More Related Content
More from TeacherDN
More from TeacherDN (20)
136-139.str-Rudarstvo-Srbije
- 3. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Србија колевка металургије? Претпоставка да се колевка светске металургије налази на локалитетима винчанске културе на територији данашње Србије тема је новог великог истраживачког пројекта партнерских установа из Велике Британије, Немачке и Србије, једне од највећих страних инвестиција уложених у археологију у Србији икада.
- 4. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Србија колевка металургије? Рана металургија Балкана интригира научнике већ читав век, почев од открића металних предмета 30-их година 20. века у Плочнику код Прокупља, великом насељу винчанске културе. И даље је отворено питање да ли је човек баш на Балкану, на територији данашње Србије, дошао до једног од најзначајнијих технолошких достигнућа у људској историји и да ли је баш ту стекао моћ да потпуно трансформише материју.
- 5. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Дуго се сматрало да је јединствена вештина израде предмета од метала откривена на Блиском Истоку. Тако данас мисле неки научници, док други тврде да је металургија откривена паралелно на више места у свету и као доказ дају независну путању металургије на Балкану. Обилно присуство минерала бакра из најранијих етапа настањивања Беловода и Плочника сугерише дуг период у којем су људи били упознати са њима, много пре него што су успешно екстраховали метал.
- 6. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Праисторијски локалитети Плочник, Беловоде и Ждрело чине јединствену културно-историјску целину, археолошко-технолошки комплекс какав, за сада, није познат на целом простору југоисточне Европе. Уз налазишта Рудна Глава код Мајданпека, Јармовац код Прибоја, Мали Штурац код Крагујевца, они пружају доказе о великом значају винчанске културе и развоју најранијих облика металургије. Сви заједно чине ланац металуршких активности старих 7.000 година.
- 7. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Вишедеценијски рад Душка Шљивара, Јулке Кузмановић-Цветковић и Саве Дерикоњића на локалитетима Беловоде, Плочник и Јармовац, изнедрили су довољно материјала чија се права природа открила детаљним анализама Миљане Радивојевић и Тила Ререна под електронским микроскопима у лабораторији на лондонском Институту за арехологију.
- 8. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Према тим резултатима, топљење метала, први пут у историји, почело је управо у атару села Велико Лаоле, на локалитету Беловоде, код Петровца на Млави, и то 5.000 год. пре нове ере. Чланак о том налазу већ две године од објављивања је на листи 10 најпопуларнијих на сајту Сциенце Дирецт. За сада се не може тврдити да је Србија колевка светске металургије.
- 9. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Досадашњи докази не искључују могућност да се металургија независно развијала у још неколико удаљених центара на свету. Али на простору западне Евроазије, Србија има најстарије металуршке налазе, и сходно томе епитет колевке металургије за овај део света.
- 10. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Према наводима мр Миљане Радивојевић, на основу садашњих сазнања, металопрерађивачки центар винчанске културе био је у Беловодама, а бакар са тог локалитета путовао је Дунавом до Црног Мора и према југу, ка локалитету Плочник. Ковач са Беловода је знао тајну претварање зелене руде бакра у сјајни бакарни метал, могућност да победи природу и овлада трансформацијом природних материјала.
- 11. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Метал у виду ингота (комада метала изливеног у дебелу шипку или блок) трговином је доспео до насеља Плочник, металопрерађивачки и трговачки центар винчанске културе, где су га ковачи загревали на температури вишој од 200°, и онда наизменично ковали и грејали док се није постигла жељена форма. Секире-чекићи, длета, гривне и игле, бакарни лим, перле... говоре о могућим радионичарским местима за израду готових алатки.
- 12. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Иако је технологија рударства данас мало позната, на овим просторима налази се Рудна Глава, која је најстарији документовани рудник Европе, али и света. Рудник бакра Јармовац са оближњим винчанским насељем чека да буде поново откривен у пуном сјају.
- 13. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Праисторијска окна нису била налик онима данас, већ су рудари пратили вијугаву бакарну жилу до неколико десетина метара у дубину земље. Простора је у том окну било само за једну особу, што је потврђено истраживањима на руднику из истог периода, Рудној Глави. На оба локалитета, Јармовцу и Рудној Глави, и дан данас се виде остаци бакарноносних жила око праисторијских окана. Бакарна руда је одношена у оближња села, где је фино уситњавана како би се припремила за топљење и ослободила од непотребног кварца и осталих нечистоћа у тој руди.
- 14. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ За потребе топљења вероватно је ископана рупа у земљи и обложена ломљеном керамиком како би се сачувала топлота, пре него су у њу насути иситњена руда и угаљ и онда запаљена ватра. Метал би се по правилу скупио на дну инсталације, док је преко формиран слој згуре који је било потребно изломити да би се дошло до вредних комада сјајног метала бакра. Бакар је онда претапан још једном да се очисти од нечистоћа пре него је изливен у керамички калуп за, на пример, масивне секире-чекиће.
- 15. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Паралелна са развојем металургије на Балкану је и појава црне полиране керамике. Напредак у технологији печења керамике се обично спомиње као претеча металуршке пиротехнологије. Међутим, нису се сви минерали бакра користили за топљење.
