SlideShare a Scribd company logo

24 smrt sa pozivnicom

•
•
M
Milenko Gavric

nindja

Entertainment & Humor
1 of 100
Download to read offline
S R Nemačka 3,5 DM, Francuska 1 0 FF, SAD 2 U S £, Švajcarska 3 Sfr, Austrija 2 5 Asch, Švedska 1 0 Skr mutmm------------ NINĐA SMRT SA POZIVNICOM
Derek Finegam S/VIRT SA POZIVNICOM
SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: SMRT SA POZIVNICOM Autor: Derek FInegan Recenzent: Slobodan Lukić Lektor: Mirjana Šterijevski Korektura: Nada Maksimović ' Slog i štampa: »Litopapir«, Cačak (C) DEN PRESS PUNY WEST — BORILAČKE VEŠTINE — NINĐA 24 — VANREDNO IZDANJE — MAJ 1985. godine. Cena 80 dinara. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomi- ra Matijevića 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijev­ ski. Izdavački savet: Mlica Bogojević (predsednik), Mileta Obradović, Vera Smrekić, Dragan Simić, Milisav Ilić, Mio- drag Vučićević, Miljana Tomić, Nada Mijatović, Nikola Ma- slovara, Ljiljana Milovanović, Ljiljana Špajaković, Petar Jer- ković, Gojko Štulović. Telefoni: (032) 711-549 i 712-247 lokal 28 uredništvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Štampa: »Li­ topapir«, čačak.
Derek Finegan SMRT SA POZIVNICOM Tišina. Tišina u toplom, vlažnom vazduhu ispunjenom parom koju su već prvi zraci jutar­ njeg sunca počeli da izvlače iz vlažne zemlje, vlažne trave, vla žnog drveća. Noćas je padala kiša, ali bi vlage bilo i bez nje: iz reke, koja je negde iza ze­ lenog zastora džungle leno vi­ jugala, razlivajući se oko ko- r'enja uspravnog drveća i sta­ bala onog koje se lagano ras­ padalo u procesu truljenja čiji se zadah mešao sa gorko-slat- ltim mirisom sveže istrugane manioke. Čak su i deca tiha, jer je tiho sve oko njih i jer će proći još sat ili dva pre nego što se sunce nađe nad njihovim gla­ vama, označavajući da je vre- me da se jede. Ona su svoju prvu lekciju već naučila: ne sme se galamiti sve dok su lo­ vci u blizini, a posle... posle već mogu da budu prava deca koja se jure oko koliba, p in i­ ju po reci, isprobavaju svoje prve duvaljke, lukove i strele. Tišina ... Lovac, koji je jutros ranije od drugih krenuo vijugavom šumskom stazom, zastade i po diže glavu sa vlažnog tla. Šum koji je dopro do njegovih ošt­ rih ušiju podsećao je na šum probijanja neke krupne životi­ nje kroz šiblje. Bilo bi neobi­ čno da se neki tapir ili pekari pojavi ovako blizu sela, ali ne i suviše neobično. I bogovi su ponekad na strani lovaca, na­ ročito kada im se žrtvuje deo plena, a on je to uvele brižlji­ vo činio. Lovac se prignu bliže zemlji, kao da traži zaštitu. Šuma je u poslednje vreme postajala neobično tiha i krupnije živo­ tinje, pa čak i brbljivi majmu­ ni zbog nečeg su izbegavali ovu stranu reke. Starci su ša- putali da su se pojavili zli du­ hovi, ali su ih mlađi podsmeš- ljivo gledali. Lovac se pogladi po trbuhu, sećajući se lepih stvari za jelo i vatrenog pića mnogo jačeg od njihove »čiče« koju je do-
4 Pony W est — Borilačke veštine 24 bio poslednji put kada je od- neo svoj plen do naseobine be- laca. Ipak, urođena opreznost čoveka iz šume još. ga nije na­ puštala. Sada je jasno razaznavao šum koraka ljudi koji. ne po­ štuju šumu, nemilosrdno gaze­ ći mladice i šiblje koje im se ispreči na putu. »Ovako nika­ da ništa neće uloviti«, mislio je. »Ništa im neće pomoći, ni oružje koje vatrom ubija na veliku daljinu...« Kroz splet drveća pogled mu odluta prema selu. Trebalo bi upozoriti ljude na dolazak stranaca, kako bi pripremili dočćk i ono što su belci uvek tražili da kupe. Samo, zbog čega oni dolaze težim i napornijim putem kroz šumu? Reka je opala posle le- tnjih kiša i sada je plovidba bezbedna, čak i za krhke piro- ge od k ore... Ljudi u visokim čizmama, si­ vim vojničkim bluzama i sa tropskim šeširima na glavama prošli su ćutke pored njega, čak ne dižući pogled sa tla is­ pred sebe. Neobične, kratke pu ške bile su im u rukama, kao da svakog trenutka očekuju da iskrsne plen. Grešili su, nara­ vno, jer i ono malo životinja koje su ostale u blizini sela do sada su već daleko u dru­ gom kraju šume. »Jedan prst... dva prsta...«, brojao je lovac u sebi, savija­ jući prste na ruci pokretima za koje zna samo ljudska vrs­ ta. »Jedna ruka i još tri prs­ ta. ..« Ti novi beli ljudi, nimalo na­ lik onima čija je lica video u naseobini, imali su opasne očir oči zmije, i lovac uzdrhta od sujevemog straha. Da li su to uopšte ljudi? Prsti mu noedlučno dotakoše duvaljku okačenu oko vrata. Znao je da će vrh strelice, pre mazan kurareom, gotovo tre­ nutno ubiti svakog čiju kožu samo zagrebe, a li.... Instinkt mu je govorio da ove bele ljude treba ubiti pre nego što stignu do sela, ali je, uz instinkt, lovčevim ponaša­ njem vladala i gvozdena disci­ plina malog plemena. Legenda se prenosila usmeno, ali njene reči niko nije mogao zabora­ viti: pre osamnaest proleća nji­ hovi rođaci iz sela uz reku u- bili su belog čoveka koji je uzeo jednu od njihovih žena... Sela tu više nije bilo i šu­ ma je brisala već i poslednje tragove. Nekoliko dece je pre- živelo da im ispriča o puška­ ma koje bljuju smrt i plame­ nu koji je munjevitom brzi­ nom proždrao njihove kolibe od suvog palmovog lišća... »Ne smeš ubiti belog čove­ ka«, govorio je zakon plemena. Pognut gotovo do tla, lovac nečujnim korakom pođe za belcima, premećući u glavi o- no nekoliko španskih reči ko­ je je znao. Sme li da ih pita zbog čega su došli ovamo i
Pony W est — Borilačke veštine 24 5 zašto idu putem kroz šumu? Šta žele da kupe? Zastao je kada su kroz sp­ let granja ukazao krov pleme­ nske kolibe koji je u zelenilu uspelo da razabere samo nje­ govo ošti'o, iskusno oko. Beli ljudi su produžili onim istim ravnomemim korakom, ali ne više jedan iza drugog, već u lancu, na rastojanju od dese­ tak koraka. Shvatio je šta hoće kada su zastali i progovorili među so­ bom nekoliko reći tihim glaso­ vima. Nije razumeo nijednu od tih reći, ali su pokreti bili jasni, veoma jasn i... Naviknutim pokretom duva- ljka mu skliznu u ruku i on oprezno postavi strelicu u nju. Oči su mu fiksirale leđa najbli. žeg čoveka dok je otvor lagano prinosio ustima. Prekasno... Iznenada krvožedno zaurla- vši, belci ispališe svoje puške, ali te puške nisu prestajale da pucaju posle ispaljenog jednog metka kao one koje je lovac do tada imao prilike da vidi. Ove su grmele neprestano, za- sipajući komadima metala sve oko sebe i lovac ču kako nešto nalik gradu šiba po lišću, po stablima, po zidovima koli­ ba. .. Oči lovaca zasvetlucaše kad jedna prilika u sivom besno zaurla, čupajući iz grudi strelu ukrašenu perjem i on ponovo prinese duvaljku usnama. Još jedan beli čovek posrte, okre­ ćući mu se licem, na kojem se čitao samo izraz iznenađenja. Kurare je- ubijao brzo, kao grom. Pljusak metaka podiže male vodoskoke vlažne zemlje oko njega i lovac jednim skokom potraži zaklon u šumi. Belci su bili već van domašaja duva ljke, skriveni među kolibama i retkim drvećem, sipajući pla­ men i metal u pravcu mesta gde se on nalazio. Pred tim pljuskom olova on se prilju­ bi uz zemlju, osećajući kako po njemu padaju mladice pre sečene rafalima. Možda će ga i pogoditi... ali teško onom belcu koji dođe da proveri da li je pogodio. Nož sa širokim sečivom, pažljivo nabrušenom na kamenu iz reke, bio mu je u desnoj ruci, priljubljen uz butinu. Dolazili su sada prema nje­ mu, neprestano zasipajući šu­ mu mecima. Stežući zube, lo­ vac se povuče nekoliko koraka dublje, tražeći neprestano za­ klon širokih debala. Znao je da ga ne mogu videti i, ako bogovi budu na njegovoj stra­ ni, pašće bar još jedan belac pre nego što mu vatreno oru­ žje donese sm rt... Ili n e ... Propustio je trojicu ljudi da prođu pored njega dublje u šumu, a sam se vratio do ivice čistine. Lice mu je ostalo nepokretno dok je pogled kli­ zio po mrtvim telima i belci- ma koji su leno obilazili selo,
6 Pony W est — Borilačke veštine 24 prenoseći plamen s jedne ko­ libe na drugu. Život u šumi je okrutan, i smrt vreba oda­ svud.'Sm rt za njega nije ništa n ov o... Kao ni zakon plemena koji jasno zahteva krv za k rv ... Beli ljudi su opet postali ne­ oprezni i jedan od trojice pre­ ostalih u selu zaluta preblizu njegovom zaklonu. Lovac je strpljivo sačekao svoj trenu­ tak, jedan kratki trenutak ka­ da su pogledi druge dvojice bi­ li okrenuti na suprotnu stra­ nu. Dve mrke ruke izroniše iz zaklona lišća, sklapajući se kao klešta oko vrata i usta, iznena đenog belca. Zgarišta koliba sada su sa­ mo tinjala dižući u vlažni va- zduh zadah smrti koji je, bar na trenutak, nadvladao miris truleži. Svi preživeli belci po­ novo su bili na čistini, ali op­ rezniji, mnogo oprezniji nego do tada. • Lovac je i dalje strpljivo če­ kao. jegov narod nije voleo da Ipvi noću, ali je on dobro znao da će od sada noć biti njegovo vreme. Polako.. . Ti beli ljudi — a on je sa­ da napetim pogledom urezivao u pamćenje njihova okrutna lica — ti beli ljudi će umreti. Da li sada, ove ili neke od na­ rednih noći, to je bilo sveje­ dno. On je imao vremena, če- kaće. Hitrim i ekonomičnim pokre­ tima, kao u svemu što su do tada činili, belci pobacaše tela svojih mrtvih drugova na zga­ rište jedne od koliba, prekriva­ jući ih upola dogorelim gredi- cama sa drugih zgarišta. Časak kasnije crni dim ponovo se uzdiže u nebo, označavajući mesto gde se samo sat ranije nalazilo naselje ljudi koji su živeli tih o.. . Lovac je čučao u svom za­ klonu, a ruke su mu bile zau­ zete Krvavim poslom koji je dobro poznavao. Kada je kra­ tka kolona belaca krenula, on je bešumno krenuo za njom, savladavši trenutno iznenađe­ nje u času kada su krenuli u pravcu koji on nije, očekivao. Niz reku.. . * * * — Odvratna klima! — pro- gunđa Demer, raskopčavajući okovratnik košulje, već vlažan od znoja koji mu se slivao niz bikovski vrat. — Proklet­ stvo, ova zemlja nije za belog čoveka! — Piješ pogrešno piće! — primeti Romanof svojim tihim glasom koji je, zbog nečeg, uvek išao Demeru na nerve. Njegov engleski bio je savr­ šen, sa naglaskom kojim pot­ puno prirodno umeju da go­ vore samo potomci porodica koje su u Britaniju stigle sa Viljemom Osvajačem, ali je Derner već imao prilike da se uveri kako Romanof ume da
Pony W est— Borilačke veštine 24 7 imitira naglasak rođenog Lon- donca ili stanovnika Glazgo- v a ... Ili stanovnika Pekinga i Bogote, uostalom. Romanof ni kada ne bi odgovorio na pita­ nje koliko jezika u stvari zna, ali se jedini snalazio u dijale­ ktu kojim je govorila indijan­ ska posluga. A to je, samo po sebi, mnogo govorilo... — Da pijem votku, kao ti? — frknu Demer. — Hvala, ali ne želim da ovako mlad osta­ nem bez želuca! Votka je piće za bogove! — zamišljeno reče Romanof, ok­ rećući među dugim vitkim pr­ stima kristalnu čašu u kojoj je zveckao led. Pogled mu je bio uprt u komadić limuna koji je plovio u bezbojnoj teč- nosti. — Jedina dobra stvar koju su Rusi ikada izmislili... — Sem carske porodice! — na Dernerovom grubom licu za­ blista osmeh. Svima je bilo do­ bro poznato koliko se Romanof ponosi svojim poreklom, iako je malo ko poverovao da je on zaista potomak poslednjih ruskih vladara. »Naročito zato što je votka jedina ruska reč koju zna«, os- mehnu se Demer još jednom, ali sada u sebi, motreći nepo­ mično lice Romanofa. »Jer, ru­ ski je jedini jezik koji nikada nije hteo da u č i...« — Možda klima — uređaj ne radi dobro — podsmešlji- vo primeti Romanof ponovo engleski, sa naglaskom rođe­ nog Bruklinca — ili si jedno­ stavno nervozan, Demere? — Zbog čega bih bio nervo­ zan? — sleže ovaj ramenima, s gađenjem otpijajući još je­ dan gutljaj koka-kole od ko­ je m u se stomak već nadimao. — Ovaj posao je prava dečja igra u poređenju sa onima ko­ je sam već obavio. — Nije to isto, Dernere. Ta- da si radio sopstvenim ruka­ ma i rizilcovao sopstveni vrat. Sada zapovedaš drugim a... a ima ljudi kojima nikada nije jasno kako se to radi. Derner' se trže, nesvesno protežući mišićave ruke, tako da mu kosti zakrckaše. — Ukoliko sam dobro razu- meo — reče pretećim glasom — to bi trebalo da znači ot­ prilike ovo: Derner je dobar kao operativac, ubica koji oru­ žjem rešava sve problem e.. . Derner nije za organizatora krupnih poslova. Zanimljivo mišljenje, Romanof! Srećom, šef je drukčijeg m išljenja... — Veliki poslovi! — Roma- nof ne podiže pogled zauzet punjenjem nove čaše prozir­ nom tečnošću. — Ovo danas je zaista veliki posao. .. uništiti tridesetak golih divljaka koji­ ma su luk i otrovne strelice iz duvaljki najopasnije oružje. — Ne govorim o tome, Ro­ manof, već o zaista velikom poslu. Besniš zato što ga šef nije poverio tebi, već meni, a? — Ako me pamćenje služi, poslednji veliki posao, tamo u
8 Pony W est — Borilačke veštine 24 Nemačkoj, poprilično si zabr­ ljao. .. — Je li? Misliš zato što su pohvatali m oje ljude? Romanof više nije držao ča­ šu u ruci i Demerov bes na­ glo zameni oprez i ledena ko­ ncentracija kojom se uvek od­ likovao u trenucima opasnosti. »Prokletstvo«, pomisli, »nije valjda toliko lud da nešto po­ kuša protiv m ene... ovde i sada? Valjda zna da bi ga šef odmah likvidirao«! — Tačno — reče drugi čo- vek, a ledene plave oči mot­ rile su svaki Demerov pokret — nemoj mi reći da je to bi­ la uspešna akcija... — Zavisi od tačke gledišta. Ti ljudi mi više nisu bili po­ trebni. .. a njihovo hapšenje stvorilo je kod policije iluzi­ ju da je sa terorizmom u Ne­ mačkoj gotovo. Uskoro će sh­ vatiti koliko greše, naravno. — Može se dogoditi da pro- pevaju, Demere. Ne verujem da bi ti se to dopalo... — Ne može se dogoditi, jer u _Nemačkoj policija zna šta je fer-plej. Niko od njih nije čak ni šamar dobio, Romanof . . Sem toga, oni su uvereni da ću im uskoro omogućiti be- kstvo, znaš. — Znam. Samo u tu priču ne mogu beskrajno verovati i pre ili kasnije neko od njih će pomenuti i tvoje ime. Demer se osmehnu, osećaju- ći kako mu se raspoloženje naglo popravlja. Taj Romanof nije toliko mudar kao što želi da misle ljudi oko njega. Zar je moguće da još nije shvatio koji je jedini izlaz iz te situ­ acije? Ne treba mu još reći, naravno, a li... zašto da ne, do đavola? Ionako je prekasno da se bilo šta izmeni. — Niko od njih neće pome­ nuti m oje ime, Romanof. Niti bilo k oje drugo ime. Obrati pažnju na sutrašnje vesti. — Misliš d a ...? — po prvi put otkako ga poznaje, Der- ner primeti iznenađenje na li­ cu Romanofa. Međutim, ni to nije trajalo dovoljno dugo da bi mogao da uživa u svojoj maloj pobedi. — Dobra ideja! — reče Ro­ manof, sa odobravanjem kli- mnuvši glavom. Zna li šef za to? — Naravno. Uslov za sara- dnju je i bio da prekinem sve svoje ranije veze. — To se i moglo očekivati. Zašto si tako prokleto tvrdo­ glav, Demer, i ne priznaš da je šef smislio tvoju malu ope­ raciju? — Nije. Njega ne zanima na­ čin na koji ću ja to učiniti, samo krajnji cilj. Kao i obi­ čno. — Da, kao i obično — slo­ ži se Romanof tihim glasom. — Šef ništa ne prepušta slu­ čaju, ali u ovom poslu se dru­ kčije i ne može. DEA je sve opasnija, a njihovi ljudi bi, pre ili kasnije, stigli do ovog mesta 'i nečiju pažnju bi pri-
ron y west — Borilačke vestine ¿4 9 vukle priče Indijanaca o neobičnim zbivanjima u šumi. Ovako je najbolje... — Da. Mrtva usta ne govore... Mali radio - komunikator, ostavljen na stočiću pored Dernerove ruke, blako zapišta. Skrivajući nervozu, Derner ga prinese ustima. — Derner — reče prateći pogledom Romanofa. Ovaj je ponovo nalivao čašu, ali se Nemac nije zavaravao: znao je da ovome neće promaći nijedna izgovorena reč. — Hoakino šefe — reče tih, ali razgovetan glas iz minijaturnog zvučnika. — Posao je obavljen. — Sve u redu? — Da... Demer zaškrguta zubima. — Taj prokleti melez! Po glasu mu se oseća da nije sve u redu. — Govori! — reče. — Sta se dogodilo? — Ovaj... izgubili smo tri čoveka... — Tri čoveka! — grmnu Derner. — Kako, do đavola? I koga? — Pablo, Fuente i Ričardson. Kurare. Da li je to na trenutak na licu Romanofa zaigrao podrugljiv osmeh? Demer nije bio siguran, jer mu je dami čovek bio okrenut poluprofilom. Svejedno, šefu se neće dopasti kad dozna da je izgubio trojicu ljudi... — Dobro—reče u komunikator — sačekajte me tu, dolazim... Ošinuo je pogledom Romanofa dok je ustajao, ali se ovaj pravio da ništa nije čuo. Na neki neobjašnjiv način, Dernera to još više razbesne, tako da je iz sve snage zalupio vrata za sobom, od čega se zatresla čitava krhka drvena konstrukcija. Petorica ljudi, sa puškama u rukama, stajala su pred ulazom u nisku zgradu, koja je sa svih strana bila okružena gustom džunglom. Demer je, međutim, znao da su došli kroz uski tunel od zelenila, jedini prolaz kroz pojas prepreka kroz koji se nije moglo provući ništa veće od insekat^. — Sta ie bilo, do đavola? osećajući kako mu topao i vlažan vazduh izvlači iz tela nove potoke znoja. — Ko je zabrljao? — Ja, šefe! — pokajnički reče Hoakino, ali mu je u crnim očima igrao uobičajeni veseli plamičak. — Ti prokleti divljaci bili su oprezniji nego što smo se nadali... — A ona trojica glupaka neoprezniji nego što je trebalo! — dopuni Demer gnevnim glasom. — Do đavola s tobom, Hoakino! Reci mi, da li su svi tragovi izbrisani? — Svi, šefe. Selo je spaljeno, a Pabla, Fuentea i Ričardsona smo gurnuli na lomaču. — Svi indijanci likvidirani?
10 Pony W est — Borilačke veštine 24 — Do poslednjeg, šefe — glas meleza bio je ubedljiv, a ni Derner nije imao razloga da mu ne poveruje. Kada se radilo o ubijanju, Hoakino ni­ je grešio... — Konačno i jedna dobra vest od tebe! — promrmlja Derner malo umiren. Do đa­ vola s tom trojicom glupaka... nisu bolju sudbinu ni zasluži­ li ako ne mogu da izađu na kraj sa divljacima iz šum e... — U redu — reče — idite i odmorite se. Zvaću vas ako bude potrebno. Derner s gađenjem, zapali cigaretu, lcružeći pogledom po zelenom zidu oko sebe. Ne, ovo nije zemlja za belog čo- velca. Što pre završi onaj ve­ liki posao za šefa, to b o lje ... Konačno će moći da ode oda­ vde u neko mesto sa pristoj­ nijom klimom. I, za promenu, živi malo bez uzbuđenja, do đavola. Trideset osam godina .. vreme je da se smiri. U svakom slučaju, novaca mu neće nedostajati. Šef je ši­ roke ruke kada se radi o ova­ ko krupnim uslugama. U trenutku kada se okrenuo vratima, nešto tupo tresnu o usku betonsku stazu oko zgra­ de i on se instinktivno pribi uz dovratak, tražeći vlažnim prstima dršku revolvera. Pro­ kletstvo, šta je to? Njegove izbuljene oči neko­ liko trenutaka su odbijale da priznaju istinu, ali su činje­ nice, kao i obično, bile nemilo­ srdne. . . Tačno u njega buljile su još jedne oči, prazne oči na poz­ natom licu zaraslom u gustu bradu. Karl-Hajnc Derner promuklo opsova, povlačeći se korak na­ zad kroz vrata. Prokleti me­ lez, opet ga je slagao! Svi stanovnici sela nisu bi­ li likvidirani. Dokaz za to, od- sečena Ričardsonova glava sa­ da je, činilo mu se, podsmeš- Ijivim pogledom pratila njego­ vo povlačenje u sigurnost. Ne, do đavola, ovo nije ze­ mlja za belog čoveka! * * * »Efekt snežne grudve«, s ga­ đenjem pomisli Fil Meklaslci, odgumuvši od sebe čitavu go­ milu uredno otkucanih papira sa važnim zaglavljem »Genera­ lna direkcija za droge«. Isto onako kao što se bačena grud- vas nega na strmini pretvara u lavinu, rušeći sve pred so­ bom, tako nastaju i ogromne birokratizovane organizacije ko jima više niko ne može da stane na put. O, da, dobre na- mere su, kao i uvek, iza sve­ ga toga, ali stvarne koristi ima sve m anje...« — Opet iste misli? — Keri En je sedela u neudobnoj sto­ lici postavljenoj uza zid i iza­ zivački mahala dugim nogama savršenog oblika — Prokletst­
Pony W est — Borilačke veštine 24 11 vo, File, s tobom nešto nije u redu! Čitavo jutro pokušavam da ti dam do znanja da sam žensko, a ti se mrštiš i pre- turaš po hartijama! — Znam da si žensko — os- mehnu se Meklaski i oči mu gotovo nesvesno skliznuše po vitkom telu savršenih propor­ cija koje je više otkrivala ne­ go skrivala tanka haljina. — Ali, šta to vredi kada me je neki pametnjaković odozgo po­ stavio tebi za šefa i rekao da su odnosi između šefova i oso­ blja strogo, .ali strogo zabra­ njeni. Inače.. . Ona frknu kao mačka. — Đavola bi ti obraćao paž­ nju na to da ti je stalo do mene, File. Muka je s tobom što umeš da misliš samo o po­ slu i ničem drugom! Šta te opet muči? — Saznanje da naša uvaže­ na direkcija postaje sve manje efikasna u srazmeri sa brojem novih ljudi i angažovanih sred­ stava, umesto da bude obrnu­ to. Pogledaj ovo! — on nasu- mice dohvati jedan list hartije sa gomile i poče da čita: »Naj­ kasnije do petog u mesecu za prethodni mesec dostaviti br­ oj rešenih slučajeva izražen u procentu od ukupnog broja primljenih slučajeva u tom me­ secu. Na za to predviđenom grafikonu izraziti taj broj u funkciji vremena i u odnosu na odgovarajući broj pretho­ dne godine... itd, itd«. Aha, slušaj ovo: »Sve dostaviti u šest primeraka sa obaveznom naznakom ’strogo poverljivo'. Divno, zar ne? — Pa šta? — žena namerno sleže ramenima, paleći dugu, tanku cigaretu. — Ne vidim zbog čega te to uzbuđuje? — Ne vidiš, a? Boga mu, ovde uskoro niko drugi neće ništa raditi nego popunjavati formulare, računati procente i izvlačiti kopije. U po šest pri­ meraka! A za to vrem e.. . — on besno odmahnu rukom. — Dok se mi gušimo u gomilama hartija, dnevnih, mesečnih i godišnjih izveštaja, organizaci­ je trgovaca drogom postaju sve efikasnije i snažnije, eto šta me zabrinjava! — Opet te muči želudac? — Keri En Rubije se malo ispra­ vi na stolici, isturajući grudi divnog oblika. — Hajde, Fil, stvari uopšte ne stoje tako lo­ še kao što m isliš... pogledaj izveštaj o d ... — Izveštaj! To je upravo ono o čemu govorim: sve šio radimo u stvari je stvaranje slike koja nekom gore u Va- šingtonu služi da bi se izbo­ rio za što više novca od vla­ de i iluzije da se nešto predu- zima kako bi se smanjio pro­ met droge. A on raste, Keri En! — Šta mi početnici treba da kažemo — reče žena — kad tako reaguje najstariji i naj­ bolji agent Direkcije u Kali- fom iji? Da dam odmah otkaz, a? Do đavola, File, imamo bo­
12 Pony W est — Borilačke veštine 24 lje rezultate od svake druge agencije u zemlji! I to valjda nešto znači! — Znači... da smo se nešto manje birokratizovali od dru­ gih, ništa više. Deca i dalje umiru po ulicama od đubre­ ta koje im za debele pare pro­ daju sitni trgovci drogom, je­ dini koje nekako uspemo da pohvatamo. Njihovi šefovi za to vreme se smeškaju i otkri­ vaju nove načine da nam is­ pred nosa ubace nove količi­ ne robe! Nekoliko trenutaka vladala je tišina puna napetosti. Uz la­ ko šuštanje haljine, žena se namemo osloni na njegov sto, tako blizu da on oseti privla­ čan miris njene kože i nekog dobrog parfema. — Slušaj, File! — glas joj je sada zvučao potpuno ozbi­ ljno. - — Ne čini li ti se da ponekad preteruješ u svemu ovom e... Mislim, ljudi poči­ nju da gunđaju. Jedino kod naše grupe nema nekog odre­ đenog rasporeda rada, nema slobodnih dana; dižeš nas u pola noći, ako ti to padne na pamet, a o godišnjim odmori­ ma da i ne govorim. Meni lič­ no to ne smeta, ali, do đavola, u grupi ima i oženjenih ljudi sa decom, a o n i... — Ni ja već tri godine ni­ sam koristio godišnji odmor! — zareža Meklaski. — Boga mu, Keri En, plaćeni ste za to! I to dobro plaćeni! — Znam, Fife, ali druge grupe... — Druge grupe me ne za­ nimaju, do đavola! Ovo nije posao koji se radi u klimati- zovanoj kancelariji od devet do pet, sa pauzom za ručak! Ako droga putuje noću i mi moramo biti na' nogama da je sačekamo. Prokletstvo, to bi trebalo da bude jasno čak i jednom ograničenom ženskom mozgu! Zastala je i okrenula mu se sa rukama na vratima. Crne oči su joj sevale, i on i protiv svoje volje zadrža pogled na grudima koje su se uzbuđeno dizale i spuštale pod halji­ nom. — Filipe Meklaski! — reče ona glasom u kojem se osećao uzdržani gnev. — Ja i ostale dve milijarde žena na ovoj planeti nismo krive što te je ona drolja od tvoje bivše že­ ne ostavila na onako odvra­ tan način... Što pre to shva­ tiš, biće b o lje ... za tebe! Staklo na vratima se zatre- slo kada ih je bučno zalupila za sobom i Meklaski pređee rukom preko čela orošenog znojem. »Ima dana kada zaista ne vredi ustajati iz postelje«, po­ misli. »Samo šta se to na me­ ne ne odnosi, do đavola!... Noćas nisam ni legao. Prokle­ ta ženska... ko li joj je samo rekao za Mardži?« Lice Orlanda Ćaveza, kada je oprezno zakucao i ušao u
Pony W e st— Borilačke veštine 24 13 kancelariju, imalo je neutralan izraz, ali ga Meklaski ipak po­ gleda sa podozrenjem. — Šta je bilo? — zareža. — Imaš li, možda, i ti neki komentar o m ojoj bivšoj ženi? — O Mardži? — Čavez je loše glumio iznenađenje. Kao jedan od dvojice ljudi koji su sa Meklaskim počeli rad u is­ postavi DEA, Generalne direk­ cije za droge, znao je, narav­ no, celu priču o neuspelom braku. — Do đavola, otkud sad ona u čitavoj ovoj gužvi? — Nije važno! — proguriđa Meklaski. — Zbog čeega si do­ šao? . — Da vidim zbog čega je naša lepotica izjurila iz tvoje sobe kao da je đavoli gone! — uzdahnu Čavez. Njihovo du­ gogodišnje prijateljstvo, u ko­ je je gotovo neosetno prerasla uska saradnja na zajedničkom poslu, davalo mu je pravo na tako lak ton kada je u pita­ nju tema za koju su svi znali da je Meklaski osetljiv. — O? — Meklaski podiže obrve. — Nešto je rekla? — Naša lepotica ima duha. I jednu, za mene pomalo nera­ zumljivu primedbu, o muškim šovinističkim svinjam a... — Naša lepotica ima duha. I hrabrosti — osmehnu se Me­ klaski. — Slušaj, 0 1 ... pome- nula je nešto da ljudi gunđaju zbog radnog vremena i slobo­ dnih dana. Zar stvari tako loše stoje? — Za sada ne, ali će biti gore. — ~Zašto mi, do đavola, to nisi ti rekao? — Spremam se već skoro deset dana — osmehnu se Ča­ vez. — Međutim, kad pogle­ dam koliko si posla natovario sebi na vrat, uvek se predo­ mislim i čekam neki pogod­ niji trenutak. — Lepo si sačekao, nema šta! — Meklaski je zamišlje­ no trljao neobrijani obraz. — Ne vidim šta tu može da se učini, 01, boga mu. Jednostav­ no, nemamo dovoljno ljudi. — Znam. Utoliko više mo­ raš da paziš kako koristiš nji­ hovo vreme, File. Meklaski podiže glavu, fiksi­ rajući Čaveza zakrvavljenim očima. — Jutros su m oji ljudi od­ lučili da budu otvoreni — pro- gunđa. — Govori, 0 1 ... loše organizujem posao, to hoćeš da kažeš? Čavez obori pogled, nelago­ dno se premeštajući s noge na nogu. — Paaa — oteže — ne baš tako, ali.... — Ali se na to svodi! Šta nije u redu? — U redu — uzdahnu Čavez — kad već toliko navaljuješ... Vidiš, svi — tu ne izuzimam ni sebe — svi polako stičemo utisak da ti, u stvari, ne znaš šta hoćeš. Čekaj! — on zapo- vednički podiže ruku kako bi preduhitrio ono što je Mekla-
14 Pony W est — Borilačke veštine 24 ski zaustio da kaže. — Sačekaj malo, File. . . kad sam već sku­ pio hrabrost da ti sve kažem, onda me bar pusti da u tome uživam... Ljudi ne shvataju zašto ih neprestano premeštaš sa jednog zadatka na drugi, zašto ih povlačiš kad im se či­ ni da posao tek što nije obav­ ljen i šalješ u akcije od kojih na kraju ništa ne ispadne. Melclaski je mrko buljio u sto pretrpan hartijama. — Tako to, znači, njima iz­ gleda — reče tiho. — I tebi, 01? — I meni. — Kako onda objašnjavaš da je naša grupa najuspešnija u čitavoj Kalifom iji, do đavo­ la? Valjda i to nešto govori? — To je bilo tačno, File — Čavezov glas bio je čvrst. — Pitanje je kako će naši rezul­ tati izgledati kada ova godina prođe. — Radim izgleda, sa gomi­ lom prokletih glupaka — uz­ dahnu Meklaski. — I neka sam proklet ako ti dopustim da iz- letiš odavde dignutog nosa i uvređene njuške kao ona žen­ ska maločas! Ja sam tebe sa­ slušao, sada saslušaj ti mene... — Hoću, File — mrko Ča- vezovo lice bilo je ozbiljno i zabrinuto. — Pre toga, samo dve reči... kako bi bilo da ipak uzmeš nekoliko dana od­ mora? — O tome posle! — zareža Meklaski dižući se sa svog me- sta. Prišao je prozom i zabuljio se u sliku koju je već znao napamet: dugi redovi niskih zgrada, okruženi sasušenom tra vom. Milje i milje sličnih ku­ ća između kojih se probijaju zmije auto-puteva koji vode do obale okeana, čineći proho­ dnim ovaj mravinjak koji su nekad davno nazvali Los An- đeles. Grad anđela... poslednje ime koje bi izabrali da su zna­ li kakva ga sudbina očekuje. — Naši rezultati jesu lošiji nego prošle godine, 01 — reče ne okrećući se sagovorniku — ali ne zato što sam ja umorni­ ji, nervozniji i manje koncen- trisan nego ranije. Postoji mno go jednostavnije objašnjenje... — Neko nas odaje? — u glasu Čaveza bilo je mnogo sumnje. — Znam šta ćeš pomisliti: klasični simptom paranoje, ka­ da se neki tajanstveni uticaj optužuje za sve lične neuspehe. Ništa od toga, 01. Ako malo bolje razmisliš, viđećeš da či­ njenice. .. pazi, činjenice, upu­ ćuju na to. Čavez se, sa uzdahom, spu­ sti na stolicu. Ruke mu nes- vesno posegnuše prema džepu od sakoa, ali je već na pola puta znao da tu neće naći zg­ užvanu kutiju cigareta. Nije je bilo v e ć... koliko? Gospode bože, izdržao je već trideset dva dana! — Da čujem! — reče mirno. Meklaski se osvrte u mestu i pogled mu je 'na trenutak
Pony W est — tionlačke veštine 24 15 imao onaj intenzitet, onu skri­ venu vatru koju je Čavez pa­ mtio s početka njihovog pri­ jateljstva. — Luđaku treba povlađiva­ ti, zar ne? — nasmeja se su- vo. — Dobro, 01. Zbog čega je propala ona akcija u Long Biču prošlog meseca? — Znaš i sam, do đavola! — začuđeno podiže pogled Ča­ vez. — Policija je zakasnila na lice mesta i momci su nam urnakli. Nećeš valjda da ka­ žeš da je to bilo namešteno? — Da! Tu negde u ovoj go­ mili prokletih hartija imam poverljivi izveštaj koji tvrdi da su sva policijska kola u tom delu grada primila priori­ tetni nalog da krenu na jug, prema obali. Ko je izdao taj nalog, 01? Ja? Ili neko drugi? — Prvi put čujem za to, bo­ ga mu! Kako se to moglo do­ goditi? — Kako? Vrlo lako, 01. Deč- ja igra za čovelca koji brzo mi­ sli i zna šta treba učiniti. Bo­ lje mi odgovori na pitanje ko je sve znao za tu akciju? — Naša grupa i . . . — Naša grupa, i to ne cela, 01. I oni gore. Morao sam ih obavestiti kako bih zvaničnim kanalima dobio pom oć od po­ licije u Long Biču, inače ni oni ne bi pojma imali šta pla­ niramo! Čavez odmahnu glavom. — Izvini, File, ali moguće je i jednostavnije objašnjenje... u ovom poslu koincidencije su česta stvar i. .. — Koincidencije! — prezri­ vo frknu Meklaski. -— F ino... objasni mi onda onu prošlo- nedeljnu koincidenciju kod oli­ mpijskog stadiona! — Kod stadiona? Kad je ka­ mion naleteo na naša kola? Ma hajde, File, ne misliš valjda da je i to bilo namešteno? — Mislim i dokazaću! Biro­ kratija je spora, ali uporna, 01. DobiO sam dosije vozača tog kamiona. Momak je odle­ žao svoje zbog šverca droga pre neku godinu u Montani. I to je koincidencija, a? — Kako se onda dogodilo da su ga pustili iz zatvora? — Zakon — umorno reče Meklaski vraćajući se za sto. — Ponekad pomislim da su zakoni načinjeni da štite zlo­ čince od policije, a ne miran svet od zločinaca. Za policiju je to bio banalni saobraćajni prekršaj. Niko se nije uzbuđi­ vao što je u toj gužvi Džo Ma- laltis izleteo iz naših kola i nestao bez traga... saobraćaj- ce to ne zanima. A ti, Mekla­ ski, počni ponovo poteru za Malakisom. Naći ćemo ga, sigurno... onog dana kad isu­ šimo okean i povadimo sve one nesrećnike koji su na plivanje krenuli sa sto funti betona na nogam a... — Misliš da je likvidiran? — Naravno da je likvidiran. One malopređašnje energije nestalo je iz tela Meldaskog i
