Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Развој култа кнеза Лазара кроз историју и његов утицај на Србе

56 views

Published on

Развој култа кнеза Лазара кроз историју и његов утицај на Србе

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Развој култа кнеза Лазара кроз историју и његов утицај на Србе

  1. 1. Регионални центар за таленте Београд I - Земун РАЗВОЈ КУЛТА КНЕЗА ЛАЗАРА КРОЗ ИСТОРИЈУ И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА СРБЕ EVOLVING OF PRINCE LAZAR’S CULT THROUGHOUT THE HISTORY AND IT’S INFLUENCE ON THE SERBS Аутор: АНДРИЈА МИРКОВИЋ, ученик VIII разреда, ОШ „Михајло Пупин”, Земун Регионални центар за таленте Београд I - Земун Ментор:ДРАГАН ТЕОДОСИЋ, МА, Архив Југославије, Београд Земун, април 2018.
  2. 2. 2 САДРЖАЈ НАСЛОВНА СТРАНА................................................................................................... 1 АПСТРАКТ...................................................................................................................... 3 1. УВОД........................................................................................................................... 4 2. ИЗМЕЂУ ИСТОРИЈЕ И КУЛТА........................................................................... 5 2.1. Лик кнеза Лазара између историје и култа............................................................. 5 2.2. Историјска личност кнеза Лазара............................................................................ 5 2.3. Култ личности кнеза Лазара.....................................................................................7 3. КУЛТ КНЕЗА ЛАЗАРА У КЊИЖЕВНОСТИ.................................................... 11 3.1. Мотиви мучеништва, жртвовања и саможртвовања кнеза Лазара у народној епици................................................................................................................................13 3.2. Хришћански аспект................................................................................................. 13 3.3. Женидба кнеза Лазара............................................................................................. 13 3.4. Зидање Раванице...................................................................................................... 14 3.5. Милош у Латинима.................................................................................................. 14 3.6. Клетва кнежева (одломак)....................................................................................... 15 3.7. Цар Лазар и царица Милица................................................................................... 15 3.8. Кнежева вечера....................................................................................................... 15 3.9.Косанчић Иван уходи Турке.................................................................................... 16 3.10. Пропаст царства Српскога.................................................................................... 16 3.11. Мусић Стеван......................................................................................................... 16 3.12. Царица Милица и Владета војвода...................................................................... 17 3.13. Смрт Милоша Драгиловића (Обилића)............................................................... 17 3.14. Обретеније главе кнеза Лазара............................................................................. 17 3.15. Култ кнеза Лазара код Андрићевих дела о окупацији Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске .................................................................................................... 17 3.16. Култ кнеза Лазара данас ....................................................................................... 18 4. ЗАКЉУЧАК............................................................................................................... 18 ЗАХВАЛНОСТ................................................................................................................ 18 БИБЛИОГРАФИЈА (СПИСАК ИЗВОРА И ЛИТЕРАТУРЕ)...................................... 19 Анкета............................................................................................................................... 20 ПРИЛОЗИ......................................................................................................................... 21
  3. 3. 3 АПСТРАКТ Живот кнеза Лазара у историјском погледу представља и даље велику непознаницу, са доста нејасноћа. С друге стране, култ кнеза Лазара у српској традицији заузима важно место и поред јасно утврђених чињеница да се он на политичкој сцени средњевековне Србије појавио прво са незнатном титулом ставиоца (пехарника) на дворовима последњих владара из династије Немањића, царева Душана и Уроша, постајући накнадно један од најутицајнијих обласних господара. У временима Османске власти развој култа кнеза Лазара имао је утицај на многе историјске догађаје који су се тицали територије Србије, али и српског народа. Његов утицај може да се прати на бројним генерацијама, посебно од XVII века, па у извесној мери и данас. Многе идеологије и покрети су основу свог учења и постојања темељили на култу кнеза Лазара. Циљ нашег истраживања био је да покажемо како се култ кнеза Лазара развијао кроз векове и какав је имао утицај на развој историјских догађаја код српског народа. Ослањајући се превасходно на бројну литературу, из области историографије, књижевности и уметности, покушали смо да прикажемо развој култа кнеза Лазара код српског народа. ABSTRACT Life of prince Lazar in historical view still represents a big secret, with many vagueness. On the other hand, cult of prince Lazar takes important place in tradition of Serbian people, despite clearly established facts that he appeared first on the political scene of medieval Serbia with the insignificant title of potter (cuper) at the courts of the last rulers of the Nemanjic dynasty, Emperor Dusan and Uros, becoming one of the most influential district masters later. In times of Ottoman rule, the development of the cult of prince Lazar influenced many historical events concerning the territory of Serbia, but also of the Serbian people. Its influence can be traced back to many generations, especially from the 17th century, and to a certain extent today. Many ideologies and movements based on their learning and existence were based on the cult of prince Lazar. The aim of our research was to show how the cult of prince Lazar evolved through centuries and how he influenced the development of historical events with the Serbian people. Relying primarly on numerous literature, in the field of historiography, literature and art, we tried to show the development of the cult of prince Lazar among the Serbian people. Кључне речи: култ, кнез Лазар, цар Лазар, Срби Key words: cult, prince Lazar, emperor Lazar, Serbs
  4. 4. 4 1. УВОД Изучавање култа кнеза Лазара представља велики изазов услед компликованости теме. Како би боље разумели значај култа ове важне личности српске историје, потребно је познавати Лазареву политичку, државничку и црквену делатност коју је спроводио, а која је оставила великог трага у народном сећању и историјским изворима. О времену кнеза Лазара највише сазнајемо на основу повеља које је доносио, уговора које је закључивао и других извора првог реда који су су врло оскудни. Велики део података о његовом животу и делатноси настао је деценијама, па чак и вековима после његовог живота, садржавајући тако низ легендарних елемената. Догађај који је највише утицао на развој култа несумњиво је, Косовска битка одржана 15., односно 28. јуна 1389. године на Видовдан, стварајући тако у сећању српског народа у временима османске власти успомену на мучеништво и жалост за „гашењем српске средњевековне државе“. Први озбиљнији прилаз истраживању значаја Косовске битке, али и уједно важан допринос стварању и развоју култа о косовском мученику дао је дубровчанин Мавро Орбини1 у Краљевству Словена, објављеном 1601. године, односно, два века после самог догађаја. Како би смо ближе пришли истраживању теме ослонили смо се на историографску литературу. Иако не можемо са великом сигурношћу да одредимо и дефинишемо култ кнеза Лазара, покушали смо да покажемо како се тај култ развијао код српског народа и колики је био његов значај, односно колики је удео култа кнеза Лазара на развој политичих идеја о уједињењу Срба и развоју догађаја кроз векове. Иако сам култ и извесна историјска личност не значе ништа сами по себи, они могу да послуже као мотив који је покренуо неку идеју или неки историјски догађај. У нашем истраживању највише смо се ослонили на радове Радета Михаљчића и то: Лазар Хребељановић-историја, култ, предање, као и низ зборника радова Духовни смисао живота и смрти у средњовековној поезији о светом кнезу Лазару, Династија и светост доба породице Лазаревић, Косовска битка између историјских извора и епске легенде, као и народне епске песме, од којих посебно треба истаћи: Зидање Раванице, Кнежева клетва, Цар Лазар и царица Милица, Пропаст царства Српскога.... После свега, морамо повезати све те догађаје на прави начин, како бисмо добили јасну историјску слику, али опет не мора да значи да ћемо у потпуности успети у томе. 1 Мавро Орбини је дубровачки бенедиктински (бенедиктинци су католички редовници које је основао Свети Бенедикт из Нурсије) монах и историчар из XVI века, који је најпознатији по свом делу „Краљевство Словена“, у коме је тежио да прикаже историју словенских народа. Његов главни циљ је био да упозна Запад са словенском историјом и цивилизацијом.