- 16. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Резултати са Беловода неочекивано указују на коегзистенцију две индустрије - руда бакра богата манганом се користила за топљење, док су се чисти минерали малахита користили за прављење перли. Текуће истраживање указује на то да су занатске интеракције хладне обраде перли и технологије на високим температурама можда стимулисале и обликовале појаву металургије.
- 17. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Рурадство у Србији
- 18. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Рурадство у Србији је развијено од давнина. На овим просторима рударством су се бавили још Илири, Келти и Трачани . Експанзија рударства на овим просторима започела је у доба Немањића када су владари доводили рударе из других држава, углавном Сасе. Центри рударства су на простору Косова и Метохије. У Србији постоји велики број различитих руда метала и неметала и оне се јављају у значајним количинама за експлоатацију: гвожђа, хрома, мангана, молибдена, кобалта, кадмијума, бакра, антимона, олова и цинка.
- 20. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Руде гвожђа су хематит, магнетит, сидерит и лимонит ислуже за добијање сировог гвожђа и челика и основа су развоја МЕТАЛУРГИЈЕ.
- 21. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ – енергетика и рударство Налазишта руде гвожђа у Србији су на планинама Рудник, Копаоник (Бело Брдо, Суво Рудиште), и у околини Мајданпека (Рудна Глава, Црнајка).
- 22. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Посебну групу руда чине оплемењивачи челика. Они му се додају да би се побољшале неке његове карактеристике (проводљивост, еластичност, отпорност на корозију...) У најбитније оплемењиваче челика спадају: хром, манган, молибден, никал, кобалт, кадмијум и волфрам.
- 23. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Манган се додаје челику ради побољшавања јачине, тврдоће и еластичности. Користи се и за добијање разних легура, као и у производњи стакла.
- 24. ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ Најзначајнија налазишта мангана у Србији су: ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ПРИВРЕДА СРБИЈЕ – енергетика и рударство 2) на Копанику (Бело Брдо) 1) на Златибору (Матаруге, Драгоња и Рајац)
- 25. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Хром спада у ретке метале и као оплемењивач челика за побољшања његов квалитет и отпорност. Примена: у производњи кугличних лежајева, а премазани предмети хромом не рђају.
- 26. ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ – енергетика и рударство ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије Перспективниа налазишта ХРОМА су у околини Ваљева, Чачка и Рашке. Најзначајнија лежишта ХРОМА су: 1) рудник Бабај Бокс (код Пећи) 4) на Шар планини3) у околини Призрена 2) рудник Дева (код Ђаковице)
- 27. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Молибден је редак и цењен метал чија су лежишта у Србији друга по залихама у Европи, одмах иза Норвешке. Служи као оплемењивач челика дајући му на отпорности при великим притисцима. Највећу примену има у војној индустрији. На Космету Бело Брдо и Гњилане и у караптском пределу Танда и Црнајка
- 28. ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ – енергетика и рударство ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије Најзначајнија лежишта МОЛИБДЕНА су: 1) Мачкатица код Сурдулице 3) на планини Бесна Кобила 2) Крива Феја (код Врања) 4) Црнајка 5) Танда 6) На Космету Бело Брдо и Гњилане
- 29. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Примена никла у легирању челика је значајна. Он служи за производњу специјалних тврдих челика, као и за никловање. Лежишта никла у Србији су значајна и распрострањена: Шумадија (Страгари, Кадина Лука, Ба), долина Ибра (Жељин, Столови) и Космет (Урошевац, Ораховац, Голеш, Косовска Митровица).
- 30. ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ – енергетика и рударство ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије Лежишта никла у Србији су значајна и распрострањена: Шумадија (Кадина Лука, Ба, Страгари) долина Ибра (Столови, Жељин) Космет (Косовска Митровица, Урошевац, Ораховац Голеш
- 31. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Обојени метали Од обојених метала на простору Србије јављају се бакар, антимон, олово, цинк, бизмут, магнезијум и литијум.
- 32. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Бакар је метал који се користио још у доба неолита. Његова значај за индустријску производњу је вишеструк. Највећу примену има у електоници, као добар проводник. Лежишта у Србији су следећа: Источна Србија (Бор, Мајданпек, Кривељ, Церово), затим Ваљево и Рудник, Космет (Бело Брдо, Трепча, Косовска Митровица) и Чадиње (крај Пријепоља ).
- 33. Лежишта бакра у Србији: И Србија (Бор, Мајданпек, Кривељ, Церово) Ваљево Рудник Чадиње (крај Пријепоља ) Космет (Бело Брдо, Трепча, Косовска итровица) ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ – енергетика и рударство ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије
- 34. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Олово је метал који се добија из руде галенита. Користи се у хемијској и војној индустрији, затим у нуклеарној техници и при производњи боја.
- 35. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Цинк је метал који најчешће иде уз олово. Једина разлика је што уз цинкану руду има више племенитих метала. Његов значај и примена су исти као код олова. Лежишта цинка у Србији су иста као и лежишта олова.