16 Pony W est — Borilačke veštine 24 on je sada sedeo opuštenih ra­ mena, pognute glave. — Šefovi ništa ne rizikuju, 01. Uklanjaju svakog na koga pa­ dne i tračak sumnje. A to je ono što ja ne mogu da uči­ nim, bez čvrstih dokaza... Čavez je s nevericom vrteo glavom. — Sve je tu, u hartijama, 01 — tiho reče Meklaski. — Ako ne veruješ meni, uzmi tu prokletu gomilu i pročitaj. Ne, Fil Meklaski nije počeo da brlja! Sva ta iznenadna pre- meštanja sa zadatka na zada­ tak, sve te nagle promene tre­ balo je da posluže jednom ci­ lju: da zavaram onoga koji svaki naš potez otkucava kra­ ljevima droge... — I? Meklaski je lagano dobovao prstima po stolu. Tišina. Čavez se promeškolji na sto­ lici. Sve je, zaista, iznenada video u novom svetlu. Da, ono što se u poslednje vreme do­ gađalo moglo se protumačiti i na taj način. H m m m ... — Ne mogu ti još reći na koga sumnjam, 0 1 ... — Nadam se samo da to ni­ sam ja — u Čavezovom sme- hu osećao se napor. — Ne, nisi to ti, 01. Niko iz grupe. Špijun je negde go­ re. .. — U direkciji za Kalifomi- ju? — Čavez tiho zviznu. — Isterao si krupnu divljač, File. — Tačno. Ponovo tišina puna napeto­ sti. Meklaski se uspravi sa uz­ dahom, dohvatajući cigarete sa stola da bi ih gurnuo u džepove izgužvanog sakoa. — Hajde, idemo napolje! — reče. — Ispričaću ti šta name- ravam da preduzmem... Čavez se trže. — Misliš d a ...? Meklaski značajno klimnu glavom. Iz prostorije su izašli jedan za drugim, mnogo tiše nego obično, kao da se plaše nevidljivog prisluškivača... * * * Starac koji je sanjivo kli­ mao glavom na klupi u parku nije privukao mnogo pažnje, uprkos svojoj odeći hipija iz ludih šezdesetih godina. Sta­ novnici Kalifom ije već su na­ vikli na ekscentričnost ni ko­ šulja na cvetiće, drečava ma­ rama oko vrata izlizane farme­ rke na mršavim staračkim no­ gama nisu više nikoga šokira­ le, čak ni upadljivim kontras­ tom sa dugom, potpuno sedom bradom i pravom grivom be- le kose koja je padala na po­ vijena ramena. Samo bi zaista dobar pos- matrač otkrio nešto nepriro­ dno u načinu na koji je sta­ rac oslanjao glavu na svoju ruku prebačenu preko naslona klupe. Desno uho bilo je po­ tpuno prekriveno raširenim pr­
Pony W est — Borilačke veštine 24 17 stima, slično pokretu kojim se hvatamo za bolno mesto, ali su — začudo — ispod šake dopirali nerazgovetni glasovi koji su zvučali kao udaljen razgovor dvojice ljudi. Starac se s mukom uspra­ vio kada su se na izlazu viso­ ke zgrade na drugoj strani uli­ ce pojavila dva čoveka, zauze­ ta živim razgovorom. Nespret­ nim pokretima vezao je onu drečavo crvenu maramu oko glave i ponovo bi samo veoma pažljim posmatrač shvatio da je ono što je do maločas dr­ žao u desnoj ruci sada bilo ponovo oslonjeno na uho is­ pod m aram e... Ona dvojica pređoše ulicu sigurnim korakom gradskih stanovnika, nimalo impersioni- rani rekom automobila koja je jurila levo i desno i sada su ušli u park, nesvesno se pri- lagođavajući sporosti kojom su s kretali ostali posetioci. Starac pođe za njima, po­ malo hramljući na levu nogu, pogleda uprtog pravo pred se­ be. Pravac njegovog kretanja narednih petnaestak . minuta potpuno se poklapao sa prav­ cem kretnja one dvojice, i da­ lje zauzetih živim razgovorom. Začudo, iako su se neprestano osvrtali, kao da se plaše da ih neko ne uhodi, nijednom ni­ su primetili upadljivu starče­ vu pojavu. Ne slučajno, naslu­ ćujući nekim šestim čulom ka­ da će se jedan od one dvojice okrenuti, starac bi potražio zaklon iza žbuna, vodoskoka, žene koja je m im o gurala ko­ lica sa bebom, čitajući roman raširen nad njim a... Načinivši čitav krug po par­ ku, ona dvojica sada malo br­ žim korakom pođoše prema zgradi iz koje su nešto ranije izašli. Starac ih ovoga puta nije sledio. Promrmljavši sme- žuranim usnama nešto neraz- govetno, on drhtavim rukama smače maramu s glave, skri­ vajući pod košulju sitan pre­ dmet izvučen iz nje. Na klupi pored minijaturnog jezerceta čitala je devojka, ne obraćajući pažnju na dečake koji su u neposrednoj blizini počinjali neku svoju vatrenu i bučnu igru. Povremno je sklanjala sa čela uvojke crne kose koje je nosio vetar i hi­ trim pogledom kružila oko sebe. Malo kose oči i krhko, iako lepo građeno telo, u je­ dnostavnoj odeći, odavali su njeno orijentalno poreklo. — Oprostite, gospođice — zahripa starac iznenada nad njenom glavom — da li je slo­ bodno? — Ona ne odgovori. — Oprostite, gospođice — poče ponovo molećivo gleda­ jući .u nju — da li biste mogli da mi date pola dolara? Užas­ no mi se pije kafa, a ... ovaj . . . izgleda da sam opet zabo­ ravio novčanik... Devojka se glasno nasmeja, odlažući knjigu na klupu po­ red sebe.
18 Pony W est — Borilačke veštine 24 — Dosta komedije! — reče m im o. — Misliš da te nisam prepoznala, Lesli? — Šta? ! — zahripa starac tako tužno da se devojka tr­ že, ali odmah zatrese glavom, kao da sebe uverava u nešto. — Ne pomaže,' Lesli Eldri- dže! -— ponovi oštrijim glasom. —■ Tu masku već poznajem. Uostalom,' ko ti je kupio tu užasnu košulju prošle godine u San Francisku? I starac se iznenada nasme- ja, punim, snažnim glasom mu­ škarca koji poseduje snagu i to vrlo dobro zna. — Nije upalilo, znači! — reče. Glas mu je zvučao mla­ dalački, bez onog šištanja i krkljanja kojim je počeo da govori. — Sva sreća da mom­ ci koje pratim nemaju tako oštar pogled kao ti. — Doznao si nešto? Starac neupadljivim pogle­ dom pređe po licima u parku oko njih. — Mnogo! — reče tiho. — Meklaski nije tip na koga sam sum njao... — Sigurno? — Potpuno. Inteligentniji je ‘ nego što sam mislio. I on sam je shvatio da neko iz DEA u Kaliforniji odaje svaku plani­ ranu akciju bandama koje ra­ de s drogom i sada smišlja kako da se dočepa špijuna. — Pomoći ćeš mu? — Naravno. Meklaski je čo- vek na svom mestu, Sumiko, a i taj Čavez koji je sad bio s njim. Oni sada znaju da ih neko prisluškuje, ali ne i ko... Uzmi ovaj uređaj i presnimi sve na kasetu. Ostavićeš ga na uobičajeno mesto, može mi uskoro ponovo zatrebati. I ne­ ka ostane uključen, možda ću od Meklaskog da doznam još nešto zanim ljivo... Neupadljivim pokretom, de- vojka u svoju tašnu prebaci sitan predmet koji joj je »sta­ rac« dodao. Na licu joj zaigra osmeh. — Čudno — reče — kako se čovek obučavan u tradiciji sre- dnjovekovnog Japana ovako le- po snalazi sa modernim ele­ ktronskim uređajima. Šta bi na ovo rekao tvoj sensei, Les? — Moj sensei? Ne bi rekao ništa, devojčice. Ta spravica je oružje kao i svako drugo... a on je godinama učio ninđe da oružje postaje svaki pred­ met kojim se stiče neka pred­ nost nad protivnikom. U bor­ bi na život i smrt sva sredstva su dozvoljena... a ako baš ho­ ćeš, u tvom srednjovekovnom Japanu prve ninđe su i bili upravo špijuni i teroristi, da upotrebim savremene termine. Oni su bili ti koji su se bavi­ li prisluškivanjem, sabotažama, uklanjanjem važnih ličnosti iz neprijateljskog tabora. Sve one godine koje sam proveo u ško­ li potvrdile su ono što sam znao i pre toga: u borbi pro­ tiv zločina sredstva se ne sme- ju birati... Devojka se nasmeja.
Pony W est — Borilačke vestine 24 19 — Vaše predavanje, profeso­ re, nije bilo potrebno. I sama dovoljno znam o ninđam a... Srećom, svako se nasmeje čim -se pomene mogućnost da ih još uvek ima. — Nisam siguran — pogled čoveka koga je devojka nazva­ la Leslijem iznenada postade zamišljen. — Vidiš, sve ninđe ostavljaju za sobom trag smr­ ti, a moj trag, ovde u Kalifor- niji, već je i dug i širok, Su- miko. Sam način na koji ubi­ jam odaje ninđu... a to će ne­ ko, pre ili kasnije, shvatiti. — I? — Ništa! i — osmehnu se on. — Senku je teško uhvatiti... a o ninđama u Japanu postoji ona izreka, sećaš se? — D a ... — glas joj je bio vrlo tih. — Ninđa je senka senka koju čovek ostavlja za sobom hodajući u noći bez mesečine. A li... On joj kratkim pokretom dotače ruku, kao da je upozo­ rava. — Ništa »ali«, Sumiko. To što si rekla je istina... A sa­ da, idi. v Ona hitrim pogledom pretra­ ži prostor oko njih. — Nešto se dogodilo? — prošaputa. — Osećam t o ... — Da. U blizini je drugi čo­ vek koji prati i prsiluškuje Meklaskog. Želim da ga uhva­ tim. .. živog... — Opasno je? Pogled tamnoplavih očiju pod sedim obrvama bio je ve­ oma rečit i devojka klimnu glavom. Dohvatila je knjigu sa klupe i krenula hitrim gipkim korakom na drugu stranu od bučne ulice. Čovek je nekoli­ ko trenutaka sa divljenjem gledao za njom, a onda onim istim staračkim hodom pođe po stazi paralelnoj sa ulicom na čijoj se drugoj strani nala­ zila ona visoka, usamljena zg­ rada. Stotinak jardi dalje jedna poprečna ulica izbijala je na široku aveniju i starac strp­ ljivo sačeka da semafor pre­ kine dugu kolonu vozila pre nego što je prešao. Ostavljaju­ ći zgradu sa leve strane, on pođe uskim trotoarom one po­ prečne ulice duž koga je bio parkiran čitav niz vozila. Prastari kombi, sa nekada raskošnim natpisom neke ki­ neske praonice, stajao je na parkingu kao da nikada više neće krenuti. Prašnjav, sa kru­ pnim mrljama rđe po bokovi­ ma i prljavim staklima koja su vrlo efikasno sprečavala sva­ ki pokušaj da se zaviri u nje­ govu unutrašnjost. Naravno, ako bi nekome uopšte palo na pamet da zaviruje u unutraš­ njost takve olupine. »Starcu«, međutim, nije pro­ maklo da su gume potpuno nove, iako- zaprljane i da je kombi, nimalo slučajno, pos­ tavljen tako da odmah može da krene sa svog mesta. Sada je išao sve sporije, gr- čeći lice od bola i neprestano
20 Pony W est — Borilačke veštine 24 zastajkujući da bi levom ru­ kom dotakao grudi. Čak i za neiskusno oko bilo je očigle­ dno da ima problema sa sr­ cem, ali su ga retki prolaz­ nici zaobilazili u širokom lu­ ku, sa tipičnom hladnokrvno- šću stanovnika velegrada. Teško dišući, starac se do- tetura do kombija i osloni obe- ma rakama o bok, kao da ne primećuje sumnjičav pogled vozača koji je sa cigaretom u ustima tobože dremuckao za volanom. Mršavo telo klizilo je duž boka, sve dok ne stiže do kraja. Posmatraču sa stra­ ne učinilo bi se da je starac izgubio ravnotežu i našao se na kolovozu iza kombija. Naslepo pipajući mršavim rukama, čovek se dočepa zar­ đale brave i otvori je iznena­ đujućom brzinom. I ne samo to: jednim skokom, neverovat- no veštim za njegov izgled, on se nađe u unutrašnjosti vozi­ la povlačeći vrata za sobom. Vozač se trže od šuma koji je limena karoserija prenela do njegovih ušiju: Prokletstvo, kao da su se zalupila vrata? A li... Odbacivši cigaretu kroz ot­ voreni prozor, on izađe na trotoar, leno se protežući, ali su mu pod gustim obrvama oči streljale levo i desno. Odšetao je do zadnjeg kraja i lagodno se oslonio rukom o lim, tra­ žeći pogledom starca koji se maločas muvao unaokolo. Nije ga bilo i on se zamiš­ ljeno počeša po proređenoj kosi. Prsti leve ruke neprime- tno zadobovaše po limu. — Alf! —- reče oštro, gleda­ jući na drugu stranu. — Jayi se, Alf! Nikakvog odgovora i lice vo­ zača se izobliči u ružnu gri­ masu. »Prokletstvo«, prolete mu kroz glavu, »ovde nešto gadno sm rdi...« Ščepao je bravu i odlučnim pokretom širom otvorio vrata. Starac je čučao na samom ula­ zu, ljubazno ga gledajući ta- mnoplavim očima iz kojih je sevao neočekivani plamen. — Šta želiš, sinko? — za- šušketa on bezubim ustima. — Da uđeš, a? Pa uđi, uđi! Pokret koji je izveo ruka­ ma bio je tako prirodan da bi svako pomislio kako jednostav­ no pomaže čoveku da se uvu­ če u uski prostor. Vrata se zalupiše za vozačem i njihov tresak priguši uzvik bola koji je dopro iz unutrašnjosti. Vozač, zgrčen u uglu, još uvek je treptao od iznenađe­ nja i bola: dve snažne ruke uvukle su ga u kombi kao malo dete, ali taj starčić pred n jim ... ne, boga mu, taj ne bi imao snage za to! Pogled mu pade na zgrčeno telo u dubini kombija. Omanji čovek u dosta finom odelu, sa slušalicama na ušima. Sem je­ dnog manjeg dela pozadi, či­ tav kombi bio je ispunjen ele­ ktronskim uređajima koji su tiho zujali.
Pony W est — Borilačke veštine 24 21 Mozak vozača radio je spo­ ro, ali je konačno ipak do­ šao do neizbežnog zaključka. Uz glasnu psovku, on poseže pod umašćeni sako. Starac je nepomično čučao na istom mestu, prateći paž­ ljivim pogledom svaki pokret. Stisnutih zuba, vozač podiže teško, nezgrapno oružje pre­ ma njegovom licu ... I još jednom zatrepta od iznenađenja, osećajući kako mu se vilica trese. Pištolj je samo trenutak ranije bio u njegovoj ruci, a sada... A sada je o n . sam buljio u njegovu mračnu cev! — K-k-kako... kako? — pro­ muca. — K o ...? — Mnogo pričaš, sinko! šušketao je starac. — Nije to loše, n ije ... Reci mi sada le- po, ko te je poslao ovamo? — K o ... k o ...? — Tačno, Ko je to bio? Vozač odmahnu glavom, po­ kušavajući da se sredi. U re­ du, čiča ima pljucu u rukama, ali ako bi iznenada. .. Ne. Ne bi valjalo... Pogled tih tamnp- plavih očiju jasno je opomi- njao da bi to bila igra sa sm­ rću. — Ko si ti? — upita pro­ muklo. — A-ha! — odmahnu starčić glavom. — Ja pitam, ti odgo­ varaš, tako smo se dogovorili! Pogled vozača skliznu pored njega, do zgrčenog tela sa slu­ šalicama na glavi. Oči mu se raširiše, jer je,tek tada shva­ tio zbog čega je Alfov vrat u nekako neobičnom položaju. Tamna odeća upila je krv tako da se jedva primećivala., ali je duga, uska rana na vra­ tu zjapila nalik otvorenim us­ tima, odajući da je sa Alfovom karijerom zauvek svršeno... Vozač oseti kako mu se ko­ šulja lepi za leđa, iznenada mokra od ledenog zn oja... Starac se kreštavo zakikota izrazu njegovog lica. — Video si? — upita. — Tvoj drugar ne može više da go­ vori. .. prema tome, moraćeš t i... Nagnuvši se unazad,- on is­ pruži desnu ruku, prebacujući pištolj veštim pokretom u levu. Prekidač postavljen na podu kombija tiho školjcnu i zuja­ nje uređaja prestade. — Tako — klimnu starac glavom — sada smo sigurni da naš mali razgovor niko ne­ će ču ti... Možeš da počneš... Vozač podiže ruku da dla­ nom skine gusti znoj koji mu se slivao u oči. Mozak mu je užurbano radio. — U redu, mister — reče slabašnim glasom — šta vas zanima? — Za koga radiš? — Z a ... za šefa... Pokret desne ruke starca bio je tako brz da se vozač trgao tek kada je osetio. bol u obrazu. Dotakao ga je ru­ kom, vrlo oprezno, i zabuljio se u dlan prekriven krvlju.
22 Pony W est — Borilačke veštine 24 — To je tek početak — ti­ ho reče starac — koliko da znaš da se ne šalim, momak! Ko ti je šef? Vozač zajeca, gutajući plju­ vačku, ali njegovo cviljenje ni­ je više privlačilo Eldridžovu pažnju. Skupljenih obrva oslu­ škivao je nešto, neki šum koji je postajao sve snažniji. . . M otor.. . . Snažni motor ko­ la čijem se vozaču jako žu ri... Pogled mu pređe po uređa­ jima naslaganim duž zida ko­ mbija. Da, svaka izgovorena reč do maločas se mogla čuti na mestu gde se nalazi dvoj­ nik tih uređaja. A to mesto je bilo bliže ne­ go što je očekivao... Ruka sa revolverom naglo polete prema licu vozača. Pre nego što je čovek uspeo da po- meri glavii, na lobanju mu se sruči teška drška oružja i on skliznu na bok, u dubokoj ne- svestici koja će potrajati bar nekoliko časova. Odbacivši ne­ potrebno oružje Eldridž odšk- rinu vrata i, vraćajući se svo­ jo j ulozi, nespretno siđe na tle. Sluh mu je govorio da ima gotovo čitav minut pre nego što kola koja je čuo sti­ gnu do kombija. Dovoljno. I više nego dovoljn o... Zastao je u jednom uskom prolazu lcoji je vodio u pra­ zan prostor između dve male prodavnice i još jednom obri­ sao lice svojom maramom. Još trideset sekundi. .. Gume zaškripaše i sa aveni­ je u poprečnu ulicu naglo sk- rete jedan veliki crni »merce- des«, rasterujući pešake pred sobom kao lišće na vetru. Teš­ ka kola se zanjihaše, ali je za volanom bio vešt vozač: izpra- vivši se, »mercedes« jum u da­ lje. Počeo je da koči dvadesetak jardi ispred kombija i Lesli Eldridž se povuče malo dublje u zaklon, prateći pogledom sve što se zbiva, iako mu je scena- rio čitavog događaja već bio potpuno jasan. Staklo na zadnjim vratima kola bilo je spušteno i kroz njega pod kombi dolete oma­ nji predmet u najobičnijoj pla stičnoj kesi. Eldridž se pribi uza zid. Nepotrebno. Čovek koji je proračunao količinu eksplozi­ va znao je svoj posao, a samo početnici misle da je dvadeset funti uvele bolje od pet funti... Kombi odlete gotovo tri sto pe uvis na vatrenom stubu ko­ ji se uz tutnjavu podigao sa tla. Lebdeo je samo delić se­ kunde tako, a onda se bukval­ no rasprsnuo u vazduhu, zasi- pajući ulicu, okolne zidove i prolaznike stotinama sitnih ko madića metala, plastike... i lju­ dskog mesa. Lesli zavrte glavom, prateći pogledom »mercedes« koji je već hita.o niz ulicu, povećavaju­ ći brzinu iz sekunda u sekund. Čist, profesionalno obavljen posao. Neko je na vreme pre- dvideo ovakvu mogućnost i ko
Pony W e st— Borilačke veštine 24 23 mbi je negde pod svojom ka­ roserijom nosio već priprem­ ljen eksploziv. Trebalo ga je samo aktivirati, ništa drugo.. . Jedan trag ovde se naglo pre kidao, ali je mudrost ninđa go­ vorila da tragovi ostaju čak i u vazduhu... za onoga koji ume da gleda. Obrisavši još jednom lice maramicom; »starac« odšepa niz ulicu, pogleda uprtog pred noge. Urlik sirena, zapomaga­ nje povređenih i plameni jezici nad zapaljenim kombijem ni­ su ga ometali u razmišljanju. * * * Jeftine tapete, drečave zave- se, izlizani tepih na podu: svi oni dobro poznati atributi ma­ lih motela u predgrađu čije ce- ne garantuju krov nad glavom i malo topline čak i onima ko­ ji u džepu imaju svega neko­ liko dolara. »Ovaj motel je bar čist«, po­ misli Sumiko, prateći pogle­ dom visokog mladića duge pla ve kose koji je nervozno kora­ čao, unaokolo, neprestano u o- pasnosti da glavom zakači lu­ ster na niskoj tavanici. — Sedi, Pite — reče kroz smeh — on neće doći ništa ra­ nije ako ti trčkaraš unaokolo. Mladić sleže svojim džinov­ skim ramenima, ali se poslu­ šno spusti u otrcanu fotelju koja zaškripa pod njegovom težinom. — Trebalo je da bude ovde pre jednog sata — uzdahnu. — A znaš da je uvek veoma tačan.. . — Jeste... pod uslovom da ne iskrsne ništa novo. ,— A šta bi moglo da iskrs­ ne? — Svašta -— devoj čin glas bio je miran. — Juče mi je re kao kako stiče utisak da će se stvari uskoro događati daleko bržim tempom nego do sada. Prema tom e... Mladić, je nekoliko trenuta­ ka ćutao, a onda podiže pog­ led. — A da li ti je rekao kako sumnja da će ga neko uskoro otkriti? — Da će neko uskoro otkriti da j e . . . ninđa? Da, rekao mi je. Jutros u parku. — U parku? — nasmeja se Pit. — Čekaj, pusti da pogo­ dim kakvu je masku imao. . . starac u šašavoj hipi odeći, a? — Tačno — osmehnu se ona — nije je odavno koris­ tio. — Znam. Sećaš se šta se do­ godilo onom momku koji ga je jednom napao u San Fran- cisku? I to je bilo u nekom parku, ali n oću ... — Sećam se, Pite. Vatroga­ sci su ga ujutru skinuli sa dr- veta i nikako nije uspevao da objasni kako se gore našao. To to pokušavaš da me razve­ driš, je li? Otkud ti uopšte ide­ ja da se brinem za Leslija? — A zar se ne brineš?
24 Pony W est — Borilačke veštine 24 — Da, ali ne dopuštam da se to vidi, mada znam da je to najčešće bezrazložna briga. On je ninđa, Pite! — Znam. Jedini na čitavom Zapadu, ali to još ne znači da je besmrtan, To je ono što me­ ne brine. Devojka se blago osmehnu, promenivši malo položaj u fo­ telji u kojoj se sklupčala kao mačka. Na sebi je sada imala odeću Japanke, koja je oduđa rala od jeftinog uređenja tog malog apartmana, golih zido­ va, čak i bez onih uobičajenih bledunjavih reprodukcija. — Ne moraš više da brineš — reče — on dolazi. . . Pit podiže pogled i oslušnu, a onda odmahnu glavom. — Ne znam kako ti to uspe- va, devojko. Ja još uvek ništa ne čujem. Opet neki japanski trik, a? — Možda. Ninđe to nazivaju haragei, osećaj potpunog jedin­ stva sa okolinom, kada telo spremno prima svaku impresi­ ju iz nje. Čitavo telo, Pite, ne samo onih pet čula na koja se obično oslanjamo, — Znam, do đavola. Da, sa­ da i ja čujem. . . još uvek je pod istom maskom* tako spo­ ro hoda. Vrata apartmana, u stvari jedne od tridesetak kućica ra­ zbacanih po kržljavoj šumici iza glavne zgrade motela, tiho se otvoriše. Uđe Lesli Eldridž, sa olakšanjem ispravljajući le­ đa ukočena od neprirodnog po­ ložaja. Tek sada se moglo vi- deti da je samo nešto niži od Pita, iako ne tako širokih ra­ mena. — Dobro došao, Les! — os­ mehnu se devojka,_ ispitujući pogledom njegovo lice. — Ne­ što se dogodilo? Lesli je hitrim pokretima u- kljanjao sa sebe masku star­ ca, otkrivajući preplanulo lice oštrih crta i kratku crnu kosu. — Dogodilo se svašta — re­ če. — Uhvatio sam momke ko­ ji su prisluškivali Meklaskog, ali je njihov gazda neverovat- no brzo reagovao. Sada su mr­ tvi, obojica. Bomba u kombi­ ju koji su koristili za svoje uređaje. Čist posao. Pit -klimnu glavom, kao da je to od početka znao. — Tako ti i treba! — reče. — Kad nisi hteo da ti i ja po­ mognem. .. — Znam, pogrešio sam — nasmeja se Lesh, zbacujući sa sebe onu smešnu odeću. — Ti bi, naravno, uhvatio u ruke eksploziv i vratio ga tipovima koji su ga bacili, a onda iz njihovih ostataka doznao ko im je šef i gde se nalazi. Zar ne vidiš da bi tako bilo mno­ go manje zanimljivo, Pite . . . zločin bi bio iskorenjen za tri dana. Bar ovde, u Kalifomiji... Nestao je u kupatilu praćen glasnim smehom Tabasko Pita i Sumiko. Jedan od retkih tre­ nutaka u kojima je,- inače veo­ ma ozbiljni, ninđa dopustio sebi poneku šalu na svoj ra­
Pony W e st— Borilačke veštine 24 25 čun ili na račun uvek previše vatrenog Tabasko Pita, njego­ vog vernog pratioca u mno­ gim uzbudljivim avanturama. Kada se, osvežen i presvu­ čen vratio iz kupatila, na sto­ lu ga je čekala laka večera ko­ ju je brzo pojeo, vesto se slu­ žeći štapićima, kao rođeni Ja­ panac. — Šta sada? — nestrpljivo upita Pit kada je Lesli sa za­ dovoljnim uzdahom odgurnuo tanjir od sebe. — Sada? Sada ćemo da spa­ vamo. .. — Da spavamo? Lesli! Do đavola, noć tek što je pala.. . — Da, pa šta? Noć je za spa vanje, zar ne? Pit je mahao glavom s jedne strane na drugu, kao da ne shvata .šta mu se govori. — Momci koje mi tražimo noću ne spavaju, Lesli... Oni noću rade! Znaš li koliko će droge do jutra stići u ruke narkomana i koliko dolara u džepove trgovaca? — Ne znam, ali mogu da pretpostavim! — mirno odvra­ ti Lesli, dok mu je u očima igrao šeretski plamičak. Devo- jka je sa osmehom na' licu pra tila razgovor čiji je ishod već naslućivala. — I baš ništa ne misliš da preduzmeš ? — Noćas ništa. Sem ako se ne dogodi nešto nepredviđe­ n o ... Pite, pokušaj da shvatiš da su ljudi koji prodaju dro­ gu po ulicama samo oni naj­ sitniji točkici u jednom ogro­ mnom -mehanizmu. Oni nam nisu potrebni, jer niko od njih čak i ne zna odakle dolazi ro­ ba koju prodaju. .. — Đavola ne znaju! — pro- gunđa Pit. — To zna svako dete. Iz Kolumbije, iz Bolivi­ je, iz Meksika... i iz Tajlanda i Pakistana, boga mu, odakle god hoćeš! — Tačno. Ništa ne bismo po stigli hvatanjem preprodavača, jer bi na njihovo mesto od­ mah uskočili drugi. Čak i gla­ vni ovde u Americi su samo sitne ribe. Kraljevi kokaina su na drugom mestu, Pite, a ja že lim njih da se dočepam ... — Džo Ledera, na primer? — suvo se nasmeja Pit. — To ti je baš šašava ideja, Lesli! Tom momku ne može niko ni­ šta: ima čitavu armiju ljudi, svoje listove i radio-stanice dole u Južnoj Americi. . . da i ne pominjem sve one jahte i devetnaest automobila ostav­ ljenih na Bahamima kad su ga prognali momci iz DEA. — Ne mislim na Ledera, on svoju delatnost usmerava ugla vnom na istočni deo zemlje. U pitanju je neko drugi, mno­ go opasniji već samo zbog to­ ga što se ne zna ni lco je, ni gde mu je skrovište. A što se DEA tiče, čuo si koliku nagra­ du daje Leder za likvidaciju vi sokih funkcionera Direkcije? — Čuo sam — Tabasko Pit sleže ramenima — 350 hiljada
26 Pony W est — Borilačke veštine 24 dolara! Suma o kojoj vredi ra zmisliti. — Upravo tako! — Na us­ nama ninđe zaigra lukav os- meh. — Toliko za likvidaciju, iako je to veoma opasan po­ sao, Šta misliš, onda koliko se više isplati kupiti nekoliko fu- nkcionera DEA. Nisu loše pla­ ćeni, priznajem, ali sto ili đve- sta hiljada dolara godišnje u nekoj stranoj banci su mamac kojem malo ko može odoleti. — Nije mi jasno — upade Sumiko — kako nikome ne uspeva da otkrije Lederovo sklonište? Po onome što sam o njemu čula, tip je prilično upadljiv.. . — Ne zaboravi da je otkup »kolce« često jedini izvor pri­ hoda za siromašne seljake u tim krajevima! — odgovori Le- sli. — Oni nalaze svoj interes štiteći Ledera i njemu slične. Pitanje je da li uopšte znaju kakve poslediee ima ono što rade.. . — Da, stvari otprilike tako stoje — reče Pit mrkog lica. — Kako napreduje tvoje pra­ ćenje ljudi iz DEA u gradu? — Dobro, mada još ne znam ko je taj koji špijunira za ra­ čun prodavača droge. Ali sa- znaću. Sumiko, uređaj koji pri sluškuje Meklaslcog i dalje je uključen? — Naravno — osmehnu se ona — i sve automatski snima na kasete, kao i obično. Želiš da čuješ? — Ne sada — ninđin opre­ zni osećaj za vreme govorio je da se bliži termin glavnih in­ formativnih emisija na mno­ gim televizijskim stanicama. — Bolje da najpre pogledamo da li se danas u gradu dogodilo nešto zanimljivo. Uključi tele­ vizor, Sumiko. Ekran zatreperi obiljem bo­ ja sa reklamnog špota neke no­ ve rok grupe, ali nju ubrzo smeni ozbiljno lice poznatog voditelja. Vesti svojim sadrža­ jem nisu mnogo odudarale od uobičajenih. Bezuspešni prego­ vori uvaženih političara, uspe- šne akcije terorista u raznim krajevima sveta, nekoliko ma­ lih zemljotresa i velikih poža­ ra, suvoparne brojke o mrtvi­ ma i ranjenima u jednom od petnaestak lokalnih ratova. »Ponekad se pitam«, pomisli Lesli, »da li stanovnici ove ša­ šave planete uopšte zaslužuju sve ono što činim i što sam činio za njih. .. Kao da svesno srljamo u propast, iznalazeći svakog dana nove načine da uništimo sebe i svoje bliž­ nje. ..« • — I jedna vrlo sveža vest — produži komentator nešto ži­ vljim glasom nego do tada. — Upravo smo doznali da je Fi­ lip Meklaski, jedan od viših funkcionera Generalne direk­ cije za droge u Los Anđelesu stradao u saobraćajnoj nesre­ ći. Prema tvrdnjama očevida­ ca, Meklaski koji je, izgleda, bio sam u svom »korveru«, iz­
Pony W est — Borilačke veštine 24 27 nenada je izgubio kontrolu i survao se u okean sa litice vi­ soke gotovo stotinu stopa u neposrednoj blizini Santa Ane. Ekipe za spasavanje još traga­ ju, ali do sada nisu pronađe­ na kola, a ni telo Meklaskog... Filip Meklaski — nastivi on da čita dok su se na ekranu smenjivale fotografije čoveka umornog i napetog lica — bio je jedan od najupornijih bora ca protiv trgovaca drogom u našoj državi i . .. — Isključi to! — reče pro­ muklo Pit. — Sit sam ovakvih nekrologa, do đavola! Proklete ubice! — Ubice? — Sumiko podiže glavu. — Misliš da. . .? Lesli joj blago pogladi ru­ ku. — Naravno, devojčice. Neko je shvatio da Meklaski postaje suviše opasan i odlučio je da ga ukloni sa puta. Klasična pri­ č a ... Ona ga je gledala pravo u oči. — Les. .. — Kaži, devojčice. — O vaj... onaj u ređaj... šta misliš da li je zabeležio ne­ što što bi nam moglo pom oći da pronađemo ubicu? Oči ninđe zasijaše. — Naravno! Kako se odmah nisam toga setio, do đavola! Dođi! U dva skoka on se nađe u susednoj prostoriji, maloj spa­ vaćoj sobi sa dva kreveta pre­ krivena ćebadima, koja su sa­ mo bojom i šarama podsećale na čuvenu ćebad Navaho Indi­ janaca. Iz plakara je izvukao oveći crni kofer i podigao mu poklopac, otkrivajući čitav sp­ let raznobojnih kablova i zago­ netnih uređaja od kojih je na­ jveći deo napravio on sam. Igla na jednom od instrume­ nata je podrhtavala, što je zna čilo da minijaturni mikrofon još uvek prima i verno prenosi svaki šum iz svoje okoline. Za­ državajući dah, Lesli pojača signal. Glasno i vrlo razgovetno dah­ tanje čoveka izloženog velikim naporima. I tihi šum koji se tek s mnogo muke mogao iden tifikovati kao pljuskanje sitnih talasića o obalu. Pogledi troje prijatelja se sretoše. — Pa on je još živ — pro­ šaputa Sumiko. —■Lesli, on je još živ! Ninđa je već bio na noga­ ma. — Pite! — reče oštro. — Pri premi kola! Dolazim za dva m inuta... samo da uzmem ne­ koliko sitnica... Hajde! Devojka je ćutala, ali joj je lice imalo takav izraz da je ninđa na časak morao da za­ stane pred njom. — Ne možeš da pođeš ovoga puta! ■ —•reče tiho. — Tip koji je pokušao da ubije Meklaskog svakako je još u blizini, čeka­ jući da vidi koliko je uspeo. . . — Ja se ne bojim , L es...
28 Pony W est — Borilačke veštine 24 — Znam da se ne bojiš, ali ovo nije posao za tebe. Nadam se da ću ščepati tog ubicu, a on da... — Onda nećeš birati sredstva da ga nateraš da progovori? — Tako je .. . a taj prizor neće biti za tvoje lepe o č i... Poljubac nije trajao dugo, jer se ninđi, kao mnogo puta do sada, još jednom žurilo da krene putem na čijem će kra­ ju neko ponovo sresti svoju smrt. . . * * Prvi signal da nešto nije u redu Meklaski je primio u tre­ nutku kada je negde pod nje­ govim nogama odjeknuo pri­ gušen pucanj, a volan u njego­ vim rukama poskočio i nasta­ vio da se slobodno okreće na svojoj osovim. »Eksplozija u mehanizmu za upravljanje«, prolete mu kroz glavu dok je sleđen sedeo sa beskorisnim volanom u ruka­ ma. ¿Prokleto dobro proraču­ nato. .. daljinska komanda, ve- rovatno?« Misao je prekinuo tupi udar s kojim je teški »korver« od- neo nekoliko stopa niske čeli­ čne ograde nad stenama u či­ jem je podnožju svetlucala po­ vršina okeana. Zakoni inercije bili su neumoljivi: vozilo je na stavilo da se kreće po tangenti u trenutku kada je mehanizam za upravljanje otkazao u sa­ mom temenu duge i oštre kri­ vine auto-puta koji je iz Santa Ane vodio na jug. »Korver« s veličanstvenom sporošću, ili se Meklaskom ta­ ko samo činilo, zaplovi kroz topli noćni vazduh, po sve str mijoj paraboli. Udar o mirnu površinu vode nije ni čuo, jer je inercija gornji deo njegovog tela, uprlcos sigurnosnom poja­ su, bacila na potpuno nepotre­ bni volan. Pred očima mu je blesnula munja i on je na tre­ nutak izgubio svest. Srećom po Meklaskog, nes- vestica je trajala samo delić sekunde. Nekim čudom kola se nisu razbila posle pada sa stotinak stopa visine, zahvalju­ jući tome što su zadržala pri­ rodni položaj u letu, ali su sa­ da brzo tonula prema dnu, dok je topla voda nadirala kroz stakla razbijena od potre­ sa. Meklaski duboko udahnu, kidajući rukama pojas sa se­ be, a onda se snažno odbaci od sedišta, pravo kroz otvor koji je do maločas predstavljao — vetrobran. Dugi trenutak agonije dok se koprcao da oslo bodi skut kaputa koji je za­ peo za jedva vidljivi ostatak pleksiglasa. . . A onda je poleteo naviše, snažno se odbacujući nogama. Pluća su ga već bolela od na­ petosti. »To su sve one cigarete koje si popušio noćas i danas«, pro
Pony W e st— Borilačke veštine 24 29 lete mu kroz glavu. »Tvoja plu ća su zaboravila da dišu...« Panika ga na trenutak obuze i on samo s mukom obuzda poriv da otvori usta i udahne, bilo šta, punim plućima, oslo­ bodi ih ovog nesnosnog priti­ ska. .. Uostalom, čemu se još boriti. .. možda je b o lje ... za njega i za sve druge... okon­ čati sve jednom zauvek. . . Uz prasak u ušima, glava mu izbi na površinu i on šum­ no uvuče vazduli kroz stisnuto grlo. Nekoliko trenutaka se njihao na malim talasima, du­ boko dišući i čekajući da mu se u glavi razbistri. Nešto pljusnu u vodi pred njegovim očima, dok se mu­ čio da zbaci sa sebe sako i ci­ pele, i on se zbunjeno osvrte. Tamna površina okeana bila je potpuno prazna. Možda je neka riba iskočila na površinu? Ili m ožda... Novi pljusak, samo nekoli­ ko inča od njegovog lica, ali ovoga puta praćen karakteris­ tičnim zviždukom metka. Prokletstvo! Neko puca na njega! Strugnuvši mokri kaput sa sebe, Meklaski zaroni, prome- nivši pod vodom pravac kreta­ nja. Mozak mu je grozničavo radio. Nevidljivi strelac nalazi se negde gore, na stenama po­ red puta i svakako koristi sna­ jper sa prigušivačem, inače bi morao da čuje pucanj. Samo svetucavoj površini okeana, koja onemogućuje pre cizno nišanjenje, može da za­ hvali što još nije na putu pre ma dnu sa komadom olova u glavi. Međutim, plaćene ubice u Kaliforniji znaju svoj po­ sao. .. pre ili kasnije jedan me tak će pogoditi, a onda. .. Meklaski još jednom izroni, hvatajući žedno vazduh otvo­ renim ustima. Do pre neku godinu ovo bi za njega bila dečja igra, ali sada. . . Ne, zai­ sta previše vremena provodi za stolom i u kolima. Skoro je zaboravio čemu služe mišići ruku i n ogu ... Trebalo mu je nekoliko se­ kundi da shvati šta se dogodi­ lo kada mu je nešto poput usi­ janog gvožđa ošinulo rebra. Jedan metak ipak je našao svoj cilj, iako ne onako kako bi to strelac želeo. . . Ali će i to biti dovoljno. . . Stežući sa obe ruke dugu bra zgotinu na grudima, Meklaski izroni, stežući zube. Znao je da u ovom stanju ne može dopli­ vati do strme obale, naročito kada će ga svaki zamah ruka­ ma približiti nevidljivom ubi- ci, ali jedan deo njegovog mo zga odbijao je da prihvati tu činjenicu, sa onom nelogičnoš- ću svojstvenom ljudskoj rasi. Ima ljudi koji nikada neće priznati da su pobeđeini. A Fi­ lip Meklaski spadao je u tu grupu. Jecajući od bola i napora, on zamahnu rukama. Jednom, drugi put. . . pred zamagljenim očima stene su nemirno poi­
