauke, kao i vi{e
televizijskih ekipa
koje su snimale priloge o radu sa mladi-
ma.
Svojim pona{awem i znawem, u~enici
i nastavnici su, na najboqi mogu}i
na~in, reprezentovali {kolu, grad i
op{tinu, i obezbedili lidersku pozici-
ju u {irem regionu.
Zahvaqujemo svima koji su nam u ovoj
nau~noj misiji pomogli i pozivamo na
daqu saradwu.
Du{an Val~i}
profesor matematike
^UDA SU SVUDA^UDA SU SVUDA
Na tradicionalnom konkursu O{tro perce sa temom „Za{to
volim {kolsku biblioteku“, koji se organizuje u okviru
istoimenog projekta, a raspisuje svake godine na sajtu Super
u~ewe, u~enice Osnovne {kole ''8. oktobar'' iz Vlasotinca, ost-
varile su sjajne rezultate.
U kategoriji vi{ih razreda Sara An|elkovi} 7/4 osvojila je
prvo mesto, dok je Mila Spasi} 7/4 osvojila drugo mesto. Elena
Jankovi} 4/1 je u kategoriji ni`ih razreda osvojila tre}e mesto.
Projekat O{tro perce, u saradwi sa izdava~kim ku}ama
„Odiseja“ i „Kreativni centar“, organizuje akciju za promociju
rada {kolskih biblioteka. Realizacijom konkursa organiza-
tori `ele da deca predstave aktivnosti u {kolskoj biblioteci
i poka`u koliko je rad u biblioteci i sa {kolskim bib-
liotekarom va`an za poboq{awe ~itala~kih navika, u~ewe i
razvijawe kriti~kog mi{qewa i kreativnosti.
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
O[TRO PERCEO[TRO PERCE
Bibliotekari nas vode kroz svet kwiga - najma{tovitiji
svet ~iji deo mo`emo biti.
To znaju i u~enici i nastavnici Osnovne {kole „8. okto-
bar“, koji su prihvatili poziv direktorke biblioteke
„Desanka Maksimovi}“ u Vlasotincu, Miqane I{qamovi},
i pripremili program za bibliotekare gradske biblioteke.
Povodom obele`avawa Dana bibliotekara Srbije, 14. 12.
2015. godine, gosti Narodne biblioteke „Desanka
Maksimovi}“ u Vlasotincu bili su u~enici Osnovne {kole
„8. oktobar“, bibliotekar Ivana Kitanovi}, psiholog {kole
Sne`ana Prokopijevi} i profesor srpskog jezika Ivana
Ceki}. U~enice Iva Stojanovi} 7/2, Sofija or|evi} 8/3 i
Anastasija Koci} 5/1 recitovale su stihove pesama svojih
{kolskih drugarica Sare An|elkovi} 7/4, Mile Spasi} 7/4 i
Elene Jankovi} 4/1, koje su dobitnice nagrada za literarno
stvarala{tvo na konkursu O{tro perce. Mila Spasi}, koja
poha|a i muzi~ku {kolu odsvirala je na flauti kompoziciju
''Nek svud qubav sja''.
Ivana Ceki}
profesor srpskogjezika
Dan bibliotekaraDan bibliotekara
SrbijeSrbije

9. 27. januar 2016. godine 9A k t i v n o s t i { k o l e
U Osnovnoj {koli „8. oktobar“ tradicionalno se organizuju
Novogodi{wi karneval i Bal pod maskama. U Karnevalu ulicama
grada, koji je odr`an 29. decembra, u~estvovali su u~enici I-V
razreda. Povorku su predvodili Deda Mraz, Stara godina i Nova
godina. Gra|ani su imali prilike da vide veoma kreativne, inspi-
rativne i lepe maske. Bilo je princeza, Deda Mrazova i Baka
Mrazica, ve{tica, Spajdermena, klovnova, Alisa u zemqi ~uda,...
Dan kasnije, 30. decembra, u organizaciji U~eni~kog parlamen-
ta, za u~enike VI-VIII razreda prire|ena je `urka pod maskama. Na
`urci su dodeqene nagrade u~enicima sa najuspe{nijim maskama.
Pobednice su Ivana Petkovi} 6/1, Iva Savi} 7/4 i Martina Mitov
8/2. Dodeqene su nagrade najboqim u~enicima i najboqim drugov-
ima u odeqewima osmog razreda, a izabran je i najlep{i par jer -
simpatije su uvek u modi. Odr`ane su i Igre bez granica u kojima su
se takmi~ili u~enici sedmog i osmog razreda. Pobednici su ovog
puta, bili osmaci.
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
U~enici ~etvrtog razreda
Osnovne {kole „8. oktobar“,
zajedno sa svojim u~iteqica-
ma Ankom Krsti}, Marinom
Ili}, Ivanom Stamenkovi} i
Milicom [u{uli},
pripremili su predstavu
„Potraga za Deda Mrazom“, u
okviru brojnih
novogodi{wih aktivnosti
koje {kola organizuje.
Predstava je izvedena u
bioskopu za u~enike razredne
nastave ove {kole i rodite-
qe. Od tri izvo|ewa pred-
stave, jedno je bilo
nameweno mali{anima iz
Pred{kolske ustanove
„Milka Dimani}“. U utorak,
29. decembra bi}e jo{ jednom
izvedena predstava u vrti}u
„Milka Dimani}“.
Na literarnom konkursu, koji
je raspisala Narodna bib-
lioteka „Desanka Maksimovi}“,
Zimske ~arolije u na{em gradu,
a na kojem su u~estvovali
u~enici svih osnovnih {kole na
teritoriji Vlasotinca,
nagrade su osvojile Marija
Gli{i} i Katarina An|elkovi},
u~enice 5/3.
Decembar me uvek podse}a na bajke, na Deda Mraza, na hladne zimske
dane, qubav i prijatnu atmosferu koja vlada u na{em domu, jer se uve-
liko spremamo za do~ek Nove godine i bo`i}nih praznika. Prazni~na
atmosfera se polako, ali sigurno pojavquje na uli~nim jelkama,
drve}u, krovovima i lampionima u vidu lampiona, svetiqki, prskali-
ca i ukrasa. Ono {to nedostaje zimi i decembru je sama belina snega
koji svi `eqno i{~ekujemo. Sneg je pravo oli~ewe zime, praznika,
razonode i sre}e. Ostaje mi nada da }u imati tu ~ast da ga do kraja
meseca do~ekam. Drugarima i meni potreban je da famoznog 31. decem-
bra ostanemo u dvori{tu i prave}i Sne{ka Beli}a i grudvaju}i se,
kako ne bismo zaspali, do~ekamo Novu godinu.
Decembar i zima ina~e su pravo vreme za pravqewe novih planova
i sumirawe utisaka. Nastavi}u da budem odli~an |ak i pomognem svo-
jima u svim poslovima u kojima ra~unaju na mene. La`u kada ka`u da god-
ina kratko traje. Mo`da za qude koji samo puste da proleti. Za moju
porodicu i mene, svaki dan jedne godine je vredan. Trudimo se da bude-
mo uspe{ni, radni i vredni da bismo u mesecu kakav je decembar i
zimi i sami odmarali i u`ivali u svemu dobrom {to nose.