- 36. Лежишта олово и цинка у Србији: Авала, Космај, Рудник, Крупањ, Зајача, Рађевина, Костајник, на пл. Дели Јован и Бесна Кобила. На Космету - Трепча, Ајвалија, Кижница, Ново Брдо, Јањево. ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ – енергетика и рударство ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије
- 37. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Антимон спада у групу ретких метала. Служи у производњи електронике, затим у медицини, те у нуклеарној техници или при прављењу легура. Лежишта у Србији су: у Подрињу (Крупља, Зајача, Рађевина), затим у близини Бујановца и Лиса код Ивањице.
- 38. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Цене обојених метала на светском тржишту
- 39. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Шабачки концерн „Фармаком МБ“, у власништву Мирослава Богићевића, планира да у наредних неколико година уложи више стотина милиона евра у експлоатацију руде и прераду олова, цинка и антимона у својих 13 рудника. Производња сировог олова 2005. је 3.000 тона, 2007. је 9.000 тона, а у првих шест месеци 2008. је 8.000 тона, док се до краја 2008. очекује 16.000 тона. Рафинисано олово и све врсте легура од олова пласиране су у земље Европе - Аустрију, Немачку, Пољску, Словенију, Грчку, Француску, Белгију, и шире. Капацитет нове топионице за производњу олова из старих акумулатора и материјала од олова 35.000 тона
- 40. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Годишња производња антимон 5.000 тона и цинка 50.000 тона. Рудници и топионица „Зајача“ једини су произвођач олова и оловних легура у Србији, ван Косова и Метохије. Уједно то је и једино место у овом делу Европе где има антимона и где се може производити овај метал и његове легуре. Велика је потражња за оловом и оловно-антимонским легурама, цинком и златом у свету. Олово нема алтернативу у акумулаторској индустрији, као и код нуклеарних реактора. Цена олова у 2008.год. је била и до 4.000 $, а антимона више од 6.000 $.
- 41. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ ПРОЦЕНЕ СВЕТСКИХ РЕЗЕРВИ: Антимон ће нестати за 15 год, сребро за 10, цинка бити до 2037, индијум и хафнијум, који се користе за компјутерске чипове, нестаће до 2017, а тербијум, који се употребљава да би се добило зелено светло у флуоросцентним цевима, може нестати и пре 2012. године. И платини, најређем и најскупљем металу, дани су одбројани. За њу нема синтетичке замене, какву имају дијаманти или нафта.
- 42. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ ПРОЦЕНЕ СВЕТСКИХ РЕЗЕРВИ: За највише 10 год., светске резерве индијума готово нестати, а то се већ огледа на цени: у јануару 2003. Kg овог метала је на светској берзи коштао 60 $, а у августу 2006. на 1000 $ за 1 Kg .
- 43. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ У групу у ретких и веома цењених руда, а и у групу племенитих метала спадају: злато, сребро, платина ( и жива).
- 44. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Злато је важан и скупоцен метал, а његова лежишта везана су за еруптивне стене (примарна) и за речне токове (секундарна) и у Србији се налази у источном делу земље: Бор, Кривељ, Благојев Камен, Мајданпек и у коритима реке Пек и Тимок.
- 45. ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ – енергетика и рударство ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије 4) на Шар планини Лежишта злата у Србији су у: околиниКривељ, Бора Благојев Камен, Мајданпек и у коритима реке Пек и Тимок.
- 46. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Сребро је веома стар и цењен метал, познат још код старих Римљана. Лежишта сребра у Србији су: Карпатски предео (Бор, Кривељ, Мајданпек, Тимок, Блкагојев Камен, Пек), у Шумадији (Рудник) и на Космету (Трепча и Ново Брдо)
- 47. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Платина је изузетно скупоцен и редак метал. Највише се користи за израду накита, али примену је нашао и у електроници, медицини и металургији. Лежишта платине у Србији су у Поморављу, тачније у близини Врњачке Бање и Трстеника.
- 48. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Жива се убраја у ретке и скупоцене метале и једини је који се јавља у течном стању,а нашла примену у хемијској индустрији, медицини, електроници и др. Лежишта живе у Србији се налазе на следећим локацијама: Авала, околини Шабца, Дели Јован и у околини Призрена.
- 49. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ Значај неметала у индустрији Србије је веома велики. Њихова примена је широког спектра, а лежишта су значајна и богата. У неметале се убрајају: со, камен, гипс, цементи лапорац, кварц, песак, глина, талк, асфалт, азбест, пирит, барит, графит и многи други.
- 50. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ производња гвожђа и челика око 2.500.000 т год; топловаљаних пљоснатих производа 1.200.000 т год; хладоваљаних пљоснатих производа до 600.000 т год; белог лима до 200.000 т год, шавних цеви и хладно обликованих профила до 55.000 т год; бетонског челика око 250 000т (уз незнатна улагања и до 500 000т/год), мрежа и носача преко 100.000 тона.
- 51. ЕКОНОМСКА ШКОЛА ПИРОТ ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије ПРИВРЕДА СРБИЈЕ ХВАЛА НА ПАЖЊИ ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ. ПИТАЊА. ДА ПОНОВИМО.