  5. 5. 5 2. ИЗМЕЂУ ИСТОРИЈЕ И КУЛТА 2.1. Лик кнеза Лазара између историје и култа Лик кнеза Лазара у повести има своје две слике: једна је историјска, која је научно потврђена и доказана, истражена; док је друга култна, она која се развила и живела у народу. Ниједна од њих се не сме изучавати више него она друга, јер када би се више изучавала историјску страна, изгубили бисмо увид у важност култа и моралних вредности ондашњег времена, а када бисмо изучавали искључиво култну страну, превише бисмо појачали важност култа на ондашње догађаје. Иако култ сам по себи не представља нешто значајно, његова важност огледа се у ономе што он ствара, односно у развоју слике о моралним представама и схватањима једног народа, као и утицај на образовање неког покрета или идеје. Тако гледамо и на крилатицу „Ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога“, јер из ње увиђамо схватање ондашњег народа о животу: треба бити објективан и судити по ономе како јесте, а не по интересу. Та крилатица је важна и данас, баш као и култ кнеза Лазара. Помоћу њега сазнајемо колика је била та жеља за ослобођењем и освећењем Косова. Морамо знати и да баштина Немањића значајно утиче на развој тог култа.2 2.2. Историјска личност кнеза Лазара До ступања на историјску позорницу у Србије почетком друге половине XIV века, подаци о раном животу кнеза Лазара врло су оскудни. У прилог томе говори чињеница да су прве четири деценије његовог живота остале ван оквира доступних извора и представљају велику непознаницу. Не зна се тачно када је кнез Лазар рођен, сматра се да је то било отприлике око 1329. године, у околини Прилепца. То значи да је од око шест деценија његовог живота, познато само две.3 Прва историјски позната личност из његове породице био је отац Прибац Хребељановић за кога се поуздано зна да је био на Душановом двору, и имао је успешну каријеру.4 Почео је као логотет5 , па је постао слуга, односно, пехарник.6 И управо поред свог оца Прибца на Душановом двору своју каријеру започео је и млади Лазар са титулом ставиоца.7 Први помен Лазара са титулом ставиоца потиче из 1362. године где је као изасланик цара са звањем милосника учествовао у склапању мира у Оногошту (Никшићу) 1362. године између Војислава Војиновића и Дубровника.8 Још један помен Лазар из тог периода датира из 2 Раде Михаљчић, Лазар Хребељановић-историја, култ, предање, Београдски издавачко-графички завод, Београд 1989, стр. 9-13 3 Раде Михаљчић, Лазар Хребељановић, 15–27. 4 У историографији је прихваћено презиме Хребељановић, иако оно није скроз научно доказано. Мавро Орбини пише: „Кнез Лазар био је син Прибца Хребељановића, властелина и великаша у време цара Стефана“. Није познато одакле је Орбини преузео ове податке. Једино што можемо рећи са сигурношћу су Лазарево име и титула. Исто., 15–27. 5 Логотет је био на челу дворске канцеларије и био је задужен за писање и издавање повеља. У средњовековној Србији је имао задужења и за Цркву. Исто., 15–27. 6 Титула великог слуге одговара византијској титули великог доместика, што по византијској титуларној хијерархији представља 7. место на двору, иза деспота, севастократора и кесара. 7 Ставилац је имао задатак да одржава дворску трпезу. То је била нижа дворска титула. Испред ставиоца се налазило 20 титула. 8 Војислав Војиновић, син војводе Војина и један од првих обласних господара, своју политичку каријеру започиње за време цара Душана. Управљао је земљама између Рудника, Косова и приморских жупа од Котора до Дубровника. Први подаци о Војиславу Војиновићу потичу из 1333. године када је у својству српског посланика у Дубровнику примио 2000 перпера на име светодмитарског дохотка. Године 1358. започео је сукоб са Дубровником око поседа. Исто., 15–27.