Katarina An|elkovi} 5/3
ZIMSKE
^AROLIJE
U NA[EM GRADU
Novogodi{wi karneval i maskenbal
PPOOTTRRAAGGAA ZZAA DDEEDDAA MMRRAAZZOOMM
Zimske ~arolije su
neodoqive i nezamenqive za
decu. Svoje misli o zimskim
radostima delim sa svojim
tajnovitim drugom, mojim
dnevnikom.
Ponedeqak, 20. decembar
Dragi dnevni~e,
Dugo sam ~ekala da padne
sneg i da u`ivam u zimskim
~arolijama. Najzad, sve se
zabelelo. Za samo nekoliko
sati, sneg je prekrio sve {to mu
je bilo na putu. To je prvo {to
sam videla otvoriv{i vrata
svoje ku}e. Putevi su zavejani.
~ini se kao da se po wima ne
mo`e hodati, ve} lebdeti.
Ispod debelog sloja snega,
krcka led. Za mene i moje dru-
gove ~arolija je po~ela. Obuli
smo ~izme i klizali se po tom
zale|enom putu. Ali, iznenada,
do{li su putari, so bacili na
put i prekinuli na{u igru.
^etvrtak, 24. decembar
Dragi dnevni~e,
Uz svu igru i zabavu na
snegu, zaboravila sam te.
Ispri~a}u ti sve
dogodov{tvine koje su se
desile prethodnih dana. Moji
drugovi i ja okupili smo se u
gradskom parku. Okupili smo se
da napravimo velikog Sne{ka,
kojeg }emo darovati na{em
gradu. Sa osmesima na licima,
bacili smo se na posao.
Napravili smo veliku sne`nu
grudvu, a onda smo je obliko-
vali. Zatim smo napravili jo{
dve mawe grudve. Sne{kov nos
postala je promrzla
{argarepa. Moj {al smo
stavili oko wegovog vrata.
Ruke su mu bile dve stare
metle, o~i dva kamen~i}a, a
usta nekoliko istih kamen~i}a,
pa`qivo biranih. Bio je to dug
i lep dan. Umorni i sre}ni,
krenuli smo ku}i.
Sutradan, ~im smo se
probudili, oti{li smo na
sankawe. Sankali smo se na
obli`wem bregu. Spu{tawem
niz breg, do`ivela sam nezabo-
ravne avanture. Sankali smo
se zatvorenih o~iju, smewuju}i
se na sankama. To su bili
trenuci neobja{wive sre}e.
Petak, 25. decembar
Dragi dnevni~e,
Zimski dani su sve lep{i.
Jutros sam {etala kejom.
Posmatrala sam prirodu koja je
prekrivena belim
prekriva~em. Danas je bilo
posebno hladno, pa su zbog toga
svi qudi slojevito obu~eni.
Najsme{nije mi je kad poneki
~ika pro|e zavejan snegom, kao
da je maskiran. Devoj~ice u
belim jaknama izgledaju poput
vila. Sve je bajno i ~arobno.
Sa svojim dnevnikom i daqe
delim svoje misli, ali od vas
ne{to moram i tajiti. Re}i }u
vam samo da zimske ~arolije
izazivaju veliku radost,
najvi{e kod dece, ali ponekad
se uvuku i u srce odraslih. Kao
dete, ja to najboqe znam.
Marija Gli{i} 5/3
ZIMSKE ^AROLIJE U NA[EM GRADU
ZIMSKE ^AROLIJE U NA[EM GRADU

12. 12 27. januar 2016. godineMatematika nije bauk
U okviru Festivala nauke koji se odr`ava
{irom Srbije, odr`ana je manifestacija
Nau~ne ~arolije 6 u Po`arevcu, 29. aprila
2015. godine, na kojoj su u~estvovali u~enici
i nastavnici Osnovne {kole „8. oktobar“.
Predstavili su svoje radove iz oblasti
fizike, matematike, biologije i hemije u
koordinaciji sa nastavnicima Du{anom
Pe{i}em, Du{anom Val~i}em i Draganom
Golubovi}em. Na ovaj na~in uspeli su da
razmene iskustva i znawa, steknu nove pri-
jateqe i jo{ jednom poka`u da nauk nije bauk.
Kao deo obele`avawa „Maja meseca
matematike“ 24.05.2015. odr`ana je celo-
dnevna manifestacija „MATEMATIKA U
MAJU“, uz u~e{}e vi{e stotina posetilaca -
nastavnika, roditeqa, mladih i dece.
Veqko Jankovi}, Emilija Miti}, Jovana
Pavlovi}, Tamara Ili}, Natalija
Ran|elovi}, Martina Mitov, Dragana
Stojadinovi}, Marija Petrovi} i Emilija
Cvetkovi} predstavili su se radovima
„Brojevi Maja“, „Paskalov trougao“, „Dokaz
Pitagorine teoreme“ i „Mistika broja 2“. U
Kwizi utisaka, koju su nam pokazali u~enici,
nai{li smo na zanimqiv komentar: „Drago
mi je da sam na ovakvom skupu srela u~enike
moje osnovne {kole. Veliki pozdrav od
Jelene Mitrovi} (ro|ene Pej~i}), profeso-
ra matematike u O[ „Sveti Sava“ u Ni{u.“
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
N A U ^ N E ^ A R O L I J E O S V A J A J U S R B I J UN A U ^ N E ^ A R O L I J E O S V A J A J U S R B I J U
RA^UNAJ PA@QIVO
25 – 55 + (85 + 65)
NAJVEROVATNIJE NE]E[ VEROVATI,
ALI RE[EWE JE 5!
Engleski jezik profesora
Abrama Bezikovi~a
Bezikovi~ je ubrzo po dolasku u
Englesku solidno ovladao
engleskim jezikom. Me|utim, wegov
izgovor nikad nije bio dobar, a
imao je i vrlo izra`en naglasak.
Tako|e je primewivao pravilo iz
ruskog jezika da nikad ne upotre-
bqava ~lanove ispred imenica.
Jednog dana, za vreme ~asa, studenti
su se pritajeno podsmevali wegov-
om engleskom. Primetiv{i to, pro-
fesor se okrenuo studentima i
rekao: „Gospodo, pedeset miliona
Engleza govori engleski jezik
kakav vi govorite, ali dvesta mil-
iona Rusa govori engleski kakav ja govorim.“
Al b er t Ajn {tajn
i wego v {o fer
Ajn{tajn je obi~no putovao
na predavawa kolima sa svojim
{oferom. Jednom prilikom
doputovao je u neki zaba~eni
gradi} gde niko pouzdano nije
znao kako on zapravo izgleda.
Umoran od puta, po`alio se
{oferu kako mu je te{ko da
odr`i predavawe.
„Profesore, ja sam toliko
puta prisustvovao va{im pre-
davawima da mogu bez problema
da odr`im predavawe umesto
vas“, rekao je {ofer.
„Odli~no, samo napred. Ja }u
ostati u kolima da malo odmorim“, odgovorio je Ajn{tajn.
[ofer je si{ao u salu za predavawe i izlo`io najva`nije
rezultate teorije relativnosti na visokom nivou. Nakon
predavawa, jedan od prisutnih je ustao i postavio pitawe.
Naravno, {ofer nije imao pojma kako glasi odgovor, ali se
brzo sna{ao:
„Pa, to je jednostavno i o~igledno. ^ak i moj {ofer zna
odgovor na va{e pitawe! Da ga pozovem?!“
N E [ T O
N O V O
U matematici, faktorijel nenegativnog
celog broja je proizvod svih pozitivnih
brojeva mawih ili jednakih n. Na primer,
6! = 6 • 5 • 4 • 3 • 2 • 1 = 720, gde n! pred-
stavqa n – faktorijel. Oznakun! je prvi
uveo Kristijan Kramp, 1808. godine.