30 Pony W est — Borilačke veštine ■ 24 gravale i činilo mu se kao da se odmiču od njega, cereći se prezrivo njegovoj slabašnoj borbi za život. Mišići na leđi­ ma su mu se skupljali, očeku­ jući svakog trenutka novi hi­ tac koji više ne može promaši­ ti. . . Ali hitac nije stizao ili se smrtonosni vodoskok podigao negde iza njega, tamo gde ga nije mogao videti. Dahćući pso vke promuklim glasom, Mekla ski je napredovao, odbijajući da razmišlja šta će učiniti ako ikada stigne do podnožja ste- na uz koje se ni mačka ne bi mogla uzverati. Pluća su ga izdavala i on se na trenutak okrete 11a leđa, ra širenih ruku i nogu, slabašno kašlj ući i uvlačeći vazduh šir­ om otvorenim ustima. Nebo nad njim bilo je osuto krup­ nim zvezdama i on oseti bol pod dijafragmom. Život je i- pak tako prokleto Iep... i ni­ kome se ne žuri da ga napus­ ti. . . Ta pomisao navede ga da pogledom pretraži mračne na­ slage stena nad sobom. Tu ne­ gde, među njima, nalazi se čo- vek sa puškom koji sada sva­ kako čeka siguran hitac... Prkosno dobacivši grubu pso vku prema stenama, Meklaski zapliva obnovljenom snagom, pitajući se da li zaista niko nije primetio kada su njegova kola sletela sa puta. U ovo do­ ba noći auto-put je bio goto­ vo prazan, ali se jasno sećao farova u svom retrovizoru, ne­ koliko trenutaka pre nego što je izgubio kontrolu nad »kor- verom«. Nešto pljusnu u vodu po­ red njega i on se instiktivno zgrči, pretražujući pogledom površinu. — Zmija? Đo đavola, u okeanu nema zmija. Stisnuvši zube, Meklaski ispruži ruke da dohvati tanku crnu nit koja se uvijala oko njega. - Uže! Otkuda? Kako? Njegov umorni mozak odbi jao je da traži racionalno ob­ jašnjenje za taj događaj, jer je instinkt samoodržanja imao apsolutnu prednost; ščepavši tanko crno uže obema rukama, Meklaski oseti kako ga nešto snažno privuče stenama, uda­ ljenim sada svega petnaestak jardi. Voda je bila duboka i u sa­ mom podnožju stena, ali je ipak na njima bilo neravnina za koje se mogao pridržavati. Šumno je disao nekoliko mi­ nuta, čekajući da se snaga vra­ ti u umorne udove. Da li je to ubica odlučio da ga dokrajči tiho, iz neposred­ ne blizine? To bi moglo biti objašnjenje za to tanko uže od crne svile, koje mu je seklo ruke, jer sto- tinak jardi dalje sa stena su dopirali uzbuđeni glasovi i vi- dele se neke nejasne senke. Struja ga je zanelk sve do o­
Pony W est — Borilačke veštine 24 31 vog mesta, svakako, ali će pre ili kasnije neko od tih ljudi na putu zalutati i ovamo. . . U svakom slučaju, strelac više ne sme da puca, pa čak ni uz pomoć prigušivača. Ili ipak neće. . . Šokirani oče ' vici ubeđeni su da niko živ ne može izaći iz kola koja su le- tela stotinak stopa kroz vaz- duh, da bi se stropoštala u okean. Oni sada uzbuđeno br­ bljaju, pričajući jedan drugom kako se to odigralo... Uže se iznenada ponovo za­ teže i Meklaski ga stisnu obe- ma rukama, omotavajući ga oko podlaktica. Noge u čara­ pama lako su našle oslonac na steni i on poče da se penje, sa zahvalnošću se sećajući onih nekoliko lekcija iz alpinizma dok se kao student pentrao po stenama Sijera Nevade. Neka me izvuče do vrha«, mislio je. »Moraće da upotrebi nož. .. a onda ćemo već vide- t i... postoji još nekoliko tri­ kova koje stari Fil Meklaski može da proba čak i plaćenim ubicam a...« Osamdeset šesta stopa više i pet minuta kasnije shvatio je da je ipak precenio svoju sna­ gu, jer u trenutku kada se do­ kopao izbočine po kojoj se mo gao ispružiti čitavom dužinom u njegovom telu nije preostao ni atom upotrebljive energije, a iz ruku isečenih tankim uže- tom kapala je kvr. Zastenjao je i podigao gla­ vu, tražeći pogledom čoveka koji će ga uskoro ubiti. Ako ništa drugo, naći će snage bar da mu pljune u lice. .. Senka pred njim bila je ne­ pomična; jedino su ruke užur­ bano radile, namotavajući mo kro uže ispalo iz otupelih ru­ ku Meklaskog. »Crnac?«, pomisli Meklaski ispitujući pogledom tu mračnu priliku. »Prokletstvo, čak bi se i njemu videle beonjače u mra ku, a o v o .. . Sva sreća da ni­ sam sujeveran, inače. ..« — Jesi li dobro? — dopre do njega prigušen glas, kao kada se govori kroz maramicu. — Ranjen si? Meklaski se s mukom uspra­ vi. Da, sada je video bolje, po­ što su mu se oči privikle na mrak. Čovek pred njim bio je obučen u crno od glave do pe­ te; čak je i na glavi imao crnu kapuljaču, samo sa dva uska proreza za oči. Šta to znači, do đavola? Da li je u pitanju čovek čije lice poznaje? Ali, čemu ta maska rada kada će ga ionako za ko­ ji trenutak ubiti? — Radi svoj posao! zareža Meklaski. — I skini tu masku... hoću bar da vidim lice čoveka koji će dovršiti Fila Meklas­ kog! — Za to je još rano — odgo­ vori prigušeni glas i Mekla- skom se učini da se maskirani smeje. — Da vidim gde si po­ gođen. .. Vešti prsti u crnim rukavi­ cama razgrtoše već pocepanu
32 Pony W est — Borilačke veštine 24 košulju. Meklaski se trže od bola kada oni dotakoše dugu brazgotinu na levoj strani nje­ govih grudi. — Ništa opasno — reče ma­ skirani uspravljajući se. — Čak je i krvarenje skoro pre­ stalo. Možeš sam da dođeš do puta? Meklaski klimnu glavom, ne shvatajući. Ko je onda ovo, ako nije čovek koji je pucao? — Hej! — reče slabašnim glasom. — Mogao bi mi bar objasniti o čemu se ovde ra­ d i... I ko si ti, do đavola? — Profesionalna deformaci­ ja! — dopre prigušen smeh ispod kapuljače. — Ne brini, Meklaski, ako sam na ičijoj strani u ovoj gužvi, to je tvoja strana. S am o... idući put mo­ raš biti mnogo oprezniji... — Zašto? — Zato što će i oni koji že­ le tvoju smrt biti mnogo efi­ kasniji. Pravo je čudo kako im i ovoga puta nije uspelo... mada to olakšava tvoj plan, zar ne? — Moj plan? — Meklaski se trže kao gromom ošinut. — K ako...? — Nemam sada vremena da ti objašnjavam! — odma­ hnu maskirani glavom. — Na tvom mestu ja bih iskoristio ovu priliku da nestanem... že­ liš li da ti pomognem? Meklaski je nekoliko trenu­ taka napeto razmišljao, a onda klimnu glavom, šireći usne u osmeh. — Kad nema boljeg, ni đavo nije loš saveznik — reče. — Pomozi mi da ustanem, mislim da će ove m oje stare noge mo­ ći da načine još nekoliko ko­ raka. .. Oslanjajući se o snažnu ru­ ku maskiranog, Meklaski opre­ zno zakorači naviše. Put nije bio naročito težak, jer se od tog mesta zemljište blago uzdi zalo, tako da je bilo mesta čak i za nekoliko drveta izme­ đu auto-strade i stenja. — Hej! — trže se iznenada. — Ko je ovo? Jedna tamna prilika ležala je pod drvetom, a kraj nje du­ ga puška sa dvogledom i pri­ gušivačem na vrhu cevi. Mek­ laski prigušeno opsova, odba­ cujući nogom u stranu to opa­ sno oružje. — Pravo je čudo što te nije pogodio — reče maskirani. — Hajde da požurimo, moja ko­ la su malo dalje... — Trenutak... Meklaski se naže nad mrtvo telo, pokušavajući da nazre u tami crte lica. Shvatio je da nešto nije u redu tek kada je njegov umorni mozak registro- vao značenje duge crne brazgo tine koja je glavu čoveka de- lila na dva simetrična dela. Već mokro čelo iznenada mu se orosi novim kapima zno­ ja. Koje je to strašno oružje bukvalno raspolutilo glavu pla­ ćenog ubice? — T i... ti si ovo učinio? — zamuca.
Pony W est ■ — Borilačke veštine 24 33 — Jesam. —» Kako, do đavola? Čime? — Nemam sada vremena da ti to objašnjavam. Hajde! Meklaski je oklevao, a kroz glavu mu prolete misao koje se časak kasnije postideo. .. »Pomenuo sam đavola u ša­ li«, mislio je. »A šta ako je ovo zaista. . . đavo?« — Mora da je pomislio da sam sam đavo! — nasmeja se Lesli dovršavajući svoju priču o susretu sa Meklaskim. — Samo da ste videli kako je sedeo u kolima pored mene... kao da će svakog trenutka ot­ voriti vrata i iskočiti napolje! — I gde je sada? — upita Pit zainteresovano. — Tražio je da ga ostavim u blizini jedne telefonske go­ vornice. Pozvaće bez sumnje Čaveza, on je jedini upućen u njegov plan. Na žalost, moj uređaj za prisluškivanje sada je na dnu okeana; bio je za­ kačen za sako Meklaskog, pa tako neko vreme nećemo zna­ ti šta naš prijatelj radi i gde se nalazi... Pit odmahnu glavom. — Meni tu nešto nije jasno — reče. — Videli smo vest na televiziji, čuli pripremljeni ne­ krolog sa fotografijama Mek­ laskog. .. a ti si ipak stigao na mesto događaja, samo neko­ liko minuta pošto je on sleteo sa puta! Ili je naša televizija počela da radi brzinom svetlo- sti, ili. . . — Ili je nekom odgovaralo da se vest o njegovoj smrti što pre pojavi — nasmeja se ninđa, opušten u fotelji onog istog malog apartmana u pred­ građu. — U stvari, sam Mek­ laski je donekle kriv za to: pripremio je taj materijal i anonimno ga dostavio televi­ ziji. Suviše rano, naravno. Ne­ ko je to doznao i odlučio da od iažnog načina pravi nesreć- ni slučaj, Vidiš, Meklaski je smislio prilično lukav plan: cla nestane i nastavi istragu u taj­ nosti, znajući da ga niko više neće ometati, mislim na špi­ juna u vrhu DE'A. — Meni je jasno — sleže Pit ramenima. — Čavez. — Kao jedino koji je znao za plan Meklaskog? Sumnja sasvim prirodno pada na nje­ ga, ali mislim da se ovoga pu­ ta varaš, Pite. Čuo sam njihov razgovor jutros u parku... sa- vetovao je Meklaskom da ne žuri, ali ga ovaj nije poslušao. Srećom po njega, zakasnio je sa realizacijom plana, tako da se vest na televiziji pojavila mnogo pre nego što je uopšte krenuo prema Santa Ani. — Njegov plan jeste bio lu­ kav, ali su naši prijatelji bili još lukaviji. Ne treba mnogo eksploziva da se uništi uređaj za upravljanje... a nikome ne­ će pasti na pamet da zaviruje u kola čak i ako nekome uspe
34 Pony W e st— Borilačke veštine 24 da ih izvuče sa dna okeana, u što sumnjam. Ako se ne va­ ram, na tom mestu obala je veoma strma. — Tako je. Ipak, igrali su na sigurno i poslali čoveka sa snajperom da dovrši Meklas- kog ako nekako uspe da ispli­ va. I tako bi i bilo da nisam naišao u pravi čas. Dosta zgo­ dan splet okolnosti. . . a to je ono što mi se u celoj stvari ne dopada... —•Zašto, do đavola? Sve se lepo završilo? — Jeste, ninđino lice bilo je zamišljeno — ali ne volim si­ tuaciju u kojima moram da se oslanjam na sreću... — Tvoja stara bolest! — uz­ dahnu Pit. — Želiš da prora- čunaš sve do najmanje sitni­ ce, kao neki prokleti kompju­ ter. . . Ponekad pomislim da je tvoj sensei u Japanu bio obi­ čna cepidlaka. — Pa i jeste! — nasmeja se Lesli. — Uvek bi se on nasme- jao kada bi čuo taj izraz. Znaš, briga o svakom, pa i najma­ njem detalju, prva je odlika dobrog ninđe. Iznenadio bi se kada bi znao koliko je dobrih zamisli propalo zbog sitnice koja je u početku izgledala po­ tpuno nevažna... — Pobrini se za detalje, a celina će se već pobrinuti sa­ ma za sebe — promrmlja Pit zevajući. — Nešto slično sam i ja čuo u pešadijskoj školi u Fort Beningu. . . pre nego što su generali shvatili da od me­ ne nikada neće postati dobar oficir. U svakom slučaju, ova se priča lepo završila i ti i ja možemo mirne savesti u kre­ vet. . . Sa osmehom na licu, Lesli Eldridž odloži čašu koju je do tada držao u ruci. Ponovo je bio obučen u jednostavnu ode- ću. — Zao mi je, Pite — reče — ali ove noći nema spava­ nja. .. — Šta? ! Čekaj, do đavola, pa ti sam si pre dva-sata re­ kao d a ... — Jesam, ali sam u među­ vremenu doznao jedan zanim­ ljiv podatak od Meklaskog... — Kakav sad podatak, Les? Meni se spava, boga mu! Ninđa sleže ramenima. — U redu, snaći ću se ne­ kako i sam. .. mada će biti ve­ oma zanim ljivo.. . Meklaski je provalio da će noćas stići ve­ lika pošiljka iz Južne Amerike. — Droge? — Ne, nego meksikanskog pasulja koji skače! Kokain, dečko m oj, kokain! — Čekaj, do đavola. . . zaš­ to mi idemo kad Meklaski zna za to? Zar ih policija neće do­ čekati? — Ovoga puta neće. Mekla­ ski želi da ima na oku lokal­ nog šefa u mreži rasturača, pravilno rezonujući da je taj ipak sitna riba. Nada se da će ga ovaj odvesti do pravih glavešina, ali ja u to ne ve­ rujem. Njegove metode su ipak
Pony W est — Borilačke veštine 24 35 previše nežne za taj posao. — Sad shvatam! — nasme- ja se Pit. — Ščepaćemo mom­ ka i istresti istinu iz njega, a? To mi se već više dopada, da znaš. Do đavola sa spavanjem! Ideš u kostimu? — Ovoga puta ne. Nema po­ trebe. — Šteta! — razočarano uz­ dahnu Pit. — Uvek sam uži­ vao u izrazima lica tipova ka­ da te ugledaju u njem u... ah, biće veselo i bez toga, osećam. Kad krećemo? — Odmah. Ovaj motel u Sa­ nta Ani nisam slučajno oda­ brao, iako si gunđao da je da­ leko od centra Los Aiđelesa. Roba stiže na jedan sportski aerodrom u blizini, tačno u tri. Sutra uveče, pošto je raz- blaže, već će je biti po uli­ cama. .. — Hmmrn... I Mekl'aski će biti u blizini? — Verovatno, ali ne verujem da će smetati. Mudar je to m om ak... — Ipak ja ne verujem poli­ cajcima i tipovima koji se ba­ ve sličnim poslom! — progun- đa Pit. — U redu, da krenemo onda. Nećemo buditi Sumiko. — Nećemo, samo bi se uza­ lud brinula. I za nju je ovo bio naporan dan ... Pola sata kasnije Lesli El- dridž zaustavi svoj neupadlji­ vi crni »bjuik« u senci drveća kraj sporednog puta koji je iz Santa Ane vodio na istok. Ae­ rodrom koji su tražili nalazio se pola milje dalje, iza čitavog niza luksuznih vila okruženih visokim ogradama, u ovo do­ ba godine praktično nenasta­ njenih, tako da im nije bilo teško da mu se neopaženo pri­ bliže. — Petnaest do tri — šapnu Pit gledajući na svoj sat. Njih dvojica čučali su u za­ klonu žive ograde iza koje se pružala široka travnata povr­ šina aerodroma, mračna i ti­ ha, kako se i može očekivati od aerodroma koji nije opre­ mljen za noćnu upotrebu. — Aha. Avion će uskoro sle- teti. Moramo biti bliže zgradi ako želimo da ščepamo tipa koji dolazi da primi robu. Ja idem napred, ti pedesetak jar- di iza mene, za svaki slučaj. U redu? — U redu. Koliko ljudi će biti ovde, Les? — Sedam ili osam, ne ra­ čunajući ekipu iz aviona. Ta­ mo kraj zgrade • vidim samo dvoja kola. Ne izazvavši ni najmanji šum, ninđa se provuče kroz gustu živicu i pohita po me­ koj travi, dok su mu oči tra­ žile tamne senke čuvara kojih je u blizini svakako bilo. Oni će se držati ivica polja, sas­ vim prirodno, tako da je ovo bio najsigurniji put do niske montažne zgrade koja je tako- đe bila u potpunoj tami. Sve- tla duž improvizovane piste upaliće se samo minut ili dva pred sletanje, trgovci drogom
36 Pony W est — Borilačke veštine 24 su veoma dobro znali da bi generalna direkcija za drogu platila lepu sumu svakom dos­ tavljaču za informaciju o ovom mestu i zato je za njega znao samo mali krug ljudi. Vetar, koji pred zoru duva sa okeana, donese do njegovih oštrih čula miris koji je i oče­ kivao. Na drugoj strani piste, negde kraj živice, nalazio se čovek sa psom, a to je značilo da pasa svakako ima još. U tami, usne mu se razvu- koše u osmeh. Jedan običan pas-čuvar, bez ikakvog pedig­ rea, u ovoj situaciji bio bi mnogo pogodniji od pasa-ubi- ca, istreniranih da napadaju i ubijaju bešumno. Njihovi vlas­ nici polazili su od pretpostavke da se takvom psu ne može odupreti čak ni čovek naoru­ žan nožem ili revolverom i že- leli su da se sa svakim ulje­ zom obračunaju bez mnogo buke, što je svakako išlo na ruku čoveku sposobnom da u tišini ubije takvog psa golim rukama. . . mnogo pre nego što iko primeti da se nešto do­ godilo. Vlažni vetar, sa jakim mi­ risom soli, ovoga puta išao mu je na ruku i nijedan od pasa nije osetio njegovo približava­ nje. Pet minuta kasnije, ninđa je bio priljubljen uz zid mon­ tažne zgrade, osluškujući ne- razgovetne glasove iznutra. Pro­ zori su bili dobro zamračeni, tako da napolje nije prodirao ni tračak svetlosti. Utoliko bo­ lje. Čovek sa puškom u ruci, koji je revnosno obilazio zgra­ du, nije primetio vitku senku koja se iznenada odvojila od zida i pala mu na leđa... U stvari, ne bi značilo niš­ ta i da je bio upozoren neko­ liko desetina sekundi ranije, jer se ta senka kretala brzi­ nom gotovo nezamislivom za normalnoJjudsko biće, demon­ strirajući još jednom da o krajnjim dometima čovekovog organizma još uvek veoma ma­ lo znaju čak i najuspešniji at­ letičari i stručnjaci za borbu izbliza. Jedna ruka se kao čelični obruč obavila iznenađenom čo­ veku oko vrata, izdižući ga čitavu stopu iznad tla; druga je zadala munjevit kratak uda­ rac u predeo slepoočnice, ta­ mo gde se lobanja može pov- rediti uz minimalni utrošak energije. Opušteno telo, čiji su udovi još uvek refleksno drhtali, klonu uza zid zgrade, ne izazvavši ni najmanji šum. Položivši pored zida i čove- kovu pušku, ninđa produži do niskog prozora okrenutog pre­ ma pisti. Zavese su bile navu- čene, tako da ni ovoga puta nije uspeo da razabere nijednu reč iz razgovora koji se unu­ tra vodio. Jedino što je uspeo da zaključi bilo je da se tu nalaze tri čoveka, što se sla­ galo sa njegovom procenom. Trojica unutra, jedan pred ku­ ćom i najviše četvorica na st­ ranicama travnatog četvorou-
Pony W est — Borilačke veštine 24 37 gla; ako bude potrebno, moći će sve da ih savlada čak i bez Pitove pom oći... On podiže glavu jer mu je pažnju privukao -neki tihi šum, ali razloga za uzbunu nije bi­ lo: njegovo oštro uho razaz- nalo je karakteristični zvuk . kretanja glomaznog tela Taba- sko Pita. Trenutak kasnije Pit se zaustavi kraj njega. — Sve u redu? • —- šapnu. — Aha. Samo čekamo da se upale svetla, podigne zavesa i predstava može da počne. . . —- Proverio sam kola iza zgrade. Stari »oldsmobil« će bolje ići nego što izgleda. Iz onih drugih sam ispustio ben­ zin. .. — Dobra ideja. Čim otkri­ jem o ko je šef i pokupimo ga, kidamo odavde, sa što manje gužve i, ako je moguće, bez pucnjave. Pit se zagleda u svetleći bro- jčanik svog časovnika. — Minut do tri — promu- mla. — Krajnje je vreme da upale svetla... — Zatvori oči — upozori Le- sli — da te iznenadna svetlost ne zaslepi. Evo, već čujem avi­ onski m otor... Svetio se upalilo iznenada: dva duga niza 'bleštavožutih svetiljki koje su precizno oz­ načavale pistu. Trenutak kas­ nije otvoriše se i vrata niske zgrade i dva čoveka izađoše, zastavši na trenutak da prila­ gode oči promeni osvetljenja. Uz žustro zujanje motora, mali sportski avion dotače tra­ vu i nekoliko puta poskoči smanjujući brzinu. Kao po ko­ mandi, svetla duž piste se po- gasiše. — Sada! — šapnu Lesli. — Ti preuzmi trećeg koji će sad izaći... Pilot malog aviona znao je svoj posao i laka čelična ptica u mrklom mraku načini uski krug ispred same zgrade. Dvo­ jica ljudi pred njom bezbrižno su stala na mestu, uvereni da je i ove noći obezbeđenje bes- prekorno i da ih ni ovoga pu­ ta niko neće iznenaditi. Okrenuli su se kada je sa vrata dopro tup udarac i šum stropoštavanja nečeg teškog na tle. Iako ni izbliza tako tih kao ninđa, i Tabasko Pit poz­ navao je tajnu brzog obraču­ na golim rukam a.. . Onaj za koga je ninđa od­ mah pogodio da je šef, reago- vao je daleko brže od tipa u mehaničarskom kombinezonu, iako je ovaj drugi već imao pušku u rukama. Ruka mu je skliznula pod dugi, elegantni sako, odakle se munjevitom brzinom pojavi revolver veli­ kog kalibra. Mehanizam suvo škljocnu kada je ubacio metak u ce v ... Jedna senka diže se iz tra­ ve pred njim i revolver u du­ gom luku odlete u stranu. Čo- vek u elegantnoj odeći dreknu od gneva i straha, instinktivno odskačući korak unazad.
38 Pony W e st— Borilačke veštine 24 Onaj drugi, iako mnogo spo­ rije, dospeo je da obori cev svoje puške prema prilici pred sobom, ali se nije odlučivao da pritisne obarač, jer je ta senka neprestano menjala po­ ložaj u nekom čudnom, neu­ hvatljivom plesu. Mnogo vre­ mena za odluku i nije imao, jer iz tame iznenada stiže uda­ rac vrhom cipele, nepogrešivi udarac borca koji zna koliko je čovek ranjiv u predelu so- lamog pleksusa. Avion završi kretanje po lu­ ku i njegovi reflektori u pra­ vom trenutku osvetliše lice napadača. Čovek u elegantnoj odeći još jednom kriknu, ali je sada strah u njegovom, gla­ su potpuno potisnuo i posled- nji trag gneva. Ninđa mu se približavao brzim korakom, kao da klizi po travi, sa ruka­ ma spremnim na udarac. I za­ tvorenih očiju. To je bilo ono što je najviše šokiralo njego­ vog protivnika... Uostalom, lepi Lu Dugan već godinama nije ni imao prilike da se sopstvenim rukama ob­ računa sa protivnicima, jer su godine provedene sa uličnim bandama u Bronksu bile dale­ ko iza njega. Sada, ako je Lu Dugan nekoga želeo da ubije, bilo je dovoljno da pokaže pr­ stom. U najgorem slučaju — da podigne revolver, ledeno se na- smeši i pritisne obarač... Udarac ga je pogodio pravo u visoko čelo, sa kojeg je ko­ sa vehkom količinom briljan­ tina bila zalizana unazad. On i ninđa pali su na travu go­ tovo istog trenutka, ali je ovaj drugi odmah ustao, po drugi put izbegavajući kratak i ve­ oma precizan rafal koji je sti­ gao iz aviona. Za treći rafal nevidljivi st- relac nije imao vremena, jer se ruka ninđe podiže jednom, pa drugi put i dva sitna me­ talna predmeta zazujaše kroz topli vazduh. Dva šurikena, če­ lične zvezde užasno oštrih ivi­ ca, sposobne da probiju i pan- cirnu košulju ako ih vešta ru­ ka usmeri pod odgovarajućim uglom, nađoše svoj c ilj... — Tišina.. . Tišina prekinuta povikom koji je stigao odnekud od ži­ vice sa njihove desne strane. — Hej, ljudi — vikao je je­ dan od čuvara — šta je to? Ko puca, do đavola? — Idemo, Pite — dobaci ni­ nđa podižući s lakoćom opuš­ teno Duganovo telo iz trave — pre nego što ovaj inteligentni stražar shvati da nešto nije u redu ... — U kola? — Naravno... nemam name- ru da nosim našeg prijatelja čitave pola m ilje... i još u pratnji pasa! Pazi! Jedan od pasa, džinovska ži­ votinja širokih grudi stizala je u dugim skokovima, bezgla sno otvarajući usta sa iskeže- nim zubima sa kojih je kapala pena. Glasne žice ovih pasa bi­ le su presečene, što ih je či­
Pony W est — Borilačke veštine 24 39 nilo još užasnijim u napadu, i Pit na trenutak zastade, kao da pokušava da shvati kakva ga to zver napada. Ispustivši Dugana, ninđa se jednim skokom nađe između njega i životinje, malo pognut, i u tom trenutku i sam nalik zveri kojoj iz očiju plamti pa­ klena vatra. Pas pokuša da se zaustavi, ali široke šape skliznuše po vlažnoj travi. Udarac nogom, odozdo, podiže ga u vazduh i bukvalno okrete za čitavih sto osamdeset stepeni. Ponovo na nogama, životinja zastade, od- meravajući protivnika o kojem njeno iskustvo nije ništa zna­ lo. . . Još uvek sa onim istim pla­ menom u očima, ninđa stupi korak napred, dižući desnu ru­ ku. Pas se zguri uz zemlju, la­ gano se povlačeći unazad. Ne­ koliko trenutaka dve snažne volje su se borile, ali je ishod bio unapred jasan. Podvivši rep, zver se okre­ te u mestu i nestade u mraku. — Hajde, ponesi ga! — pro- sikta Lesli. — Brzo, do đavo­ la, pre nego što stignu i os­ tali stražari! Nekoliko trenutaka kasnije bili su u kolima. Ubacivši Du- ganovo telo, Pit zastade. — Hoćemo li im prirediti oproštajni vatromet? -— upita. — .Ne — odmahnu ninđa glavom. — Znam da bi tvom stilu odgovaralo da ta kola ta­ mo pretvorimo u plamenu bu­ ktinju, ali ne želim da privu­ čeni previše pažnje na ovo mesto. Neka sve ostane kako jeste. . . Možda će neko da po­ misli da se radi o privatnom obračunu sa šefom ove bande. — Zgodan momak — prime- ti Pit dok su kola naglo kre­ tala prema izlazu sa aerodro­ ma. — Baš me zanima koliko će moći da nam kaže. . . Derner u već prepunoj pe­ peljari zgnječi još jedan opu- šak vlažan od znoja i po sto­ ti put baci pogled na niz ča- sovnika, uredno poredanih pod staklenom pločom na jednom zidu. Svi su se slagali u se­ kundu, iako je svaki od njih pokazivao različito vreme. Ob­ jašnjenje za to nalazilo se u kratkim natpisima ispod njih: Los Anđeles, Njujork, Bogota, Tokio, Grinič. .. »Još pet sekundi«, mislio je. Prsti njegove desne ruke sa oklevanjem se primakoše je­ dnom u nizu prekidača pore­ danih na kontrolnom stolu is­ pred njega. '— Biiip! Biip! — začu se iznenada iz zvučnika na stolu i Derner se trže, iako je to bio signal koji je očekivao. Ze­ lenkasti ekran radara zasja u polutami, pokazujući svetlu ta- čkicu među beličastim kontu­ rama oblaka koji će za dva­
40 Pony W est — Borilačke veštine 24 desetak minuta doneti kišu i u ovaj deo džungle. On sa uzdahom pomeri pre­ kidač i signal iz zvučnika pro- meni visinu tona. Sve je teklo po planu i on zapali novu ci­ garetu. Neće morati da inter- veniše još nekoliko minuta, sve dok avion, koji se pravil­ no identifikovao, ne dođe u neposrednu blizinu tajne piste. Sve je teklo kao već stoti- nak puta do sada, utišavajući Dernerovo urođeno nepovere- nje prema svim mehaničkim spravama, tako često kod lju­ di od akcije, naviklih da sve probleme rešavaju svojom sna­ gom i inteligencijom. »Ovo već postaje dosadno«, pomisli, »Krajnje je vreme da počnem sa izvođenjem onog velikog posla... a ovo, ovo bi umesto mene mogao da radi i svaki prokleti Indijanac iz ove šumetine posle tri sata obuke...« Novi zvučni signal upozori ga da je vreme da interveniše i on sa uzdahom pritisnu red tastera koji su svetleli mutnom crvenom svetlošću. Znao je da svaki od njih uključuje džino­ vske motore postavljene u be­ tonskim komorama duboko pod zemljom, tako da se na površini njihova buka nije mo­ gla čuti. Čitavi odseci šiblja, prošaranog drvećem, sada su klizili u stranu na širokim ši­ nama, otkrivajući urednu be­ tonsku pistu po kojoj su već mnogi avioni ostavili crne tra­ gove sagorele gume. »Grandiozna ideja«, mislio je, po ko zna koji put s poš- tovajem. »I grandiozna reali­ zacija. .. Ko bi ikada pomislio da se ovde, usred džungle, na­ lazi aerodrom sposoban da prima avione u svim vremen­ skim uslovima. I to aerodrom koga nikakvi izviđački avioni i radari ne mogu otkriti. . .« I ne gledajući na ekran in­ terne televizije, znao je da avi­ on završava svoj put po pisti, postepeno se spuštajući u ni­ ski betonski tunel koji će ga, iako su motori već bili uga­ šeni, dovesti u džinovsku pod­ zemnu prostoriju, smeštenu tačno ispod mesta gde se on nalazio. Još jedan pritisak na red tastera i ploče od armira­ nog betona, duge sto i široke trideset stopa, lagano se vra- tiše na svoje mesto, prekriva­ jući pistu, kao da je tu ni­ kada nije ni bilo. .. Zapalio je cigaretu, raseja- no trljajući neobrijane obraze. Da, trebalo bi da se obrije, jer će šef uskoro doći u salon, a on ne podnosi neurednost. Ču­ dan tip. . . ali tip vredan poš­ tovanja. Prijatan zvuk gonga upozo­ ri ga da neko poziva kontrol­ nu odaju i on lenim pokretom uključi ekran pred sobom. — Šta hoćeš, Hoakino? — Soldžer Boj je doleteo iz LA, šefe. Hoće da govori s va­ ma?
Pony W est — Borilačke veštine 24 41 — Do đavola, Hoakino, ne­ mam vremena! Zar to ne mo­ žeš ti da završiš? — Možda, šefe — melez se drsko osmehivao — ali mo­ mak neće da mi kaže o čemu se rad i... — U redu — progunđa Der- ner — pošalji g a ... i upozori da će leteti pravo u reku ako me gnjavi zbog neke sitnice! Još jedan zvučni signal, ovo­ ga puta onaj koji je najavlji­ vao da neko želi da uđe. Na ekranu monitora iznad vrata videlo se ozbiljno i usredsre- đeno lice čoveka koji je u Vi­ jetnamu stekao kapetanski čin i manire koji su mu doneli nadimak »Vojničina«; nadimak zadržan i pošto je, pod pri­ lično nejasnim okolnostima iz­ gubio i čin i toplo mesto u jednom pešadijskom puku. Demer otvori vrata pritis­ kom na jedno dugme i bivši kapetan Eskju odsečnim kora­ kom stupi u prostoriju. »Prava vojničina«, pomisli Demer odmeravajući oniskog, plećatog čoveka koji je pred njim stajao u stavu mimo. »Bez mnogo mašte, ali zato bolji od svih drugih kada mu poveriš dobro razrađen plan... — Šta se dogodilo, Eskju? — upita. — Hitno? — Mislim da jeste, ser — i dalje stav m im o, pogled uprt tačno Derneru u oči. — Ben- tonov avion je napadnut pri sletanju u Santa Ani. Četiri mrtva, Dugan nestao. — Š ta ?! Eskju je ćutao svojim sta­ vom pokazujući ogorčenje zb­ og tako nejasno i nevojnički formulisanog pitanja. — A roba? — Ni dirnuta. Derner se zavali u fotelju, brišući znoj sa lica. Napeto je razmišljao, na trenutak zabo­ ravivši na prisustvo bivšeg ofi­ cira. — Čudno — reče zamišlje­ no. — Ko je to mogao da uči­ ni. .. i zbog čega, prokletstvo? — Ne znam, ser! — kratko i jasno, ni jedne jedine nepo­ trebne reći. — Dugan je, dakle, nestao... Hm, to je loše, veoma loše. Sposoban čovek. . . Ispod oka je motrio Eskju- ovo lice, ah ono nije pokazi­ valo nikakvu reakciju, iako je svima bilo poznato da je Es­ kju u svoje vreme očekivao Duganov položaj. Nije ga do­ bio, naravno. . . kao što ga ne­ će dobiti ni sada, kada je Du­ gan nestao. — Ima li nekih tragova, da li je neko nešto video? Govori, Eskju, do đavola? — Po svemu sudeći, bila su samo dva čoveka. Dvojica ču­ vara ubijeni su, izgleda, golim rukama, dvojica u avionu. . . ovim .. . — Šta je to? Odsečnim koracima Eskju priđe bliže. Na dlanu su mu svetlucala dva metalna pred­
42 Pony W est — Borilačke veštine 24 meta oblika šestokrake zvez- de i veoma oštrih ivica. — Šta je to, do đavola? — upita Derner oprezno prihvata- jući zvezde iz Eskjuove šake. — Ne znam, ser. To smo iz­ vukli iz Bentonovog tela i te- la njegovog pomoćnika. Taj drugi, Alison, bio je jedini ko­ ji je pucao. — .I, naravno, nije pogodio. Banda prokletih nesposobnja­ kovića! — cedio je Derner kr­ oz stisnute zube. — A glupavi Dugan je dozvolio da ga uh­ vate živog. .. sve lepše od le- pšeg! — Ako dopustite, ser ja bih pošao u Los Anđeles da ispi- tim tu stvar. . . Imam utisak da Duganovi ljudi nešto skri­ vaju, ’ fr priča o dvojici golo­ rukih ljudi koji su to izveli zvuči prilično neuverljivo, na­ ročito kada se tome doda či­ njenica da robu nisu ni do­ takli. A taj tovar vredeo je šest stotina hiljada dolara, ser. - — Znam, do đavola, koliko je vredeo! — obrecnu se Der­ ner. — To sa Duganom je ve­ oma neobično. . . pitam se da nije u pitanju neki njegov pri­ vatni obračun, nešto što nema veze sa poslom? — To je upravo ono zbog čega bih želeo da odem u LA, ser. Derner se nasmeja. — I uzgred likvidiraš Duga- na, ako posumnjaš da je pro- pevao, a? Ni ovoga puta nije se po- merila nijedna crta na Eskjul­ ovom licu. — Ukoliko procenim da je to neophodno, ser. — Tvoja ideja mi se dopa­ da, Eskju! — klimnu Derner glavom. — Naravno, moram da obavestim šefa... Vrata kroz koja je Eskju maločas ušao otvoriše se i Der­ ner skoči na noge, proklinjući sebe što nije obratio pažnju na monitor koji je pokazivao prilazni hodnik. Ovako, zatečen je kako opušten, raskopčan i neobrijan sedi u fotelji sa ča­ šom pored sebe... Znao je, naravno, ko dolazi, jer su se sva vrata u podze­ mnom centru automatski ot­ varala pred samo jednim jedi­ nim čovekom. . . — Dobro jutro — glas Er- nana Rokvela bio je tih i pre­ cizan, ali jedan od onih gla­ sova koji, kada se začuju, na gotovo volšeban način preki­ daju svaki drugi razgovor u blizini. Možda zbog one neo­ bične osobine tog glasa da uvek podseća na golu čeličnu oštricu spremnu da se zarije u onoga ko mu se suprotsta­ vi. .. — Dobro jutro, Ernano! — veselim glasom reče Derner, skrivajući zbunjenost. Eskju samo ukočeno klimnu glavom, uklanjajući se korak unazad sa Rokvelovog puta. Niski, vitki čovek potpuno ćelave glave i bledog aristo­
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom

Recommended

Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
zoran radovic
 
Praznik zveri - eteoci
Praznik zveri - eteoci Praznik zveri - eteoci
Praznik zveri - eteoci
zoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
zoran radovic
 
Dejvid morel uljezi
Dejvid morel uljeziDejvid morel uljezi
Dejvid morel uljezi
zoran radovic
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla
Milenko Gavric
 
23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi
Milenko Gavric
 
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrtiNindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
zoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
zoran radovic
 

Recommended

Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
zoran radovic
 
Praznik zveri - eteoci
Praznik zveri - eteoci Praznik zveri - eteoci
Praznik zveri - eteoci
zoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
zoran radovic
 
Dejvid morel uljezi
Dejvid morel uljeziDejvid morel uljezi
Dejvid morel uljezi
zoran radovic
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla
Milenko Gavric
 
23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi
Milenko Gavric
 
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrtiNindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
zoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
zoran radovic
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
zoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
zoran radovic
 
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
zoran radovic
 
20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda
Milenko Gavric
 
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetNindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
zoran radovic
 
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdaNindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
zoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
zoran radovic
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
zoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
zoran radovic
 
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfEric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
zoran radovic
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindju
Milenko Gavric
 
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikagaKupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
zoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambideksterKupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
zoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
zoran radovic
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
zoran radovic
 
Nindja 034 derek finegan - senke na vodi
Nindja 034 derek finegan - senke na vodiNindja 034 derek finegan - senke na vodi
Nindja 034 derek finegan - senke na vodi
zoran radovic
 
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkeraNindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
zoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
zoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
zoran radovic
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
Milenko Gavric
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
zoran radovic
 
26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapana26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapana
Milenko Gavric
 

More Related Content

What's hot

Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
zoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
zoran radovic
 
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
zoran radovic
 
20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda
Milenko Gavric
 
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetNindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
zoran radovic
 
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdaNindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
zoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
zoran radovic
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
zoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
zoran radovic
 
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfEric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
zoran radovic
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindju
Milenko Gavric
 
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikagaKupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
zoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambideksterKupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
zoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
zoran radovic
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
zoran radovic
 
Nindja 034 derek finegan - senke na vodi
Nindja 034 derek finegan - senke na vodiNindja 034 derek finegan - senke na vodi
Nindja 034 derek finegan - senke na vodi
zoran radovic
 
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkeraNindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
zoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
zoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
zoran radovic
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
Milenko Gavric
 

What's hot (20)

Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
 
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
 
20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda
 
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetNindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
 
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdaNindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
 
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfEric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindju
 
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikagaKupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
 
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambideksterKupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
 
Nindja 034 derek finegan - senke na vodi
Nindja 034 derek finegan - senke na vodiNindja 034 derek finegan - senke na vodi
Nindja 034 derek finegan - senke na vodi
 
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkeraNindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
Nindja 019 derek finegan - tri smrti dezmonda bejkera
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
 

Similar to 24 smrt sa pozivnicom

Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
zoran radovic
 
26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapana26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapana
Milenko Gavric
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
zoran radovic
 
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
zoran radovic
 
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
Balkanski Posetilac
 
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior & jocamx & emer...
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior & jocamx & emer...Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior & jocamx & emer...
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior & jocamx & emer...
zoran radovic
 
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlatoSejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Balkanski Posetilac
 
Sejn078 dzekslejd-lovcinazlatovasojevicfolpi-170506170840
Sejn078 dzekslejd-lovcinazlatovasojevicfolpi-170506170840Sejn078 dzekslejd-lovcinazlatovasojevicfolpi-170506170840
Sejn078 dzekslejd-lovcinazlatovasojevicfolpi-170506170840
zoran radovic
 
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milostiSejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
zoran radovic
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
zoran radovic
 
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
zoran radovic
 
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
zoran radovic
 
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
Balkanski Posetilac
 
Kl po sa - DzS - SE - 03
Kl po sa - DzS - SE - 03Kl po sa - DzS - SE - 03
Kl po sa - DzS - SE - 03
Stripovi Klub
 
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
zoran radovic
 
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)
zoran radovic
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
zoran radovic
 
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvaraSejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Balkanski Posetilac
 
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
zoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
zoran radovic
 

Similar to 24 smrt sa pozivnicom (20)

Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
 
26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapana26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapana
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
 
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
 
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
 
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior & jocamx & emer...
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior & jocamx & emer...Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior & jocamx & emer...
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior & jocamx & emer...
 