  6. 6. 6 1363. године и тицао се замене поседа између Војислава Војиновића и челника Мусе.9 Од 1363. до 1371. године, нема сачуваних података о судбини кнеза Лазара. Оно што се може закључити негде у периоду између 1363. и 1365. године, Лазар је напустио дворску службу и у том временском раздобљу сигурно понео титулу кнеза.10 Такође, непознато је и када је основана „држава“ кнеза Лазара, али се поуздано зна да се налазила између области краља Вукашина, области Растиславића, господара Кучева и Браничева и области Војислава Војиновића, односно касније жупана Николе Алтомановића који ће постати главни противник Лазаревом ширењу.11 Од почетка 70- тих година XIV века Лазар све више излази из сенке моћнијих обласних господара. Као припадник властеле добија и посебно признање женидбом са Милицом, ћерком војводе Вратка и праунуком Немањиног сина Вукана, повезујући се на тај начин са бочном граном династије Немањић и добијајући многе повластице.12 Након погибије Мрњавчевића краља Вукашина и деспота Јована Угљеше у Маричкој бици 1371. у борби са Турцима Османлијама настаје празнина коју испуњавају жупан Никола Алтомановић, синовац и наследник војводе Војислава Војиновића и кнез Лазар. Ширећи своју област око Рудника, Лазар долази у сукоб са жупаном Николом Алтомановићем против кога ствара савез са босанским баном Твртком који је резултирао поделом Николиних поседа.13 Уништење Николе Алтомановића и ширење територије на рачун његових територија учинило је много на јачању угледа кнеза Лазара међу српским обласним господарима. Управо у то време Лазар води и мудру дипломатску политику. Своје кћери из брака са Милицом удаје за суседне обласне господаре стварајући читав низ династијских веза и савезништава и на тај начин ојачава своје позиције.14 Међутим распад српског царства и појава сукобљених обласних господара олакшала је продор Турака Османлија на Балкан. Од почетка XIV века на балканским просторима све су чешћи турски упади. Ови упади у почетку нису жестоки, али су убојити. У тој првој фази они примењују тактику по којој изврше напад на пограничне просторе, ослабе одбрану и врате се након напада на своје поседе у Малој Азији. После одређеног времена поново проваљују на исте просторе слабећи своје противнике. На 9 Челник Муса, припадник нижег племства, зет кнеза Лазара и управник града Брвеника. 10 Први сигуран помен Лазара са титулом кнеза је из априла 1371. године. Његова Личност се може препознати и у которском привилегију, где се он спомиње као conte Lazaro, али овај документ није поуздан. Што се тиче титуле кнеза она је била честа у словенским земљама средњег века. Њен значај је тешко одредити. Исто., 15–27. 11 Исто., 28–49. 12 И управо је тај брак у народној традицији и потоњим изворима, пре свега непоузданим родословима из XVIII века, а под утицајем јачања култа довео до невероватних закључивања. У тим родословима Лазар се повезује са Немањићима. То је ишло дотле да се писало да је он ванбрачни син цара Душана или унук краља Милутина из брака његовог оца и Милутинове и Симонидине кћери (Троношки родослов из 1791. године). Иако је познато да у браку Милутина и Симониде није било деце. В. Д. Питулић, Косовска битка..., 99–112. 13 Твртко Котроманић (1338.–1391.), био је босански бан и краљ Срба и Босне. По женској линији био је потомак краља Драгутина. Пошто је заједно са Лазаром поразио жупана Николу Алтомановића, Твртко је много ојачао. Прикључујући себи области земље Немањића године 1377. у манастиру Милешеви крунисао двоструким (сугубим) венцем, што је означавало сједињеност Немањића и Котроманића. Прогласио се за краља Срба, Босне, Приморја и Западних страна. Млетачка и Угарска су га признале. Исто., 50–71. 14 Ширећи своје поседе али и породичне везе на северу, кнез Лазар је потиснуо угарског поданика Радича Бранковића, не раскидајући вазалне везе према Угарској. После смрти краља Лудвига 1382. године, Лазар је узео учешћа у борби за угарски престо, шаљући војску у напад на Београд и Голубац, без већег успеха. Многи историчари сматрају да је Лазар ушао у сукоб за угарски престо верујући да његов зет мачвански бан Никола Горјански има шансе да постане угарски краљ. Међутим Жигмунд Луксембуршки, Лазарев противник у сукобу, осваја престо, а Лазар признаје вазалне односе према Угарској, без знатнијих губитака. Исто., 50–71.
  7. 7. 7 тај начин полако, али сигурно повећавају своју државу.15 Почетком девете деценије XIV века на удару Османлија нашле су се и Лазареве земље. У првим ратним контактима кнеза Лазара и Турака, Турци су доживели поразе. Први сукоб се одиграо на реци Дубравици код Параћина, док је друга битка била на Плочнику у Топлици 1386. године.16 Овим поступцима увиђамо одличну и изванредну организованост Лазареве државе. Они су му знатно подигли углед. После ових битака, Турци схватају да морају да промене стратегију, како би поразили кнеза Лазара.17 Године 1389. против кнеза Лазара покренута је читава турска војска коју је предводио лично султан Мурат са своја два сина Јакубом и Бајазитом. Битка се одиграла на Видовдан 15/28. јуна на Газиместану. Специфичност ове битке огледа се у томе што је то једина битка у којој су погинула оба владара на бојном пољу. Догађај је снажно деловао на оновременике. 18 2.3. Култ личности кнеза Лазара Развој култа кнеза Лазара може се пратити непосредно након Косовске битке. Најраније податке о култу кнеза Лазара и начину како се ширио доносе култни списи. Укупно је счаувано сачувано 10 култних списа: 1. Пролошко житије кнеза Лазара - непознат писац 2. Слово о кнезу Лазару - патријарх Данило 3. Житије кнеза Лазара - непознати писац 4. Слово о кнезу Лазару - непознати писац 5. Похвала кнезу Лазару - Јефимија 6. Житије и начелство кнеза Лазара - непознати писац 7. Служба кнезу Лазару - непознати писац 8. Похвално слово о кнезу Лазару - непознати писац 9. Натпис на мраморном стубу на Косову - непознати писац 10. Слово о светом кнезу Лазару - Андоније Рафаил Многи књижевни критичари током XIX и XX века дали су своје тумачење ових дела, покушавајући да их објасне. Основни заједнички закључак био да им је задатак ових списа био да: „негује средњовековну књижевност и шире култ кнеза Лазара.“19 15 У тим турским продорима истичу се битке код Димотике 1352. године (уочи грађанског рата у Византији, важно је истаћи да су биле уједињене српска, бугарска и византијска војска против Турака), Галипоља 1354. године, Черномена на Марици 26. септембра 1371. године, где су поразили Мрњавчевиће. Исто., 50–71. 16 У тој бици Лазареву војску су предводили Цреп Вукославић и Витомир. 17 Исто., 108–123. 18 Војску Моравске Србије, односно, Лазареву сопствену војску; војску Вука Бранковића, на чијој територији се и одиграо сукоб; војску краља Твртка, са Влатком Вуковићем на челу; Твртко је послао одред зато што је страховао од продора Турака (Турци су 1388. године напали његову државу код Билеће, али су претрпели пораз); мали одред Хрвата крсташа; војску бана Николе Горјанског и одреди крсташа из разних земаља Европе (било је и Чеха, Угра, Влаха, Бугара, Арбанаса, Франака...). Муратова војска је обухватала: одреде из азијских и европских делова Турске; војсковође Али-пашу, Евреноса Јахшиа и Лалу Шахина; синове Бајазита и Јакуба; војнике вазала - међу њима је било и хришћана, вероватно су били и војници Константина Драгаша и Марка Краљевића. В. Д. Питулић, Косовска битка..., 99–112 19 Током XIX века изражено је доста критика ових култних списа. Најоштрији је био Александар Фјодорович Гиљфрединг, тврдећи да заобилазе чињенице, појмове, имена и сл, а користе уместо њих замењујуће изразе. Међутим, за Јефимијин рад је имао позитивну критику тврдећи да она једина истакла истиниту реч о великом догађају. Позитивно мишљење о Јефимијином раду имао је Ватрослав Јагић, док је остале списе сматрао празним. Спис Андонија Рафаила, тумачили су Павле Шафарик (оцењује као „неукусну похвалу“), Ђура Даничић („недотупави чланак“). Ватрослав Јагић сматра све култне списе о Лазару празним, осим Јефимијиног. Љубомир Ковачевић Андоија Рафаила назива „удовним ласкавцем“. Њима смета што се у тим списима мање налазе историјске чињенице, а више реторске похвале. Исто., 127–139.