Sudoku Odredi ?
or|e Pej~i}, profesor matematike

13. 27. januar 2015. godine 13Kutak za strane jezike
One Direction are an English-Irish pop boy band based in
London, composed of Niall Horan, Liam Payne, Harry Styles,
Louis Tomlinson and Zayn Malik (but he left the band on 25
March 2015). Their fan base is called Directioners. Their songs
contain elements of teen pop, dance-pop, pop rock, with elec-
tropop and rock influences. One direction is one of the most famu-
os boy-bands. Their albums are: Up All Night (2011), Take Me
Home (2012), Midnight Memories (2013), Four (2014) and Made
in the A.M. (2015). In 2010, Niall Horan, Zayn Malik, Liam
Payne, Harry Styles and Louis Tomlinson auditioned as solo can-
didates for the seventh series of the British televised singing com-
petition The X Factor. Their achievements include five Brit
Awards, four MTV Video Music Awards, eleven MTV Europe
Music Awards, seven American Music Awards (including Artist of
the Year in 2014 and 2015), and nineteen Teen Choice Awards out
of nineteen nominations, among many others. After the release of
Four, One Direction became the first band in the U.S. Billboard
200 history to have their first four albums debut at number one.
They also did a lot of charity work where they helped kids from all
over the world. One direction have two movies This Is Us and
Where We Are. Harry Styles named their band two weeks after
they were put together.
^lanovi sekcije engleskog jezika
One DirectionOne Direction
Adila Sedraïa, dite Indila, née le 26 juin 1984 à Paris, est une
auteure-compositrice-interprète française.
Après de nombreuses collaborations, elle connait un grand succès
en 2014 avec son premier album, Mini World.
Dernière Danse est une chanson écrite et interprétée par Indila.
C'est le premier single en solo de la chanteuse, extrait de son premier
album Mini World.
Le clip de la chanson a été tourné à Paris. Il met en scène la jeune
femme qui, après avoir été mise à la porte de son appartement, erre
dans la ville, se frayant un chemin contre l'injustice. Son humeur va
déclencher sur la ville une véritable tempête, qui va la propulser sur
les hauteurs de Paris et ainsi retrouver la sérénité
Je remue le ciel, le jour, la nuit
Je danse avec le vent, la pluie
Un peu d'amour, un brin de miel
Et je danse, danse, danse, danse, danse, danse, danse
Et dans le bruit, je cours et j'ai peur
Est-ce mon tour ?
Vient la douleur…
Dans tout Paris, je m'abandonne
Et je m'envole, vole, vole, vole, vole, vole, vole
^lanovi sekcije francuskog jezika
How many years have you worked in this schooll?
11 years.
Do you like working with dug children?
I love that.
Is it hard?
It's not, it is my pleasure.
Do you love any other interest? What else do you do?
Yes, I work as a translator, and I'm. PhD student.
Did you like English as a child?
I didn't have English when I was a child.
What high school did you go?
Technical school.
What’s your favorite generation?
I can't single out one, they are all dear to me.
Which students will you always remember?
I don't remember the names of all of my studets, but I do remem-
ber all of them. I' d rather not single out any.
Who was your favorite teacher?
Verica Pavlovic, the French languarage teacher.
We now that you worked in Australia? What's the difference between
school there and here?
The school sistem is completely different.
We've heard that you've been to a lot of contries? Can you tell us
some of them?
Yes, Australia, Greece, Turkey, England, Germany...
Marija Stojanovi} 7/2, Iva Stojanovi} 7/2, Iva Savi} 7/4
Interview with an English
languarage Professor - Saša Savi}
I N D I L AI N D I L A

14. 14 27. januar 2016. godineSrpski jezik
Kwige spajaju qudeKwige spajaju qude
Na molbu rukovodioca U~eni~kog parlamenta Osnovne
{kole „8. oktobar“ Jelene oki}, Op{tina Vlasotince
odobrila je sredstva i omogu}ila u~enicima 7. i 8. razreda,
koji su postigli zapa`ene rezultate na takmi~ewima i koji
vole kwi`evnost i u`ivaju u ~itawu, kao i wihovim nas-
tavnicima da posete 60. jubilarni Sajam kwiga u Beogradu.
Na poziv koordinatora Jelene oki}, Sajam su, osim
u~enika i nastavnika Osnovne {kole „8. oktobar“ posetili i
nastavnici Tehni~ke {kole „1. oktobar“, Gimnazije „Stevan
Jakovqevi}“, Osnovne {kole „Bra}a Milenkovi}“ iz
[i{ave, kao i predstavnici Narodne biblioteke „Desanka
Maksimovi}“.
Sajam je bio poput nagradne ekskurzije za qubiteqe pisane
re~i, pribli`io nastavnike i u~enike i stvorio trajnu vezu
me|u onima koji stvaraju svoj tajni svet u{av{i u svet
kwi`evnih junaka.
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
Romeo i JulijaRomeo i Julija
((Romeo and JulietRomeo and Juliet))
U~enici 8/1 i 8/3 zajedno sa svojim nastavnicima Jelenom
oki}, profesorkom srpskog jezika, i Draganom Ivanovi}em, pro-
fesorom engleskog jezika, na zanimqiv na~in analizirali su
[ekspirovu dramu „Romeo i Julija“. Podeqeni u ~etiri grupe -
Romeo, Julija, Kapuleti i Montegi, analizirali su tragediju i
likove, upore|ivali Romea i Juliju sa baladom Smrt Omera i
Merime i vratili se na kratko u [ekspirovo vreme dramatizaci-
jom ~uvene scene na balkonu.
Jelena oki}
Profesor srpskog jezika
„Ja zid na kril'ma qubavi preleteh,
jer ne postoje zidovi za qubav!“
Verujem da ni{ta ne mo`e zameniti kwigu, pravu kwigu,
sa~iwenu od listova, korica, neke posvete, nekog savijenog
lista, neke podvu~ene (olovkom :-) ) re~enice… Me|utim, treba
prihvatiti i ono {to nam je doneo savremeni svet - internet,
dru{tvene mre`e, blogove… Mo`da tako postanemo bli`i
onima sa kojima smo svakodnevno, mo`da saznamo ne{to novo,
interesantnije, svrsishodnije, zabavnije.
Blogovi, Fejzbuk stranice i grupe pomo}i }e nam da interak-
tivno kreiramo ~asove, u~inimo zabavnijim nastavne jedinice,
lak{e komuniciramo i boqe se upoznamo.
Nastavnice srpskog jezika, Ivana Ceki} i Jelena oki}, nas-
tavu prenose i u virtuelni svet. Dok je Jelena oki} nedavno
kreirala fejzbuk stranicu Kreativno pero. Ivana Ceki}, ve}
tri godine znawe u~enicima prenosi i preko stranice Srpski
jezik Osnovna {kola „8. oktobar“ i bloga „Rukopisi ne gore“,
~iji je naziv zapravo citat iz romana „Majstor i Margarita“.
