Izborni predmet Ljekovito bilje Sedma lekcija Odnos čovjeka prema ljekovitom bilju

1. ЗАШТИТА ЉЕКОВИТОГ
БИЉА
Oman
(Telekia speciosa)
Kantarion
(Hypericum perforatum)

2. Odoljen,valerijana
(Valeriana officinalis)

3. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ЉЕКОВИТОГ БИЉА
• КОД БРАЊА БИЉА МОРАЈУ СЕ ПОШТОВАТИ
ОДРЕЂЕНИ ЗАКОНИ.
• КОД НАС СЕ ВЕЛИКИ ДИО ЉЕКОВИТОГ БИЉА
БЕРЕ КАО САМОНИКЛО (ДИВЉЕ) И ИМА ГА У
ВЕЛИКИМ КОЛИЧИНАМА, А САМО НЕЗНАТАН ДИО
СЕ ДОБИЈА УЗГОЈЕМ.
• БИЉЕ СЕ БЕРЕ И САКУПЉА КАДА САДРЖИ
НАЈВИШЕ ЉЕКОВИТИХ САСТОЈАКА.

4. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ЉЕКОВИТОГ БИЉА
• НЕ БЕРЕ СЕ УВИЈЕК ЧИТАВА БИЉКА ЗА ЛИЈЕК
ЈЕР КОД ЈЕДНЕ ЈЕ НАЈВИШЕ ЉЕКОВИТИХ
САСТОЈАКА У ЛИСТУ, КОД ДРУГЕ У КОРИЈЕНУ, А
КОД ТРЕЋЕ У ЦВИЈЕТУ. МОРАМО ЗНАТИ КАДА
БЕРЕМО ОДРЕЂЕНУ БИЉКУ, КОЈИ ЈЕ ДИО
НАЈЉЕКОВИТИЈИ, ГДЈЕ ЈЕ МОЖЕМО ПРОНАЋИ А
УЗ СВЕ ТО КАКО ЈЕ УБРАТИ И ПРИПРЕМИТИ ЗА
ЛИЈЕК.

5. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ЉЕКОВИТОГ БИЉА
• ТРЕБА СЕ ПРИДРЖАВАТИ СЛЕДЕЋЕГ:
- У ТОКУ ЈЕДНОГ ДАНА САКУПЉАТИ САМО ЈЕДНУ ВРСТУ
БИЉА;
- У ИСТУ КОРПУ, ВРЕЋУ ИЛИ КЕСУ НЕ СТАВЉАТИ ВИШЕ
ВРСТА;
- НЕ МИЈЕШАТИ ОТРОВНО И НЕОТРОВНО БИЉЕ;
- БРАТИ ПО СУВОМ И ЛИЈЕПОМ ВРЕМЕНУ КАДА НЕМА
РОСЕ, А НИКАКО НЕПОСРЕДНО ПОСЛИЈЕ ИЛИ ЗА ВРИЈЕМЕ
КИШЕ;
• НЕ БРАТИ БИЉЕ КОЈЕ РАСТЕ ПОРЕД ПУТЕВА,
ЖЕЉЕЗНИЧКИХ ПРУГА, СМЕТЛИШТА, У БЛИЗИНИ ФАБРИКА
КАО И БИЉЕ КОЈЕ РАСТЕ НА ЗЕМЉИ ЂУБРЕНОЈ
ВЈЕШТАЧКИМ ЂУБРИВОМ И ТАМО ГДЈЕ ПОСТОЈЕ
ОПАСНОСТ ДА БИЉЕ БУДЕ ЗАГАЂЕНО МОКРАЋОМ;

6. ОДНОС ЧОВЈЕКА ПРЕМА ЉЕКОВИТОМ
БИЉУ
• У ЦРНОЈ ГОРИ ИМА ОКО 600 ВРСТА БИЉАКА СА
ЉЕКОВИТИМ СВОЈСТВИМА.
• ЉЕКОВИТО БИЉЕ СЕ СТИХИЈСКИ БЕРЕ И
НЕПРОПИСНО, А НЕ ПОСТОЈЕ НИ КОНТРОЛЕ
ОТКУПА.
• ОТКУПЉУЈЕ СЕ 20 БИЉНИХ ВРСТА (У ЦРНОЈ
ГОРИ), А ИМА ИХ ОКО 130 КОЈЕ БИ СЕ МОГЛЕ
КОРИСТИТИ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ.