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlatoSejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
 
Sejn078 dzekslejd-lovcinazlatovasojevicfolpi-170506170840
Sejn078 dzekslejd-lovcinazlatovasojevicfolpi-170506170840Sejn078 dzekslejd-lovcinazlatovasojevicfolpi-170506170840
Sejn078 dzekslejd-lovcinazlatovasojevicfolpi-170506170840
 
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milostiSejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
 
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
 
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
Sejn052 dzekslejd-podmukliprotivnikvasojevicfolp-170429145232
 
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
Sejn 052 dzek slejd - podmukli protivnik
 
Kl po sa - DzS - SE - 03
Kl po sa - DzS - SE - 03Kl po sa - DzS - SE - 03
Kl po sa - DzS - SE - 03
 
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
 
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
 
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvaraSejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
 
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
 

More from Milenko Gavric

157 KAP VINA PREVISE.pdf $
157 KAP VINA PREVISE.pdf $157 KAP VINA PREVISE.pdf $
157 KAP VINA PREVISE.pdf $
Milenko Gavric
 
155 OPET ZIVI SUPERHIK.pdf $
155 OPET ZIVI SUPERHIK.pdf $155 OPET ZIVI SUPERHIK.pdf $
155 OPET ZIVI SUPERHIK.pdf $
Milenko Gavric
 
153 STARA DOBRA VREMENA.pdf $
153 STARA DOBRA VREMENA.pdf $153 STARA DOBRA VREMENA.pdf $
153 STARA DOBRA VREMENA.pdf $
Milenko Gavric
 
152 PRAVAC CHICAGO.pdf $
152 PRAVAC CHICAGO.pdf $152 PRAVAC CHICAGO.pdf $
152 PRAVAC CHICAGO.pdf $
Milenko Gavric
 
149 SUHA SLJIVA.pdf $
149 SUHA SLJIVA.pdf $149 SUHA SLJIVA.pdf $
149 SUHA SLJIVA.pdf $
Milenko Gavric
 
147 DRVENA NOGA.pdf $
147 DRVENA NOGA.pdf $147 DRVENA NOGA.pdf $
147 DRVENA NOGA.pdf $
Milenko Gavric
 
145 HIPNOS.pdf $
145 HIPNOS.pdf $145 HIPNOS.pdf $
145 HIPNOS.pdf $
Milenko Gavric
 
143 TAJNA SVINJSKE SUNKE.pdf af
143 TAJNA SVINJSKE SUNKE.pdf af143 TAJNA SVINJSKE SUNKE.pdf af
143 TAJNA SVINJSKE SUNKE.pdf af
Milenko Gavric
 
141 GUMIFLEX.pdf af
141 GUMIFLEX.pdf af141 GUMIFLEX.pdf af
141 GUMIFLEX.pdf af
Milenko Gavric
 
139 KLODOVIKOV PODVIG.pdf af
139 KLODOVIKOV PODVIG.pdf af139 KLODOVIKOV PODVIG.pdf af
139 KLODOVIKOV PODVIG.pdf af
Milenko Gavric
 
137 DAJ DAJ SAMURAJ.pdf af
137 DAJ DAJ SAMURAJ.pdf af137 DAJ DAJ SAMURAJ.pdf af
137 DAJ DAJ SAMURAJ.pdf af
Milenko Gavric
 
134 SAFARI BEZ VEZE.pdf
134 SAFARI BEZ VEZE.pdf134 SAFARI BEZ VEZE.pdf
134 SAFARI BEZ VEZE.pdf
Milenko Gavric
 
132 DO RE MI.pdf
132 DO RE MI.pdf132 DO RE MI.pdf
132 DO RE MI.pdf
Milenko Gavric
 
130 VELIKI DAN MAHARADZE OD BLITZA.pdf
130 VELIKI DAN MAHARADZE OD BLITZA.pdf130 VELIKI DAN MAHARADZE OD BLITZA.pdf
130 VELIKI DAN MAHARADZE OD BLITZA.pdf
Milenko Gavric
 
128 SAH MAT.pdf
128 SAH MAT.pdf128 SAH MAT.pdf
128 SAH MAT.pdf
Milenko Gavric
 
126 NESTANAK KIPA SLOBODE.pdf
126 NESTANAK KIPA SLOBODE.pdf126 NESTANAK KIPA SLOBODE.pdf
126 NESTANAK KIPA SLOBODE.pdf
Milenko Gavric
 
123 BANDA PROPALICA.pdf
123 BANDA PROPALICA.pdf123 BANDA PROPALICA.pdf
123 BANDA PROPALICA.pdf
Milenko Gavric
 
121 SASTANAK NA GROBLJU.pdf
121 SASTANAK NA GROBLJU.pdf121 SASTANAK NA GROBLJU.pdf
121 SASTANAK NA GROBLJU.pdf
Milenko Gavric
 
119 CRNE PLANINE JUZNE DAKOTE.pdf
119 CRNE PLANINE JUZNE DAKOTE.pdf119 CRNE PLANINE JUZNE DAKOTE.pdf
119 CRNE PLANINE JUZNE DAKOTE.pdf
Milenko Gavric
 
117 BROADWAY.pdf
117 BROADWAY.pdf117 BROADWAY.pdf
117 BROADWAY.pdf
Milenko Gavric
 

More from Milenko Gavric (20)

157 KAP VINA PREVISE.pdf $
157 KAP VINA PREVISE.pdf $157 KAP VINA PREVISE.pdf $
157 KAP VINA PREVISE.pdf $
 
155 OPET ZIVI SUPERHIK.pdf $
155 OPET ZIVI SUPERHIK.pdf $155 OPET ZIVI SUPERHIK.pdf $
155 OPET ZIVI SUPERHIK.pdf $
 
153 STARA DOBRA VREMENA.pdf $
153 STARA DOBRA VREMENA.pdf $153 STARA DOBRA VREMENA.pdf $
153 STARA DOBRA VREMENA.pdf $
 
152 PRAVAC CHICAGO.pdf $
152 PRAVAC CHICAGO.pdf $152 PRAVAC CHICAGO.pdf $
152 PRAVAC CHICAGO.pdf $
 
149 SUHA SLJIVA.pdf $
149 SUHA SLJIVA.pdf $149 SUHA SLJIVA.pdf $
149 SUHA SLJIVA.pdf $
 
147 DRVENA NOGA.pdf $
147 DRVENA NOGA.pdf $147 DRVENA NOGA.pdf $
147 DRVENA NOGA.pdf $
 
145 HIPNOS.pdf $
145 HIPNOS.pdf $145 HIPNOS.pdf $
145 HIPNOS.pdf $
 
143 TAJNA SVINJSKE SUNKE.pdf af
143 TAJNA SVINJSKE SUNKE.pdf af143 TAJNA SVINJSKE SUNKE.pdf af
143 TAJNA SVINJSKE SUNKE.pdf af
 
141 GUMIFLEX.pdf af
141 GUMIFLEX.pdf af141 GUMIFLEX.pdf af
141 GUMIFLEX.pdf af
 
139 KLODOVIKOV PODVIG.pdf af
139 KLODOVIKOV PODVIG.pdf af139 KLODOVIKOV PODVIG.pdf af
139 KLODOVIKOV PODVIG.pdf af
 
137 DAJ DAJ SAMURAJ.pdf af
137 DAJ DAJ SAMURAJ.pdf af137 DAJ DAJ SAMURAJ.pdf af
137 DAJ DAJ SAMURAJ.pdf af
 
134 SAFARI BEZ VEZE.pdf
134 SAFARI BEZ VEZE.pdf134 SAFARI BEZ VEZE.pdf
134 SAFARI BEZ VEZE.pdf
 
132 DO RE MI.pdf
132 DO RE MI.pdf132 DO RE MI.pdf
132 DO RE MI.pdf
 
130 VELIKI DAN MAHARADZE OD BLITZA.pdf
130 VELIKI DAN MAHARADZE OD BLITZA.pdf130 VELIKI DAN MAHARADZE OD BLITZA.pdf
130 VELIKI DAN MAHARADZE OD BLITZA.pdf
 
128 SAH MAT.pdf
128 SAH MAT.pdf128 SAH MAT.pdf
128 SAH MAT.pdf
 
126 NESTANAK KIPA SLOBODE.pdf
126 NESTANAK KIPA SLOBODE.pdf126 NESTANAK KIPA SLOBODE.pdf
126 NESTANAK KIPA SLOBODE.pdf
 
123 BANDA PROPALICA.pdf
123 BANDA PROPALICA.pdf123 BANDA PROPALICA.pdf
123 BANDA PROPALICA.pdf
 
121 SASTANAK NA GROBLJU.pdf
121 SASTANAK NA GROBLJU.pdf121 SASTANAK NA GROBLJU.pdf
121 SASTANAK NA GROBLJU.pdf
 
119 CRNE PLANINE JUZNE DAKOTE.pdf
119 CRNE PLANINE JUZNE DAKOTE.pdf119 CRNE PLANINE JUZNE DAKOTE.pdf
119 CRNE PLANINE JUZNE DAKOTE.pdf
 