Naravno, i nastavnici drugih predmeta ne daju vremenu da im
previ{e odmakne. Profesorka matematike Dragana
Stamenkovi} kreirala je stranicu na Fejzbuku Osnovna {kola
„8. oktobar“, Matematika, dok profesorka Tawa Mihajlovi}
ima grupu posve}enu Tehni~kom i informati~kom obrazovawu,
kao i stranicu i grupu posve}enu Fizici i blog Svet fizike –
i fiziku mo`e{ voleti.
Ivana Ceki}
profesor srpskog jezika
Srpski jezik u virtuelnom svetuSrpski jezik u virtuelnom svetu
Po~etkom godine u~enici petog razreda imali su zadatak
da napi{u sastav na temu „Moje `eqe, moji snovi“.
Nastavnica srpskog jezika Nina Dragi}evi} bila je
odu{evqena sastavima u~enika 5/5, pa je odlu~ila da od tih
radova napravi „kwigu“. Ideja je da se ti radovi uporede sa
wihovim `eqama koje budu imali na kraju osnovnog {kolo-
vawa. Osim kwi`evnih, imali smo i likovne stvaraoce koji
su „kwigu“ ukrasili.
Nina Dragi}evi}
profesor srpskog jezika
Moje `eqe, moji snoviMoje `eqe, moji snovi

15. 27. januar 2016. godine 15Mostovi me|u generacijama
Intervju sa biv{im direktorom {kole
@.oni}em povodom Savin dana i wegov-
og odlaska u penziju nakon 22 godine rada
na mestu direktora O[„8.oktobar“
Sve je po~elo davne 1992. Postali ste
direktor „na{e {kole“, i tada ugledne i
dobro organizovane obrazovno-vaspitne
ustanove. Bili ste najmla|i u kolektivu.
Biti direktor tada{wim bardovima
prosvete bila je velika ~ast, ali i velika
ogdgovornost. Kako ste uspeli da se nosite
sa problemima i obavezama koje su, s
obzirom na vreme, bili komplikovani?
Do{ao sam u „nevreme“ i radio u
„nevreme“, mada mi je ceo radni vek protekao
u nadi da }e sutra biti boqe. To je period
kada zemqa do`ivqava „lomove“, hiperin-
flacije, ratne strahote, tranzicije...
Na`alost, sve te i druge te{ko}e pratile su
me do kraja radnog veka. Pitawe svih pitawa
je bilo, kako u tim slo`enim, izuzetno
te{kim, protivure~nim vremenima
motivisati sebe, nastavnike, u~enike,
roditeqe u~enika.
Na dobrim temeqima po~eli ste ostvari-
vati postavqene ciqeve. Sa mnogo energije
i entuzijazma, uz nesebi~nu pomo} saradni-
ka, ne {tede}i sebe ali ni druge, {kola je od
dobre i uspe{ne, postajala uspe{nija
sadr`ajnija, bogatija. Gde ste nalazili
energiju za vi{e i boqe rezultate?
Crpeo sam je iz tri ose}awa: ose}awa
qubavi prema porodici, ose}awe da radim
izuzetno odgovoran i plemenit posao, i
ose}awa mogu}nosti da se kreativnim radom
mo`e odgovoriti na sve izazove.Protekli
vremenski period, postignu}a i rezultati
rada pokazali su da smo uspeli. Postali smo
dobra, ugledna, ogledna, po{tovana i
uva`avana obrazovno-vaspitna ustanova
op{tine, regiona, pa i Republike Srbije.
Nesumwivo je da ste ostavili ogroman
pe~at u prepoznatqivosti na{e {kole.
Recite nam po ~emu je {kola prepoznatqiva
i {ta Vas ~ini ponosnim kada se osvrnete i
pogledate {ta ste ostavili budu}im poko-
qewima?
„Po dobrim me|uqudskim odnosima,
odli~noj organizacijom rada, dobrom i
kvalitetnom rukovo|ewu, timskom i
kvalitetnom planirawu i radu. Postali smo
otvorena {kola za sve pedago{ke izazove,
{kola u kojoj su savremena obrazovna
tehnologija i razli~iti oblici i na~ini
rada postali stvarnost i osnova za dosled-
no ostvarivawe ciqeva i zadataka osnovnog
obrazovawa i vaspitawa.“
„Po dobrim rezultatima i postignu}ima
u~enika u {kolskim i van{kolskim aktivnos-
tima, na takmi~ewima, zavr{nom ispitu i u
nastavku {kolovawa.“
„Po izutetno dobroj saradwi sa rodite-
qima u realizaciji {kolskih i van{kolskih
aktivnostim, poznati po tome {to smo, pre
svega uz pomo} roditeqa, dobrotvora, dona-
tora, Ministarstva prosvete, lokalne zajed-
nice, nevladinih organizacija,...realizo-
vali preko 40 projekata i uspeli da opremi-
mo {kolu savremenim nastavnim sredstvi-
ma.“
„Po tome, {to smo vi{e godina bili
edukativni centar Aktivne nastave/u~ewa, i
{to smo 2005. dobili izuzetno priznawe da
predstavqamo tada{wu dr`avnu zajednicu
SCG na 5. Me|unarodnom de~jem festivalu u
Ukrajini.“
„Postali smo {kola, koja je, dugo godina,
na podru~ju o{tine bila jedina i prava oaza
prosvete i kulture, sa bogastvom sadr`aja
kulturne, javne, pa i izdava~ke delatnosti.“
„Uostalom o na{em radu kazuje i zna~ajno
priznawe za izuzetne rezultate. PRED-
STAVNICI MINISTARSTVA PROSVETE I
ZAVODA ZA VREDNOVAWE KVALITETA
RADA [KOLE OBAVILI SU 3. I 4. DECEM-
BRA 2012. EKSTERNU EVALUACIJU RADA
[KOLE. KVALITET RADA OSNOVNE
[KOLE „8. OKTOBAR“ U VLASOTINCUO-
CEWEN JE NAJVI[OM OCENOM 4.“
I tako, pune 22 godine... Rade}i najlep{i
i najuzvi{eniji posao, koji ~ovek mo`e za
sebe da po`eli, da li smatrate da ste
ispunili svoju `ivotnu misiju?
„Rade}i i stvaraju}i, nisam imao vreme-
na za starewe. Uostalom, slo`i}ete se,
starost je stawe, a ne broj godina. Nikada ne
treba dodavati godine `ivotu, ve} ispuniti
`ivot. Siguran sam da }e mi, pored poro-
di~ne mirne luke, se}awa na dane provedene
u {koli, grejati dane koji dolaze...“
[ta biste poru~ili svojim kolegama i
u~enicima povodom Savin dana, {kolske
slave kojoj ste i sami posve}ivali ogromnu
pa`wu.
„Hvala im {to su mi pomogli da istrajem
u snovima...“
„Postignu}a i rezultati u radu koje smo
zajedno postigli, vi{e su od obaveze.
Vapitawe i obrazovawe najmla|ih i naj-
dra`ih,jeste najlep{i posao koji ~ovek mo`e
po`eleti. Ali, to je posao koji tra`i, pre
svega, veliku qubav i po{tovawe dece.