  8. 8. 8 Многи писци тих списа су непознати. Једини познати су Јефимија („Похвала кнезу Лазару“), сродница кнегиње Милице; Андоније Рафаил („Слово о светом кнезу Лазару“), патријарх Данило III („Слово о кнезу Лазару“), а натпис на Мраморном стубу приписује се Стефану Лазаревићу. Круг непознатих писаца потиче из манастира Раванице, главне Лазареве задужбине (!). Списи о кнезу Лазару су написани недуго после боја, а најкасније је написано „Слово о светом кнезу Лазару“, које је написано 1419/20. године. Најисторичнији спис је „Слово о кнезу Лазару“, Данила III.20 Иако се може пратити извесна веза са животописима Немањића, под чијим утицајем су и настали Лазареви животипоси. Животописи Немањића и кнеза Лазара се поприлично разликују, и по мотиву, и по тону, и по облику. Суштинска разлика је мученичка смрт кнеза Лазара, коју не можемо пронаћи у животописима Немањића. Њихови писци негују стари жанр, па због тога користе устаљена изражајна средства уместо историјских и географских имена. Писци оваквих списа такође често користе библијске мотиве и цитате из Библије.21 Развој култа и веза са црквом Култ кнеза Лазара се успоставио током владавине Лазаревића, а у великој мери осећа се и утицај српске цркве. Наиме, године 1350., дошло је до раскола између Српске и Византијске православне цркве, пошто је византијски патријарх Калист анатемисао Јоаникија, цара Стефана Душана Немањића и Српску православну цркву. И тек деловањем кнеза Лазара и старца Исаије, монаха из Хиландара, помирио две Цркве. Доласком Ђурђа Бранковића на власт, постепено се мења однос према култу кнеза Лазара. Надгробни споменик деспота Стефана Лазаревића може се искористити као извор о култу кнеза Лазара. Подигао га је властелин Ђурађ Зубровић, уз помоћ попа Вукше. У првој реченици се кнез помиње као свети. Култ кнеза Лазара се често помиње у „Животопису деспота Стефана Лазаревића“, делу Константина Филозофа, као свети. У повељи деспота Ђурђа Дубровнику 1445. године се не помиње светитељска титула кнеза Лазара, већ „светопочивши“. Новембра 1442. године, Јелена, кћерка кнеза Лазара, шаље опоруку Дубровнику, коју је саставио старац јерусалимски, Никандар. Ту се кнез Лазар помиње као светопочивши. У цркви у Бешки, Јелениној задужбини, се кнез Лазар такође помиње као светопочивши. После смрти Ђурђа Страцимировића Балшића, Јелена се удала за Сандаља Хранића, али и на његовом двору се кнез Лазар помиње као светопочивши. Када су састављани Карловачки, Загребачки и Врхобрзнички родослов, име, титула и култ кнеза Лазара се уопште не спомињу! Начин на који су Бранковићи повезани са Немањићима је био описан. Била је описана и кнегиња Милица.22 Када се установљује култ, потребно је извршити канонизацију (проглашење личности за свеца). Разликују се канонизација у православној и католичкој цркви. У православној цркви се канонизација разликује код Срба, Грка и Руса. У процесу канонизације има више корака. У Српској православној цркви се чешће дешава да 20 У „Слову кнеза Лазара“ патријарха Данила III, „Житију кнеза Лазара“ и „Слову о кнезу Лазару“ увиђамо и беседу пред бој која се није раније увиђала у српској књижевности. Нас занима њихова изворна вредност. Најдужа и најсадржајнија беседа је беседа у „Слову о кнезу Лазару“. Она садржи драмски тон и говори о јуначкој смрти, узвишеном небеском, неземаљском животу. Преплићу се скроз супротни мотиви, као световни и духовни живот, ритерска етика и светитељски идеали, јунаштво и страдалаштво. Сви мотиви су равномерно и градацијски распоређени и имају драмски тон. Сама беседа има духовну и моралну смисао и она није писана због прошлости, већ због последица боја. Данило је, у ствари, историчар и политичар покосовског доба, а песник преткосовског доба. Друга два списа описују храброст ратника на другачији начин. Они више описују ту беседу на повестарски начин. Све три беседе су сличне говору Александра Македонског. Исто., 101–121. 21 Исто., 127–139. 22 Исто., 175–190.
  9. 9. 9 црква прихвата самоникле култове, него да их ствара и шири међу верницима. Канонизација у Српској православној цркви је недовољно истражена и осветљена. О канонизацији кнеза Лазара нема усаглашених података, иако му је посвећено много култних списа. Нпр. док теолог и историчар цркве, Лазар Мирковић, сматра да је Лазар постао светитељ недуго после смрти, због тога што је проглашен мучеником (онај ко је проглашен мучеником аутоматски постаје светитељ), Леонтије Павловић сматра да је Српска православна црква установила култ кнеза Лазара. Ипак, успостављање култа Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара, пример је одступања Српске православне цркве од канонских правила, али и доказ о трајању култа кнеза Лазара. Онда се поставља питање да ли је код канонизације кнеза Лазара дошло до одступања канонских правила. При установљењу култа потребна је мученичка смрт, мошти и точење светог мира. Код кнеза Лазара су сви ступњеви испуњени. Ипак, раније су само установљивани култови Немањићима. Ту је направљен преступ, да би се наставио култ светородне династије. Погибија кнеза Лазара сматра се за прекретницу у српској историји. Преносом моштију кнеза Лазара завршавају се Студенички и Пећки летопис, што значи да је тада установљен култ. Непознати писац „Слова о кнезу Лазару“ редоследом помиње „усековање, целе мошти, точиле миром, у Раваници положене као свете“. То значи да је канонизација извршена током преноса моштију. Остаје питање када су пренесене мошти. Извори нису усаглашени, али се може рећи да су мошти пренесене годину-две после боја на Косову.23 Задатак чувања култа као и његово ширење припадао је Српској православној цркви. После њеног укидања у III деценији XVI века, култ веома слаби. Култ јача када се Српска православна црква осамосталила, 1557. године. Врло је чудно што је манастир Љубостиња подигнут почетком XV века, а лик кнеза Лазара је први пут осликан 1594. године у Славонској Ораховици. Култ кнеза Лазара се чувао и неговао у Раваници, све до престанка њеног рада 1690. године. У родослову породице Јакшић се кнез Лазар повезује са Немањићима. У руској цркви у Кремљу, за време владавине Ивана IV Грозног, кнез Лазар је био насликан, јер је он предак руског цара Ивана IV Грозног. То нам говори да је култ кнеза Лазара постојао и у Русији. Кнезу Лазару се поклања велика пажња у Летописном своду, делу које садржи 9000 листова и 16000 минијатура. У том делу је описана повест од настанка света, па до првог руског цара. Летописац је испричао и на 9 минијатура осликао бој на Косову. Ту летописац преплиће историју и легенду, а кнез Лазар је осликан са круном на глави, што му придаје значај као владару. После смрти цара Ивана IV Грозног, култ кнеза Лазара у Русији слаби. Многи писци су почели да се баве тематиком о боју на Косову, као Константин Михаиловић, Дука преводилац, Бенедикт Курипешић, Лудовик Цријевић Туберона и Јерг из Нирнберга. На крају долази и Мавро Орбини. Код свих писаца култ кнеза Лазара слаби, али и историјска личност, такође. Са друге стране, много јача култ косовског јунака (Милоша Обилића), и он постаје главна тема. Такође, настаје чин издаје Вука Бранковића, чиме се формира косовска легенда. Култ кнеза Лазара је ослабио и у сликарству. Он се обнавља за време патријарха Пајсија, који је радио на враћању заборављених и запостављених култова средњевековних владара, међу које је спадао и кнез Лазар.24 Кнежеве мошти су чуване у манастиру Раваница у периоду од 1390/91. до 1690. године. Кнежева задужбина, Раваница, игра главну улогу у култу кнеза Лазара. Изградња манастира Раваница је опевана у многим епским песмама. Обично становништво није волело работе попут изградње манастира, јер је одузимало пуно времена и енергије. Зато се у епским песмама као негативни јунаци наводе Југовићи, чиме песник повећава значај кнеза Лазара. Манастир је био врло добро снабдевен: 34 Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, 140–156. 24 Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић..., 175–190.