117 BROADWAY.pdf
117 BROADWAY.pdf117 BROADWAY.pdf
117 BROADWAY.pdf
 

24 smrt sa pozivnicom

  • 2.
  • 4. SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: SMRT SA POZIVNICOM Autor: Derek FInegan Recenzent: Slobodan Lukić Lektor: Mirjana Šterijevski Korektura: Nada Maksimović ' Slog i štampa: »Litopapir«, Cačak (C) DEN PRESS PUNY WEST — BORILAČKE VEŠTINE — NINĐA 24 — VANREDNO IZDANJE — MAJ 1985. godine. Cena 80 dinara. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomi- ra Matijevića 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijev­ ski. Izdavački savet: Mlica Bogojević (predsednik), Mileta Obradović, Vera Smrekić, Dragan Simić, Milisav Ilić, Mio- drag Vučićević, Miljana Tomić, Nada Mijatović, Nikola Ma- slovara, Ljiljana Milovanović, Ljiljana Špajaković, Petar Jer- ković, Gojko Štulović. Telefoni: (032) 711-549 i 712-247 lokal 28 uredništvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Štampa: »Li­ topapir«, čačak.
  • 5. Derek Finegan SMRT SA POZIVNICOM Tišina. Tišina u toplom, vlažnom vazduhu ispunjenom parom koju su već prvi zraci jutar­ njeg sunca počeli da izvlače iz vlažne zemlje, vlažne trave, vla žnog drveća. Noćas je padala kiša, ali bi vlage bilo i bez nje: iz reke, koja je negde iza ze­ lenog zastora džungle leno vi­ jugala, razlivajući se oko ko- r'enja uspravnog drveća i sta­ bala onog koje se lagano ras­ padalo u procesu truljenja čiji se zadah mešao sa gorko-slat- ltim mirisom sveže istrugane manioke. Čak su i deca tiha, jer je tiho sve oko njih i jer će proći još sat ili dva pre nego što se sunce nađe nad njihovim gla­ vama, označavajući da je vre- me da se jede. Ona su svoju prvu lekciju već naučila: ne sme se galamiti sve dok su lo­ vci u blizini, a posle... posle već mogu da budu prava deca koja se jure oko koliba, p in i­ ju po reci, isprobavaju svoje prve duvaljke, lukove i strele. Tišina ... Lovac, koji je jutros ranije od drugih krenuo vijugavom šumskom stazom, zastade i po diže glavu sa vlažnog tla. Šum koji je dopro do njegovih ošt­ rih ušiju podsećao je na šum probijanja neke krupne životi­ nje kroz šiblje. Bilo bi neobi­ čno da se neki tapir ili pekari pojavi ovako blizu sela, ali ne i suviše neobično. I bogovi su ponekad na strani lovaca, na­ ročito kada im se žrtvuje deo plena, a on je to uvele brižlji­ vo činio. Lovac se prignu bliže zemlji, kao da traži zaštitu. Šuma je u poslednje vreme postajala neobično tiha i krupnije živo­ tinje, pa čak i brbljivi majmu­ ni zbog nečeg su izbegavali ovu stranu reke. Starci su ša- putali da su se pojavili zli du­ hovi, ali su ih mlađi podsmeš- ljivo gledali. Lovac se pogladi po trbuhu, sećajući se lepih stvari za jelo i vatrenog pića mnogo jačeg od njihove »čiče« koju je do-
  • 6. 4 Pony W est — Borilačke veštine 24 bio poslednji put kada je od- neo svoj plen do naseobine be- laca. Ipak, urođena opreznost čoveka iz šume još. ga nije na­ puštala. Sada je jasno razaznavao šum koraka ljudi koji. ne po­ štuju šumu, nemilosrdno gaze­ ći mladice i šiblje koje im se ispreči na putu. »Ovako nika­ da ništa neće uloviti«, mislio je. »Ništa im neće pomoći, ni oružje koje vatrom ubija na veliku daljinu...« Kroz splet drveća pogled mu odluta prema selu. Trebalo bi upozoriti ljude na dolazak stranaca, kako bi pripremili dočćk i ono što su belci uvek tražili da kupe. Samo, zbog čega oni dolaze težim i napornijim putem kroz šumu? Reka je opala posle le- tnjih kiša i sada je plovidba bezbedna, čak i za krhke piro- ge od k ore... Ljudi u visokim čizmama, si­ vim vojničkim bluzama i sa tropskim šeširima na glavama prošli su ćutke pored njega, čak ne dižući pogled sa tla is­ pred sebe. Neobične, kratke pu ške bile su im u rukama, kao da svakog trenutka očekuju da iskrsne plen. Grešili su, nara­ vno, jer i ono malo životinja koje su ostale u blizini sela do sada su već daleko u dru­ gom kraju šume. »Jedan prst... dva prsta...«, brojao je lovac u sebi, savija­ jući prste na ruci pokretima za koje zna samo ljudska vrs­ ta. »Jedna ruka i još tri prs­ ta. ..« Ti novi beli ljudi, nimalo na­ lik onima čija je lica video u naseobini, imali su opasne očir oči zmije, i lovac uzdrhta od sujevemog straha. Da li su to uopšte ljudi? Prsti mu noedlučno dotakoše duvaljku okačenu oko vrata. Znao je da će vrh strelice, pre mazan kurareom, gotovo tre­ nutno ubiti svakog čiju kožu samo zagrebe, a li.... Instinkt mu je govorio da ove bele ljude treba ubiti pre nego što stignu do sela, ali je, uz instinkt, lovčevim ponaša­ njem vladala i gvozdena disci­ plina malog plemena. Legenda se prenosila usmeno, ali njene reči niko nije mogao zabora­ viti: pre osamnaest proleća nji­ hovi rođaci iz sela uz reku u- bili su belog čoveka koji je uzeo jednu od njihovih žena... Sela tu više nije bilo i šu­ ma je brisala već i poslednje tragove. Nekoliko dece je pre- živelo da im ispriča o puška­ ma koje bljuju smrt i plame­ nu koji je munjevitom brzi­ nom proždrao njihove kolibe od suvog palmovog lišća... »Ne smeš ubiti belog čove­ ka«, govorio je zakon plemena. Pognut gotovo do tla, lovac nečujnim korakom pođe za belcima, premećući u glavi o- no nekoliko španskih reči ko­ je je znao. Sme li da ih pita zbog čega su došli ovamo i
  • 7. Pony W est — Borilačke veštine 24 5 zašto idu putem kroz šumu? Šta žele da kupe? Zastao je kada su kroz sp­ let granja ukazao krov pleme­ nske kolibe koji je u zelenilu uspelo da razabere samo nje­ govo ošti'o, iskusno oko. Beli ljudi su produžili onim istim ravnomemim korakom, ali ne više jedan iza drugog, već u lancu, na rastojanju od dese­ tak koraka. Shvatio je šta hoće kada su zastali i progovorili među so­ bom nekoliko reći tihim glaso­ vima. Nije razumeo nijednu od tih reći, ali su pokreti bili jasni, veoma jasn i... Naviknutim pokretom duva- ljka mu skliznu u ruku i on oprezno postavi strelicu u nju. Oči su mu fiksirale leđa najbli. žeg čoveka dok je otvor lagano prinosio ustima. Prekasno... Iznenada krvožedno zaurla- vši, belci ispališe svoje puške, ali te puške nisu prestajale da pucaju posle ispaljenog jednog metka kao one koje je lovac do tada imao prilike da vidi. Ove su grmele neprestano, za- sipajući komadima metala sve oko sebe i lovac ču kako nešto nalik gradu šiba po lišću, po stablima, po zidovima koli­ ba. .. Oči lovaca zasvetlucaše kad jedna prilika u sivom besno zaurla, čupajući iz grudi strelu ukrašenu perjem i on ponovo prinese duvaljku usnama. Još jedan beli čovek posrte, okre­ ćući mu se licem, na kojem se čitao samo izraz iznenađenja. Kurare je- ubijao brzo, kao grom. Pljusak metaka podiže male vodoskoke vlažne zemlje oko njega i lovac jednim skokom potraži zaklon u šumi. Belci su bili već van domašaja duva ljke, skriveni među kolibama i retkim drvećem, sipajući pla­ men i metal u pravcu mesta gde se on nalazio. Pred tim pljuskom olova on se prilju­ bi uz zemlju, osećajući kako po njemu padaju mladice pre sečene rafalima. Možda će ga i pogoditi... ali teško onom belcu koji dođe da proveri da li je pogodio. Nož sa širokim sečivom, pažljivo nabrušenom na kamenu iz reke, bio mu je u desnoj ruci, priljubljen uz butinu. Dolazili su sada prema nje­ mu, neprestano zasipajući šu­ mu mecima. Stežući zube, lo­ vac se povuče nekoliko koraka dublje, tražeći neprestano za­ klon širokih debala. Znao je da ga ne mogu videti i, ako bogovi budu na njegovoj stra­ ni, pašće bar još jedan belac pre nego što mu vatreno oru­ žje donese sm rt... Ili n e ... Propustio je trojicu ljudi da prođu pored njega dublje u šumu, a sam se vratio do ivice čistine. Lice mu je ostalo nepokretno dok je pogled kli­ zio po mrtvim telima i belci- ma koji su leno obilazili selo,
  • 8. 6 Pony W est — Borilačke veštine 24 prenoseći plamen s jedne ko­ libe na drugu. Život u šumi je okrutan, i smrt vreba oda­ svud.'Sm rt za njega nije ništa n ov o... Kao ni zakon plemena koji jasno zahteva krv za k rv ... Beli ljudi su opet postali ne­ oprezni i jedan od trojice pre­ ostalih u selu zaluta preblizu njegovom zaklonu. Lovac je strpljivo sačekao svoj trenu­ tak, jedan kratki trenutak ka­ da su pogledi druge dvojice bi­ li okrenuti na suprotnu stra­ nu. Dve mrke ruke izroniše iz zaklona lišća, sklapajući se kao klešta oko vrata i usta, iznena đenog belca. Zgarišta koliba sada su sa­ mo tinjala dižući u vlažni va- zduh zadah smrti koji je, bar na trenutak, nadvladao miris truleži. Svi preživeli belci po­ novo su bili na čistini, ali op­ rezniji, mnogo oprezniji nego do tada. • Lovac je i dalje strpljivo če­ kao. jegov narod nije voleo da Ipvi noću, ali je on dobro znao da će od sada noć biti njegovo vreme. Polako.. . Ti beli ljudi — a on je sa­ da napetim pogledom urezivao u pamćenje njihova okrutna lica — ti beli ljudi će umreti. Da li sada, ove ili neke od na­ rednih noći, to je bilo sveje­ dno. On je imao vremena, če- kaće. Hitrim i ekonomičnim pokre­ tima, kao u svemu što su do tada činili, belci pobacaše tela svojih mrtvih drugova na zga­ rište jedne od koliba, prekriva­ jući ih upola dogorelim gredi- cama sa drugih zgarišta. Časak kasnije crni dim ponovo se uzdiže u nebo, označavajući mesto gde se samo sat ranije nalazilo naselje ljudi koji su živeli tih o.. . Lovac je čučao u svom za­ klonu, a ruke su mu bile zau­ zete Krvavim poslom koji je dobro poznavao. Kada je kra­ tka kolona belaca krenula, on je bešumno krenuo za njom, savladavši trenutno iznenađe­ nje u času kada su krenuli u pravcu koji on nije, očekivao. Niz reku.. . * * * — Odvratna klima! — pro- gunđa Demer, raskopčavajući okovratnik košulje, već vlažan od znoja koji mu se slivao niz bikovski vrat. — Proklet­ stvo, ova zemlja nije za belog čoveka! — Piješ pogrešno piće! — primeti Romanof svojim tihim glasom koji je, zbog nečeg, uvek išao Demeru na nerve. Njegov engleski bio je savr­ šen, sa naglaskom kojim pot­ puno prirodno umeju da go­ vore samo potomci porodica koje su u Britaniju stigle sa Viljemom Osvajačem, ali je Derner već imao prilike da se uveri kako Romanof ume da
  • 9. Pony W est— Borilačke veštine 24 7 imitira naglasak rođenog Lon- donca ili stanovnika Glazgo- v a ... Ili stanovnika Pekinga i Bogote, uostalom. Romanof ni kada ne bi odgovorio na pita­ nje koliko jezika u stvari zna, ali se jedini snalazio u dijale­ ktu kojim je govorila indijan­ ska posluga. A to je, samo po sebi, mnogo govorilo... — Da pijem votku, kao ti? — frknu Demer. — Hvala, ali ne želim da ovako mlad osta­ nem bez želuca! Votka je piće za bogove! — zamišljeno reče Romanof, ok­ rećući među dugim vitkim pr­ stima kristalnu čašu u kojoj je zveckao led. Pogled mu je bio uprt u komadić limuna koji je plovio u bezbojnoj teč- nosti. — Jedina dobra stvar koju su Rusi ikada izmislili... — Sem carske porodice! — na Dernerovom grubom licu za­ blista osmeh. Svima je bilo do­ bro poznato koliko se Romanof ponosi svojim poreklom, iako je malo ko poverovao da je on zaista potomak poslednjih ruskih vladara. »Naročito zato što je votka jedina ruska reč koju zna«, os- mehnu se Demer još jednom, ali sada u sebi, motreći nepo­ mično lice Romanofa. »Jer, ru­ ski je jedini jezik koji nikada nije hteo da u č i...« — Možda klima — uređaj ne radi dobro — podsmešlji- vo primeti Romanof ponovo engleski, sa naglaskom rođe­ nog Bruklinca — ili si jedno­ stavno nervozan, Demere? — Zbog čega bih bio nervo­ zan? — sleže ovaj ramenima, s gađenjem otpijajući još je­ dan gutljaj koka-kole od ko­ je m u se stomak već nadimao. — Ovaj posao je prava dečja igra u poređenju sa onima ko­ je sam već obavio. — Nije to isto, Dernere. Ta- da si radio sopstvenim ruka­ ma i rizilcovao sopstveni vrat. Sada zapovedaš drugim a... a ima ljudi kojima nikada nije jasno kako se to radi. Derner' se trže, nesvesno protežući mišićave ruke, tako da mu kosti zakrckaše. — Ukoliko sam dobro razu- meo — reče pretećim glasom — to bi trebalo da znači ot­ prilike ovo: Derner je dobar kao operativac, ubica koji oru­ žjem rešava sve problem e.. . Derner nije za organizatora krupnih poslova. Zanimljivo mišljenje, Romanof! Srećom, šef je drukčijeg m išljenja... — Veliki poslovi! — Roma- nof ne podiže pogled zauzet punjenjem nove čaše prozir­ nom tečnošću. — Ovo danas je zaista veliki posao. .. uništiti tridesetak golih divljaka koji­ ma su luk i otrovne strelice iz duvaljki najopasnije oružje. — Ne govorim o tome, Ro­ manof, već o zaista velikom poslu. Besniš zato što ga šef nije poverio tebi, već meni, a? — Ako me pamćenje služi, poslednji veliki posao, tamo u
  • 10. 8 Pony W est — Borilačke veštine 24 Nemačkoj, poprilično si zabr­ ljao. .. — Je li? Misliš zato što su pohvatali m oje ljude? Romanof više nije držao ča­ šu u ruci i Demerov bes na­ glo zameni oprez i ledena ko­ ncentracija kojom se uvek od­ likovao u trenucima opasnosti. »Prokletstvo«, pomisli, »nije valjda toliko lud da nešto po­ kuša protiv m ene... ovde i sada? Valjda zna da bi ga šef odmah likvidirao«! — Tačno — reče drugi čo- vek, a ledene plave oči mot­ rile su svaki Demerov pokret — nemoj mi reći da je to bi­ la uspešna akcija... — Zavisi od tačke gledišta. Ti ljudi mi više nisu bili po­ trebni. .. a njihovo hapšenje stvorilo je kod policije iluzi­ ju da je sa terorizmom u Ne­ mačkoj gotovo. Uskoro će sh­ vatiti koliko greše, naravno. — Može se dogoditi da pro- pevaju, Demere. Ne verujem da bi ti se to dopalo... — Ne može se dogoditi, jer u _Nemačkoj policija zna šta je fer-plej. Niko od njih nije čak ni šamar dobio, Romanof . . Sem toga, oni su uvereni da ću im uskoro omogućiti be- kstvo, znaš. — Znam. Samo u tu priču ne mogu beskrajno verovati i pre ili kasnije neko od njih će pomenuti i tvoje ime. Demer se osmehnu, osećaju- ći kako mu se raspoloženje naglo popravlja. Taj Romanof nije toliko mudar kao što želi da misle ljudi oko njega. Zar je moguće da još nije shvatio koji je jedini izlaz iz te situ­ acije? Ne treba mu još reći, naravno, a li... zašto da ne, do đavola? Ionako je prekasno da se bilo šta izmeni. — Niko od njih neće pome­ nuti m oje ime, Romanof. Niti bilo k oje drugo ime. Obrati pažnju na sutrašnje vesti. — Misliš d a ...? — po prvi put otkako ga poznaje, Der- ner primeti iznenađenje na li­ cu Romanofa. Međutim, ni to nije trajalo dovoljno dugo da bi mogao da uživa u svojoj maloj pobedi. — Dobra ideja! — reče Ro­ manof, sa odobravanjem kli- mnuvši glavom. Zna li šef za to? — Naravno. Uslov za sara- dnju je i bio da prekinem sve svoje ranije veze. — To se i moglo očekivati. Zašto si tako prokleto tvrdo­ glav, Demer, i ne priznaš da je šef smislio tvoju malu ope­ raciju? — Nije. Njega ne zanima na­ čin na koji ću ja to učiniti, samo krajnji cilj. Kao i obi­ čno. — Da, kao i obično — slo­ ži se Romanof tihim glasom. — Šef ništa ne prepušta slu­ čaju, ali u ovom poslu se dru­ kčije i ne može. DEA je sve opasnija, a njihovi ljudi bi, pre ili kasnije, stigli do ovog mesta 'i nečiju pažnju bi pri-
  • 11. ron y west — Borilačke vestine ¿4 9 vukle priče Indijanaca o neobičnim zbivanjima u šumi. Ovako je najbolje... — Da. Mrtva usta ne govore... Mali radio - komunikator, ostavljen na stočiću pored Dernerove ruke, blako zapišta. Skrivajući nervozu, Derner ga prinese ustima. — Derner — reče prateći pogledom Romanofa. Ovaj je ponovo nalivao čašu, ali se Nemac nije zavaravao: znao je da ovome neće promaći nijedna izgovorena reč. — Hoakino šefe — reče tih, ali razgovetan glas iz minijaturnog zvučnika. — Posao je obavljen. — Sve u redu? — Da... Demer zaškrguta zubima. — Taj prokleti melez! Po glasu mu se oseća da nije sve u redu. — Govori! — reče. — Sta se dogodilo? — Ovaj... izgubili smo tri čoveka... — Tri čoveka! — grmnu Derner. — Kako, do đavola? I koga? — Pablo, Fuente i Ričardson. Kurare. Da li je to na trenutak na licu Romanofa zaigrao podrugljiv osmeh? Demer nije bio siguran, jer mu je dami čovek bio okrenut poluprofilom. Svejedno, šefu se neće dopasti kad dozna da je izgubio trojicu ljudi... — Dobro—reče u komunikator — sačekajte me tu, dolazim... Ošinuo je pogledom Romanofa dok je ustajao, ali se ovaj pravio da ništa nije čuo. Na neki neobjašnjiv način, Dernera to još više razbesne, tako da je iz sve snage zalupio vrata za sobom, od čega se zatresla čitava krhka drvena konstrukcija. Petorica ljudi, sa puškama u rukama, stajala su pred ulazom u nisku zgradu, koja je sa svih strana bila okružena gustom džunglom. Demer je, međutim, znao da su došli kroz uski tunel od zelenila, jedini prolaz kroz pojas prepreka kroz koji se nije moglo provući ništa veće od insekat^. — Sta ie bilo, do đavola? osećajući kako mu topao i vlažan vazduh izvlači iz tela nove potoke znoja. — Ko je zabrljao? — Ja, šefe! — pokajnički reče Hoakino, ali mu je u crnim očima igrao uobičajeni veseli plamičak. — Ti prokleti divljaci bili su oprezniji nego što smo se nadali... — A ona trojica glupaka neoprezniji nego što je trebalo! — dopuni Demer gnevnim glasom. — Do đavola s tobom, Hoakino! Reci mi, da li su svi tragovi izbrisani? — Svi, šefe. Selo je spaljeno, a Pabla, Fuentea i Ričardsona smo gurnuli na lomaču. — Svi indijanci likvidirani?
  • 12. 10 Pony W est — Borilačke veštine 24 — Do poslednjeg, šefe — glas meleza bio je ubedljiv, a ni Derner nije imao razloga da mu ne poveruje. Kada se radilo o ubijanju, Hoakino ni­ je grešio... — Konačno i jedna dobra vest od tebe! — promrmlja Derner malo umiren. Do đa­ vola s tom trojicom glupaka... nisu bolju sudbinu ni zasluži­ li ako ne mogu da izađu na kraj sa divljacima iz šum e... — U redu — reče — idite i odmorite se. Zvaću vas ako bude potrebno. Derner s gađenjem, zapali cigaretu, lcružeći pogledom po zelenom zidu oko sebe. Ne, ovo nije zemlja za belog čo- velca. Što pre završi onaj ve­ liki posao za šefa, to b o lje ... Konačno će moći da ode oda­ vde u neko mesto sa pristoj­ nijom klimom. I, za promenu, živi malo bez uzbuđenja, do đavola. Trideset osam godina .. vreme je da se smiri. U svakom slučaju, novaca mu neće nedostajati. Šef je ši­ roke ruke kada se radi o ova­ ko krupnim uslugama. U trenutku kada se okrenuo vratima, nešto tupo tresnu o usku betonsku stazu oko zgra­ de i on se instinktivno pribi uz dovratak, tražeći vlažnim prstima dršku revolvera. Pro­ kletstvo, šta je to? Njegove izbuljene oči neko­ liko trenutaka su odbijale da priznaju istinu, ali su činje­ nice, kao i obično, bile nemilo­ srdne. . . Tačno u njega buljile su još jedne oči, prazne oči na poz­ natom licu zaraslom u gustu bradu. Karl-Hajnc Derner promuklo opsova, povlačeći se korak na­ zad kroz vrata. Prokleti me­ lez, opet ga je slagao! Svi stanovnici sela nisu bi­ li likvidirani. Dokaz za to, od- sečena Ričardsonova glava sa­ da je, činilo mu se, podsmeš- Ijivim pogledom pratila njego­ vo povlačenje u sigurnost. Ne, do đavola, ovo nije ze­ mlja za belog čoveka! * * * »Efekt snežne grudve«, s ga­ đenjem pomisli Fil Meklaslci, odgumuvši od sebe čitavu go­ milu uredno otkucanih papira sa važnim zaglavljem »Genera­ lna direkcija za droge«. Isto onako kao što se bačena grud- vas nega na strmini pretvara u lavinu, rušeći sve pred so­ bom, tako nastaju i ogromne birokratizovane organizacije ko jima više niko ne može da stane na put. O, da, dobre na- mere su, kao i uvek, iza sve­ ga toga, ali stvarne koristi ima sve m anje...« — Opet iste misli? — Keri En je sedela u neudobnoj sto­ lici postavljenoj uza zid i iza­ zivački mahala dugim nogama savršenog oblika — Prokletst­
  • 13. Pony W est — Borilačke veštine 24 11 vo, File, s tobom nešto nije u redu! Čitavo jutro pokušavam da ti dam do znanja da sam žensko, a ti se mrštiš i pre- turaš po hartijama! — Znam da si žensko — os- mehnu se Meklaski i oči mu gotovo nesvesno skliznuše po vitkom telu savršenih propor­ cija koje je više otkrivala ne­ go skrivala tanka haljina. — Ali, šta to vredi kada me je neki pametnjaković odozgo po­ stavio tebi za šefa i rekao da su odnosi između šefova i oso­ blja strogo, .ali strogo zabra­ njeni. Inače.. . Ona frknu kao mačka. — Đavola bi ti obraćao paž­ nju na to da ti je stalo do mene, File. Muka je s tobom što umeš da misliš samo o po­ slu i ničem drugom! Šta te opet muči? — Saznanje da naša uvaže­ na direkcija postaje sve manje efikasna u srazmeri sa brojem novih ljudi i angažovanih sred­ stava, umesto da bude obrnu­ to. Pogledaj ovo! — on nasu- mice dohvati jedan list hartije sa gomile i poče da čita: »Naj­ kasnije do petog u mesecu za prethodni mesec dostaviti br­ oj rešenih slučajeva izražen u procentu od ukupnog broja primljenih slučajeva u tom me­ secu. Na za to predviđenom grafikonu izraziti taj broj u funkciji vremena i u odnosu na odgovarajući broj pretho­ dne godine... itd, itd«. Aha, slušaj ovo: »Sve dostaviti u šest primeraka sa obaveznom naznakom ’strogo poverljivo'. Divno, zar ne? — Pa šta? — žena namerno sleže ramenima, paleći dugu, tanku cigaretu. — Ne vidim zbog čega te to uzbuđuje? — Ne vidiš, a? Boga mu, ovde uskoro niko drugi neće ništa raditi nego popunjavati formulare, računati procente i izvlačiti kopije. U po šest pri­ meraka! A za to vrem e.. . — on besno odmahnu rukom. — Dok se mi gušimo u gomilama hartija, dnevnih, mesečnih i godišnjih izveštaja, organizaci­ je trgovaca drogom postaju sve efikasnije i snažnije, eto šta me zabrinjava! — Opet te muči želudac? — Keri En Rubije se malo ispra­ vi na stolici, isturajući grudi divnog oblika. — Hajde, Fil, stvari uopšte ne stoje tako lo­ še kao što m isliš... pogledaj izveštaj o d ... — Izveštaj! To je upravo ono o čemu govorim: sve šio radimo u stvari je stvaranje slike koja nekom gore u Va- šingtonu služi da bi se izbo­ rio za što više novca od vla­ de i iluzije da se nešto predu- zima kako bi se smanjio pro­ met droge. A on raste, Keri En! — Šta mi početnici treba da kažemo — reče žena — kad tako reaguje najstariji i naj­ bolji agent Direkcije u Kali- fom iji? Da dam odmah otkaz, a? Do đavola, File, imamo bo­
  • 14. 12 Pony W est — Borilačke veštine 24 lje rezultate od svake druge agencije u zemlji! I to valjda nešto znači! — Znači... da smo se nešto manje birokratizovali od dru­ gih, ništa više. Deca i dalje umiru po ulicama od đubre­ ta koje im za debele pare pro­ daju sitni trgovci drogom, je­ dini koje nekako uspemo da pohvatamo. Njihovi šefovi za to vreme se smeškaju i otkri­ vaju nove načine da nam is­ pred nosa ubace nove količi­ ne robe! Nekoliko trenutaka vladala je tišina puna napetosti. Uz la­ ko šuštanje haljine, žena se namemo osloni na njegov sto, tako blizu da on oseti privla­ čan miris njene kože i nekog dobrog parfema. — Slušaj, File! — glas joj je sada zvučao potpuno ozbi­ ljno. - — Ne čini li ti se da ponekad preteruješ u svemu ovom e... Mislim, ljudi poči­ nju da gunđaju. Jedino kod naše grupe nema nekog odre­ đenog rasporeda rada, nema slobodnih dana; dižeš nas u pola noći, ako ti to padne na pamet, a o godišnjim odmori­ ma da i ne govorim. Meni lič­ no to ne smeta, ali, do đavola, u grupi ima i oženjenih ljudi sa decom, a o n i... — Ni ja već tri godine ni­ sam koristio godišnji odmor! — zareža Meklaski. — Boga mu, Keri En, plaćeni ste za to! I to dobro plaćeni! — Znam, Fife, ali druge grupe... — Druge grupe me ne za­ nimaju, do đavola! Ovo nije posao koji se radi u klimati- zovanoj kancelariji od devet do pet, sa pauzom za ručak! Ako droga putuje noću i mi moramo biti na' nogama da je sačekamo. Prokletstvo, to bi trebalo da bude jasno čak i jednom ograničenom ženskom mozgu! Zastala je i okrenula mu se sa rukama na vratima. Crne oči su joj sevale, i on i protiv svoje volje zadrža pogled na grudima koje su se uzbuđeno dizale i spuštale pod halji­ nom. — Filipe Meklaski! — reče ona glasom u kojem se osećao uzdržani gnev. — Ja i ostale dve milijarde žena na ovoj planeti nismo krive što te je ona drolja od tvoje bivše že­ ne ostavila na onako odvra­ tan način... Što pre to shva­ tiš, biće b o lje ... za tebe! Staklo na vratima se zatre- slo kada ih je bučno zalupila za sobom i Meklaski pređee rukom preko čela orošenog znojem. »Ima dana kada zaista ne vredi ustajati iz postelje«, po­ misli. »Samo šta se to na me­ ne ne odnosi, do đavola!... Noćas nisam ni legao. Prokle­ ta ženska... ko li joj je samo rekao za Mardži?« Lice Orlanda Ćaveza, kada je oprezno zakucao i ušao u
  • 15. Pony W e st— Borilačke veštine 24 13 kancelariju, imalo je neutralan izraz, ali ga Meklaski ipak po­ gleda sa podozrenjem. — Šta je bilo? — zareža. — Imaš li, možda, i ti neki komentar o m ojoj bivšoj ženi? — O Mardži? — Čavez je loše glumio iznenađenje. Kao jedan od dvojice ljudi koji su sa Meklaskim počeli rad u is­ postavi DEA, Generalne direk­ cije za droge, znao je, narav­ no, celu priču o neuspelom braku. — Do đavola, otkud sad ona u čitavoj ovoj gužvi? — Nije važno! — proguriđa Meklaski. — Zbog čeega si do­ šao? . — Da vidim zbog čega je naša lepotica izjurila iz tvoje sobe kao da je đavoli gone! — uzdahnu Čavez. Njihovo du­ gogodišnje prijateljstvo, u ko­ je je gotovo neosetno prerasla uska saradnja na zajedničkom poslu, davalo mu je pravo na tako lak ton kada je u pita­ nju tema za koju su svi znali da je Meklaski osetljiv. — O? — Meklaski podiže obrve. — Nešto je rekla? — Naša lepotica ima duha. I jednu, za mene pomalo nera­ zumljivu primedbu, o muškim šovinističkim svinjam a... — Naša lepotica ima duha. I hrabrosti — osmehnu se Me­ klaski. — Slušaj, 0 1 ... pome- nula je nešto da ljudi gunđaju zbog radnog vremena i slobo­ dnih dana. Zar stvari tako loše stoje? — Za sada ne, ali će biti gore. — ~Zašto mi, do đavola, to nisi ti rekao? — Spremam se već skoro deset dana — osmehnu se Ča­ vez. — Međutim, kad pogle­ dam koliko si posla natovario sebi na vrat, uvek se predo­ mislim i čekam neki pogod­ niji trenutak. — Lepo si sačekao, nema šta! — Meklaski je zamišlje­ no trljao neobrijani obraz. — Ne vidim šta tu može da se učini, 01, boga mu. Jednostav­ no, nemamo dovoljno ljudi. — Znam. Utoliko više mo­ raš da paziš kako koristiš nji­ hovo vreme, File. Meklaski podiže glavu, fiksi­ rajući Čaveza zakrvavljenim očima. — Jutros su m oji ljudi od­ lučili da budu otvoreni — pro- gunđa. — Govori, 0 1 ... loše organizujem posao, to hoćeš da kažeš? Čavez obori pogled, nelago­ dno se premeštajući s noge na nogu. — Paaa — oteže — ne baš tako, ali.... — Ali se na to svodi! Šta nije u redu? — U redu — uzdahnu Čavez — kad već toliko navaljuješ... Vidiš, svi — tu ne izuzimam ni sebe — svi polako stičemo utisak da ti, u stvari, ne znaš šta hoćeš. Čekaj! — on zapo- vednički podiže ruku kako bi preduhitrio ono što je Mekla-
  • 16. 14 Pony W est — Borilačke veštine 24 ski zaustio da kaže. — Sačekaj malo, File. . . kad sam već sku­ pio hrabrost da ti sve kažem, onda me bar pusti da u tome uživam... Ljudi ne shvataju zašto ih neprestano premeštaš sa jednog zadatka na drugi, zašto ih povlačiš kad im se či­ ni da posao tek što nije obav­ ljen i šalješ u akcije od kojih na kraju ništa ne ispadne. Melclaski je mrko buljio u sto pretrpan hartijama. — Tako to, znači, njima iz­ gleda — reče tiho. — I tebi, 01? — I meni. — Kako onda objašnjavaš da je naša grupa najuspešnija u čitavoj Kalifom iji, do đavo­ la? Valjda i to nešto govori? — To je bilo tačno, File — Čavezov glas bio je čvrst. — Pitanje je kako će naši rezul­ tati izgledati kada ova godina prođe. — Radim izgleda, sa gomi­ lom prokletih glupaka — uz­ dahnu Meklaski. — I neka sam proklet ako ti dopustim da iz- letiš odavde dignutog nosa i uvređene njuške kao ona žen­ ska maločas! Ja sam tebe sa­ slušao, sada saslušaj ti mene... — Hoću, File — mrko Ča- vezovo lice bilo je ozbiljno i zabrinuto. — Pre toga, samo dve reči... kako bi bilo da ipak uzmeš nekoliko dana od­ mora? — O tome posle! — zareža Meklaski dižući se sa svog me- sta. Prišao je prozom i zabuljio se u sliku koju je već znao napamet: dugi redovi niskih zgrada, okruženi sasušenom tra vom. Milje i milje sličnih ku­ ća između kojih se probijaju zmije auto-puteva koji vode do obale okeana, čineći proho­ dnim ovaj mravinjak koji su nekad davno nazvali Los An- đeles. Grad anđela... poslednje ime koje bi izabrali da su zna­ li kakva ga sudbina očekuje. — Naši rezultati jesu lošiji nego prošle godine, 01 — reče ne okrećući se sagovorniku — ali ne zato što sam ja umorni­ ji, nervozniji i manje koncen- trisan nego ranije. Postoji mno go jednostavnije objašnjenje... — Neko nas odaje? — u glasu Čaveza bilo je mnogo sumnje. — Znam šta ćeš pomisliti: klasični simptom paranoje, ka­ da se neki tajanstveni uticaj optužuje za sve lične neuspehe. Ništa od toga, 01. Ako malo bolje razmisliš, viđećeš da či­ njenice. .. pazi, činjenice, upu­ ćuju na to. Čavez se, sa uzdahom, spu­ sti na stolicu. Ruke mu nes- vesno posegnuše prema džepu od sakoa, ali je već na pola puta znao da tu neće naći zg­ užvanu kutiju cigareta. Nije je bilo v e ć... koliko? Gospode bože, izdržao je već trideset dva dana! — Da čujem! — reče mirno. Meklaski se osvrte u mestu i pogled mu je 'na trenutak
  • 17. Pony W est — tionlačke veštine 24 15 imao onaj intenzitet, onu skri­ venu vatru koju je Čavez pa­ mtio s početka njihovog pri­ jateljstva. — Luđaku treba povlađiva­ ti, zar ne? — nasmeja se su- vo. — Dobro, 01. Zbog čega je propala ona akcija u Long Biču prošlog meseca? — Znaš i sam, do đavola! — začuđeno podiže pogled Ča­ vez. — Policija je zakasnila na lice mesta i momci su nam urnakli. Nećeš valjda da ka­ žeš da je to bilo namešteno? — Da! Tu negde u ovoj go­ mili prokletih hartija imam poverljivi izveštaj koji tvrdi da su sva policijska kola u tom delu grada primila priori­ tetni nalog da krenu na jug, prema obali. Ko je izdao taj nalog, 01? Ja? Ili neko drugi? — Prvi put čujem za to, bo­ ga mu! Kako se to moglo do­ goditi? — Kako? Vrlo lako, 01. Deč- ja igra za čovelca koji brzo mi­ sli i zna šta treba učiniti. Bo­ lje mi odgovori na pitanje ko je sve znao za tu akciju? — Naša grupa i . . . — Naša grupa, i to ne cela, 01. I oni gore. Morao sam ih obavestiti kako bih zvaničnim kanalima dobio pom oć od po­ licije u Long Biču, inače ni oni ne bi pojma imali šta pla­ niramo! Čavez odmahnu glavom. — Izvini, File, ali moguće je i jednostavnije objašnjenje... u ovom poslu koincidencije su česta stvar i. .. — Koincidencije! — prezri­ vo frknu Meklaski. -— F ino... objasni mi onda onu prošlo- nedeljnu koincidenciju kod oli­ mpijskog stadiona! — Kod stadiona? Kad je ka­ mion naleteo na naša kola? Ma hajde, File, ne misliš valjda da je i to bilo namešteno? — Mislim i dokazaću! Biro­ kratija je spora, ali uporna, 01. DobiO sam dosije vozača tog kamiona. Momak je odle­ žao svoje zbog šverca droga pre neku godinu u Montani. I to je koincidencija, a? — Kako se onda dogodilo da su ga pustili iz zatvora? — Zakon — umorno reče Meklaski vraćajući se za sto. — Ponekad pomislim da su zakoni načinjeni da štite zlo­ čince od policije, a ne miran svet od zločinaca. Za policiju je to bio banalni saobraćajni prekršaj. Niko se nije uzbuđi­ vao što je u toj gužvi Džo Ma- laltis izleteo iz naših kola i nestao bez traga... saobraćaj- ce to ne zanima. A ti, Mekla­ ski, počni ponovo poteru za Malakisom. Naći ćemo ga, sigurno... onog dana kad isu­ šimo okean i povadimo sve one nesrećnike koji su na plivanje krenuli sa sto funti betona na nogam a... — Misliš da je likvidiran? — Naravno da je likvidiran. One malopređašnje energije nestalo je iz tela Meldaskog i