Zato, u obavqawu ovog nimalo lakog, jednos-
tavnog ni lagodnog posla, moraju imati
„ispravan i uspravan hod“. Moraju biti
izuzetno umni, plemeniti i vredni i stalno
raditi i u~iti. Jer, od wihovog rada i u~ewa
zavisi, ne samo wihova budu}nost i
budu}nost wihove dece, ve} i budu}nost srp-
skog roda. U~enicima `elim da im dani
detiwstva i rane mladosti proteknu u
radostima `ivota i da im rad, u~ewe, znawe,
dobrota i plemenitost budu zvezde vodiqe
putevima budu}nosti.“
„Neka je sre}an i blagosloven Savindan-
{kolska slava!“
Jelena oki}
U okviru De~je nedeqe,
~lanovi U~eni~kog parlamenta
Osnovne {kole ''8. oktobar''
zajedno sa rukovodiocima
Jelenom |oki} i Draganom
Sto{i}, organizovali su tradi-
cionalnu akciju Mostovi me|u
generacijama. U~enici su
posetili penzionere, neka-
da{we radnike {kole i razgo-
varali sa wima o {koli neka-
da, kada su oni bili radnici
{kole i {koli sada, kada su
parlamentarci u~enici ove
{kole. U~enici su posetili
Nadu |oki}, nastavnicu srpskog
jezika, Miomira Daskalovi}a,
nastavnika muzi~ke kulture i
u~iteqe Jordanku i Predraga
Stankovi} i Bosanu `ivkovi}.
Ciq akcije je povezivawe gene-
racija, a ova vrsta veze je dokaz
da se nastavnici i u~iteqi
nikad ne zaboravqaju.
Ivana Ceki}
M o s t o v i m e | u g e n e r a c i j a m aM o s t o v i m e | u g e n e r a c i j a m a
Intervju s povodomIntervju s povodom

16. 16 27. januar 2016. godineMALI PRINC
I ovo se vreme urotilo protiv mene. Ne da da i`ivim tugu
koja me je obuzela. ^ujem kapi ki{e na prozorima svoje sobe,
zami{qam kako reka te~e mojom ulicom, ose}am miris
potopqene zemqe. Ja sam poput Malog Princa. Volim da
gledam zalaske sunca kad sam tu`na. Samo {to na na{oj plane-
ti mogu videti samo jedan. Mo`e li on izmeriti moju setu?
Ili da zamislim sunce kako zalazi, iznova i iznova…
Okru`im sebe margaritama, cve}em koje u meni izaziva osmeh,
~udan ose}aj radosti, nadahnu}a, optimizma.
Uhvatim sebe s mi{qu da ovo leto nije poput ostalih.
Mo`da me melanholija uzela pod svoje, mo`da me rutina
`ivota u malom mestu umara, pa uvek o~ekujem ne{to novo,
ni~im izazvano, neobi~no {to nas pomera iz Arhimedove
ta~ke oslonca. [ta ako je za to prerano, kao u lisi~inoj pri~i
Malom Princu: „Ako dolazi{ u ~etiri, ve} u tri ja }u biti
sre}na.“ Nekada osetim lupawe srca, ~udno uzbu|ewe, jer
o~ekujem ne{to {to }e tek do}i, ali ne jo{, sasvim je daleko
od mene.
Ima ne~eg tajanstvenog u vra}awu ve} pro`ivqenom. „Kad
vas tajanstvenost obuzme isuvi{e sna`no, ne usu|ujete se da ne
poslu{ate“, ~ujem re~i Malog Princa.
Podi`em glavu, gledam u policu sa kwigama. Vidim naslove
nepro~itanih kwiga, koje ~ekaju da uronim u wihov svet, da
zavolim nekog novog kwi`evnog lika, da u mislima neke
junakiwe prepoznam svoje misli, ali opet ruka kre}e ka ve}
pro~itanim, ve} zavoqenim re~enicama. Vra}am se istim
likovima, kao da ih jo{ nisam usvojila, kao da ih jo{ iz sebe
ne mogu pustiti.
Tako je i sa muzikom. Neumorno preslu{avam iste pesme,
tuma~im iste tekstove. U sitne sate vra}am se svojoj omiqenoj
seriji. Znam je napamet, ali {ta mari. U woj uvek otkrijem
ne{to novo - neki pogled, reakciju, ose}aj. Mo`da jo{ nisam
spremna za ono {to dolazi. Mo`da se bojim da }e me promeni-
ti. Namah po`elim da odgledam neki novi savremeni film,
ali onda uzmem kutiju sa diskovima i prona|em svoje omiqene
kostimirane filmove, tra`im naslove filmova Kolina
Firta… Ugledam markerom nespretno na`vrqano, U
stvari qubav i pomislim - u stvari sve je qubav, samo je bitno
pripitomiti sebe i druge, poput Malog Princa.
[ta ako se bojimo stvoriti veze? Odgovorni smo za onog kog
pripitomimo.
Ne mo`emo se bojati. Ono {to vidimo o~ima, mo`e nas
upla{iti, ali ~ovek samo srcem dobro vidi i to {to nosimo u
srcu daje nam hrabrost.
Ivana Ceki}
Mo`da ne}ete verovati da postoji. Mo`da }ete po~eti da
brbqate o tome kako u svemiru nema `ivota i kako je uop{te
mogao da do|e. Mo`da. Ako ste odrasla osoba. Ali, deci bi bilo
dovoqno {to znaju da voli ovce, da ima ru`u i voli zalaske
sunca.
Prvo, moram re}i da ne volim da pi{em o odraslima, ali
te{ka srca uradi}u to. Jedina dobra stvar u ovome jesu deca.
Zapravo, deca su jedina dobra stvar na celom svetu, u celom
svemiru. Deca su neiskvarena, to je stvar koja ih ~ini posebni-
ma. Vide samo srcem i misle i na druge, za razliku od odraslih,
koji misle samo na sebe i na brojeve. Za wih brojevi vrede vi{e
od prijateqstva i qubavi. Pitam se za{to li se ~ovek sa aster-
oida, koji se nalazi blizu asteroida B-612, bavio samo prebro-
javawem zvezda? [ta }e mu kada ne mo`e da ih podeli? Ne znam.
Zaboravio je. Jer stvar nije u odrastawu, ve} u zaboravqawu.
Poku{ajte da se setite svog detiwstva. Korak po korak,
posta}ete sve bezbri`niji, boqi, ponovo }ete progledati
srcem. Ali, ne zaboravite, treba vam prijateq. Ni pisac ne bi
ponovo u srcu postao dete da nije bilo Malog Princa, malog,
iskrenog, pomalo dosadnog plavokosog de~aka sa asteroida B-
612. On je na svet gledao kao dete. Nije shvatao svet odraslih i
mislio je za wih da su veoma ~udni. On bi, ono {to bi tra`io
moga na}i u jednoj ru`i. Qudi uzgajaju na hiqade ru`a, a ono
{to tra`e mogli bi na}i u jednoj kapi vode. A pisac, on je
progledao tek kada je nai{ao na Malog Princa. Do tada je mis-
lio samo na sebe, na svoj avion i kvar. U po~etku nije ba{ hteo
da odgovara na de~akova pitawa, ali kad ga je Mali Princ
pripitomio, bilo je druga~ije. Qudi koji su u srcu deca su
posebni. Ja ih vidim kao rubine, neuni{tive i retke draguqe.
Da, rubini, jer su crveni i podse}aju me na radost, na srce.
Mislim da je boqe biti dete. Ako to niste, poku{ajte da
prona|ete Malog Princa. Prenesite mu pozdrave i nemojte se
bojati rastanka. Jer, kada malo boqe oslu{nete zvezde, mo}i
}ete da ~ujete wegov smeh.