7. ОДНОС ЧОВЈЕКА ПРЕМА ЉЕКОВИТОМ
БИЉУ
• ПРВИ ПОДАЦИ О КОРИШТЕЊУ БИЉАКА ОВОГ
ПОДРУЧЈА ДАТИРАЈУ ОД 1827. ГОДИНЕ КАДА ЈЕ
ТОМАСИНИ ОПИСАО БИЉНЕ ВРСТЕ КОЈЕ СУ СЕ
КАО ЉЕКОВИТЕ У ПРОШЛОМ ВИЈЕКУ ПРОДАВАЛЕ
НА КОТОРСКОЈ ПИЈАЦИ.
• ДАНАС ЈЕ НЕРАЗУМНИМ ИСКОРИШЋАВАЊЕМ
ДОШЛО ДО РЕМЕЋЕЊА РАВНОТЕЖЕ У
ПОЈЕДИНИМ ЕКО СИСТЕМИМА

8. ОДНОС ЧОВЈЕКА ПРЕМА ЉЕКОВИТОМ
БИЉУ
• НИКАДА НЕ ТРЕБА ОБРАТИ ИЛИ ИСКОПАТИ СВЕ
БИЉЕ НА ЈЕДНОМ МЈЕСТУ;
ПРИЛИКОМ БРАЊА БИЉЕ НЕ ТРЕБА ЧУПАТИ ИЛИ
ЛОМИТИ.
• КЛИМАТСКЕ ПРИЛИКЕ ИМАЈУ ВЕЛИКОГ УТИЦАЈА
НА КВАЛИТЕТ БИЉА ЈЕР ЈЕ ЊЕГОВ РАЗВОЈ У
ТОПЛИЈИМ ПОДРУЧЈИМА БРЖИ А АТМОСФЕРСКЕ
ПРИЛИКЕ ИЛИ НЕПРИЛИКЕ КАО ШТО СУ КИША,
ГРАД, СУША, ТЕМПЕРАТУРА, ЈАЧИНА СУНЧЕВЕ
СВЈЕТЛОСТИ, УТИЧУ НА СТВАРАЊЕ ЉЕКОВИТИХ
МАТЕРИЈА У БИЉКАМА.
• ХЛАДНИ ДАНИ УСПОРАВАЈУ РАСТ И РАЗВОЈ
БИЉКЕ ПА ТАКО И СТВАРАЊЕ ЉЕКОВИТИХ
САСТОЈАКА.

9. РАЗНОВРСНОСТ ФЛОРЕ
• НА ПОДРУЧЈУ ЦРНЕ ГОРЕ ИМА ОКО 3.500
РАЗЛИЧИТИХ БИЉНИХ ВРСТА.
ОД ТОГ БРОЈА 223 СУ БАЛКАНСКИ ЕНДЕМИ, А 46
ЛОКАЛНИ КОЈИ СЕ ЈАВЉАЈУ САМО НА ПОДРУЧЈУ
ЦРНЕ ГОРЕ.
• У СВИЈЕТУ ИМА 270.000 ВРСТА ВИШИХ БИЉАКА, У
ЕВРОПИ СЕ РАЗНОВРСНОСТ БИЉАКА КРЕЋЕ ОКО
11.000 ВРСТА, А НА БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ
7.500, ДОК НА ПРОСТОРУ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
РАСТЕ 6.000 БИЉНИХ ВРСТА, ОД ЧЕГА ВИШЕ ОД
ПОЛОВИНЕ НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ.

10. РАЗНОВРСНОСТ ФЛОРЕ
• ЉЕКОВИТЕ И
АРОМАТИЧНЕ ВРСТЕ
НАШЕ ФЛОРЕ
СВРСТАНЕ СУ У 89
ФАМИЛИЈА, ОД КОЈИХ
СЕ ИЗДВАЈАЈУ
СЛЕДЕЋЕ:
• LAMIACEAE (41
VRSTA), ASTERACEAE
(40), APIACEAE (20),
RANUNCULACEAE (19),
SCROPHULARIACEAE
(17), MALVACEAE (15),
ROSACEAE (15),
BRASSICACEAE (10),
OLYGONACEAE (10),
итд.
• ЦРВЕНЕ КЊИГЕ
САДРЖЕ УГРОЖЕНЕ
ВРСТЕ ФЛОРЕ И
ФАУНЕ.

11. УГРОЖЕНЕ ВРСТЕ
• ПРИЛИКОМ ВАЂЕЊА
КОРЕНА ЖУТЕ
ЛИНЦУРЕ ТРЕБА
ГЛАВУ КОРЕНА СА
ПУПОЉЦИМА
ВРАТИТИ У ЗЕМЉУ ДА
БИ СЕ ТИМЕ
ОМОГУЋИЛО ДАЉЕ
РАЗМНОЖАВАЊЕ ОВЕ
УГРОЖЕНЕ БИЉНЕ
ВРСТЕ!

