Narodna pesma

1. Народна песма
Урош и Мрњавчевићи
Обрада епске народне песме
у основној школи
Проф. др Симеон Маринковић
1

2. Рекли су о
српским народним јуначким песмама
•Наше немачке народне песме морале би се пред њима
сакрити… Ha Хомера човек се једнако сећа кад их чита…
Све је као у Хомера.
Јакоб Грим
•To je врхунац савршенства који je могао да досегне
словенски стил.
Адам Мицкијевич
2

3. •Наше су народне пјесме историја јуначка, епопеја
народна.
Петар Петровић Његош
•To je вјечно благо и украшеније литературе наше.
Вук Караџић
•Човек има утисак да то нису речи, него ватрене птице
које лете од нараштаја до нараштаја обасјавајући путеве
кроз таму векова.
Војислав Ђурић
3

4. Уводни разговор
• Шта се догодило са српском државом после смрти цара Душана?
• Ко је наследио цара Душана?
• Зашто се распало српско царство?
О овоме говори Његош у Горском вијенцу:
Великаши, проклете им душе,
на комате раздробише царство,
српске силе грдно сатријеше;
великаши, траг им се утро,
распре сјеме посијаше горко
те с њим племе српско отроваше;
великаши, грдне кукавице,
постадоше рода издајице!
4

5. Узбудљив ток радње
1. Састала се четири табора
на убаву на пољу Косову.
2. Цареви се отимљу о царство;
међу се се хоће да поморе.
3. Сва четири ситне књиге пишу
и пошиљу огњене чауше,
све потајно један од другога.
5
4. Кол’ко с’ силни огњени чауши,
колико су силни од силнијех,
те не кћеше коње одјахати,
но у цркву коње нагонише,
потегоше плетене канџије,
ударају протопоп Недељка.

6. 6
5. Боље ти је изгубити главу
него своју огр’јешити душу“.
6. Шути Марко, ништа не бесједи,
на шатора не окреће главу.
7. Видите ли, бог вас не видио!
Књига каже: на Урошу царство!
Од оца је остануло сину,
8. Бјежи Марко испред родитеља.
9. „А чујеш ли, Вукашине краље!
Ти нијеси посјекао Марка,
већ посјече божјега анђела“.

7. Ликови у песми
Сва три Мрњавчевића – Вукашин, Угљеша и Гојко
• Похлепни, грамзиви
Мало л’ ти је твоје краљевине?
Мало л’ ти је – остала ти пуста!
Већ с’ о туђе отимате царство?
• Лажљиви
Краљ Вукашин вели: „На мене је!“
Деспот Угљеш’: „Није, нег на мене!“
Војвод’ Гојко: „Није, нег на мене!“
7

8. 8
• Неморални, полтрони
Кажи, Марко, на мене је царство,
оба ћемо братски царовати!“
• Осиони, силни, безобзирни
Међу се се хоће да поморе,
злаћенима да пободу ножи.
…
Но у цркву коње нагонише,
потегоше плетене канџије.
…
Па потрже злаћена ханџара,
да убоде свога сина Марка.

9. 9
Царевић Урош
• Нејак, без заштите међу силницима
Ћути нејак царевић Урошу,
ћути д’јете, ништа не бесједи,
јер не смије од три братијенца,
братијенца, три Мрњавчевића.
• Скроман, спреман да прихвати праведну пресуду
„Благо мене, ето мога кума,
ето кума, Краљевића Марка!
Он ће казат на коме је царство“.
Мајка Јевросима
• Светионик правде у свету похлепе
„Марко сине, једини у мајке,
не била ти моја рана клета,
немој, сине, говорити криво,
ни по бабу ни по стричевима,
већ по правди бога истинога!

10. 10
Краљевић Марко
• Храбар
„Јер се Марко не боји никога,
разма једног бога истинога“.
• Правичан
Кол’ко Марко тежио на правду,
тол’ко моли Јевросима мајка…
…
Ђетету је од кољена царство.
• Достојанствен
Шути Марко, ништа не говори,
на шатора не окреће главу.

11. 11
• Разуман (васпитан)
• Обраћа се мајци за савет
Бјежи Марко испред родитеља,
јер се њему, брате, не пристоји
са својим се бити родитељем.
• Према чаушима
„Добро дошли, моја ђецо драга!“
• Одлучан – оштро се супротставља похлепи великаша
Мало л’ ти је деспотства твојега?
Мало л’ ти је – остало ти пусто! –
већ с’ о туђе отимате царство?

12. Стилске фигуре
• Контраст
Цареви се отимљу о царство;
међу се се хоће да поморе.
Ћути нејак царевић Урошу,
ћути д’јете, ништа не бесједи,
јер не смије од три братијенца,
братијенца, три Мрњавчевића.
Но у цркву коње нагонише,
потегоше плетене канџије,
ударају протопоп Недељка…
Чауши се се поклонише Марку:
„Божја т’ помоћ, господару Марко!“
12

13. 13
• Градација
„Благо мене до бога милога!
Ето мене мога сина Марка:
он ће казат на мене је царство,
од оца ће останути сину“.
„Кажи, Марко, на мене је царство,
оба ћемо братски царовати!“
„Кажи, Марко, на мене је царство,
ти ћеш, Марко, први царовати,
а ја ћу ти бити до кољена!
• Епитети
Преовлађују стални епитети, а ређе коришћен је:
огњени чауши (ватрени, опасни, љутити)

14. Порука песме
• Главна порука песме је у речима мајке Јевросиме:
„Марко сине, једини у мајке,
не била ти моја рана клета,
немој, сине, говорити криво,
ни по бабу ни по стричевима,
већ по правди бога истинога!
Немој, сине, изгубити душе!
Боље ти је изгубити главу
него своју огр’јешити душу“.
• Лик Марка Краљевића из ове песме је, такође, снажна морална поука.
14