Mila Spasi} 7/4
Svet odraslih i deceSvet odraslih i dece
u romanu „Mali princ“u romanu „Mali princ“
I ja sam Mali PrincI ja sam Mali Princ
U svetu Malog PrincaU svetu Malog Princa
Ako tra`imo nadahnu}e, bez sumwe }emo ga na}i u Malom
Princu. Inspirisani ovom vanvremenskom kwigom, u~enici
7/2 i 7/4 kreirali su obele`iva~e za kwige, pisali pesme o
prijateqstvu i sastave o deci i odraslima. :-)
Gledali smo i film u bioskopu, sjajan je!!! :-)
U Osnovnoj {koli „'8. oktobar“ iz Vlasotinca, po~etak
De~je nedeqe obele`en je izlo`bom „[kola kroz vreme“,
koju su postavili ~lanovi novinarske sekcije u saradwi sa
rukovodiocima novinarske sekcije, profesorkama srpskog
jezika Jelenom |oki} i Ivanom Ceki}. Na izlo`bi, koja je
postavqena u holu {kole, mo`ete videti stare fotografi-
je (neke ~ak i crno-bele) koje su uspomena na brojne
aktivnosti koje se organizuju u ovoj {koli, monografiju
{kole „[kola na krilima znawa“, sve brojeve {kolskog
lista „[kolski informator“, kao i dva broja ~asopisa
„Rosuqa“, koji je proistekao iz Informatora. U~enici su
uradili i intervjue sa svojim profesorima, pisali sastave
na temu istorije {kole i {kole u savremenom dobu.
Ivana Ceki}, profesor srpskog jezika
IZLO@BA
„[KOLA KROZ VREME“
Kwige koje `elimo u {kolskoj biblioteci:
1. Hari Poter, X. K. Rouling, 2. Sumrak Saga, Stefani
Majer, 3. Franken{tajn, Meri [eli, 4. [erlok Holms, Artur
Konan Dojl, 5. Zona Zamfirova, Stevan Sremac, 6. Deca
Bestragije, Uro{ Petrovi}, 7. Srce od mastila, Kornelija
Funke, 8. Hobit, X. R. R. Tolkin, 9. Tajna napu{tenog vrta,
Frensis Hoxson Bernet,10. Dugina ~arolija, Dejzi Medouz
Anastasija Tasi} 5/3, Marija Gli{i} 5/3

17. 27. januar 2016. godine 17Holden Kolfild
Prva grupa
Mali Princ predstavqa pravo
dete koje se ne snalazi u svetu
odraslih. Taj svet mu je stran, jer
tek kada napusti svoju planetu
dolazi u dodir sa odraslima. Ima
potpuno druga~iji ugao gledawa
na `ivot u odnosu na odrasle.
Holden Kolfild, po na{em
mi{qewu, predstavqa tinejxer-
sku verziju Malog Princa. Oni se
mo`da ne pona{aju sli~no, ali
gledaju na svet na isti na~in.
Holden je neprihva}en od strane
celog dru{tva i prakti~no se
davi u svetu odraslih. Za razliku
od Malog Princa, on ima poro-
dicu, ali je izolovan i jedini
~lan porodice koji mu je
privr`en, wegova sestra Feba
koja je zapravo dete. Princ na svom aster-
oidu ima ru`u koja je nalik Febi, jer su
obe veoma ponosne i brinu za svoje
voqene. Obojica su osporavani zbog svo-
jih stavova. I jedan i drugi tuguju za svo-
jim domom, ali istra`uju neki drugi svet,
wima nepoznat. Holdenova shvatawa su
mra~nija, jer je on zreliji i ima vi{e
iskustava i kontakata sa qudima. Otuda u
wegovim stavovima i ironije i sarkazma.
Verujemo, da bi i Mali Princ gledao na
svet sa mawe naivnosti, da je pro`iveo
gubitke i narazumevawa kakve je pre`iveo
Holden. Obojica su veoma osetqivi i
ose}ajni, mada Holden to prikriva.
Izgleda kao da ga ni{ta ne doti~e, ali
trune iznutra. Wegov odbrambeni meha-
nizam je u tome da bude hladan i da se
pretvara da ga ni{ta ne zanima. Jednog
dana }e zbog toga prakti~no „pu}i“ i svoju
pri~u pri~a}e zatvoren na psihijatrij-
skoj klinici. Princ je vedriji i
dru`equbiviji, ali on je ipak samo dete.
Holden je zbog nebrige svojih roditeqa i
bratovqeve smrti morao da odraste pre
vremena. Princ verovatno ne bi pio i
pu{io poput Holdena, ali bi promenio
neke stavove. Na kraju, obojica se vra}aju
svojim ku}ama, ali mi ne znamo sudbinu
Malog Princa, a Holden sa sedamnaest
godina prepri~ava tri dana svog `ivota
zatvoren u psihijatrijskoj bolnici.
Smatramo da je Holden verzija Malog
Princa, zarobqenog u telu tinejxera.
Natalija, Marija, Jovana
Vuka{in, Nemawa, Stefan
* * *
Druga grupa
Pro~itav{i naslov zadatka, pomis-
lili smo: „Naravno da nije, apsolutno je
druga~iji.“. Zatim smo poku{ali da
razotkrijem sve razlike i pred nama su se
ukazale i neke sli~nosti. I jedan i drugi
bili su usamqeni i ose}ali da nemaju
nikog svog. Me|utim, Mali Princ je imao
ru`u, a zatim je upoznao i lisicu koja mu
je dala nekoliko va`nih saveta o `ivotu.
Holden nije imao prijateqe, ali je imao
Febu, koja ga je {titila, i mo`da nekad
bila razumnija i zrelija od wega. Obojica
de~aka lutala su poku{avaju}i da shvate
`ivot i svet odraslih. Zazirali su od tog
sveta. Holden ga je metafori~no pred-
stavqao kao provaliju, a Mali Princ je
bio u ~udu kada je prvi put, putuju}i sa
planete na planetu, upoznao taj svet.
Jednostavno je zakqu~io da odrasli
ni{ta ne razumeju i da vole brojeve. Zbog
situacija u kojoj se na{ao, Holden je
odrastao pre vremena, a Mali Princ
nau~io neke va`ne lekcije o odraslima.
Holden je imao porodicu koja mu nije bila
posve}ena, prezauzete roditeqe, koji ga
nisu poznavali i bio je prepu{ten sam
sebi. Mali Princ nije imao nikog, sem
ru`e, s kojom se sukobio pred obilazak
nekih drugih planeta. Me|utim, ~ini se da
se Mali Princ, iako sam i neupu}en na
druge, u tom svetu boqe sna{ao. Mo`da
zbog svoje radoznalosti i `eqe da po
svaku cenu sazna odgovor na pitawa.
Holden mnogo br`e odustaje i dosa|uje se.
Kod Holdena prepoznajemo obrise
Malog Princa, ali on ipak nije Mali
Princ. @ivotna iskustva u~inila su da
izgubi Malog Princa u sebi.
Viktorija, Milica, Marija, Sa{ka,
Natalija, Uro{, Ilija
* * *
Tre}a grupa
Ove dve kwige, „Lovac u `itu“ i „Mali
Princ“, originalne su, neobi~ne, pisane
druga~ijim stilom, ali mo`emo povu}i
neke paralele, pre svega kroz analizu dva
glavna junaka.