12. ЦРВЕНЕ КЊИГЕ ФЛОРЕ
• ПАНЧИЋЕВА
ОМОРИКА (PICEA
OMORIКA), КОЈА СЕ
МОЖЕ НАЋИ НА
ПЛАНИНАМА ОКО
СРЕДЊЕГ ТОКА
ДРИНЕ У ЗАПАДНОЈ
СРБИЈИ (ТАРА,
МИЛЕШЕВКА);
• ТИСА (TAXUS
BACCATA), НАЛАЗИ СЕ
ПО ПЛАНИНАМА
И КЛИСУРАМА;
• МОЛИКА (PINUS
PEUCE), РАСТЕ НА
ШАР-ПЛАНИНИ И
ПРОКЛЕТИЈАМА
СТЕПСКИ БОЖУР
(PAEONIA
TENUIFOLIA) КОЈИ
РАСТЕ У
ДЕЛИБЛАТСКОЈ
ПЕШЧАРИ;

13. ЦРВЕНЕ КЊИГЕ ФЛОРЕ
• ГОРОЦВЈЕТ (ADONIS
VERNALIS), РАСТЕ НА
ФРУШКОЈ ГОРИ,
ДЕЛИБЛАТСКОЈ
ПЕШЧАРИ,
СУБОТИЧКОЈ
ПЕШЧАРИ И ДР.
• РОСУЉА (DROSERA
ROTUNDIFOLIA), СЕ
МОЖЕ НАЋИ НА
СТАРОЈ ПЛАНИНИ И
ВЛАСИНИ
• САСА (PULSATILLA
GRANDIS), КОЈЕ ИМА
НА ФРУШКОЈ ГОРИ И
ДЕЛИБЛАТСКОЈ
ПЕШЧАРИ
• РУНОЛИСТ
(LEONTOPODIUM
ALPINUM), ИМА ГА НА
КОПАОНИКУ, МУЧЊУ,
ПРОКЛЕТИЈАМА

14. ЦРВЕНЕ КЊИГЕ ФЛОРЕ
• ЖУТА ЛИНЦУРА
(GENTIANA LUTEA), ЖИВИ
НА НЕПРИСТУПАЧНИМ
КАМЕНИМ ЛИТИЦАМА
• ГОСПИНА ПАПУЧИЦА
(CYPRIPEDIUM
CALCEOLUS), ВРСТА
ОРХИДЕЈЕ КОЈА РАСТЕ НА
СУВОЈ ПЛАНИНИ И
ЗАШТИЋЕНА ЈЕ ОД
СТРАНЕ УНЕСКО-А
КАО СВЕТСКА ПРИРОДНА
РЈЕТКОСТ;
БЕЛА, ШУМСКА
БРЕБЕРИНА
(ANEMONE
NEMEROSA)
ЗАШТИЋЕНА ЈЕ САМО
У ВОЈВОДИНИ

15. ЦРВЕНЕ КЊИГЕ ФЛОРЕ
• БЕЛИ ЛОКВАЊ
(NIMPHAEA ALBA) ,
ЗБОГ ИСУШИВАЊА
МОЧВАРА ЈЕ ПРЕД
ИСТРЕБЉЕЊЕМ
• ЖУТИ ЛОКВАЊ
ЗЛАТНИ ЉИЉАН
(LILIUM MARTAGON),
РАСТЕ У ВЛАЖНИМ
БУКОВИМ ШУМАМА;
КОВИЉЕ (STIPEA
PENNATA);
КОЦКАВИЦА ДЕГЕНОВА
(FRITILLARIA GRACILIS);
СРПСКА РАМОНДА
ЈАГОРЧЕВИНА
ВЕПРИНА
ВЕЛИКА САСА
МУНИКА
БОР КРИВУЉ
ДИВЉА ФОЈА
СТЕПСКИ ЛУЖЊАК
ДИВЊИ КАРАНФИЛ
ШУМСКА САСА

16. ДА ПОНОВИМО...
• ПИТАЊА
1. КОЛИКО ВРСТА
ЉЕКОВИТИХ БИЉАКА
ИМА У ЦРНОЈ ГОРИ?
2. НАВЕДИ НЕКОЛИКО
УГРОЖЕНИХ БИЉАКА НА
ПОДРУЧЈУ БИВШЕ
ЈУГОСЛАВИЈЕ.
• ОДГОВОРИ
1. У ЦРНОЈ ГОРИ ИМА ОКО
600 ВРСТА БИЉАКА СА
ЉЕКОВИТИМ
СВОЈСТВИМА.
2. ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА,
МОЛИКА, САСА,
ГОРОЦВЈЕТ ...
• ПИТАЊА
1. КОЛИКО СЕ КОД НАС
ОТКУПЉУЈЕ ВРСТА
ЉЕКОВИТОГ БИЉА?
2. КОЈА УГРОЖЕНА БИЉКА
ИМА ЉЕКОВИТ КОРИЈЕН?
• ОДГОВОРИ
1. ОТКУПЉУЈЕ СЕ 20 БИЉНИХ
ВРСТА (У ЦРНОЈ ГОРИ), А
ИМА ИХ ОКО 130 КОЈЕ БИ
СЕ МОГЛЕ КОРИСТИТИ ЗА
ЛИЈЕЧЕЊЕ.
2. ЛИНЦУРА