  10. 10. 10 скелеринама на Морави, панађурима, новобродском царином, соћом (владарским дохотком), биром, који се делио са митрополитом у Кучеву и Браничеву. Манастир је нападан више пута: 1398. је први пут горео, 1427. је први пут одбрањен од Турака, уз помоћ угарских трупа, поново нападнут 1436. године, 1476/7. године је Раваници знатно смањено снабдевање. Антоније Пигафета је забележио да Турци нису дирали манастир Раваницу. То је тачно, али је братство дупло мање, него колико би могло бити (братство се састојало до 30 монаха, а снабдевано је из 198 села). Мошти кнеза Лазара су се пренеле у манастир Врдник.25 За време Прве велике сеобе Срба (1690.) велики број људи (око 70 000) се преселило у Хабсбуршку монархију. Срби у тој држави су морали очувати своју верску и националну посебност. Да би то испунила, Црква је прослављала канонизоване Србе, међу којима је био кнез Лазар.26 Кнежеве мошти су пренете у Сент Андреју27 , а од тог времена је култ кнеза Лазара најразвијенији28 . Монаси су се повезивали са руском црквом и прикупљали помоћ на повратку из Пољске. Помоћ су добили и од аустријског цара Леополда 1692. године (законски је заштићена српска црква) и од руских царева Ивана и Петра Алексејевича 1693. године (материјална помоћ). Ипак, Раваничани због тешких услова 1697. године напуштају Сент Андреју и селе се у напуштени сремски манастир Врдник.29 Војска Еугена Савоског побеђује у бици код Сенте 1697. године, чиме Срем припада Хабсбуршкој монархији. Од тада се монаси селе у манастир Врдник, како би били ближе Србији. Тамо преносе Лазареве мошти, и постављају их испред олтара. Ипак, нису ни свесни да ће ту мошти остати наредних 245 година, чиме ће се историја кнеза Лазара знатно повезати са овим манастиром... Међутим, у та два и по века, мошти су биле померане два пута. Први пут у Футог, где је био од 1716. до 1718. године (због аустријско-турског рата), а други пут током револуције 1848. у Кленак поред Саве, како би, ако настане велика опасност, мошти биле пренесене у Србију. Када су мошти биле у Клеки, Шапчани су то сазнали и поверовали су да би мошти могле бити враћене у Србију. Било је чак и покушаја крађа, које су завршене неуспехом. После револуције, мошти су враћене у Врдник. Такође се и два пута мењао ћивот30 . Први пут 10. јуна 1757., а други пут 4. децембра 1826. Тај други ковчег се налази у цркви и данас, а у њему је део кључне кости светог кнеза Лазара.31 Врдник постаје нова Раваница. Слава је промењена у Вазнесење (пре тога је слава била Јован Крститељ), јер је то слава кнежеве задужбине. Манастир се дуго надограђивао. Кир-Стојан и његов син Недељко су скупили приходе којим је 1699. године мајстор Вук Сарајевац изградио чесму. Угро-влашки војвода Јо Константин Басараба је 1702. године даривао манастир. Монаси су мошти пребацили у Футог током аустријско-турског рата (1716.-1718.). Они су сматрали да уколико изгубе мошти, да су изневерили овај завет, да је мисија неуспешна.32 Тада настају многа књижевна и уметничка дела која се баве тематиком о кнезу Лазару. При пресељењу у Врдник настаје стихира посвећена кнезу Лазару, чији је састављач, највероватније, Кипиријан Рачанин. Из тог периода датира науци мало познати Зборник катавасија са молбеним каноном светом кнезу Лазару, који се чува у музеју 25 Исто., 191–202. 26 Исто., 191–202. 27 Лазар Хребељановић..., 203–216; Александра В. Јовић, Духовни смисао живота..., 547–570; Ново Томић, Светилишта и надалишта-чудотворна места и свети предмети у веровању Срба, Лагуна, Београд 2016, 183–193. 28 Александра В. Јовић, Духовни смисао живота..., 547–570. 29 Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић..., 203–216; Александра В. Јовић, Духовни смисао живота..., 547– 570; Ново Томић, Светилишта и надалишта..., 183–193. 30 Ковчег са моштима или честицама свеца. 31 Ново Томић, Светилишта и надалишта..., 183–193. 32 Исто., 203–216
  11. 11. 11 СПЦ у Београду. У другој половини XVIII века настала је „Повест о кнезу Лазару, војводи Милошу Кобилићу и осталој господи из боја на Косову“ од непознатог Врдничанина.33 Непознати монах је 1739. године забележио рукопис, по којем је кнез Лазар сазидао Раваницу. С обзиром да није напоменуто коју Раваницу, настало је уверење да је кнез Лазар сазидао Врдник. Званични визитатори митрополита Павла Ненадовића 1753. године такође тврде да је кнез Лазар сазидао манастир Врдник. То се помиње у песми „Зидање Раванице“. После Пожаревачког мира (1718.) је даскал Стефан обновио Раваницу. Тада је почело велико прослављање култа кнеза Лазара на просторима Србије под Османским царством и Хабсбуршком монархијом. Ипак, било је прекида током ратних година (1739. и 1788.). Кнежева популарност током XVIII века је све више расла. У манастиру Крушедол је кнез Лазар осликан уз Светог Саву, Стефана Немању и сремске Бранковиће. На гравирама манастира Студеница и Хиландара, које су резане у Москви 1757. и 1758. године, се Немањићима придружио и кнез Лазар. На гравири у Студеници је кнез Лазар приказан како држи модел цркве, као да је њен ктитор. Кнежев лик се налази и на бакрорезној плочи, коју је 176. Мојсеј Лукић из Новог Сада завештао Пиви. Током Друге велике сеобе Срба (1739.) је направљен бакрорез за плакат који би представио избеглице Хабсбуршкој монархији. Тај задатак је Арсеније IV Јовановић Шакабента поверио Христифору Жефаровићу и Томи Месмеру. На том бакрорезу су били истакнути Немањићи и кнез Лазар. Немањићи су подсећали на некадашњу независну српску државу, а кнез Лазар на сукоб са Османлијама. Податак да је кнез Лазар истакнут, а да недостају поједини Немањићи довољно говори. Исте године се од истих аутора појавила „Стематографија“, која има много већи значај. Она је постала илустрована историја, родољубиви уџбеник, извор сазнања