  • 18. 16 Pony W est — Borilačke veštine 24 on je sada sedeo opuštenih ra­ mena, pognute glave. — Šefovi ništa ne rizikuju, 01. Uklanjaju svakog na koga pa­ dne i tračak sumnje. A to je ono što ja ne mogu da uči­ nim, bez čvrstih dokaza... Čavez je s nevericom vrteo glavom. — Sve je tu, u hartijama, 01 — tiho reče Meklaski. — Ako ne veruješ meni, uzmi tu prokletu gomilu i pročitaj. Ne, Fil Meklaski nije počeo da brlja! Sva ta iznenadna pre- meštanja sa zadatka na zada­ tak, sve te nagle promene tre­ balo je da posluže jednom ci­ lju: da zavaram onoga koji svaki naš potez otkucava kra­ ljevima droge... — I? Meklaski je lagano dobovao prstima po stolu. Tišina. Čavez se promeškolji na sto­ lici. Sve je, zaista, iznenada video u novom svetlu. Da, ono što se u poslednje vreme do­ gađalo moglo se protumačiti i na taj način. H m m m ... — Ne mogu ti još reći na koga sumnjam, 0 1 ... — Nadam se samo da to ni­ sam ja — u Čavezovom sme- hu osećao se napor. — Ne, nisi to ti, 01. Niko iz grupe. Špijun je negde go­ re. .. — U direkciji za Kalifomi- ju? — Čavez tiho zviznu. — Isterao si krupnu divljač, File. — Tačno. Ponovo tišina puna napeto­ sti. Meklaski se uspravi sa uz­ dahom, dohvatajući cigarete sa stola da bi ih gurnuo u džepove izgužvanog sakoa. — Hajde, idemo napolje! — reče. — Ispričaću ti šta name- ravam da preduzmem... Čavez se trže. — Misliš d a ...? Meklaski značajno klimnu glavom. Iz prostorije su izašli jedan za drugim, mnogo tiše nego obično, kao da se plaše nevidljivog prisluškivača... * * * Starac koji je sanjivo kli­ mao glavom na klupi u parku nije privukao mnogo pažnje, uprkos svojoj odeći hipija iz ludih šezdesetih godina. Sta­ novnici Kalifom ije već su na­ vikli na ekscentričnost ni ko­ šulja na cvetiće, drečava ma­ rama oko vrata izlizane farme­ rke na mršavim staračkim no­ gama nisu više nikoga šokira­ le, čak ni upadljivim kontras­ tom sa dugom, potpuno sedom bradom i pravom grivom be- le kose koja je padala na po­ vijena ramena. Samo bi zaista dobar pos- matrač otkrio nešto nepriro­ dno u načinu na koji je sta­ rac oslanjao glavu na svoju ruku prebačenu preko naslona klupe. Desno uho bilo je po­ tpuno prekriveno raširenim pr­
  • 19. Pony W est — Borilačke veštine 24 17 stima, slično pokretu kojim se hvatamo za bolno mesto, ali su — začudo — ispod šake dopirali nerazgovetni glasovi koji su zvučali kao udaljen razgovor dvojice ljudi. Starac se s mukom uspra­ vio kada su se na izlazu viso­ ke zgrade na drugoj strani uli­ ce pojavila dva čoveka, zauze­ ta živim razgovorom. Nespret­ nim pokretima vezao je onu drečavo crvenu maramu oko glave i ponovo bi samo veoma pažljim posmatrač shvatio da je ono što je do maločas dr­ žao u desnoj ruci sada bilo ponovo oslonjeno na uho is­ pod m aram e... Ona dvojica pređoše ulicu sigurnim korakom gradskih stanovnika, nimalo impersioni- rani rekom automobila koja je jurila levo i desno i sada su ušli u park, nesvesno se pri- lagođavajući sporosti kojom su s kretali ostali posetioci. Starac pođe za njima, po­ malo hramljući na levu nogu, pogleda uprtog pravo pred se­ be. Pravac njegovog kretanja narednih petnaestak . minuta potpuno se poklapao sa prav­ cem kretnja one dvojice, i da­ lje zauzetih živim razgovorom. Začudo, iako su se neprestano osvrtali, kao da se plaše da ih neko ne uhodi, nijednom ni­ su primetili upadljivu starče­ vu pojavu. Ne slučajno, naslu­ ćujući nekim šestim čulom ka­ da će se jedan od one dvojice okrenuti, starac bi potražio zaklon iza žbuna, vodoskoka, žene koja je m im o gurala ko­ lica sa bebom, čitajući roman raširen nad njim a... Načinivši čitav krug po par­ ku, ona dvojica sada malo br­ žim korakom pođoše prema zgradi iz koje su nešto ranije izašli. Starac ih ovoga puta nije sledio. Promrmljavši sme- žuranim usnama nešto neraz- govetno, on drhtavim rukama smače maramu s glave, skri­ vajući pod košulju sitan pre­ dmet izvučen iz nje. Na klupi pored minijaturnog jezerceta čitala je devojka, ne obraćajući pažnju na dečake koji su u neposrednoj blizini počinjali neku svoju vatrenu i bučnu igru. Povremno je sklanjala sa čela uvojke crne kose koje je nosio vetar i hi­ trim pogledom kružila oko sebe. Malo kose oči i krhko, iako lepo građeno telo, u je­ dnostavnoj odeći, odavali su njeno orijentalno poreklo. — Oprostite, gospođice — zahripa starac iznenada nad njenom glavom — da li je slo­ bodno? — Ona ne odgovori. — Oprostite, gospođice — poče ponovo molećivo gleda­ jući .u nju — da li biste mogli da mi date pola dolara? Užas­ no mi se pije kafa, a ... ovaj . . . izgleda da sam opet zabo­ ravio novčanik... Devojka se glasno nasmeja, odlažući knjigu na klupu po­ red sebe.
  • 20. 18 Pony W est — Borilačke veštine 24 — Dosta komedije! — reče m im o. — Misliš da te nisam prepoznala, Lesli? — Šta? ! — zahripa starac tako tužno da se devojka tr­ že, ali odmah zatrese glavom, kao da sebe uverava u nešto. — Ne pomaže,' Lesli Eldri- dže! -— ponovi oštrijim glasom. —■ Tu masku već poznajem. Uostalom,' ko ti je kupio tu užasnu košulju prošle godine u San Francisku? I starac se iznenada nasme- ja, punim, snažnim glasom mu­ škarca koji poseduje snagu i to vrlo dobro zna. — Nije upalilo, znači! — reče. Glas mu je zvučao mla­ dalački, bez onog šištanja i krkljanja kojim je počeo da govori. — Sva sreća da mom­ ci koje pratim nemaju tako oštar pogled kao ti. — Doznao si nešto? Starac neupadljivim pogle­ dom pređe po licima u parku oko njih. — Mnogo! — reče tiho. — Meklaski nije tip na koga sam sum njao... — Sigurno? — Potpuno. Inteligentniji je ‘ nego što sam mislio. I on sam je shvatio da neko iz DEA u Kaliforniji odaje svaku plani­ ranu akciju bandama koje ra­ de s drogom i sada smišlja kako da se dočepa špijuna. — Pomoći ćeš mu? — Naravno. Meklaski je čo- vek na svom mestu, Sumiko, a i taj Čavez koji je sad bio s njim. Oni sada znaju da ih neko prisluškuje, ali ne i ko... Uzmi ovaj uređaj i presnimi sve na kasetu. Ostavićeš ga na uobičajeno mesto, može mi uskoro ponovo zatrebati. I ne­ ka ostane uključen, možda ću od Meklaskog da doznam još nešto zanim ljivo... Neupadljivim pokretom, de- vojka u svoju tašnu prebaci sitan predmet koji joj je »sta­ rac« dodao. Na licu joj zaigra osmeh. — Čudno — reče — kako se čovek obučavan u tradiciji sre- dnjovekovnog Japana ovako le- po snalazi sa modernim ele­ ktronskim uređajima. Šta bi na ovo rekao tvoj sensei, Les? — Moj sensei? Ne bi rekao ništa, devojčice. Ta spravica je oružje kao i svako drugo... a on je godinama učio ninđe da oružje postaje svaki pred­ met kojim se stiče neka pred­ nost nad protivnikom. U bor­ bi na život i smrt sva sredstva su dozvoljena... a ako baš ho­ ćeš, u tvom srednjovekovnom Japanu prve ninđe su i bili upravo špijuni i teroristi, da upotrebim savremene termine. Oni su bili ti koji su se bavi­ li prisluškivanjem, sabotažama, uklanjanjem važnih ličnosti iz neprijateljskog tabora. Sve one godine koje sam proveo u ško­ li potvrdile su ono što sam znao i pre toga: u borbi pro­ tiv zločina sredstva se ne sme- ju birati... Devojka se nasmeja.
  • 21. Pony W est — Borilačke vestine 24 19 — Vaše predavanje, profeso­ re, nije bilo potrebno. I sama dovoljno znam o ninđam a... Srećom, svako se nasmeje čim -se pomene mogućnost da ih još uvek ima. — Nisam siguran — pogled čoveka koga je devojka nazva­ la Leslijem iznenada postade zamišljen. — Vidiš, sve ninđe ostavljaju za sobom trag smr­ ti, a moj trag, ovde u Kalifor- niji, već je i dug i širok, Su- miko. Sam način na koji ubi­ jam odaje ninđu... a to će ne­ ko, pre ili kasnije, shvatiti. — I? — Ništa! i — osmehnu se on. — Senku je teško uhvatiti... a o ninđama u Japanu postoji ona izreka, sećaš se? — D a ... — glas joj je bio vrlo tih. — Ninđa je senka senka koju čovek ostavlja za sobom hodajući u noći bez mesečine. A li... On joj kratkim pokretom dotače ruku, kao da je upozo­ rava. — Ništa »ali«, Sumiko. To što si rekla je istina... A sa­ da, idi. v Ona hitrim pogledom pretra­ ži prostor oko njih. — Nešto se dogodilo? — prošaputa. — Osećam t o ... — Da. U blizini je drugi čo­ vek koji prati i prsiluškuje Meklaskog. Želim da ga uhva­ tim. .. živog... — Opasno je? Pogled tamnoplavih očiju pod sedim obrvama bio je ve­ oma rečit i devojka klimnu glavom. Dohvatila je knjigu sa klupe i krenula hitrim gipkim korakom na drugu stranu od bučne ulice. Čovek je nekoli­ ko trenutaka sa divljenjem gledao za njom, a onda onim istim staračkim hodom pođe po stazi paralelnoj sa ulicom na čijoj se drugoj strani nala­ zila ona visoka, usamljena zg­ rada. Stotinak jardi dalje jedna poprečna ulica izbijala je na široku aveniju i starac strp­ ljivo sačeka da semafor pre­ kine dugu kolonu vozila pre nego što je prešao. Ostavljaju­ ći zgradu sa leve strane, on pođe uskim trotoarom one po­ prečne ulice duž koga je bio parkiran čitav niz vozila. Prastari kombi, sa nekada raskošnim natpisom neke ki­ neske praonice, stajao je na parkingu kao da nikada više neće krenuti. Prašnjav, sa kru­ pnim mrljama rđe po bokovi­ ma i prljavim staklima koja su vrlo efikasno sprečavala sva­ ki pokušaj da se zaviri u nje­ govu unutrašnjost. Naravno, ako bi nekome uopšte palo na pamet da zaviruje u unutraš­ njost takve olupine. »Starcu«, međutim, nije pro­ maklo da su gume potpuno nove, iako- zaprljane i da je kombi, nimalo slučajno, pos­ tavljen tako da odmah može da krene sa svog mesta. Sada je išao sve sporije, gr- čeći lice od bola i neprestano
  • 22. 20 Pony W est — Borilačke veštine 24 zastajkujući da bi levom ru­ kom dotakao grudi. Čak i za neiskusno oko bilo je očigle­ dno da ima problema sa sr­ cem, ali su ga retki prolaz­ nici zaobilazili u širokom lu­ ku, sa tipičnom hladnokrvno- šću stanovnika velegrada. Teško dišući, starac se do- tetura do kombija i osloni obe- ma rakama o bok, kao da ne primećuje sumnjičav pogled vozača koji je sa cigaretom u ustima tobože dremuckao za volanom. Mršavo telo klizilo je duž boka, sve dok ne stiže do kraja. Posmatraču sa stra­ ne učinilo bi se da je starac izgubio ravnotežu i našao se na kolovozu iza kombija. Naslepo pipajući mršavim rukama, čovek se dočepa zar­ đale brave i otvori je iznena­ đujućom brzinom. I ne samo to: jednim skokom, neverovat- no veštim za njegov izgled, on se nađe u unutrašnjosti vozi­ la povlačeći vrata za sobom. Vozač se trže od šuma koji je limena karoserija prenela do njegovih ušiju: Prokletstvo, kao da su se zalupila vrata? A li... Odbacivši cigaretu kroz ot­ voreni prozor, on izađe na trotoar, leno se protežući, ali su mu pod gustim obrvama oči streljale levo i desno. Odšetao je do zadnjeg kraja i lagodno se oslonio rukom o lim, tra­ žeći pogledom starca koji se maločas muvao unaokolo. Nije ga bilo i on se zamiš­ ljeno počeša po proređenoj kosi. Prsti leve ruke neprime- tno zadobovaše po limu. — Alf! —- reče oštro, gleda­ jući na drugu stranu. — Jayi se, Alf! Nikakvog odgovora i lice vo­ zača se izobliči u ružnu gri­ masu. »Prokletstvo«, prolete mu kroz glavu, »ovde nešto gadno sm rdi...« Ščepao je bravu i odlučnim pokretom širom otvorio vrata. Starac je čučao na samom ula­ zu, ljubazno ga gledajući ta- mnoplavim očima iz kojih je sevao neočekivani plamen. — Šta želiš, sinko? — za- šušketa on bezubim ustima. — Da uđeš, a? Pa uđi, uđi! Pokret koji je izveo ruka­ ma bio je tako prirodan da bi svako pomislio kako jednostav­ no pomaže čoveku da se uvu­ če u uski prostor. Vrata se zalupiše za vozačem i njihov tresak priguši uzvik bola koji je dopro iz unutrašnjosti. Vozač, zgrčen u uglu, još uvek je treptao od iznenađe­ nja i bola: dve snažne ruke uvukle su ga u kombi kao malo dete, ali taj starčić pred n jim ... ne, boga mu, taj ne bi imao snage za to! Pogled mu pade na zgrčeno telo u dubini kombija. Omanji čovek u dosta finom odelu, sa slušalicama na ušima. Sem je­ dnog manjeg dela pozadi, či­ tav kombi bio je ispunjen ele­ ktronskim uređajima koji su tiho zujali.
  • 23. Pony W est — Borilačke veštine 24 21 Mozak vozača radio je spo­ ro, ali je konačno ipak do­ šao do neizbežnog zaključka. Uz glasnu psovku, on poseže pod umašćeni sako. Starac je nepomično čučao na istom mestu, prateći paž­ ljivim pogledom svaki pokret. Stisnutih zuba, vozač podiže teško, nezgrapno oružje pre­ ma njegovom licu ... I još jednom zatrepta od iznenađenja, osećajući kako mu se vilica trese. Pištolj je samo trenutak ranije bio u njegovoj ruci, a sada... A sada je o n . sam buljio u njegovu mračnu cev! — K-k-kako... kako? — pro­ muca. — K o ...? — Mnogo pričaš, sinko! šušketao je starac. — Nije to loše, n ije ... Reci mi sada le- po, ko te je poslao ovamo? — K o ... k o ...? — Tačno, Ko je to bio? Vozač odmahnu glavom, po­ kušavajući da se sredi. U re­ du, čiča ima pljucu u rukama, ali ako bi iznenada. .. Ne. Ne bi valjalo... Pogled tih tamnp- plavih očiju jasno je opomi- njao da bi to bila igra sa sm­ rću. — Ko si ti? — upita pro­ muklo. — A-ha! — odmahnu starčić glavom. — Ja pitam, ti odgo­ varaš, tako smo se dogovorili! Pogled vozača skliznu pored njega, do zgrčenog tela sa slu­ šalicama na glavi. Oči mu se raširiše, jer je,tek tada shva­ tio zbog čega je Alfov vrat u nekako neobičnom položaju. Tamna odeća upila je krv tako da se jedva primećivala., ali je duga, uska rana na vra­ tu zjapila nalik otvorenim us­ tima, odajući da je sa Alfovom karijerom zauvek svršeno... Vozač oseti kako mu se ko­ šulja lepi za leđa, iznenada mokra od ledenog zn oja... Starac se kreštavo zakikota izrazu njegovog lica. — Video si? — upita. — Tvoj drugar ne može više da go­ vori. .. prema tome, moraćeš t i... Nagnuvši se unazad,- on is­ pruži desnu ruku, prebacujući pištolj veštim pokretom u levu. Prekidač postavljen na podu kombija tiho školjcnu i zuja­ nje uređaja prestade. — Tako — klimnu starac glavom — sada smo sigurni da naš mali razgovor niko ne­ će ču ti... Možeš da počneš... Vozač podiže ruku da dla­ nom skine gusti znoj koji mu se slivao u oči. Mozak mu je užurbano radio. — U redu, mister — reče slabašnim glasom — šta vas zanima? — Za koga radiš? — Z a ... za šefa... Pokret desne ruke starca bio je tako brz da se vozač trgao tek kada je osetio. bol u obrazu. Dotakao ga je ru­ kom, vrlo oprezno, i zabuljio se u dlan prekriven krvlju.
  • 24. 22 Pony W est — Borilačke veštine 24 — To je tek početak — ti­ ho reče starac — koliko da znaš da se ne šalim, momak! Ko ti je šef? Vozač zajeca, gutajući plju­ vačku, ali njegovo cviljenje ni­ je više privlačilo Eldridžovu pažnju. Skupljenih obrva oslu­ škivao je nešto, neki šum koji je postajao sve snažniji. . . M otor.. . . Snažni motor ko­ la čijem se vozaču jako žu ri... Pogled mu pređe po uređa­ jima naslaganim duž zida ko­ mbija. Da, svaka izgovorena reč do maločas se mogla čuti na mestu gde se nalazi dvoj­ nik tih uređaja. A to mesto je bilo bliže ne­ go što je očekivao... Ruka sa revolverom naglo polete prema licu vozača. Pre nego što je čovek uspeo da po- meri glavii, na lobanju mu se sruči teška drška oružja i on skliznu na bok, u dubokoj ne- svestici koja će potrajati bar nekoliko časova. Odbacivši ne­ potrebno oružje Eldridž odšk- rinu vrata i, vraćajući se svo­ jo j ulozi, nespretno siđe na tle. Sluh mu je govorio da ima gotovo čitav minut pre nego što kola koja je čuo sti­ gnu do kombija. Dovoljno. I više nego dovoljn o... Zastao je u jednom uskom prolazu lcoji je vodio u pra­ zan prostor između dve male prodavnice i još jednom obri­ sao lice svojom maramom. Još trideset sekundi. .. Gume zaškripaše i sa aveni­ je u poprečnu ulicu naglo sk- rete jedan veliki crni »merce- des«, rasterujući pešake pred sobom kao lišće na vetru. Teš­ ka kola se zanjihaše, ali je za volanom bio vešt vozač: izpra- vivši se, »mercedes« jum u da­ lje. Počeo je da koči dvadesetak jardi ispred kombija i Lesli Eldridž se povuče malo dublje u zaklon, prateći pogledom sve što se zbiva, iako mu je scena- rio čitavog događaja već bio potpuno jasan. Staklo na zadnjim vratima kola bilo je spušteno i kroz njega pod kombi dolete oma­ nji predmet u najobičnijoj pla stičnoj kesi. Eldridž se pribi uza zid. Nepotrebno. Čovek koji je proračunao količinu eksplozi­ va znao je svoj posao, a samo početnici misle da je dvadeset funti uvele bolje od pet funti... Kombi odlete gotovo tri sto pe uvis na vatrenom stubu ko­ ji se uz tutnjavu podigao sa tla. Lebdeo je samo delić se­ kunde tako, a onda se bukval­ no rasprsnuo u vazduhu, zasi- pajući ulicu, okolne zidove i prolaznike stotinama sitnih ko madića metala, plastike... i lju­ dskog mesa. Lesli zavrte glavom, prateći pogledom »mercedes« koji je već hita.o niz ulicu, povećavaju­ ći brzinu iz sekunda u sekund. Čist, profesionalno obavljen posao. Neko je na vreme pre- dvideo ovakvu mogućnost i ko
  • 25. Pony W e st— Borilačke veštine 24 23 mbi je negde pod svojom ka­ roserijom nosio već priprem­ ljen eksploziv. Trebalo ga je samo aktivirati, ništa drugo.. . Jedan trag ovde se naglo pre kidao, ali je mudrost ninđa go­ vorila da tragovi ostaju čak i u vazduhu... za onoga koji ume da gleda. Obrisavši još jednom lice maramicom; »starac« odšepa niz ulicu, pogleda uprtog pred noge. Urlik sirena, zapomaga­ nje povređenih i plameni jezici nad zapaljenim kombijem ni­ su ga ometali u razmišljanju. * * * Jeftine tapete, drečave zave- se, izlizani tepih na podu: svi oni dobro poznati atributi ma­ lih motela u predgrađu čije ce- ne garantuju krov nad glavom i malo topline čak i onima ko­ ji u džepu imaju svega neko­ liko dolara. »Ovaj motel je bar čist«, po­ misli Sumiko, prateći pogle­ dom visokog mladića duge pla ve kose koji je nervozno kora­ čao, unaokolo, neprestano u o- pasnosti da glavom zakači lu­ ster na niskoj tavanici. — Sedi, Pite — reče kroz smeh — on neće doći ništa ra­ nije ako ti trčkaraš unaokolo. Mladić sleže svojim džinov­ skim ramenima, ali se poslu­ šno spusti u otrcanu fotelju koja zaškripa pod njegovom težinom. — Trebalo je da bude ovde pre jednog sata — uzdahnu. — A znaš da je uvek veoma tačan.. . — Jeste... pod uslovom da ne iskrsne ništa novo. ,— A šta bi moglo da iskrs­ ne? — Svašta -— devoj čin glas bio je miran. — Juče mi je re kao kako stiče utisak da će se stvari uskoro događati daleko bržim tempom nego do sada. Prema tom e... Mladić, je nekoliko trenuta­ ka ćutao, a onda podiže pog­ led. — A da li ti je rekao kako sumnja da će ga neko uskoro otkriti? — Da će neko uskoro otkriti da j e . . . ninđa? Da, rekao mi je. Jutros u parku. — U parku? — nasmeja se Pit. — Čekaj, pusti da pogo­ dim kakvu je masku imao. . . starac u šašavoj hipi odeći, a? — Tačno — osmehnu se ona — nije je odavno koris­ tio. — Znam. Sećaš se šta se do­ godilo onom momku koji ga je jednom napao u San Fran- cisku? I to je bilo u nekom parku, ali n oću ... — Sećam se, Pite. Vatroga­ sci su ga ujutru skinuli sa dr- veta i nikako nije uspevao da objasni kako se gore našao. To to pokušavaš da me razve­ driš, je li? Otkud ti uopšte ide­ ja da se brinem za Leslija? — A zar se ne brineš?
  • 26. 24 Pony W est — Borilačke veštine 24 — Da, ali ne dopuštam da se to vidi, mada znam da je to najčešće bezrazložna briga. On je ninđa, Pite! — Znam. Jedini na čitavom Zapadu, ali to još ne znači da je besmrtan, To je ono što me­ ne brine. Devojka se blago osmehnu, promenivši malo položaj u fo­ telji u kojoj se sklupčala kao mačka. Na sebi je sada imala odeću Japanke, koja je oduđa rala od jeftinog uređenja tog malog apartmana, golih zido­ va, čak i bez onih uobičajenih bledunjavih reprodukcija. — Ne moraš više da brineš — reče — on dolazi. . . Pit podiže pogled i oslušnu, a onda odmahnu glavom. — Ne znam kako ti to uspe- va, devojko. Ja još uvek ništa ne čujem. Opet neki japanski trik, a? — Možda. Ninđe to nazivaju haragei, osećaj potpunog jedin­ stva sa okolinom, kada telo spremno prima svaku impresi­ ju iz nje. Čitavo telo, Pite, ne samo onih pet čula na koja se obično oslanjamo, — Znam, do đavola. Da, sa­ da i ja čujem. . . još uvek je pod istom maskom* tako spo­ ro hoda. Vrata apartmana, u stvari jedne od tridesetak kućica ra­ zbacanih po kržljavoj šumici iza glavne zgrade motela, tiho se otvoriše. Uđe Lesli Eldridž, sa olakšanjem ispravljajući le­ đa ukočena od neprirodnog po­ ložaja. Tek sada se moglo vi- deti da je samo nešto niži od Pita, iako ne tako širokih ra­ mena. — Dobro došao, Les! — os­ mehnu se devojka,_ ispitujući pogledom njegovo lice. — Ne­ što se dogodilo? Lesli je hitrim pokretima u- kljanjao sa sebe masku star­ ca, otkrivajući preplanulo lice oštrih crta i kratku crnu kosu. — Dogodilo se svašta — re­ če. — Uhvatio sam momke ko­ ji su prisluškivali Meklaskog, ali je njihov gazda neverovat- no brzo reagovao. Sada su mr­ tvi, obojica. Bomba u kombi­ ju koji su koristili za svoje uređaje. Čist posao. Pit -klimnu glavom, kao da je to od početka znao. — Tako ti i treba! — reče. — Kad nisi hteo da ti i ja po­ mognem. .. — Znam, pogrešio sam — nasmeja se Lesh, zbacujući sa sebe onu smešnu odeću. — Ti bi, naravno, uhvatio u ruke eksploziv i vratio ga tipovima koji su ga bacili, a onda iz njihovih ostataka doznao ko im je šef i gde se nalazi. Zar ne vidiš da bi tako bilo mno­ go manje zanimljivo, Pite . . . zločin bi bio iskorenjen za tri dana. Bar ovde, u Kalifomiji... Nestao je u kupatilu praćen glasnim smehom Tabasko Pita i Sumiko. Jedan od retkih tre­ nutaka u kojima je,- inače veo­ ma ozbiljni, ninđa dopustio sebi poneku šalu na svoj ra­
  • 27. Pony W e st— Borilačke veštine 24 25 čun ili na račun uvek previše vatrenog Tabasko Pita, njego­ vog vernog pratioca u mno­ gim uzbudljivim avanturama. Kada se, osvežen i presvu­ čen vratio iz kupatila, na sto­ lu ga je čekala laka večera ko­ ju je brzo pojeo, vesto se slu­ žeći štapićima, kao rođeni Ja­ panac. — Šta sada? — nestrpljivo upita Pit kada je Lesli sa za­ dovoljnim uzdahom odgurnuo tanjir od sebe. — Sada? Sada ćemo da spa­ vamo. .. — Da spavamo? Lesli! Do đavola, noć tek što je pala.. . — Da, pa šta? Noć je za spa vanje, zar ne? Pit je mahao glavom s jedne strane na drugu, kao da ne shvata .šta mu se govori. — Momci koje mi tražimo noću ne spavaju, Lesli... Oni noću rade! Znaš li koliko će droge do jutra stići u ruke narkomana i koliko dolara u džepove trgovaca? — Ne znam, ali mogu da pretpostavim! — mirno odvra­ ti Lesli, dok mu je u očima igrao šeretski plamičak. Devo- jka je sa osmehom na' licu pra tila razgovor čiji je ishod već naslućivala. — I baš ništa ne misliš da preduzmeš ? — Noćas ništa. Sem ako se ne dogodi nešto nepredviđe­ n o ... Pite, pokušaj da shvatiš da su ljudi koji prodaju dro­ gu po ulicama samo oni naj­ sitniji točkici u jednom ogro­ mnom -mehanizmu. Oni nam nisu potrebni, jer niko od njih čak i ne zna odakle dolazi ro­ ba koju prodaju. .. — Đavola ne znaju! — pro- gunđa Pit. — To zna svako dete. Iz Kolumbije, iz Bolivi­ je, iz Meksika... i iz Tajlanda i Pakistana, boga mu, odakle god hoćeš! — Tačno. Ništa ne bismo po stigli hvatanjem preprodavača, jer bi na njihovo mesto od­ mah uskočili drugi. Čak i gla­ vni ovde u Americi su samo sitne ribe. Kraljevi kokaina su na drugom mestu, Pite, a ja že lim njih da se dočepam ... — Džo Ledera, na primer? — suvo se nasmeja Pit. — To ti je baš šašava ideja, Lesli! Tom momku ne može niko ni­ šta: ima čitavu armiju ljudi, svoje listove i radio-stanice dole u Južnoj Americi. . . da i ne pominjem sve one jahte i devetnaest automobila ostav­ ljenih na Bahamima kad su ga prognali momci iz DEA. — Ne mislim na Ledera, on svoju delatnost usmerava ugla vnom na istočni deo zemlje. U pitanju je neko drugi, mno­ go opasniji već samo zbog to­ ga što se ne zna ni lco je, ni gde mu je skrovište. A što se DEA tiče, čuo si koliku nagra­ du daje Leder za likvidaciju vi sokih funkcionera Direkcije? — Čuo sam — Tabasko Pit sleže ramenima — 350 hiljada
  • 28. 26 Pony W est — Borilačke veštine 24 dolara! Suma o kojoj vredi ra zmisliti. — Upravo tako! — Na us­ nama ninđe zaigra lukav os- meh. — Toliko za likvidaciju, iako je to veoma opasan po­ sao, Šta misliš, onda koliko se više isplati kupiti nekoliko fu- nkcionera DEA. Nisu loše pla­ ćeni, priznajem, ali sto ili đve- sta hiljada dolara godišnje u nekoj stranoj banci su mamac kojem malo ko može odoleti. — Nije mi jasno — upade Sumiko — kako nikome ne uspeva da otkrije Lederovo sklonište? Po onome što sam o njemu čula, tip je prilično upadljiv.. . — Ne zaboravi da je otkup »kolce« često jedini izvor pri­ hoda za siromašne seljake u tim krajevima! — odgovori Le- sli. — Oni nalaze svoj interes štiteći Ledera i njemu slične. Pitanje je da li uopšte znaju kakve poslediee ima ono što rade.. . — Da, stvari otprilike tako stoje — reče Pit mrkog lica. — Kako napreduje tvoje pra­ ćenje ljudi iz DEA u gradu? — Dobro, mada još ne znam ko je taj koji špijunira za ra­ čun prodavača droge. Ali sa- znaću. Sumiko, uređaj koji pri sluškuje Meklaslcog i dalje je uključen? — Naravno — osmehnu se ona — i sve automatski snima na kasete, kao i obično. Želiš da čuješ? — Ne sada — ninđin opre­ zni osećaj za vreme govorio je da se bliži termin glavnih in­ formativnih emisija na mno­ gim televizijskim stanicama. — Bolje da najpre pogledamo da li se danas u gradu dogodilo nešto zanimljivo. Uključi tele­ vizor, Sumiko. Ekran zatreperi obiljem bo­ ja sa reklamnog špota neke no­ ve rok grupe, ali nju ubrzo smeni ozbiljno lice poznatog voditelja. Vesti svojim sadrža­ jem nisu mnogo odudarale od uobičajenih. Bezuspešni prego­ vori uvaženih političara, uspe- šne akcije terorista u raznim krajevima sveta, nekoliko ma­ lih zemljotresa i velikih poža­ ra, suvoparne brojke o mrtvi­ ma i ranjenima u jednom od petnaestak lokalnih ratova. »Ponekad se pitam«, pomisli Lesli, »da li stanovnici ove ša­ šave planete uopšte zaslužuju sve ono što činim i što sam činio za njih. .. Kao da svesno srljamo u propast, iznalazeći svakog dana nove načine da uništimo sebe i svoje bliž­ nje. ..« • — I jedna vrlo sveža vest — produži komentator nešto ži­ vljim glasom nego do tada. — Upravo smo doznali da je Fi­ lip Meklaski, jedan od viših funkcionera Generalne direk­ cije za droge u Los Anđelesu stradao u saobraćajnoj nesre­ ći. Prema tvrdnjama očevida­ ca, Meklaski koji je, izgleda, bio sam u svom »korveru«, iz­
  • 29. Pony W est — Borilačke veštine 24 27 nenada je izgubio kontrolu i survao se u okean sa litice vi­ soke gotovo stotinu stopa u neposrednoj blizini Santa Ane. Ekipe za spasavanje još traga­ ju, ali do sada nisu pronađe­ na kola, a ni telo Meklaskog... Filip Meklaski — nastivi on da čita dok su se na ekranu smenjivale fotografije čoveka umornog i napetog lica — bio je jedan od najupornijih bora ca protiv trgovaca drogom u našoj državi i . .. — Isključi to! — reče pro­ muklo Pit. — Sit sam ovakvih nekrologa, do đavola! Proklete ubice! — Ubice? — Sumiko podiže glavu. — Misliš da. . .? Lesli joj blago pogladi ru­ ku. — Naravno, devojčice. Neko je shvatio da Meklaski postaje suviše opasan i odlučio je da ga ukloni sa puta. Klasična pri­ č a ... Ona ga je gledala pravo u oči. — Les. .. — Kaži, devojčice. — O vaj... onaj u ređaj... šta misliš da li je zabeležio ne­ što što bi nam moglo pom oći da pronađemo ubicu? Oči ninđe zasijaše. — Naravno! Kako se odmah nisam toga setio, do đavola! Dođi! U dva skoka on se nađe u susednoj prostoriji, maloj spa­ vaćoj sobi sa dva kreveta pre­ krivena ćebadima, koja su sa­ mo bojom i šarama podsećale na čuvenu ćebad Navaho Indi­ janaca. Iz plakara je izvukao oveći crni kofer i podigao mu poklopac, otkrivajući čitav sp­ let raznobojnih kablova i zago­ netnih uređaja od kojih je na­ jveći deo napravio on sam. Igla na jednom od instrume­ nata je podrhtavala, što je zna čilo da minijaturni mikrofon još uvek prima i verno prenosi svaki šum iz svoje okoline. Za­ državajući dah, Lesli pojača signal. Glasno i vrlo razgovetno dah­ tanje čoveka izloženog velikim naporima. I tihi šum koji se tek s mnogo muke mogao iden tifikovati kao pljuskanje sitnih talasića o obalu. Pogledi troje prijatelja se sretoše. — Pa on je još živ — pro­ šaputa Sumiko. —■Lesli, on je još živ! Ninđa je već bio na noga­ ma. — Pite! — reče oštro. — Pri premi kola! Dolazim za dva m inuta... samo da uzmem ne­ koliko sitnica... Hajde! Devojka je ćutala, ali joj je lice imalo takav izraz da je ninđa na časak morao da za­ stane pred njom. — Ne možeš da pođeš ovoga puta! ■ —•reče tiho. — Tip koji je pokušao da ubije Meklaskog svakako je još u blizini, čeka­ jući da vidi koliko je uspeo. . . — Ja se ne bojim , L es...
  • 30. 28 Pony W est — Borilačke veštine 24 — Znam da se ne bojiš, ali ovo nije posao za tebe. Nadam se da ću ščepati tog ubicu, a on da... — Onda nećeš birati sredstva da ga nateraš da progovori? — Tako je .. . a taj prizor neće biti za tvoje lepe o č i... Poljubac nije trajao dugo, jer se ninđi, kao mnogo puta do sada, još jednom žurilo da krene putem na čijem će kra­ ju neko ponovo sresti svoju smrt. . . * * Prvi signal da nešto nije u redu Meklaski je primio u tre­ nutku kada je negde pod nje­ govim nogama odjeknuo pri­ gušen pucanj, a volan u njego­ vim rukama poskočio i nasta­ vio da se slobodno okreće na svojoj osovim. »Eksplozija u mehanizmu za upravljanje«, prolete mu kroz glavu dok je sleđen sedeo sa beskorisnim volanom u ruka­ ma. ¿Prokleto dobro proraču­ nato. .. daljinska komanda, ve- rovatno?« Misao je prekinuo tupi udar s kojim je teški »korver« od- neo nekoliko stopa niske čeli­ čne ograde nad stenama u či­ jem je podnožju svetlucala po­ vršina okeana. Zakoni inercije bili su neumoljivi: vozilo je na stavilo da se kreće po tangenti u trenutku kada je mehanizam za upravljanje otkazao u sa­ mom temenu duge i oštre kri­ vine auto-puta koji je iz Santa Ane vodio na jug. »Korver« s veličanstvenom sporošću, ili se Meklaskom ta­ ko samo činilo, zaplovi kroz topli noćni vazduh, po sve str mijoj paraboli. Udar o mirnu površinu vode nije ni čuo, jer je inercija gornji deo njegovog tela, uprlcos sigurnosnom poja­ su, bacila na potpuno nepotre­ bni volan. Pred očima mu je blesnula munja i on je na tre­ nutak izgubio svest. Srećom po Meklaskog, nes- vestica je trajala samo delić sekunde. Nekim čudom kola se nisu razbila posle pada sa stotinak stopa visine, zahvalju­ jući tome što su zadržala pri­ rodni položaj u letu, ali su sa­ da brzo tonula prema dnu, dok je topla voda nadirala kroz stakla razbijena od potre­ sa. Meklaski duboko udahnu, kidajući rukama pojas sa se­ be, a onda se snažno odbaci od sedišta, pravo kroz otvor koji je do maločas predstavljao — vetrobran. Dugi trenutak agonije dok se koprcao da oslo bodi skut kaputa koji je za­ peo za jedva vidljivi ostatak pleksiglasa. . . A onda je poleteo naviše, snažno se odbacujući nogama. Pluća su ga već bolela od na­ petosti. »To su sve one cigarete koje si popušio noćas i danas«, pro
  • 31. Pony W e st— Borilačke veštine 24 29 lete mu kroz glavu. »Tvoja plu ća su zaboravila da dišu...« Panika ga na trenutak obuze i on samo s mukom obuzda poriv da otvori usta i udahne, bilo šta, punim plućima, oslo­ bodi ih ovog nesnosnog priti­ ska. .. Uostalom, čemu se još boriti. .. možda je b o lje ... za njega i za sve druge... okon­ čati sve jednom zauvek. . . Uz prasak u ušima, glava mu izbi na površinu i on šum­ no uvuče vazduli kroz stisnuto grlo. Nekoliko trenutaka se njihao na malim talasima, du­ boko dišući i čekajući da mu se u glavi razbistri. Nešto pljusnu u vodi pred njegovim očima, dok se mu­ čio da zbaci sa sebe sako i ci­ pele, i on se zbunjeno osvrte. Tamna površina okeana bila je potpuno prazna. Možda je neka riba iskočila na površinu? Ili m ožda... Novi pljusak, samo nekoli­ ko inča od njegovog lica, ali ovoga puta praćen karakteris­ tičnim zviždukom metka. Prokletstvo! Neko puca na njega! Strugnuvši mokri kaput sa sebe, Meklaski zaroni, prome- nivši pod vodom pravac kreta­ nja. Mozak mu je grozničavo radio. Nevidljivi strelac nalazi se negde gore, na stenama po­ red puta i svakako koristi sna­ jper sa prigušivačem, inače bi morao da čuje pucanj. Samo svetucavoj površini okeana, koja onemogućuje pre cizno nišanjenje, može da za­ hvali što još nije na putu pre ma dnu sa komadom olova u glavi. Međutim, plaćene ubice u Kaliforniji znaju svoj po­ sao. .. pre ili kasnije jedan me tak će pogoditi, a onda. .. Meklaski još jednom izroni, hvatajući žedno vazduh otvo­ renim ustima. Do pre neku godinu ovo bi za njega bila dečja igra, ali sada. . . Ne, zai­ sta previše vremena provodi za stolom i u kolima. Skoro je zaboravio čemu služe mišići ruku i n ogu ... Trebalo mu je nekoliko se­ kundi da shvati šta se dogodi­ lo kada mu je nešto poput usi­ janog gvožđa ošinulo rebra. Jedan metak ipak je našao svoj cilj, iako ne onako kako bi to strelac želeo. . . Ali će i to biti dovoljno. . . Stežući sa obe ruke dugu bra zgotinu na grudima, Meklaski izroni, stežući zube. Znao je da u ovom stanju ne može dopli­ vati do strme obale, naročito kada će ga svaki zamah ruka­ ma približiti nevidljivom ubi- ci, ali jedan deo njegovog mo zga odbijao je da prihvati tu činjenicu, sa onom nelogičnoš- ću svojstvenom ljudskoj rasi. Ima ljudi koji nikada neće priznati da su pobeđeini. A Fi­ lip Meklaski spadao je u tu grupu. Jecajući od bola i napora, on zamahnu rukama. Jednom, drugi put. . . pred zamagljenim očima stene su nemirno poi­