Oba lika predstavqaju dva de~aka koji,
usamqeni u svom svetu, istra`uju `ivot
do same sr`i, ne libe}i se da tragaju do
velikih dubina. Mali Princ nikada nije
odustajao od svojih namera i pitawa, a
Holdena su interesovale sasvim bizarne
stvari i okupirale ga. Iako su obojica
bili usamqeni, imali su druga~ije
poglede na svet. Mali Princ je u svemu
video dobrotu, mada su ga neke stvari u
svetu odraslih zbuwivale. Na drugoj
strani, Holden je mogao da vidi mra~nu
stranu iza maske naizgled dobrih qudi.
Obojica ne shvataju svet odraslih iako se
Holden nesvesno pribli`avao toj
provaliji (svetu odraslih) od koje
poku{ava da spasi decu. Kada je pri{ao
dovoqno blizu, shvatio je da taj svet, koji
ima svojih prednosti, ima i mno{tvo
mana. Hteo je da bude samostalan, nezavis-
tan i zato je sve vi{e i vi{e gubio dete u
sebi. Na kraju je ostao sam u jami odraslih
iz koje nije lako iza}i. Za to vreme, Mali
Princ u`iva u slobodi, poku-
{avaju}i da otkrije tajne beskrajnog
i neistra`enog svemira. Tu je osnov-
na razlika izme|u wih dvojice. Mali
Princ nije mogao da do~eka da do|e
do novih saznawa, mesta i prijate-
qa, dok se Holden pla{io nepoz-
natog i toga {ta }e ga sna}i u toj jami
koju ~ini svet odraslih.
Ipak, na kraju je svako od wih
na{ao put do svoje ku}e – Holden je
do{ao u svoju porodi~nu ku}u, a
Mali Princ na svoju planetu. Ali, da
li su zapravo tamo?!
Sawa, Nata{a, Stefan, Milan,
Du{an
* * *
^etvrta grupa
Prelaz izme|u detiwstva i sveta
odraslih predstavqa najte`i i
najproblemati~niji period `ivota. Deca
taj period do`ivqavaju na razli~ite
na~ine. Takav je slu~aj i sa junacima
romana Lovac u `itu i Mali Princ. Ova
dva junaka imaju dosta sli~nosti, ali i
mno{tvo suprotstavqenih osobina.
Holden Kolfild je imao dosta te{ko i
mu~no detiwstvo, za razliku od Malog
Princa koji nije znao za prave nevoqe i
probleme u `ivotu. Obojica junaka detiw-
stvo su smatrali rajem za razliku od
sveta odraslih na koji su gledali sa
dozom cinizma, o~ima punim nera-
zumevawa i negodovawa. Oni nisu `eleli
da budu deo sveta odraslih i zauvek su
`eleli da ostanu deca. Svet su upoz-
navali kroz putovawa i avanture. Ru`a je
Malom Princu predstavqala pravog pri-
jateqa i on je uvek ~uvao u svom srcu na
isti na~in na koji je Holden ~uvao svoju
sestru Febu u mislima. Bili su hrabri
jer su prihvatali izazove, nisu se
pla{ili putovawa u nepoznato. Uo~qive
su i razlike me|u wima. Oni gledaju na
svet odraslih qudi druga~ije. Holden je
prelaz u svet starijih video kao pad u
provaliju odrastawa iz koje nema povrat-
ka, dok je Mali Princ odrasle video kao
qude koji su zaboravili da su nekad bili
deca. Princ je bio bezbri`no dete, nije
znao za nevoqe koje donosi svet
odraslih, dok je Holden bio upu}en u sve
opasnosti koje su se krile u mraku tog
sveta. Mali Princ nasiqe nikad nije
video kao re{ewe, za razliku od Holdena
koji je bio sklon tu~ama i sva|ama.
Smatramo da je Holden jo{ u detiw-
stvu, posle smrti brata Elija, po~eo da
gubi Malog Princa u sebi i da je prilikom
prelaska u svet odraslih morao da izgubi
ono detiwe i upadne u provaliju
odraslih. Mali Princ zauvek ostaje dete.
Tamara, Aleksandra, Nikola,
Du{an, Marko, Marjan
* * *
Holden Kolfild (ni)je Mali Princ
Tuma~e}i naslov romana Lovac u `itu, nekoliko puta smo u Holdenovim
razmi{qawima prepoznali razmi{qawa Malog Princa. Naizgled, oni su nespojivi
- junak i antijunak. Me|utim, Holden sebe zami{qa kako stoji u poqu `ita u kojem
se igraju deca. U wegovoj ma{tariji, na kraju tog poqa nalazi se provalija. On bi sta-
jao u tom poqu i pazio na decu koja bi se previ{e pribli`ila ivici, i uhvatio bi ih
da ne padnu u provaliju odraslih i zrelosti. Kako on ka`e, on bi `eleo biti "lovac
u `itu". Ovo je metafora za decu koja gube svoju ~isto}u i nevinost, te odrastaju i
pretvaraju se u prevarante koje Holden toliko prezire. Mali Princ nema poverewa
u odrasle i smatra da odrasli ni{ta ne razumeju. Holden jedino veruje devoj~ici
Febi, svojoj sestri.
Do{la sam na ideju da dam u~enicima esejski zadatak Holden Kolfild (ni)je Mali
Princ. Radili su u grupama na jednom od ~asova obrade romana „Lovac u `itu“. Eseji
u~enika 8/3 objavqeni su na sajtu Blecksheep.

18. 18 27. januar 2016. godineHumanitarne akcije
U okviru U~eni~kog parlamenta od po~etka {kolske
2015/16. godine realizovan je niz humanitarnih akcija.
Prikupqena su nov~ana sredstva za pomo} te{ko
obolelom de~aku {estog razreda O[ „Vuk Karaxi}“ iz
Velike Grabovnice, zatim je uspe{no realizovana akci-
ja humanitarne pomo}i u saradwi sa Crvenim krstom.
Novogodi{wom humanitarnom prodajom ~estitki,
ukrasa i drugih rukotvorina u~enici humanitarci
obezbedili su nov~ana sredstva koja su donirali
porodicama u~enika ~iji su roditeqi preminuli.
Prikupqena su zna~ajna sredstva prodajom
UNICEF-ovih ~estitki. Prodajom ~estitki omogu}ena
je nabavka kwiga koje }e oti}i u ruke u~enicima i nas-
tavnicima koji su imali zapa`ene rezultate u protekloj
godini.
Novogodi{wom humanitarnom prodajom ~estitki,
ukrasa i drugih rukotvorina u~enici humnitarci,
obezbedili su nov~ana sredstva koja su donirali
porodicama u~enika ~iji su roditeqi preminuli.
Jelena oki}
Rukovodilac U~eni~kog parlamenta
^lanovi dramske i novinarske sekcije Osnovne {kole „8.
oktobar“ iz Vlasotinca imali su priliku da se dru`e sa glum-
cem Predragom Smiqkovi}em. On se odazvao pozivu Nine
Dragi}evi}, profesorke srpskog jezika i rukovodioca
dramske sekcije, i organizovao dru`ewe sa malim glumcima i
novinarima u sali bioskopa u Vlasotincu. Deci i profesorka-
ma, Nini Dragi}evi} i Ivani Ceki}, govorio je o svom pozivu,
po~ecima, prvom pojavqivawu na televiziji, va`nosti ~itawa
kwiga i potrebi da uvek ne{to saznajemo. Za svoje goste speci-
jalno je pripremio scenu, odgovarao na wihova pitawa,
omogu}io Ivani, Emiliji i Nikoli, u~enicima sedmog razre-
da, da i sami poka`u svoje ume}e i na kraju, naravno, dao auto-
grame budu}im glumcima i novinarima.