о минулом времену. Ипак, „Стематографија“ је изгубљена. Сматра се да је идентична бакрорезу Захарија Орфелина из 1773. године. Ипак, то је мало вероватно, јер је тај портрет ефеминизиран, без мученичких обележја, са ореолом као јединим светим обележјем. „Стематографија“ је чувана у Врднику, што обара могућност да је „Стематографија“ идентична бакрорезу Захарија Орфелина.34 3. КУЛТ КНЕЗА ЛАЗАРА У КЊИЖЕВНОСТИ Како бисмо утврдили култ кнеза Лазара, морамо истражити оно место које је код српског народа најупечатљивије, а то су управо епске песме и књижевна дела. Да бисмо то учинили, морамо да направимо правилан приступ. Средњовековна књижевност се умногоме разликује од савремене књижевности и не може се посматрати на исти начин. Она је скроз другачија по свом карактеру: није световна, већ је црквена. У њој је најбитније исказати црквени вид света, све се поклања Богу. Аутори се не потписују, већ се представљају као тумачи Божје воље, који су грешни и не заслужују да потписују своје име, па се представљају као „грешни дијаци“, „грешни писци“. Исто тако, није важно време и простор, већ смисао коју преноси прича. Она има и јеврејске одлике. Српска средњовековна књижевност поседује и одлике пренете из традиције српског народа. У средњовековној књижевности се истиче грех, људска грешка, која нас сваког тренутка прати. Због тога је истицано страдалаштво као велика врлина и добронамерност. Страдалаштво се представљало као приближавање Богу и победа над смрћу. Тај део књижевности се посебно развијао после битке на Косову, стварањем култа кнеза Лазара. Дешавања на Косову и Лазарев подвиг представља прекретницу у средњовековној књижевности. Од тада дела имају 33 Александра В. Јовић, Духовни смисао живота...,Зборник радова Филозофског факултета XLVI 547-570 34 Исто., 203–216
  12. 12. 12 изражену мартиролошку35 симболику. Ова књижевност је посебна, јер нема само прохришћански карактер, већ и родољубиви, просрпски карактер. Истиче се жртвовање за „веру и отачаство“, постају свети мученици, јунаци. Зато се и прожимају висока црквена и народна књижевност. Р. Маринковић закључује: „Косовска тема јесте први сачувани и потпуно јасан пример симбиотичке повезаности писаног и усменог поетског система српског средњег века: иста тема са свим саставним деловима негује се истодобно у обе поезије.“ Овај мотив жртве потиче из Старог, али понајвише Новог завета, и поседује двојаки смисао: есхатолошки- задобијање вечног, духовног живота после овоземаљског нестанка и етички - испуњење хришћанске и витешке дужности према отаџбини. Н. Милошевић- Ђорђевић уочава: „То изузетно значајно повезивање херојске и мученичке свести даје печат целој косовској поезији. Мученик за веру преобраћа се у епског јунака.“ Пораз морално непобедивих косовских јунака песници су тумачили мотивом издаје и неслоге - чиме се плете Косовска легенда. Велика морална снага кнеза Лазара се огледа у томе што он брани своју земљу од неверника (иноверника), у боју бива посечен, за хришћанске и ратничке идеале, чиме у народу добија митска обележја. Кнез Лазар је окупљао разне сликаре, писце, градитеље, научнике и уметнике на двору, чиме јача православну културу.36 То је много утицало на снагу његове личности у народу. Моравска Србија постаје место тренутног спасења и наде.37 Духовни узори и идеали кнеза Лазара се истичу у агреманима38 његових повеља, који иако спадају у правна дела, редовно садрже и елементе књижевности, библијске и богословске реминисценције39 , као и аутобиографске појединости. У Раваничкој повељи се врло јасно истичу кнежева опредељења: „Тако и ја у Христа Бога благоверни кнез Лазар следим благочастиве цареве који су били пре мене.“ У Повељи којом дарује Хиландарску болницу истакнут је аутобиографски елемент: „Пошто сам и ја видео да земаљско богатство ништа није користило господарима који су били пре нас, јер се од њих узело и другима предало, а надају се да приме само од онога што су Богу предали”. Овом реченицом кнез Лазар иде још даље, читавих девет лета пре боја на Косову је његово опредељење за Царство небеско више него јасно. Ђ. Трифуновић истиче: „Богољубиви кнез Лазар размишља о Цркви која се оденула крвљу Исуса Христа као царском хаљином и радује се красоти тог страдања ради примања будућег живота, чије славе и части наследник сам жели бити. Раванички монах је после преноса моштију написао: „Житије светом кнезу Лазару”, које улази у састав „Службе Св. кнезу Лазару”, а налази се после шесте песме канона, иза кондака и икоса. У њему се описује целокупан живот Лазара, манастир Раваница и бој на Косову. Поред тога, житије не губи уметничку вредност. Оно што је занимљиво у вези овог писма, је то што се кнез Лазар пореди са новозаветним Лазаром, јер је као мученик васкрсао из мртвих у живе: „Као што некада давно позва Христос Лазара из мртвих, тако и тебе прозва говорећи: Лазаре, дођи к мени, са мном, живи у Царству мојем”. Писац истиче да је кнежева глава исечена због побожности, чиме истиче још један библијски мотив: „И велики мученик приведе сабор Христу Богу својему у Вишњи Јерусалим, као некада Исус Навин људе у земљу обећану”.40 35 Мартирологија представља истраживање и испитивање живота хришћанских мученика, а у пренесеном значењу означава мучење, мучеништво, патњу. У тексту значи да после Косовске битке књижевна дела поседују елементе мучеништва. 36 Александра В. Јовић, Духовни смисао живота..., 547–570. 37 Исто., 547–570; Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић..., 108–123. 38 Агреман је дипломатски пристанак. 39 Реминисценција је када се по сећању случајно преузму делови текста другог аутора. У тексту означава да је Лазар у својим повељама користио и библијске елементе. 40 Александра В. Јовић, Духовни смисао живота..., 547–570.