  • 32. 30 Pony W est — Borilačke veštine ■ 24 gravale i činilo mu se kao da se odmiču od njega, cereći se prezrivo njegovoj slabašnoj borbi za život. Mišići na leđi­ ma su mu se skupljali, očeku­ jući svakog trenutka novi hi­ tac koji više ne može promaši­ ti. . . Ali hitac nije stizao ili se smrtonosni vodoskok podigao negde iza njega, tamo gde ga nije mogao videti. Dahćući pso vke promuklim glasom, Mekla ski je napredovao, odbijajući da razmišlja šta će učiniti ako ikada stigne do podnožja ste- na uz koje se ni mačka ne bi mogla uzverati. Pluća su ga izdavala i on se na trenutak okrete 11a leđa, ra širenih ruku i nogu, slabašno kašlj ući i uvlačeći vazduh šir­ om otvorenim ustima. Nebo nad njim bilo je osuto krup­ nim zvezdama i on oseti bol pod dijafragmom. Život je i- pak tako prokleto Iep... i ni­ kome se ne žuri da ga napus­ ti. . . Ta pomisao navede ga da pogledom pretraži mračne na­ slage stena nad sobom. Tu ne­ gde, među njima, nalazi se čo- vek sa puškom koji sada sva­ kako čeka siguran hitac... Prkosno dobacivši grubu pso vku prema stenama, Meklaski zapliva obnovljenom snagom, pitajući se da li zaista niko nije primetio kada su njegova kola sletela sa puta. U ovo do­ ba noći auto-put je bio goto­ vo prazan, ali se jasno sećao farova u svom retrovizoru, ne­ koliko trenutaka pre nego što je izgubio kontrolu nad »kor- verom«. Nešto pljusnu u vodu po­ red njega i on se instiktivno zgrči, pretražujući pogledom površinu. — Zmija? Đo đavola, u okeanu nema zmija. Stisnuvši zube, Meklaski ispruži ruke da dohvati tanku crnu nit koja se uvijala oko njega. - Uže! Otkuda? Kako? Njegov umorni mozak odbi jao je da traži racionalno ob­ jašnjenje za taj događaj, jer je instinkt samoodržanja imao apsolutnu prednost; ščepavši tanko crno uže obema rukama, Meklaski oseti kako ga nešto snažno privuče stenama, uda­ ljenim sada svega petnaestak jardi. Voda je bila duboka i u sa­ mom podnožju stena, ali je ipak na njima bilo neravnina za koje se mogao pridržavati. Šumno je disao nekoliko mi­ nuta, čekajući da se snaga vra­ ti u umorne udove. Da li je to ubica odlučio da ga dokrajči tiho, iz neposred­ ne blizine? To bi moglo biti objašnjenje za to tanko uže od crne svile, koje mu je seklo ruke, jer sto- tinak jardi dalje sa stena su dopirali uzbuđeni glasovi i vi- dele se neke nejasne senke. Struja ga je zanelk sve do o­
  • 33. Pony W est — Borilačke veštine 24 31 vog mesta, svakako, ali će pre ili kasnije neko od tih ljudi na putu zalutati i ovamo. . . U svakom slučaju, strelac više ne sme da puca, pa čak ni uz pomoć prigušivača. Ili ipak neće. . . Šokirani oče ' vici ubeđeni su da niko živ ne može izaći iz kola koja su le- tela stotinak stopa kroz vaz- duh, da bi se stropoštala u okean. Oni sada uzbuđeno br­ bljaju, pričajući jedan drugom kako se to odigralo... Uže se iznenada ponovo za­ teže i Meklaski ga stisnu obe- ma rukama, omotavajući ga oko podlaktica. Noge u čara­ pama lako su našle oslonac na steni i on poče da se penje, sa zahvalnošću se sećajući onih nekoliko lekcija iz alpinizma dok se kao student pentrao po stenama Sijera Nevade. Neka me izvuče do vrha«, mislio je. »Moraće da upotrebi nož. .. a onda ćemo već vide- t i... postoji još nekoliko tri­ kova koje stari Fil Meklaski može da proba čak i plaćenim ubicam a...« Osamdeset šesta stopa više i pet minuta kasnije shvatio je da je ipak precenio svoju sna­ gu, jer u trenutku kada se do­ kopao izbočine po kojoj se mo gao ispružiti čitavom dužinom u njegovom telu nije preostao ni atom upotrebljive energije, a iz ruku isečenih tankim uže- tom kapala je kvr. Zastenjao je i podigao gla­ vu, tražeći pogledom čoveka koji će ga uskoro ubiti. Ako ništa drugo, naći će snage bar da mu pljune u lice. .. Senka pred njim bila je ne­ pomična; jedino su ruke užur­ bano radile, namotavajući mo kro uže ispalo iz otupelih ru­ ku Meklaskog. »Crnac?«, pomisli Meklaski ispitujući pogledom tu mračnu priliku. »Prokletstvo, čak bi se i njemu videle beonjače u mra ku, a o v o .. . Sva sreća da ni­ sam sujeveran, inače. ..« — Jesi li dobro? — dopre do njega prigušen glas, kao kada se govori kroz maramicu. — Ranjen si? Meklaski se s mukom uspra­ vi. Da, sada je video bolje, po­ što su mu se oči privikle na mrak. Čovek pred njim bio je obučen u crno od glave do pe­ te; čak je i na glavi imao crnu kapuljaču, samo sa dva uska proreza za oči. Šta to znači, do đavola? Da li je u pitanju čovek čije lice poznaje? Ali, čemu ta maska rada kada će ga ionako za ko­ ji trenutak ubiti? — Radi svoj posao! zareža Meklaski. — I skini tu masku... hoću bar da vidim lice čoveka koji će dovršiti Fila Meklas­ kog! — Za to je još rano — odgo­ vori prigušeni glas i Mekla- skom se učini da se maskirani smeje. — Da vidim gde si po­ gođen. .. Vešti prsti u crnim rukavi­ cama razgrtoše već pocepanu
  • 34. 32 Pony W est — Borilačke veštine 24 košulju. Meklaski se trže od bola kada oni dotakoše dugu brazgotinu na levoj strani nje­ govih grudi. — Ništa opasno — reče ma­ skirani uspravljajući se. — Čak je i krvarenje skoro pre­ stalo. Možeš sam da dođeš do puta? Meklaski klimnu glavom, ne shvatajući. Ko je onda ovo, ako nije čovek koji je pucao? — Hej! — reče slabašnim glasom. — Mogao bi mi bar objasniti o čemu se ovde ra­ d i... I ko si ti, do đavola? — Profesionalna deformaci­ ja! — dopre prigušen smeh ispod kapuljače. — Ne brini, Meklaski, ako sam na ičijoj strani u ovoj gužvi, to je tvoja strana. S am o... idući put mo­ raš biti mnogo oprezniji... — Zašto? — Zato što će i oni koji že­ le tvoju smrt biti mnogo efi­ kasniji. Pravo je čudo kako im i ovoga puta nije uspelo... mada to olakšava tvoj plan, zar ne? — Moj plan? — Meklaski se trže kao gromom ošinut. — K ako...? — Nemam sada vremena da ti objašnjavam! — odma­ hnu maskirani glavom. — Na tvom mestu ja bih iskoristio ovu priliku da nestanem... že­ liš li da ti pomognem? Meklaski je nekoliko trenu­ taka napeto razmišljao, a onda klimnu glavom, šireći usne u osmeh. — Kad nema boljeg, ni đavo nije loš saveznik — reče. — Pomozi mi da ustanem, mislim da će ove m oje stare noge mo­ ći da načine još nekoliko ko­ raka. .. Oslanjajući se o snažnu ru­ ku maskiranog, Meklaski opre­ zno zakorači naviše. Put nije bio naročito težak, jer se od tog mesta zemljište blago uzdi zalo, tako da je bilo mesta čak i za nekoliko drveta izme­ đu auto-strade i stenja. — Hej! — trže se iznenada. — Ko je ovo? Jedna tamna prilika ležala je pod drvetom, a kraj nje du­ ga puška sa dvogledom i pri­ gušivačem na vrhu cevi. Mek­ laski prigušeno opsova, odba­ cujući nogom u stranu to opa­ sno oružje. — Pravo je čudo što te nije pogodio — reče maskirani. — Hajde da požurimo, moja ko­ la su malo dalje... — Trenutak... Meklaski se naže nad mrtvo telo, pokušavajući da nazre u tami crte lica. Shvatio je da nešto nije u redu tek kada je njegov umorni mozak registro- vao značenje duge crne brazgo tine koja je glavu čoveka de- lila na dva simetrična dela. Već mokro čelo iznenada mu se orosi novim kapima zno­ ja. Koje je to strašno oružje bukvalno raspolutilo glavu pla­ ćenog ubice? — T i... ti si ovo učinio? — zamuca.
  • 35. Pony W est ■ — Borilačke veštine 24 33 — Jesam. —» Kako, do đavola? Čime? — Nemam sada vremena da ti to objašnjavam. Hajde! Meklaski je oklevao, a kroz glavu mu prolete misao koje se časak kasnije postideo. .. »Pomenuo sam đavola u ša­ li«, mislio je. »A šta ako je ovo zaista. . . đavo?« — Mora da je pomislio da sam sam đavo! — nasmeja se Lesli dovršavajući svoju priču o susretu sa Meklaskim. — Samo da ste videli kako je sedeo u kolima pored mene... kao da će svakog trenutka ot­ voriti vrata i iskočiti napolje! — I gde je sada? — upita Pit zainteresovano. — Tražio je da ga ostavim u blizini jedne telefonske go­ vornice. Pozvaće bez sumnje Čaveza, on je jedini upućen u njegov plan. Na žalost, moj uređaj za prisluškivanje sada je na dnu okeana; bio je za­ kačen za sako Meklaskog, pa tako neko vreme nećemo zna­ ti šta naš prijatelj radi i gde se nalazi... Pit odmahnu glavom. — Meni tu nešto nije jasno — reče. — Videli smo vest na televiziji, čuli pripremljeni ne­ krolog sa fotografijama Mek­ laskog. .. a ti si ipak stigao na mesto događaja, samo neko­ liko minuta pošto je on sleteo sa puta! Ili je naša televizija počela da radi brzinom svetlo- sti, ili. . . — Ili je nekom odgovaralo da se vest o njegovoj smrti što pre pojavi — nasmeja se ninđa, opušten u fotelji onog istog malog apartmana u pred­ građu. — U stvari, sam Mek­ laski je donekle kriv za to: pripremio je taj materijal i anonimno ga dostavio televi­ ziji. Suviše rano, naravno. Ne­ ko je to doznao i odlučio da od iažnog načina pravi nesreć- ni slučaj, Vidiš, Meklaski je smislio prilično lukav plan: cla nestane i nastavi istragu u taj­ nosti, znajući da ga niko više neće ometati, mislim na špi­ juna u vrhu DE'A. — Meni je jasno — sleže Pit ramenima. — Čavez. — Kao jedino koji je znao za plan Meklaskog? Sumnja sasvim prirodno pada na nje­ ga, ali mislim da se ovoga pu­ ta varaš, Pite. Čuo sam njihov razgovor jutros u parku... sa- vetovao je Meklaskom da ne žuri, ali ga ovaj nije poslušao. Srećom po njega, zakasnio je sa realizacijom plana, tako da se vest na televiziji pojavila mnogo pre nego što je uopšte krenuo prema Santa Ani. — Njegov plan jeste bio lu­ kav, ali su naši prijatelji bili još lukaviji. Ne treba mnogo eksploziva da se uništi uređaj za upravljanje... a nikome ne­ će pasti na pamet da zaviruje u kola čak i ako nekome uspe
  • 36. 34 Pony W e st— Borilačke veštine 24 da ih izvuče sa dna okeana, u što sumnjam. Ako se ne va­ ram, na tom mestu obala je veoma strma. — Tako je. Ipak, igrali su na sigurno i poslali čoveka sa snajperom da dovrši Meklas- kog ako nekako uspe da ispli­ va. I tako bi i bilo da nisam naišao u pravi čas. Dosta zgo­ dan splet okolnosti. . . a to je ono što mi se u celoj stvari ne dopada... —•Zašto, do đavola? Sve se lepo završilo? — Jeste, ninđino lice bilo je zamišljeno — ali ne volim si­ tuaciju u kojima moram da se oslanjam na sreću... — Tvoja stara bolest! — uz­ dahnu Pit. — Želiš da prora- čunaš sve do najmanje sitni­ ce, kao neki prokleti kompju­ ter. . . Ponekad pomislim da je tvoj sensei u Japanu bio obi­ čna cepidlaka. — Pa i jeste! — nasmeja se Lesli. — Uvek bi se on nasme- jao kada bi čuo taj izraz. Znaš, briga o svakom, pa i najma­ njem detalju, prva je odlika dobrog ninđe. Iznenadio bi se kada bi znao koliko je dobrih zamisli propalo zbog sitnice koja je u početku izgledala po­ tpuno nevažna... — Pobrini se za detalje, a celina će se već pobrinuti sa­ ma za sebe — promrmlja Pit zevajući. — Nešto slično sam i ja čuo u pešadijskoj školi u Fort Beningu. . . pre nego što su generali shvatili da od me­ ne nikada neće postati dobar oficir. U svakom slučaju, ova se priča lepo završila i ti i ja možemo mirne savesti u kre­ vet. . . Sa osmehom na licu, Lesli Eldridž odloži čašu koju je do tada držao u ruci. Ponovo je bio obučen u jednostavnu ode- ću. — Zao mi je, Pite — reče — ali ove noći nema spava­ nja. .. — Šta? ! Čekaj, do đavola, pa ti sam si pre dva-sata re­ kao d a ... — Jesam, ali sam u među­ vremenu doznao jedan zanim­ ljiv podatak od Meklaskog... — Kakav sad podatak, Les? Meni se spava, boga mu! Ninđa sleže ramenima. — U redu, snaći ću se ne­ kako i sam. .. mada će biti ve­ oma zanim ljivo.. . Meklaski je provalio da će noćas stići ve­ lika pošiljka iz Južne Amerike. — Droge? — Ne, nego meksikanskog pasulja koji skače! Kokain, dečko m oj, kokain! — Čekaj, do đavola. . . zaš­ to mi idemo kad Meklaski zna za to? Zar ih policija neće do­ čekati? — Ovoga puta neće. Mekla­ ski želi da ima na oku lokal­ nog šefa u mreži rasturača, pravilno rezonujući da je taj ipak sitna riba. Nada se da će ga ovaj odvesti do pravih glavešina, ali ja u to ne ve­ rujem. Njegove metode su ipak
  • 37. Pony W est — Borilačke veštine 24 35 previše nežne za taj posao. — Sad shvatam! — nasme- ja se Pit. — Ščepaćemo mom­ ka i istresti istinu iz njega, a? To mi se već više dopada, da znaš. Do đavola sa spavanjem! Ideš u kostimu? — Ovoga puta ne. Nema po­ trebe. — Šteta! — razočarano uz­ dahnu Pit. — Uvek sam uži­ vao u izrazima lica tipova ka­ da te ugledaju u njem u... ah, biće veselo i bez toga, osećam. Kad krećemo? — Odmah. Ovaj motel u Sa­ nta Ani nisam slučajno oda­ brao, iako si gunđao da je da­ leko od centra Los Aiđelesa. Roba stiže na jedan sportski aerodrom u blizini, tačno u tri. Sutra uveče, pošto je raz- blaže, već će je biti po uli­ cama. .. — Hmmrn... I Mekl'aski će biti u blizini? — Verovatno, ali ne verujem da će smetati. Mudar je to m om ak... — Ipak ja ne verujem poli­ cajcima i tipovima koji se ba­ ve sličnim poslom! — progun- đa Pit. — U redu, da krenemo onda. Nećemo buditi Sumiko. — Nećemo, samo bi se uza­ lud brinula. I za nju je ovo bio naporan dan ... Pola sata kasnije Lesli El- dridž zaustavi svoj neupadlji­ vi crni »bjuik« u senci drveća kraj sporednog puta koji je iz Santa Ane vodio na istok. Ae­ rodrom koji su tražili nalazio se pola milje dalje, iza čitavog niza luksuznih vila okruženih visokim ogradama, u ovo do­ ba godine praktično nenasta­ njenih, tako da im nije bilo teško da mu se neopaženo pri­ bliže. — Petnaest do tri — šapnu Pit gledajući na svoj sat. Njih dvojica čučali su u za­ klonu žive ograde iza koje se pružala široka travnata povr­ šina aerodroma, mračna i ti­ ha, kako se i može očekivati od aerodroma koji nije opre­ mljen za noćnu upotrebu. — Aha. Avion će uskoro sle- teti. Moramo biti bliže zgradi ako želimo da ščepamo tipa koji dolazi da primi robu. Ja idem napred, ti pedesetak jar- di iza mene, za svaki slučaj. U redu? — U redu. Koliko ljudi će biti ovde, Les? — Sedam ili osam, ne ra­ čunajući ekipu iz aviona. Ta­ mo kraj zgrade • vidim samo dvoja kola. Ne izazvavši ni najmanji šum, ninđa se provuče kroz gustu živicu i pohita po me­ koj travi, dok su mu oči tra­ žile tamne senke čuvara kojih je u blizini svakako bilo. Oni će se držati ivica polja, sas­ vim prirodno, tako da je ovo bio najsigurniji put do niske montažne zgrade koja je tako- đe bila u potpunoj tami. Sve- tla duž improvizovane piste upaliće se samo minut ili dva pred sletanje, trgovci drogom
  • 38. 36 Pony W est — Borilačke veštine 24 su veoma dobro znali da bi generalna direkcija za drogu platila lepu sumu svakom dos­ tavljaču za informaciju o ovom mestu i zato je za njega znao samo mali krug ljudi. Vetar, koji pred zoru duva sa okeana, donese do njegovih oštrih čula miris koji je i oče­ kivao. Na drugoj strani piste, negde kraj živice, nalazio se čovek sa psom, a to je značilo da pasa svakako ima još. U tami, usne mu se razvu- koše u osmeh. Jedan običan pas-čuvar, bez ikakvog pedig­ rea, u ovoj situaciji bio bi mnogo pogodniji od pasa-ubi- ca, istreniranih da napadaju i ubijaju bešumno. Njihovi vlas­ nici polazili su od pretpostavke da se takvom psu ne može odupreti čak ni čovek naoru­ žan nožem ili revolverom i že- leli su da se sa svakim ulje­ zom obračunaju bez mnogo buke, što je svakako išlo na ruku čoveku sposobnom da u tišini ubije takvog psa golim rukama. . . mnogo pre nego što iko primeti da se nešto do­ godilo. Vlažni vetar, sa jakim mi­ risom soli, ovoga puta išao mu je na ruku i nijedan od pasa nije osetio njegovo približava­ nje. Pet minuta kasnije, ninđa je bio priljubljen uz zid mon­ tažne zgrade, osluškujući ne- razgovetne glasove iznutra. Pro­ zori su bili dobro zamračeni, tako da napolje nije prodirao ni tračak svetlosti. Utoliko bo­ lje. Čovek sa puškom u ruci, koji je revnosno obilazio zgra­ du, nije primetio vitku senku koja se iznenada odvojila od zida i pala mu na leđa... U stvari, ne bi značilo niš­ ta i da je bio upozoren neko­ liko desetina sekundi ranije, jer se ta senka kretala brzi­ nom gotovo nezamislivom za normalnoJjudsko biće, demon­ strirajući još jednom da o krajnjim dometima čovekovog organizma još uvek veoma ma­ lo znaju čak i najuspešniji at­ letičari i stručnjaci za borbu izbliza. Jedna ruka se kao čelični obruč obavila iznenađenom čo­ veku oko vrata, izdižući ga čitavu stopu iznad tla; druga je zadala munjevit kratak uda­ rac u predeo slepoočnice, ta­ mo gde se lobanja može pov- rediti uz minimalni utrošak energije. Opušteno telo, čiji su udovi još uvek refleksno drhtali, klonu uza zid zgrade, ne izazvavši ni najmanji šum. Položivši pored zida i čove- kovu pušku, ninđa produži do niskog prozora okrenutog pre­ ma pisti. Zavese su bile navu- čene, tako da ni ovoga puta nije uspeo da razabere nijednu reč iz razgovora koji se unu­ tra vodio. Jedino što je uspeo da zaključi bilo je da se tu nalaze tri čoveka, što se sla­ galo sa njegovom procenom. Trojica unutra, jedan pred ku­ ćom i najviše četvorica na st­ ranicama travnatog četvorou-
  • 39. Pony W est — Borilačke veštine 24 37 gla; ako bude potrebno, moći će sve da ih savlada čak i bez Pitove pom oći... On podiže glavu jer mu je pažnju privukao -neki tihi šum, ali razloga za uzbunu nije bi­ lo: njegovo oštro uho razaz- nalo je karakteristični zvuk . kretanja glomaznog tela Taba- sko Pita. Trenutak kasnije Pit se zaustavi kraj njega. — Sve u redu? • —- šapnu. — Aha. Samo čekamo da se upale svetla, podigne zavesa i predstava može da počne. . . —- Proverio sam kola iza zgrade. Stari »oldsmobil« će bolje ići nego što izgleda. Iz onih drugih sam ispustio ben­ zin. .. — Dobra ideja. Čim otkri­ jem o ko je šef i pokupimo ga, kidamo odavde, sa što manje gužve i, ako je moguće, bez pucnjave. Pit se zagleda u svetleći bro- jčanik svog časovnika. — Minut do tri — promu- mla. — Krajnje je vreme da upale svetla... — Zatvori oči — upozori Le- sli — da te iznenadna svetlost ne zaslepi. Evo, već čujem avi­ onski m otor... Svetio se upalilo iznenada: dva duga niza 'bleštavožutih svetiljki koje su precizno oz­ načavale pistu. Trenutak kas­ nije otvoriše se i vrata niske zgrade i dva čoveka izađoše, zastavši na trenutak da prila­ gode oči promeni osvetljenja. Uz žustro zujanje motora, mali sportski avion dotače tra­ vu i nekoliko puta poskoči smanjujući brzinu. Kao po ko­ mandi, svetla duž piste se po- gasiše. — Sada! — šapnu Lesli. — Ti preuzmi trećeg koji će sad izaći... Pilot malog aviona znao je svoj posao i laka čelična ptica u mrklom mraku načini uski krug ispred same zgrade. Dvo­ jica ljudi pred njom bezbrižno su stala na mestu, uvereni da je i ove noći obezbeđenje bes- prekorno i da ih ni ovoga pu­ ta niko neće iznenaditi. Okrenuli su se kada je sa vrata dopro tup udarac i šum stropoštavanja nečeg teškog na tle. Iako ni izbliza tako tih kao ninđa, i Tabasko Pit poz­ navao je tajnu brzog obraču­ na golim rukam a.. . Onaj za koga je ninđa od­ mah pogodio da je šef, reago- vao je daleko brže od tipa u mehaničarskom kombinezonu, iako je ovaj drugi već imao pušku u rukama. Ruka mu je skliznula pod dugi, elegantni sako, odakle se munjevitom brzinom pojavi revolver veli­ kog kalibra. Mehanizam suvo škljocnu kada je ubacio metak u ce v ... Jedna senka diže se iz tra­ ve pred njim i revolver u du­ gom luku odlete u stranu. Čo- vek u elegantnoj odeći dreknu od gneva i straha, instinktivno odskačući korak unazad.
  • 40. 38 Pony W e st— Borilačke veštine 24 Onaj drugi, iako mnogo spo­ rije, dospeo je da obori cev svoje puške prema prilici pred sobom, ali se nije odlučivao da pritisne obarač, jer je ta senka neprestano menjala po­ ložaj u nekom čudnom, neu­ hvatljivom plesu. Mnogo vre­ mena za odluku i nije imao, jer iz tame iznenada stiže uda­ rac vrhom cipele, nepogrešivi udarac borca koji zna koliko je čovek ranjiv u predelu so- lamog pleksusa. Avion završi kretanje po lu­ ku i njegovi reflektori u pra­ vom trenutku osvetliše lice napadača. Čovek u elegantnoj odeći još jednom kriknu, ali je sada strah u njegovom, gla­ su potpuno potisnuo i posled- nji trag gneva. Ninđa mu se približavao brzim korakom, kao da klizi po travi, sa ruka­ ma spremnim na udarac. I za­ tvorenih očiju. To je bilo ono što je najviše šokiralo njego­ vog protivnika... Uostalom, lepi Lu Dugan već godinama nije ni imao prilike da se sopstvenim rukama ob­ računa sa protivnicima, jer su godine provedene sa uličnim bandama u Bronksu bile dale­ ko iza njega. Sada, ako je Lu Dugan nekoga želeo da ubije, bilo je dovoljno da pokaže pr­ stom. U najgorem slučaju — da podigne revolver, ledeno se na- smeši i pritisne obarač... Udarac ga je pogodio pravo u visoko čelo, sa kojeg je ko­ sa vehkom količinom briljan­ tina bila zalizana unazad. On i ninđa pali su na travu go­ tovo istog trenutka, ali je ovaj drugi odmah ustao, po drugi put izbegavajući kratak i ve­ oma precizan rafal koji je sti­ gao iz aviona. Za treći rafal nevidljivi st- relac nije imao vremena, jer se ruka ninđe podiže jednom, pa drugi put i dva sitna me­ talna predmeta zazujaše kroz topli vazduh. Dva šurikena, če­ lične zvezde užasno oštrih ivi­ ca, sposobne da probiju i pan- cirnu košulju ako ih vešta ru­ ka usmeri pod odgovarajućim uglom, nađoše svoj c ilj... — Tišina.. . Tišina prekinuta povikom koji je stigao odnekud od ži­ vice sa njihove desne strane. — Hej, ljudi — vikao je je­ dan od čuvara — šta je to? Ko puca, do đavola? — Idemo, Pite — dobaci ni­ nđa podižući s lakoćom opuš­ teno Duganovo telo iz trave — pre nego što ovaj inteligentni stražar shvati da nešto nije u redu ... — U kola? — Naravno... nemam name- ru da nosim našeg prijatelja čitave pola m ilje... i još u pratnji pasa! Pazi! Jedan od pasa, džinovska ži­ votinja širokih grudi stizala je u dugim skokovima, bezgla sno otvarajući usta sa iskeže- nim zubima sa kojih je kapala pena. Glasne žice ovih pasa bi­ le su presečene, što ih je či­
  • 41. Pony W est — Borilačke veštine 24 39 nilo još užasnijim u napadu, i Pit na trenutak zastade, kao da pokušava da shvati kakva ga to zver napada. Ispustivši Dugana, ninđa se jednim skokom nađe između njega i životinje, malo pognut, i u tom trenutku i sam nalik zveri kojoj iz očiju plamti pa­ klena vatra. Pas pokuša da se zaustavi, ali široke šape skliznuše po vlažnoj travi. Udarac nogom, odozdo, podiže ga u vazduh i bukvalno okrete za čitavih sto osamdeset stepeni. Ponovo na nogama, životinja zastade, od- meravajući protivnika o kojem njeno iskustvo nije ništa zna­ lo. . . Još uvek sa onim istim pla­ menom u očima, ninđa stupi korak napred, dižući desnu ru­ ku. Pas se zguri uz zemlju, la­ gano se povlačeći unazad. Ne­ koliko trenutaka dve snažne volje su se borile, ali je ishod bio unapred jasan. Podvivši rep, zver se okre­ te u mestu i nestade u mraku. — Hajde, ponesi ga! — pro- sikta Lesli. — Brzo, do đavo­ la, pre nego što stignu i os­ tali stražari! Nekoliko trenutaka kasnije bili su u kolima. Ubacivši Du- ganovo telo, Pit zastade. — Hoćemo li im prirediti oproštajni vatromet? -— upita. — .Ne — odmahnu ninđa glavom. — Znam da bi tvom stilu odgovaralo da ta kola ta­ mo pretvorimo u plamenu bu­ ktinju, ali ne želim da privu­ čeni previše pažnje na ovo mesto. Neka sve ostane kako jeste. . . Možda će neko da po­ misli da se radi o privatnom obračunu sa šefom ove bande. — Zgodan momak — prime- ti Pit dok su kola naglo kre­ tala prema izlazu sa aerodro­ ma. — Baš me zanima koliko će moći da nam kaže. . . Derner u već prepunoj pe­ peljari zgnječi još jedan opu- šak vlažan od znoja i po sto­ ti put baci pogled na niz ča- sovnika, uredno poredanih pod staklenom pločom na jednom zidu. Svi su se slagali u se­ kundu, iako je svaki od njih pokazivao različito vreme. Ob­ jašnjenje za to nalazilo se u kratkim natpisima ispod njih: Los Anđeles, Njujork, Bogota, Tokio, Grinič. .. »Još pet sekundi«, mislio je. Prsti njegove desne ruke sa oklevanjem se primakoše je­ dnom u nizu prekidača pore­ danih na kontrolnom stolu is­ pred njega. '— Biiip! Biip! — začu se iznenada iz zvučnika na stolu i Derner se trže, iako je to bio signal koji je očekivao. Ze­ lenkasti ekran radara zasja u polutami, pokazujući svetlu ta- čkicu među beličastim kontu­ rama oblaka koji će za dva­
  • 42. 40 Pony W est — Borilačke veštine 24 desetak minuta doneti kišu i u ovaj deo džungle. On sa uzdahom pomeri pre­ kidač i signal iz zvučnika pro- meni visinu tona. Sve je teklo po planu i on zapali novu ci­ garetu. Neće morati da inter- veniše još nekoliko minuta, sve dok avion, koji se pravil­ no identifikovao, ne dođe u neposrednu blizinu tajne piste. Sve je teklo kao već stoti- nak puta do sada, utišavajući Dernerovo urođeno nepovere- nje prema svim mehaničkim spravama, tako često kod lju­ di od akcije, naviklih da sve probleme rešavaju svojom sna­ gom i inteligencijom. »Ovo već postaje dosadno«, pomisli, »Krajnje je vreme da počnem sa izvođenjem onog velikog posla... a ovo, ovo bi umesto mene mogao da radi i svaki prokleti Indijanac iz ove šumetine posle tri sata obuke...« Novi zvučni signal upozori ga da je vreme da interveniše i on sa uzdahom pritisnu red tastera koji su svetleli mutnom crvenom svetlošću. Znao je da svaki od njih uključuje džino­ vske motore postavljene u be­ tonskim komorama duboko pod zemljom, tako da se na površini njihova buka nije mo­ gla čuti. Čitavi odseci šiblja, prošaranog drvećem, sada su klizili u stranu na širokim ši­ nama, otkrivajući urednu be­ tonsku pistu po kojoj su već mnogi avioni ostavili crne tra­ gove sagorele gume. »Grandiozna ideja«, mislio je, po ko zna koji put s poš- tovajem. »I grandiozna reali­ zacija. .. Ko bi ikada pomislio da se ovde, usred džungle, na­ lazi aerodrom sposoban da prima avione u svim vremen­ skim uslovima. I to aerodrom koga nikakvi izviđački avioni i radari ne mogu otkriti. . .« I ne gledajući na ekran in­ terne televizije, znao je da avi­ on završava svoj put po pisti, postepeno se spuštajući u ni­ ski betonski tunel koji će ga, iako su motori već bili uga­ šeni, dovesti u džinovsku pod­ zemnu prostoriju, smeštenu tačno ispod mesta gde se on nalazio. Još jedan pritisak na red tastera i ploče od armira­ nog betona, duge sto i široke trideset stopa, lagano se vra- tiše na svoje mesto, prekriva­ jući pistu, kao da je tu ni­ kada nije ni bilo. .. Zapalio je cigaretu, raseja- no trljajući neobrijane obraze. Da, trebalo bi da se obrije, jer će šef uskoro doći u salon, a on ne podnosi neurednost. Ču­ dan tip. . . ali tip vredan poš­ tovanja. Prijatan zvuk gonga upozo­ ri ga da neko poziva kontrol­ nu odaju i on lenim pokretom uključi ekran pred sobom. — Šta hoćeš, Hoakino? — Soldžer Boj je doleteo iz LA, šefe. Hoće da govori s va­ ma?
  • 43. Pony W est — Borilačke veštine 24 41 — Do đavola, Hoakino, ne­ mam vremena! Zar to ne mo­ žeš ti da završiš? — Možda, šefe — melez se drsko osmehivao — ali mo­ mak neće da mi kaže o čemu se rad i... — U redu — progunđa Der- ner — pošalji g a ... i upozori da će leteti pravo u reku ako me gnjavi zbog neke sitnice! Još jedan zvučni signal, ovo­ ga puta onaj koji je najavlji­ vao da neko želi da uđe. Na ekranu monitora iznad vrata videlo se ozbiljno i usredsre- đeno lice čoveka koji je u Vi­ jetnamu stekao kapetanski čin i manire koji su mu doneli nadimak »Vojničina«; nadimak zadržan i pošto je, pod pri­ lično nejasnim okolnostima iz­ gubio i čin i toplo mesto u jednom pešadijskom puku. Demer otvori vrata pritis­ kom na jedno dugme i bivši kapetan Eskju odsečnim kora­ kom stupi u prostoriju. »Prava vojničina«, pomisli Demer odmeravajući oniskog, plećatog čoveka koji je pred njim stajao u stavu mimo. »Bez mnogo mašte, ali zato bolji od svih drugih kada mu poveriš dobro razrađen plan... — Šta se dogodilo, Eskju? — upita. — Hitno? — Mislim da jeste, ser — i dalje stav m im o, pogled uprt tačno Derneru u oči. — Ben- tonov avion je napadnut pri sletanju u Santa Ani. Četiri mrtva, Dugan nestao. — Š ta ?! Eskju je ćutao svojim sta­ vom pokazujući ogorčenje zb­ og tako nejasno i nevojnički formulisanog pitanja. — A roba? — Ni dirnuta. Derner se zavali u fotelju, brišući znoj sa lica. Napeto je razmišljao, na trenutak zabo­ ravivši na prisustvo bivšeg ofi­ cira. — Čudno — reče zamišlje­ no. — Ko je to mogao da uči­ ni. .. i zbog čega, prokletstvo? — Ne znam, ser! — kratko i jasno, ni jedne jedine nepo­ trebne reći. — Dugan je, dakle, nestao... Hm, to je loše, veoma loše. Sposoban čovek. . . Ispod oka je motrio Eskju- ovo lice, ah ono nije pokazi­ valo nikakvu reakciju, iako je svima bilo poznato da je Es­ kju u svoje vreme očekivao Duganov položaj. Nije ga do­ bio, naravno. . . kao što ga ne­ će dobiti ni sada, kada je Du­ gan nestao. — Ima li nekih tragova, da li je neko nešto video? Govori, Eskju, do đavola? — Po svemu sudeći, bila su samo dva čoveka. Dvojica ču­ vara ubijeni su, izgleda, golim rukama, dvojica u avionu. . . ovim .. . — Šta je to? Odsečnim koracima Eskju priđe bliže. Na dlanu su mu svetlucala dva metalna pred­
  • 44. 42 Pony W est — Borilačke veštine 24 meta oblika šestokrake zvez- de i veoma oštrih ivica. — Šta je to, do đavola? — upita Derner oprezno prihvata- jući zvezde iz Eskjuove šake. — Ne znam, ser. To smo iz­ vukli iz Bentonovog tela i te- la njegovog pomoćnika. Taj drugi, Alison, bio je jedini ko­ ji je pucao. — .I, naravno, nije pogodio. Banda prokletih nesposobnja­ kovića! — cedio je Derner kr­ oz stisnute zube. — A glupavi Dugan je dozvolio da ga uh­ vate živog. .. sve lepše od le- pšeg! — Ako dopustite, ser ja bih pošao u Los Anđeles da ispi- tim tu stvar. . . Imam utisak da Duganovi ljudi nešto skri­ vaju, ’ fr priča o dvojici golo­ rukih ljudi koji su to izveli zvuči prilično neuverljivo, na­ ročito kada se tome doda či­ njenica da robu nisu ni do­ takli. A taj tovar vredeo je šest stotina hiljada dolara, ser. - — Znam, do đavola, koliko je vredeo! — obrecnu se Der­ ner. — To sa Duganom je ve­ oma neobično. . . pitam se da nije u pitanju neki njegov pri­ vatni obračun, nešto što nema veze sa poslom? — To je upravo ono zbog čega bih želeo da odem u LA, ser. Derner se nasmeja. — I uzgred likvidiraš Duga- na, ako posumnjaš da je pro- pevao, a? Ni ovoga puta nije se po- merila nijedna crta na Eskjul­ ovom licu. — Ukoliko procenim da je to neophodno, ser. — Tvoja ideja mi se dopa­ da, Eskju! — klimnu Derner glavom. — Naravno, moram da obavestim šefa... Vrata kroz koja je Eskju maločas ušao otvoriše se i Der­ ner skoči na noge, proklinjući sebe što nije obratio pažnju na monitor koji je pokazivao prilazni hodnik. Ovako, zatečen je kako opušten, raskopčan i neobrijan sedi u fotelji sa ča­ šom pored sebe... Znao je, naravno, ko dolazi, jer su se sva vrata u podze­ mnom centru automatski ot­ varala pred samo jednim jedi­ nim čovekom. . . — Dobro jutro — glas Er- nana Rokvela bio je tih i pre­ cizan, ali jedan od onih gla­ sova koji, kada se začuju, na gotovo volšeban način preki­ daju svaki drugi razgovor u blizini. Možda zbog one neo­ bične osobine tog glasa da uvek podseća na golu čeličnu oštricu spremnu da se zarije u onoga ko mu se suprotsta­ vi. .. — Dobro jutro, Ernano! — veselim glasom reče Derner, skrivajući zbunjenost. Eskju samo ukočeno klimnu glavom, uklanjajući se korak unazad sa Rokvelovog puta. Niski, vitki čovek potpuno ćelave glave i bledog aristo­