Uploaded byBoris Angelovski
The Psychology of Fairy Tales - Fairy Tales Significance and Roles in Child Development and Education and Boundaries of Their Interpretations
Психологија бајке - значај и улога бајке у развоју и образовању детета и границе њене интерпретације је рад изложен на научно-стручном скупу ХОЛИПРИ 2017. Ова презентација је илустрација која је „пратила“ предавање на симпозијуму. Да би се лакше разумео садржај ове презентације али и да би због ћириличног писма, рад био доступан ширем кругу људи, у наставку је дат сажетак чланка на енглеском језику: The Psychology of Fairy Tales - Fairy Tales Significance and Roles in Child Development and Education and Boundaries of Their Interpretations Abstract: The paper discusses the problem of insufficient understanding of the fairy tale psychology and the consequences in terms of possible negative preconceptions and criticisms on a fairy tale role in the education system and opinions on a fairy tale as miraculous in an indeterminate time and still outdated especially because it does not mention mobile phones, tablets and computers, and as such is an obsolete form and therefore useless and even harmful to a child. Contrary to that, some positive psychological fairytale effects and fairy tale significance and role in child development and education are suggested. Also, a critical review of psychologism is introduced as a consequence of overemphasising the psychological factors and significance of rigidity and unambiguity avoidance by insisting on "Exclusive Truth" in the interpretation of a work of art such as a fairy tale. It is also illustrated in the example how the initial theoretically psychological and psychotherapeutic perspective influences not only the opponency but the contradiction of the interpretation. In overcoming these extremes, the author advocates a specific approach. A child and his/her interests and developmental needs are placed into the foreground and the teachers` interpretations should be stimulating and encouraging by asking problem questions, by giving certain explanations in order to eliminate larger uncertainties and by all of that it would allow the child to acquire everything that is necessary from the fairy tale at a certain developmental stage and that the fairy tale is able to offer. Key words: fairy tale, fairy tale psychology, psychological fairy tale interpretation, child, development, education
The Psychology of Fairy Tales - Fairy Tales Significance and Roles in Child Development and Education and Boundaries of Their Interpretations
- 1. Психологија бајке –значај и улога бајке у развоју и образовању детета и границе њене интерпретације Борис Ангеловски ХОЛИПРИ 2017
- 2. Дилеме о вредностибајке Бајка је: + чудесна, магични привлачна, естетски вредна, вековима фасцинира децу и интригира одрасле, изазива снажне емоције + има значајну улогу у образовању и васпитању па чак и лечењу Или је бајка: - без педагошке вредности, застарела и превазиђења форма, јер њени јунаци не користе чари модерне технологије – интернет и мобилне телефоне, таблете, рачунаре - због свог језика и садржаја, штетна за дете
- 3. Психолошки референтни оквиру тумачењу бајке Различити приступи изучавању бајки: • етнолошки • фолклористички • социолошки • књижевно-теоретски • педагошки • психолошки (и)ли психотерапијски
- 4. Основне карактеристике бајкеи разлике у односу на друге књижевне врсте 1) шаблонизована формула жанра (стереотипни почетак, крај, мелодичан и специфичан језик) 2) поремећена равнотежа и враћање на првобитну датост
- 5. 1) Шаблонизована формулажанра (стереотипни почетак, крај, мелодичан и специфичан језик) Да ли је оваква матрица заиста довољна да је спецификује и укаже на њену вредност, или је бајка ипак нешто друго? Пример: Tinderella извор: CollegeHumor
- 6. • нема трагањаза смислом ствари и сумње у устројство света (критика) • уништење природе у другим фантастичним причама чак и ако је срећан крај • неисквареност, наивност и повезаности са природом јунака – разлог зашто препознају и имају помоћ чудесног, каква је и сама природа (Могућа занимљива веза са православним Катихизисом о блаженствима али и значају екологије) 2) поремећена равнотежа и враћање на првобитну датост
- 7. Типичне замерке икритике бајке 1) застрашујуће у бајци 2) победа доброг – романтичарски концепт 3) поларност ликова 4) опасност од фантазија 5) једнодимензионалност 6) бајке не уче о специфичном савременом друштву (нема таблета, телефона, лаптопа и интернета)
- 8. 1) застрашујуће убајци Да ли бајка, дакле, изазива страх или помаже да се страх превазиђе? • сви страхови који се појављују у сновима (несвесног карактера) у бајкама су јасно операционализовани свесно доживљени што води превазилажењу и повољном исходу • страхови под утицајем анимистичког мишљења су развојни, а бајка помаже ослобађању и развијању сигурности
- 9. 2) победа доброг– романтичарски концепт • критикује се са становишта реалитета али се заборавља на привлачност зла, разорне снаге, моћи и његове примамљивости • коначна победе добра, после много мука и перипетија за дете има васпитну улогу јер запажа да се зло, и поред своје привлачности, не исплати
- 10. 3) поларност ликова Једноставностликова - лакше прихватање, лакше се препознаје стање у ком се јунак налази Резултат: • провоцира позитивну привлачност јунака и идентификацију са њим уз одбацивање лошег • моралност се промовише кроз ову идентификацију а не само кроз победу врлине
- 11. 4) опасност одфантазија Критика се огледа у претпоставци о неразликовању стварности од фантазије - могућег од оног што је неоствариво Децу на узрасту од 2 до 6 године и касније у мањој мери све до трећег и четвртог разреда карактерише (период конкретних операција): • егоцентричност, • центрација (усресређење само на један однос) • анимистичко мишљење
- 12. 5) једнодимензионалност Критика: Јунацибајке су без емоција, осећања и способности расуђивања Деца пак: • саосећају са јунаком • заједно пате са њим • диве му се • стрепи заједно са њим • и радују се проналску решења из безизлазних ситуација Деца препознају емоције јунака иако се оне директно не описују!
