Tkest o azilantima iz "Politike" objavljen 26. juna 2015. nakon posete Beču u okviru projekta "Medijske posete Evropskoj uniji" - Delegacija EU - British Council

1. Петак 26. јун 2015.
14 СРБИЈАdopisnicka@politika.rs
Пирот – Групе изморених људи који
полугласно говоре непознатим је-
зиком док стоје са стране стиснути
једни уз друге и тако чекају превоз
– слика је која се месецима понавља
на пиротској аутобуској станици и
на сунцу и на киши, и у хладним и у
најтоплијим данима. Чини нам се да
једино што желе да сазнају јесте ред
вожње: када ће бити следећи полазак
према северу, како би наставили пут
започет још у Авганистану, Сирији,
Ираку…
Из групе коју смо затекли на ста-
ници издваја се један од тих путни-
ка и стаје у ред, иза репортера нашег
листа. То је малолетни Авганиста-
нац, који упркос томе што је једва
прерастао дечачко доба једини гово-
ри енглески језик, и труди се да бри-
неоцелојсвојојгрупи.Признаједасу
илегално прешли границу са Бугарс-
ком и тако се обрели у Пироту.
– Само да некако стигнемо до
Београда – прво је што каже, и тек
тада нам поверава да има 16 година,
и да са друговима ка Немачкој путује
већ четири месеца.
Поред мало пртљага, у рукама му је
парче папира, тренутно најважније
на том дугом путовању, па га само на-
кратко показује. То је потврда српс-
ке полиције да може да путује кроз
нашу земљу.
– Изгубио сам два брата, а роди-
тељи и сестре сакупили су 11.000 до-
лара да ме спасу и пошаљу у Немачку,
или Аустрију. Не треба да наглаша-
вам колико је овај пут тежак, погото-
во што нас у земљама кроз које про-
лазимо неки одмах повезују са Ал
Каидом и људима од којих бежимо.
Али, верујем да ћемо успети – нада
се наш саговорник.
Момак је са својим сапутницима
некако успео да се укрца у аутобус за
Београд. Било је у возилу и домаћих
путника који су негодовали због тога
што је мигрантима дозвољено да пу-
тују на редовним међуградским ли-
нијама. Све то су пратиле и неумес-
не шале, а неки су демонстративно
стављали марамице преко носа.
Али, било је и оних путника који-
ма није сметало присуство људи које
је мука потерала из земаља у којима
су рођени.
Шта се касније догодило са миг-
рантима, које смо срели на станици
и пратили приликом укрцавања у ау-
тобус за Београд, као и са хиљадама
сличних који су преплавили Србију
на путу ка обећаној земљи, вероват-
но ћемо тешко сазнати.
Можда ће се баш неки од тих ази-
ланата настанити у Бечу, као што се
то десило Динису, младићу који је по-
бегао из Гвинеје Бисао, спасавајући
голиживотодтамошњихвласти.При
обиласкуаустријскепрестонице,који
је,крозпројекат„МедијскепосетеЕв-
ропскојунији”,омогућиладелегација
Европске комисије и Британског са-
вета у Србији, овог момка смо срели
иза пулта рецепције социјалног хоте-
ла „Маг дас” („Свиђа ми се”).
Динис нас је одвео до фоајеа и упоз-
нао са менаџером хотела Себастија-
ном де Фосом. У фоајеу су нам пока-
зали портрете свих азиланата који ту
раде. А запослено је око 30 досељени-
ка са Блиског истока и Африке раз-
личитих националности, подједнако
мушкараца и жена.
Динис нам прича да је пре десет го-
дина путовао бродом до Италије ско-
ро три недеље. Потом се, желећи да
оде у Немачку, укрцао на воз, али се
локомотива покварила у Бечу.
– Ту сам и остао, а сад кад имам овај
посао не сели ми се даље. Школујем
се и хоћу да постанем менаџер овде –
каже Динис, који је са још 14.000 до-
сељеника у Бечу укључен у пројекат
организације Каритас за интеграцију
миграната у друштво.
Каритас је у овај петогодишњи про-
јекат,реновирањаиупошљавањаази-
ланата, уложио око 1,5 милиона евра.
Марија Пенчић
С голим животом
преко света
Многим мигрантима који пролазе кроз Србију je сан
Немачка или Аустрија, верују да ће тамо брзо доћи до посла
У Аустрији месечно
6.000 захтева за азил
Мигранти у земљама Европске
уније на добијање статуса азиланта
у просеку чекају скоро десет
година. Због великог прилива
досељеника са Блиског истока и
Африке, Аустрија је пре десетак
дана стопирала обраду захтева за
азил. Само у другој недељи овог
јуна пристигло је 2.000 молби. Од
почетка године, како каже
портпарол МУП-а Аустрије Карл
Хајнц Грундбек, у просеку овој
држави месечно пристигне око
6.000 захтева.