Na po~etku dru`ewa, prisetio se svoga detiwstva i prvog
gluma~kog iskustva kada je glumio malog debelog medu. Iako je
imao samo jednu re~enicu, ve} tada je odlu~io da }e se baviti
tim poslom.
„To je kod mene probudilo ne{to {to je meni bilo zanimqi-
vo toliko da sam se skroz zaneo tim poslom i, evo, do dan danas
sam u tom zanosu.“
Predrag Smiqkovi} je svojim pou~nim izlagawem savetovao
u~enike da nije bitno ~ime se ~ovek bavi, ve} da to radi iz
qubavi. Istakao je da jednog glumca ne ~ini glumcem to {to se
slika za reklame ili daje autograme, ve} ono iznutra, kon-
strukcija koju svako za sebe mora da "sagradi". Preporu~io je
budu}im kolegama da posmatraju svet oko sebe, istra`uju qude
i prirodu i sve bele`e u jednu "fioku" koju }e otvarati po
potrebi.
„Glumci stvaraju likove, stvaraju scenu, stvaraju do`ivqaj.
Raditi posao glumca zna~i do`iveti scenu. Ali od toga nema
ni{ta ako je nisam do`iveo zajedno sa publikom.“
Na{ sagovornik je skrenuo pa`wu u~enicima da u sve {to
rade unesu ne{to svoje jer }e samo tako biti originalni i
jedinstveni, pa makar to bilo i obi~no odgovarawe lekcije na
~asu.
„Da biste bili raznovrsni i bogati iznutra, treba da
~itate. Ali ne ~itajte samo radi ~itawa ve} da biste saznali
ne{to. Tako sti~ete ve}u mogu}nost da birate re~i i
odaberete onu pravu. ^itajte, gledajte, u~ite, a najvi{e
slu{ajte - slu{ajte jedan drugog i slu{ajte starije. A da li
}ete da ih poslu{ate, to je ve} ne{to drugo“, na{alio se na{
glumac na kraju izlagawa.
U~enici dramske sekcije oti{li su na ~asove u popodnevnoj
smeni puni utisaka i motivacije za daqi rad, a mali novinari
su putem ve} smi{qali tekst o ovom pou~nom i zabavnom raz-
govoru sa glumcem.
Nina Dragi}evi}
profesor srpskog jezika
AKCIJE U^ENI^KOGAKCIJE U^ENI^KOG
PARLAMENTAPARLAMENTA
DRU@EWE SA GLUMCEMDRU@EWE SA GLUMCEM

19. 27. januar 2016. godine zabavna s 19Zabavna strana
Perica i {kola
U {koli pita nastavnik:
– Za{to je u Americi hladno?
Perica se javqa i odgovara:
– Zato {to ju je Kolumbo otkrio, a niko je nije
pokrio.
* * *
Do|e ku}i sav sre}an Perica i pita ga mama:
–Perice,zbog ~ega si toliko sre}an?
– Zna{ mama, danas sam se ose}ao ba{ kao general.
– Kako to?
– Posmatrao sam sve svoje jedinice!
* * *
Biseri
Aktiv je nebitna re~enica.
* * *
Pasiv je pro{lo, sada{we i budu}e vreme imenice.
* * *
Dis je ubijen u pozori{tu.
* * *
Mali Princ je sandiqao.
* * *
Sa svih strana se pojavila jedna velika pokisla
ma~ka.
* * *
Marija Gli{i} 5/3, Emilija Stefanovi} 5/3
K W I @ E V N I H O R O S K O PK W I @ E V N I H O R O S K O P
Ovan – Orlovi rano lete
(od 21. marta do 20. aprila)
Prona}i }e{ mesto koje }e biti posebno za tebe. Na
tom mestu }e{ se ose}ati sigurno, tamo }e{ provodi-
ti najlep{e vreme sa prijateqima
Bik – De~aci Pavlove ulice
(od 21. aprila do 20. maja)
Vremenom }e{ shvatiti ko su ti prijateqi.
Neprijateqi }e biti grubi prema tebi, nane}e ti
veliku bol. I to }e pro}i, na kraju }e se predomisli-
ti.
Blizanci – Autobiografija Branislava Nu{i}a
(od 21.maja do 20. juna)
Susre{}e{ se sa raznim nevoqama, ali }e{ ih pre-
broditi sa mnogo smeha i velikom lako}om, zajedno sa
dragim osobama.
Rak – Tom Sojer
(od 21. juna do 22. jula)
Zaqubi}e{ se u bliskog prijateqa. Zajedno }ete
pre`iveti mno{tvo avantura. Ova zima }e biti jedna
od tvojih najboqih.
Lav – Mali princ
(od 23. jula do 22. avgusta)
Upozna}e{ i pripitomiti dragu osobu koja }e uvek
biti uz tebe i nikad te ne}e izneveriti. Zauvek }e{ je
pamtiti.
Devica – Hajduk u Beogradu
(od 23. avgusta do 22. septembra)
Do`ive}e{ veliku promenu u svom `ivotu. Bi}e{
tu`an.
Vaga – Tajno dru{tvo PGC
(od 23. septembra do 22. oktobra)
Upozna}e{ nekoliko prijateqa koji }e uvek biti uz
tebe. Neko vreme }e{ imati lo{e ocene u {koli.
[korpija – Dnevnik Ane Frank
(od 23. oktobra do 22. novembra)
Sve svoje tajne poverava{ maloj sve{~ici,kojoj
toliko veruje{. Ona te kasnije izneveri iz dobre
namere i to sazna ceo svet.
Strelac – Robinson Kruso
(od 23. novembra do 21. decembra)
I}i }e{ na neko putovawe. Poseti}e{ mesto o kome
si oduvek ma{tao.
Jarac - Moji izumi – Nikola Tesla
(od 22. decembra do 19. januara)
Ima}e{ dobre ocene u {koli. Bi}e{ sre}an.
Vodolija – Srce od mastila
(od 20. januara do 19. februara)
Poseti}e te draga osoba koju dugo nisi video. Bi}e{
sre}an jer }e te poqubiti.
Ribe – ^udnovati do`ivqaji Barona Minhauzena
(od 20. februara do 20.marta)
Do`ive}e{ putovawe koje }e ostaviti sna`an utisak
na tebe.
U K R [ T E N I C A
1. Ko je izmislio naizmeni~nu struju?
2. [ta se ore u jesen?
3. Koja reka proti~e kroz Vlasotince?
4. Zanimawe onog ko pi{e kwige?
5. Ko donosi poklone za Novu godinu?
6. Uz koji pade` stoji uzvik hej?
7. Koji pade` odgovara na pitawe KO, [TA?
8. Koja imenica je i mu{kog i `enskog roda?
9. Imenica od koje nastaje glagol strahovati?
10. Najzavisniji pade`?
Katarina An|elkovi} 5/3, Kristina An|elkovi} 5/3,
Natalija Lepojevi} 5/3
Anastasija Tasi} 5/3, Andrijana Ili} 7/4,
Zorana Dimitrijevi} 7/4