- 13. 6) бајке неуче о специфичном савременом друштву (нема таблета, телефона, лаптопа и интернета) • бајке уче о унутрашњим проблемима детета, о исправним решењима • нуде решења за многа неразумавања „света у себи“ и „света око себе“ Бајке, дакле, не само да утичу на емоције деце и помажу у решавању емоционалних проблема него помажу деци, процесом идентификације, усвајање вредности јунака - храбрости, упорности, племенитости, трпљивости, праведности, скромности, ведрини ...
- 14.
- 15. Црвенкапа У класификацији ATU(Aarne/Thompson/Uther) означена је бројем 333 ИлустрацијаГиставДоре •Поједини елементи из I века •Егберт из Лијежа - препознатљивост у песми „De puella a lupellis seruata“ (XI век) •Шарл Перо (XVII век) •Јакоб и Вилхем Грим (XIX век)
- 16. Различита психолошко-психотерапијска становиштау тумачењу бајке Црвенкапа 1) психоанализа 2) Јунгова аналитичка психологија 3) бихејвиористички правац (психологија учења) 4) трансакциона анализа
- 17. 1) Психоанализа -психоаналитички приступ Црвенкапи Ерих Фром (Erich Fromm): у главним улогама су три генерације жена (ловац је на крају конвенционални очински лик без стварног значаја), говори о мушко-женском сукобу. То је прича о женама које мрзе мушкарце, а завршава се њиховом победом. Бруно Бетелхајм (Bruno Bettelheim): Црвенкапа говори о људским страстима, оралној похлепи, агресији и пубертетским жељама Сања Димовски: - указује на антагонизам детета између хипнотишуће опчињености вуком као екстернализацијом збуњујућих и опасних едипалних тежњи према оцу и привржености ловцу као оцу који спасава и који је заштитник
- 18. 1) Психоанализа -илустрација недоследности у појашњењу (сексуалних) мотива Вук пита Црвенкапу на раскрсници: Којим путем ћеш кренути, оним од игала или оним од шпенадли? Бруно Бетелхајм: • пут игле - пут дужности и реалности • пут шпенадле – лакши пут задовољства (лакше је ствари повезати шпенадлама него их ушити, а у време кад се очекивало да је посао младих девојака које постају жене - шивење) Мери Даглас (Mary Douglas): • чиода је лака за употребу, привремено решење али се њом не може шити. Симболизам чиоде је девичанство - привремено стање • Симболизам игле, због прореза, сексуално активне жене која се бави кућним пословима и шије
- 19. 2) Јунгова аналитичкапсихологија Маријана Ж. Поповић: • успостављање везе са мушким и правцима у којима се та веза може развијати (на спољашњем, објективном нивоу) • али и успостављању везе са властитом мушком страном, унутрашњим мушкарцем (на унутрашњем, личном нивоу)
- 20. 3) бихејвиористички правац(психологија учења) Циљ бајке Црвенкапа: • олакшати процесе социјализације путем дикриминаторног учења - разликовања безопасних, поткрепљујућих, од опасних, кажњавајућих, дражи Јелена Живковић: • основни циљ Црвенкапе пружити детету лекцију из васпитања: у ситуацији сусрета са непознатим (С), понашати се на одређени начин (Р)
- 21. 4) трансакциона анализа •Ерик Берн (Eric Berne): „наравоученије није да невине девојчице треба држати далеко од шуме у којој живе вукови, већ да би вукови требало да се држе подаље од девојчица невина изгледа и њихових бака, укратко вук не би требало да шета сам по шуми“ • Стивен Карпман (Stephen B. Karpman) напомиње да „бајке помажу да се на свесном нивоу, друштвене норме усаде у свест младих људи, док на подсвесном плану оне могу пружити увид у атрактиван, стереотипан низ улога“ Анализирајући те неаутентичне улоге (Прогониоца, Спасиоца и Жртве) заснованим на скриптним стратегијама донетим у прошлости, он описује емоционалне обрте и промене улога које за последицу имају да вук на крају страда, односно зашто треба да се чува Црвенкапе.
- 22. Како превазићи свенаведене крајности?
- 23. Владислав Панић: Уметничко делобез онога коме је намењено нема значаја. Није нагласак на становишту рецепционистичке критике (Reader- response criticism) бајке као књижевног дела, већ: Стављање детета и његових развојих потреба у први план!
- 24. Не сецирајмо бајку,не уништавајмо њену магичност и неодузимајмо јој чудесну моћ! Извор:Shutterstock
- 25. Решење: Приповедајмо, стимулишимо, проблемскимпитањима подстакнимо и пружимо деци само тражена појашњења! Пример: Принцип вртлога Извор:PNGMart
- 26. Помозимо детету даиз бајке усвоји све оно што му је у одређеном периоду развоја неопходно а што бајка може да пружи! „Стицање вештина, укључујући и способност читања, постаје девалвирана када нечије савладавање читања, не доприноси смислу нечијег живота“ Б. Бетелхајм
- 27. Мисаони експеримент закрај И даље сумњате у вредност коју бајка поседује? Пробајте да дате себи искрен одговор на питање: Колико пута сте спремни, ако сте уопште спремни, да читате или слушате неку причу а да вам она притом константно одржава пажњу? A сад се сетите колико пута дете инсистира на једној, одређеној бајци да му се чита, прича или приповеда. И та невероватна фасцинација траје све док бајку не угради у себе
- 28. Конструктивна питања, критика илиевентуално неслагање су добродошли! Хвала на пажњи! Борис Ангеловски ХОЛИПРИ 2017