– Аустрија је тренутно прва на
листи жеља миграната у тражењу
азила. Имамо велики проблем и
потребна нам је и солидарност у
земљи, али и подршка других
чланица ЕУ. Дневно примимо и до
300 захтева, док неке земље
чланице толико добију за годину
дана. Решење је да ЕУ помогне што
пре – поручује Грундбек.
Портрети миграната у бечком хотелу
„Пољоопскрби” у
Суботици, иако нема
ниједног повериоца,
блокиран рад због
непостојања билатералног
споразума о сукцесији
између Србије и Хрватске
Суботица – Рачун суботичког преду-
зећа„Пољоопскрба”блокиралајеАген-
цијазаприватизацију22.јуна,иакоова
фирма нема ниједног повериоца нити
дугове.Блокадајепоследицанедостат-
ка билатералног споразума
о сукцесији између Србије
и Хрватске. Због тога што се
дведржавенисудоговориле,
директорМаринВидаковић
од стечајног судије мора да
тражи сагласност да испла-
ти зараде за троје запосле-
них, рачуне за утрошене ко-
муналнеуслуге,алии96.000
динара на име пореза на до-
бит коју су остварили у про-
шлој години.
Када је марта ове године Агенција
за приватизацију у Акциони план за
окончање приватизације за 188 пре-
дузећа, међу оне којима је известан
стечај уврстила и „Пољоопскрбу” у
овом предузећу били су и изненађе-
ни, али и љути.
– Од оснивања суботичке пословне
јединице 1977. године, никада нисмо
били у блокади – истиче Видаковић.
– Да би се разумела њихова пословна
ситуација, потребно је да вратимо у
време бивше Југославије, када је овде
хрватско предузеће „Пољоопскрба”
формирало пословну јединицу и ку-
пило пословни простор од око 160
квадратних метара у центру града,
на Тргу Јакаба и Комора.
Сараспадомтадашњедржаве,1992.
године, суботичка јединица „Пољо-
опскрбе” регистрована је као домаће
друштвено предузеће, које се и у
земљишним књигама води као влас-
ник пословног простора.
Правни наследници фирме „Пољо-
опскрба” у Хрватској су сматрали да
пословни простор припада њима,
па су поднели тужбу Основном суду
у Суботици који им је дао за право,
и проценио га на око 80.000 евра.
Међутим, Србија се са тим није сло-
жила, па и даље траје спор око влас-
ништва. То је све условило да су-
ботичка „Пољооскрба” не успе да
промени статус, већ је остала друшт-
вено предузеће.
– Покушали смо да иде-
мо у приватизацију и 2002.
и поново 2008. године, али
обапутанасјеодбилаАген-
ција за приватизацију, јер
је трајао судски спор око
имовине. Да бисмо то пре-
кинули, са власницима хр-
ватскефирмесклопилисмо
уговор у којем смо се сагла-
сили да њима припада око
60 одсто простора, али ни
овај уговор не може да се спроведе
пошто не постоји билатерални спо-
разум Србије и Хрватске о сукцесији
– каже Видаковић.
У свом или позајмљеном простору,
тек „Пољоопскрба” је добро послова-
ла. Прошле године имали су 39 мили-
она динара промета, а у државну касу
наимеПДВ-ауплатилисучетирими-
лиона динара.
– Пошто је у јавност изашао списак
дасмопредвиђенизастечај,добављачи
су зауставили испоруку робе. Морали
смодаформирамоновуфирму,одвоји-
ли канцеларију, и за њу уплаћујемо за-
куп, практично сами себи, што је све
непотребанманевар,алинисмоимали
другиначинданаставимопословање–
каже Видаковић. А. Исаков
Фирма позитивна,
држава увела стечај
ФотоА.Исаков
Споран пословни простор у Суботици
Марин
Видаковић
Ћуприја–ТелевизијаЋуприја,укојојјезапослено38рад-
ника, јуче је спасeна од ликвидације. Пошто овај медиј
Агенцији за приватизацију није доставио процену вред-
ности капитала, предлог за ликвидацију требало је да раз-
матра Општинско веће. У преговорима са Нинославом
Ерићем, пред-
седником опш-
тине Ћуприја,
ћупријске нови-
наре је подржала
Драгана Чабар-
капа, председни-
ца Синдиката но-
винара Србије.
