Састави на тему Зимске чаролије у нашем граду

1. Зимске чаролије у нашем граду
Пахуље беле падају, веју
Као семена кад по њиви сеју.
Наш град очићен сав,
Шљашти и пун је студи,
Док се зима у њему лагано буди.
Чаролије прођу једна по једна
Свака је мала, ал'јако вредна.
У парковима белим
Ту чаролију неко осети
И са пуно сете
Старе љубави се сети.
Брег је препун, санкају се деца,
Чује се то одавде до Срема.
У мом дворишту одраста дете,
У том дворишту бели Снешко коло заведе.
Заједно са зимом
Нова година стиже,
А Деда Мраз испод
Јелке поклоне ниже.
Анастасија Тасић 5/3
ОШ ''8. октобар''

2. Зимске чаролије у нашем граду
Ноћас је пао снег и својом белином прекрио кровове кућа и дрвеће. Стојим
обасјана месечевом светлошћу, наслоњена на белу капију пред својом
кућом. Удишем пуним плућима свеж ваздух и посматрам по хиљадити пут
предео у којем је природа изложила свој уметнички дар. Не могу га се
нагледати.
Посматрам усамљене улице, на којима се осликавају трагови корака, који
крију скривене мисли пролазника. На тренутак ме збуни тишина, помислих
да је све стало. Звукови црквених звона, који далеко брује, прекинуше ту
тишину. Отежали снег са гране бресквепаде на земљу. Тад Тад угледах
поспану птицу у гнезду на једној од грана. Није успела да оде на југ. Ујутру
ће покушати да се угреје крилима и покушати да одлети до мрвица са
комшијиногпрозора. У дворишту су мачији трагови, јер је нјима моје
двориште пролазна станица. Очекујем неког пролазника који ће шкрипом
својих корака прекинути тишину. Зима је својим чаробним штапићем
замахнула и, као у бајци, успавала људе. Затварам очи, замишљам дечије
гласове. У мислима су ми моји другови који ће ме, онда кад месечину
замене зраци сунца звати да заједно уживамо у зимским чаролијама.
Зима је очарала не само мој град, него и остале градове наше земље. Са
неким миром, долазим у своју собу, спремна да упловим у снове.
Анастасија Тасић 5/3
ОШ ''8. октобар''

3. Зимске чаролије у нашем граду
Зимске чаролије су неодољиве и незаменљиве за децу. Своје мисли о зимским радостима делим са
својим тајновитим другом, мојим дневником.
Понедељак, 20. децембар
Драги дневниче,
Дуго сам чекала да падне снег и да уживам у зимским чаролијама. Најзад, све се забелело. За само
неколико сати, снег је прекрио све што му је било на путу. То је прво што сам видела отворивши
врата своје куће. Путеви су завејани. Чини се као да се по нима не може ходати, већ лебдети. Испод
дебелог слоја снега, крцка лед. За мене и моје другове чаролија је почела. Обули смо чизме и клизали
се по том залеђеном путу. Али, изненада, дошли су путари, со бацили на пут и прекинули нашу игру.
Четвртак, 24. децембар
Драги дневниче,
Уз сву игру и забаву на снегу, заборавила сам те. Испричаћу ти све догодовштвине које су се десиле
претходних дана. Моји другови и ја окупили смо се у градском парку. Окупили смо да направимо
великог Снешка, којег ћемо даровати нашем граду. Са осмесима на лицима, бацили смо се на посао.
Направили смо велику снежну грудву, а онда смо је обликовали. Затим смо направили још две мање
грудве. Снешков нос постала је промрзла шаргарепа. Мој шал смо ставили око његовог врата. Руке су
му биле две старе метле, очи два каменчића, а уста неколико истих каменчића, пажљиво бираних. Био
је то дуг и леп дан. Уморни и срећни, кренули смо кући.
Сутрадан, чим смо се пробудили, отишли смо на санкање. Санкали смо се на оближњем брегу.
Спуштањем на брег, доживела сам незаборавне авантуре. Санкали смо се затворених очију,
смењујући се на санкама. То су били тренуци необјашњиве среће.
Петак, 25. децембар
Драги дневниче,
Зимски дани су све лепши. Јутрос сам шетала којем. Посматрала сам природу која је прекривена
белим прекривачем. Данас је било посебно хладно, па су због тога сви људи слојевито обучени.
Најсмешније ми је кад понеки чика прође завејан снегом, као да је маскиран. Девојчице у белим
јакнама изгледају попут вила. Све је бајно и чаробно.
Са својим дневником и даље делим своје мисли, али од вас нешто морам и тајити. Рећи ћу вам само
да зимске чаролије изазивају велику радост, највише код деце, али понекад се увуку и у срце
одраслих. Као дете, ја то најбоље знам.
Марија Глишић 5/3
ОШ ''8. октобар''

4. Зимске чаролије у нашем граду
Децембар ме увек подсећа на бајке, на Деда Мраза, на хладне зимске дане,
љубав и пријатну атмосферу која влада у нашем дому, јер се увелико
спремамо за дочек Нове године и божићних празника. Празнична атмосфера
се полако, али сигурно појављује на уличним јелкама, дрвећу, крововима и
лампионима у виду лампиона, светиљки, прскалица и украса. Оно што
недостаје зими и децембру је сама белина снега који сви жељно ишчекујемо.
Снег је право оличење зиме, празника, разоноде и среће. Остаје ми нада да
ћу имати ту част да га до краја месеца дочекам. Другарима и мени потребан
је да фамозног 31. Децембра останемо у дворишту и правећи Снешка Белића
и грудвајући се, како не би заспали, дочекамо Нову годину.
Децембар и зима иначе су право време за за прављење нових планова и
сумирање утисака. Наставићу да будем одличан ђак и помогнем својима у
свим пословима у којима рачунају на мене. Лажу када кажу да година
кратко траје. Можда за људе који само пусте да пролети. За моју породицу и
мене, сваки дан једне године је вредан. Трудимо се да будемо успешни,
радни и вредни да бисмо у месецу какав је децембар и зими и сами
одмарали и уживали у свему добром што носе.
Катарина Анђелковић 5/3
ОШ ''8. октобар''