  13. 13. 13 3.1. Мотиви мучеништва, жртвовања и саможртвовања кнеза Лазара у народној епици Као што смо утврдили и раније, при грађењу култа кнеза Лазара се користио мотив мучеништва.41 Хришћански аспект тог дешавања садржи и паганске мотиве, јер хришћанство произилази из паганства.42 3.2 Хришћански аспект У хришћанском погледу се верује да непажња о хришћанским и оноземаљским вредностима води у несрећу и пропаст. Долазак и освајања Турака се види као „народни грех”. Поставља се питање: да ли је Лазар страдао као жртва нечије грешке или се самовољно определио за оноземаљски свет и спасење оних који остају на овом свету. У песми „Кад је погинуо кнез Лазар и Милош Обилић на Косову” се напомиње да и Милош и Лазар страдају од турског мача, што би их, по логици, сврставало у редове мученика. Ипак, Милош се пробија до султановог шатора и убија султана „на превару“. У хришћанству се сматра да је превара неоправдана, чак иако је учињена за одбрану од злих људи. Зато је Милош Обилић оптужен да због његове предаје Турци врше одмазду и убијају кнеза Лазара, који је знао правила ратовања. Овај мотив се уочава и код мита о издаји Вука Бранковића. Питање је како је уопште настао мит. Ј. Ређеп сматра да је овај мотив настао из тражења узрока пораза. На то се гледа и у чињеници да је Вук преживео, поред тога да је кнез Лазар ишао да брани отачаство и да се одрекне овоземаљског живота. О Вуковој историјској невиности су сведочили Иларион Руварац и Љубомир Ковачевић. Више песама говори о Вуковом издајству: бугарштица о Косовском боју из перашког рукописа са краја XVII века, „Цар Лазар и царица Милица”, „Пропаст царства Српскога”...Ако кренемо другим путем, доћи ћемо до скроз другачијих закључака. Лазар је Божји изасланик, који одлучује о судбини народа. Он добија поруку од Богородице преко изасланика Светог Илије који се јавља у облику сокола. Мотив сокола се у народној традицији везује за јунаштво43 (у песми „Диоба Јакшића” се браћа свађају око врана коња и сокола44 ), често симболизује јунака45 („Ропство Јанковић Стојана”46 ), а у народу је познато поређење „види као соко”. Кнезу Лазару су потребна сва три мотива, како би могао да изађе на бојно поље. Лазар је сигуран у пораз, зато бира пут саможртвовања.47 3.3 Женидба кнеза Лазара48 У овој епској песми је опевана женидба кнеза Лазара. Ипак, нису сви делови историјски тачни: Милица је кћерка Вратка, Вукановог потомка, а не Југ-Богдана, који је историјски непознат, осталих девет Југовића - такође су историјски непознати. Време женидбе је за време владавине цара Стефана Уроша IV Душана Немањића, што је историјски тачно. Песма је настала када је Србија била под турском влашћу, због 41 Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић..., 217–245; Мирјана Д. Бојанић Ћирковић, Жртвовање и саможртвовање кнеза Лазара у народној епици, Зборник радова Филозофског факултета XLIV (2014) 67–82. 42 Мирјана Д. Бојанић Ћирковић, Жртвовање и саможртвовање..., 67–82; сопствени закључак 43 Исто., 67–82. 44 Исто., 67–82; Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи-Читанка за седми разред Основне школе, Нови Логос, Београд, 4. издање, 2015. година, 137–141. 45 Мирјана Д. Бојанић Ћирковић, Жртвовање и саможртвовање..., 67–82. 46 Исто., 67–82; Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи..., 175–179. 47 Исто., 67–82. 48 Војислав Ђурић, Антологија народних јуначких песама, Српска књижевна задруга, Београд, 11. издање, 1988, 196–200
  14. 14. 14 великог броја турцизама, као на пример кујунџија, уместо златар. Ову претпоставку потврђује још једно запажање: култ кнеза Лазара је врло развијен. То је највише истакнуто у речима цара Душана: „Ој, бога ми, вјеран слуго Лазо, ја не могу тебе оженити ни свињарицом, ни говедарицом, за те тражим госпођу ђевојку, и за мене добра пријатеља”. Те речи не означавају стварне титуле и занимања, већ величину жене. Наиме, цар Душан жели рећи да га не може оженити обичном женом, већ посебном женом (она која има велики број врлина, како у лепоти, тако и у духу). Такође, на двору цара Душана је Лазар био ставилац, о чему је било речи раније49 , што је најмања титула, односно да Лазара Црква није уздигла, не би дошло до стварања његовог култа, па се ни песма о Лазару не би смишљала. У песми Југ-Богдан читајући староставне књиге50 сазнаје да је Милица, његова кћерка51 , суђеница кнезу Лазару. Тиме се велича и Милица, јер је једина представљена достојна кнезу Лазару, али и за њу је био потребан скуп поклон (златна чаша за вино, коју је цар Душан купио у Варадину52 ). 3.4. Зидање Раванице53 У песми је опевано како је кнез Лазар хтео сазидати манастир Раваницу. У песми се не могу сазнати повестарски подаци, али се увиђа поглед на свет патријархалног, средњевековног друштва, и има одјек у култури.54 У песми кнегиња Милица вели кнезу Лазару како гомила богатство, а не зида манастире по угледу на Немањиће. Тиме се истиче важност очувања баштине светородне династије и важност Цркве, као моралне, духовне обавезе, о чему је било речи раније.55 Лазар износи замисао о зидању Раванице, што ствара одушевљење код оновремене властеле. Милош Обилић вели кнезу Лазару да није време зидати манастире, јер у Европу продиру Турци, који ће рушити манастире које су Лазар и Немањићи зидали.56 3.5. Милош у Латинима57 Иако се у овој песми радња везује за Милоша Обилића, кнез Лазар заузима важно место. Као прво, Милош од Латина узима порез58 . Латини су живели у јужном делу Душанове царевине, што значи да песник кнеза Лазара представља као наследника Немањића и њиховог царства. Као друго, у песми се појављује градација српских манастира59 , која пореди њих са латинском црквом Светог Димитрија, а поређење иде у српску корист. Градација је поређана од најмањег ка највећем, 49 Исто., 15–27. 50 Књиге написане пре много столећа које говоре о будућности, њима се прориче будућност, честе су у епској поезији. 51 У песми. 52 У српском народу се чаше с вином сматрају драгоценим, посебно молитвене чаше, које девојка преноси у мужевљев дом и чува као успомену; Н. Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи- Читанка за седми разред..., 140 53 В.Ђурић, Антологија народних..., 208-211 54 В.Д. Питулић, Косовска битка..., Зборник радова Филозофског факултета XLII 99-112 55 Исто., 50-71 56 Певач у песми казује ове Милошеве речи, како би показао да народ није пуно ценио изградњу манастира, а да притом не наруши култ кнеза Лазара; ауторово запажање и Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, 191-202 57 В.Ђурић, Антологија..., 212-215 58 Харач у песми. 59 Градација је стилска фигура која ређа слике од најмање до највеће, или обратно, а када се мисли о јунацима и манастирима, то се назива каталог; Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи-Читанка за шести разред Основне школе, Нови Логос, Београд, 4. издање, 2014, 122; 150