Председник оп-
штине прихва-
тио је предлог
да се одлука о
ликвидацији ТВ
Ћуприја повуче
са данашње сед-
нице Општинс-
ког већа, али је
остао при ставу
да о судбини ме-
дија треба да одлуче одборници на седници Скупштине
која ће бити одржана до 1. јула.
– Председник Ерић је прихватио све што смо предло-
жили. Договорили смо се да ће Агенцији за приватиза-
цију до понедељка бити достављена процена вредности
капитала и да ће радницима бити понуђен социјални про-
грам по Уредби Владе Србије. Најважније је да фирма пре-
живи и да се успостави социјални дијалог како би новина-
ри били заштићени – наводи Чабаркапа за „Политику“.
Зоран Матић, председник Синдиката ТВ Ћуприја, за-
довољан је не само што се одустало од ликвидације, већ
и од првобитног списка радника који је требало да оста-
ну у фирми.
– Договорили
смо се да сутра
са Општинског
већабудеповуче-
на одлука о лик-
видацији фирме
и да се достави
документација
потребна за при-
ватизацију, како
бисмо могли да
преживимо бар
до краја октобра
– каже Матић.
Председник
општине, пак,
потврђује да ће
бити урађена
процена вред-
ности капитала,
која ће се потом наћи пред одборницима Скупштине оп-
штине који ће одлучити да ли су за ликвидацију или при-
ватизацију ТВ Ћуприја.
– Скупштина ће одлучити шта ће се дешавати са њеним
јавним предузећем, јер не могу о томе да одлучујем сам.
Општина жели да да отпремнине запосленима који то
желе,алиСиндикатновинаранијежелеодадајемишљење
о томе – оцењује Ерић за наш лист. З. Глигоријевић
Одборници одлучују о судбини ТВ Ћуприја
Драгана Чабаркапа са новинарима телевизије у Ћуприји
УКРАТКО
Румски сабор витезова
Рума – У недељу, 28. јуна, у Руми ће би-
ти организован Видовдански сабор ср-
пских витезова. Ова културно-спорт-
ска манифестација почеће тачно у под-
не на градском тргу, где ће представ-
ници Министарства саобраћаја орга-
низовати програм посвећен заштити
грађана у саобраћају, пре свега најм-
лађих.
Припадници специјалног батаљона
војне полиције „Кобре“ демонстри-
раће своје вештине, а ту ће бити и
представници Војске Србије, 204. пука
„Миленко Павловић“ из Батајнице,
представници САЈ-а, а чланови мото-
клуба жандармерије ће провозати де-
цу моторима...
У спортској хали у Руми од 17 сати биће
приређен свечани програм у коме ће
се представити 15 клубова и спортских
удружења борилачких вештина и спор-
това, најмлађи чланови, афирмисани
шампиони у борилачким спортовима,
ветерани, а биће прилика и за сећање
на оне којих нема.
Најављено је и учешће ђака Музичке
школе „Теодор Тоша Андрејевић“,
Градског певачког друштва, КУД-а
„Бранко Радичевић“ чији ће чланови
извести традиционалне сплетове ига-
ра из Србије. Д. Р.
Механизација за
пољопривреднике
Трстеник – Европска унија наставила је
јуче да испоручује пољопривредне ма-
шине као помоћ домаћинствима у трс-
теничкој општини која су претрпела
највеће штете након прошлогодишњих
мајских поплава.
Пољопривредницима су испоручени
тракторскафреза,ротационисакупљач
сена, тракторски плуг, фреза и сетвос-
премач. Помоћ ЕУ пољопривредници-
ма Трстеника пристиже од септембра
прошле године. Р. С.
Крушевачкој гимназији
Видовданска награда
Крушевац – Одборници Скупштине гра-
да одлучили су да јединствену Видов-
данску награду добије Гимназија у Кру-
шевцу за 150 година успешног рада и
за изузетне резултате у области обра-
зовања. Плакете града добили су: Фаб-
рика мазива за резултате у области
производње и извоза, академик проф.
др Владан Ђорђевић за рад у области
развоја теорије механике флуида, при-
вредник Радоица Милосављевић за ре-
зултате у области привреде и унап-
ређење примарне здравствене зашти-
те грађана.
Признања ће добитницима бити уруче-
на на свечаној седници Скупштине гра-
да на Видовдан. Р. С.
ФотоЗ.Глигоријевић
ФотоМ.Пенчић