Alergeni u ishrani i simptomi bolesti koje izazivaju.

1. Hrana koja najčešće uzrokuje
alergijske reakcije
• kravlje mleko
• jaja
• ribe, rakovi i školjke
• žitarice
• soja
• kikiriki
• orasi
• bademi, lešnici
• jagode
• Alergijske reakcije na
hranu neretko su
uzrokovane dodacima
(aditivima) hrani,
konzervansima i bojama.
Neke od tih supstanci su:
natrijum benzoat, boja
tartrazin (žuto obojeni
napitci, slatkiši i sl.),
zasladjivač aspartam.
.

2. Alergija na gluten
• Celijakija je trajni, doživotni poremećaj
nepodnošenja glutena, belančevine iz pšenice,
raži, ječma, ovsa i gotovo svih industrijskih
proizvoda. Ima ga čak i u lekovima, pasti za
zube, kozmetičkim proizvodima, kafi, začinima,
čokoladi, bombonama, a često se koristi kao
emulgator, stabilizator ili vezivno sredstvo u
mesnim prerađevinama, industrijskom
sladoledu, raznim sosovima i supama.

3. Celijakija
• Kada gluten dospe u organizam osobe
preosetljive na taj sastojak žitarica, dolazi do
autoimune reakcije organizma i produkcije
antitela koja napadaju male treplje na
unutrašnjem zidu tankog creva, zadužene za
apsorpciju vitamina, minerala i vode.
• Bolest se javlja kod oba pola i može se javiti u
svakom životnom dobu, od odojčeta (od trenutka
kada se žitarice uvodu u ishranu) do kasnijeg
životnog doba (iako je osoba ranije konzumirala
žitarice)

4. Za nastajanje bolesti potrebne su dve
komponente:
• genetska predispozicija
• neka vrsta okidača: okruženje (kao
prekomerno izlaganje žitaricama), događaji
(verovatno nekoliko emocionalnih stresova),
fizički (kao što je trudnoća i operacija) ili
patološki (virusna infekcija).

5. Simptomi
Kod dece:
• Zaostajanje u rastu
• Slabunjavost
• Svadljivost, iritiranost
• Oslabljena koncentracija
• Bolovi u stomaku praćeni
bolnim ili manje bolnim
nadimanjima
• Bolovi pri defekaciji, obilna i
smradna stolica
• Česta diareja
Kod odraslih
• Proliv
• Nadimanje
• Bolovi u stomaku
• Povraćanje
• Suvoća kože
• Bledilo
• Bolovi u kostima
• Depresija

6. Terapija
• Bezglutenska ishrana je trenutno jedina
poznata terapija za obolele, a pogodna je i za
decu, dijabetičare i trudnice. Izbegavanjem
namirnica koje sadrže ovu supstancu
postepeno nestaju svi klinički simptomi
bolesti, uspostavlja se normalna funkcija
sistema za varenje i poboljšava zdravlje crevne
sluzokože.

7. Zabranjene namirnice
• pšenica, raž, ječam (geršla), zob i ovas, te proizvode na bazi ovih
žitarica: brašno, kuskus, pahuljice, skrob, griz, klice, prezle, mekinje,
kaše, slad, sirupe, želatin…
• industrijski proizvodi i začini, mesne i riblje prerađevine i gotova
jela, jer se u procesu proizvodnje ovih namirnica koristi brašno.
• industrijskih proizvodi od voća i povrća (sokovi, džemovi,
marmelada, salate, sosovi…), slatkiši (industrijski sladoled,
poslastičarski, iz automata ili bez proverenog sastava, keks, kolači,
deserti, kremovi, čokolade, bombone, karamele, ratluk…)
• namirnice koje same po sebi ne sadrže gluten, ali mogu biti
kontaminirane slučajno, najčešće u procesu proizvodnje. To su
instant supe, kobasice, soja sos, začinske mešavine, bombone i
poslastice, sladoled, gustin, maltodekstrin, glukozni sirupi, slad,
šećer u prahu…

8. Dozvoljene namirnice
• pirinač (integralni, glazirani), lan, kukuruz, soja, proso,
sirak, heljda, sve korenaste biljke (krompir, šargarepa,
celer, paškanat, cvekla, keleraba, krastavac, tikvice,
paprika, paradajz…), leguminoze (pasulj, boranija,
grašak, sočivo, bob, soja, kikiriki), jezgrasto voće
(badem, lešnik, orah, pistaći, žir, kesten, indijski orah),
semenke (suncokret, susam, slačica, mak, šafran,
kokos), sve vrste mesa, (kuvano, pečeno, dinstano,
prženo), kao i mesne prerađevine domaće proizvodnje,
sve vrste ribe i školjki.
• Dozvoljene su i domaće supe bez zabranjenih
dodataka, so, crni biber u zrnu, domaći začini, te šlag
od slatke pavlake.

9. Alergija na kravlje mleko
• Javlja se u oko 2,5% odojčadi i kod dece do druge godine
života,što se tumači činjenicom da su belančevine kravljeg
mleka obično prve strane belančevine s kojima dolazimo u
kontakt.
• U kravljem mleku nalazi se dvadesetak supstanci koje mogu
uzrokovati alergijsku reakciju. Najvažnije su laktoglobulini,
laktoalbumini i kazein. Pasterizacijom mleka ne smanjuje se
njegova alergogenost.
• Na sreću, preosetljivost na kravlje mleko često nije trajna
pojava. Oko 85% dece kod kojih je bila dokazana alergija na
kravlje mleko prestaje biti alergično do treće godine života
pa može konzumirati kravlje mleko bez posledica.

10. . Alergija na jaja
• Češća je alergija na belance, nego na žumance
jajeta. U jajetu se nalaze brojni poteini koji mogu
uzrokovati nastanak alergijske preosetljivosti
(ovalbumin, ovomukoid, ovotransferin i lizozim).
• Onaj ko je alergičan na jaja može reagovati i na
njihov miris. Simptomi su brojni, kao i kod mleka,
a obično se javlja urtikarija, glavobolja, problemi
sa varenjem, ekcem i astma.

11. Alergija na mahunarke
• Ovde ubrajamo biljke poput kikirikija, soje,
pasulja i graška. Alergije su češće ako je hrana u
dehidrisanom stanju nego u svežem.
• Alergija na soju je jedna od najčešćih alergija na
hranu.
• Simptomi alergije na soju su razni, od urtikarije,
svraba i crvenila, pa do anafilaktičkog šoka, koji
može biti i smrtonosan. Osoba mora izbegavati
proizvode od soje i sve one proizvode u kojima se
može naći soja.
.