  15. 15. 15 односно сваки следећи манастир има више и лепше епитете60 . На самом врху се налази Лазарева задужбина, Раваница. Лазарева моћ се и наслућује из тога да је он наредио да се ослободи Милош из тамнице, као и да му се исплати тисућу дуката отплате. 3.6. Клетва кнежева (одломак)61 У овој песми се развија култ кнежеве клетве. У питање се доводи опстанак отаџбине и државе Немањића. Султан (у песми цар) Мурат I62 позива Србе на двобој. Кнез Лазар не оклева и позива све Србе на одбрану Србије и Српства, а проклиње оне који не долазе. Та клетва је дата у продуженом облику у песми „Мусић Стефан”, а тај облик постаје једна од најважнијих крилатица. Њој је у XIX веку додато: „За Крст Часни и Слободу златну”, а кнежева клетва се чак користила и у Четничким одредима (ЈВуО покрету) током Другог светског рата.63 3.7. Цар Лазар и царица Милица64 Ова песма најбоље представља косовску легенду. Сви иду у велики бој, али Милица тражи брата од заклетве. Питала је Бошка и Војина Југовића, али добија исти одговор: „Идем, сејо, у Косово равно, за Крст Часни крвцу прољевати и за вјеру с’ браћом умријети”. Тражи и од Голубана, али ни он није могао одолети. Сви одбијају из истог разлога: плаше се клетве и кукавичлука, основе мита о Косову. У песми се не наслућује турска победа, али се наслућује српко страдалаштво и мучеништво, што преносе два врана гаврана. Милица остаје без брата од заклетве, сви су погинули. У песми су истакнути и мотиви косовског мученика, кнеза Лазара, који се жртвовао за отаџбину и мотиви косовког јунака, Милоша Обилића, који је лажно оклеветан желећи да докаже невиност тако што ће султана Мурата убити у боју, што и успева, али га испуњење речи и показивање чистог образа кошта главе...Слуга Милутин је један од ретких преживелих, преноси неповестарски податак о издаји Вука Бранковића на Косову. Песник оставља Бошка Југовића непораженог. Песма је највероватније настала у XIX веку, јер застава Бошка Југовића садржи златне крстове и кићанке који одговарају заставама из Првог српског устанка65 , као и два врана гаврана, чија се симболика јавља у истом периоду, а њу можемо уочити у песми „Бој на Мишару”.66 3.8. Кнежева вечера67 У овој песми, за разлику од претходних прати се легенда косовског јунака Милоша Обилића. Радња се дешава на вечери пред бој у Крушевцу. Југ-Богдан седи са Лазареве десне стране, а Вук Бранковић са леве стране. То није случајно. Наиме, у 60 Стилска фигура која описује нешто, као описни придев; Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи-Читанка за пети разред основне школе, Нови Логос, Београд, 5. издање, 2015, 35 61 В. Ђурић, Антологија..., 256. 62 Историјски је правилно султан, а не цар. 63 Наративни податак, филм „Синовци”, https://www.youtube.com/channel/UCUm8jgYJsyZw45jx09DfOmw 64 В. Ђурић, Антологија..., 257–260; Н. Станковић–Шошо, Б. Сувајџић, Уметност речи-Читанка за шести разред..., 153–157. 65 Н. Станковић-Шошо, Б. Сувајџић, Уметност речи-Читанка за шести разред..., 157. 66 Наташа Станковић-Шошо, Уметност речи-Читанка за осми разред основне школе, Нови Логос, Београд, 8. издање, 2017, 84-87 67 В.Ђурић, Антологија, 261-262; Н. Станковић-Шошо, Б. Сувајџић, Уметност речи-Читанка за шести разред..., 148-150
  16. 16. 16 јеврејском свету, што се касније пренело у хришћански и српски68 , се сматрало да седети са десне стране значи имати велику почаст од важне особе због учињених добрих дела, тј. та особа је доброг срца. Лева страна има супротну симболику - особа је лоша. Због тога се у Србији, чак и дан-данас, сматра да не треба да се пише левом руком, као и да не треба да се рукује левом руком. Тиме поново увиђамо лажно издајство Вука Бранковића. Затим, у песми следи каталог јунака, улепшан стилском фигуром градацијом. На крају Милош добија најбољу похвалу - по јунаштву, али истовремено предвиђање издаје. Милош се врло разбеснео и даје реч како неће бити издајник, већ ће то бити Вук Бранковић. Ту се увиђа мотив лажно оклеветаног јунака, који у Косовској бици пробија турске линије и на крају убија турског султана Мурата.69 3.9. Косанчић Иван уходи Турке70 У песми се прати легенда косовског јунака. Милош у песми истиче важност јунаштва и одбрану отаџбине, као и своју реч о убиству турског султана Мурата. Како би се сви одазвали, Милош захтева да Косанчић Иван пренесе слабост турске војске кнезу Лазару, како не би имао помислио о одустајању од битке. 3.10. Пропаст царства Српскога71 У песми је изнет мотив мучеништва кнеза Лазара. Свети Илија поставља питање кнезу Лазару којем ће се царству приволети: земаљском или небеском. У земаљском ће победити и оно има ограничено трајање, а у небеском неће победити, али траје вавек и довека. Лазар није знао шта да изабере. Ипак, на крају, изабра царство небеско, јер је вавек и довека. То је највећи и најважнији мотив страдалаштва и мучеништва кнеза Лазара. Поново уочавамо градацију, али и анахронизме72 , у опису Косовске битке. Сваки следећи јунак има већу војску и убија више Турака. Они иду редом: Југ-Богдан и девет Југовића, три Мрњавчевића (Вукашин, Угљеша и Гојко), Херцег Стеван, и коначно на врху-кнез Лазар. Песма садржи много легендарних, а мало повестарских израза: Југ-Богдан, девет Југовића и Гојко Мрњавчевић нису историјски познати; Мрњавчевићи и херцег Стефан нису учествовали у боју, односно нису живели у периоду када је вођен бој на Косову, што представља анахронизам. Број војника је прилично увећан (хиперболисан). Истиче се Вуково издајство на Косову. Ипак, из песме сазнајемо важан став оног времена: „Боље да нас унуци мртви памте, него синови живе забораве”.73 3.11. Мусић Стеван74 У овој песми се прати деловање Мусић Стевана, али је радња уско повезана са кнезом Лазаром. Мусић Стеван пита свог слугу Ваистину да ли је време да се иде у бој. Ваистина је име добио по речи ваистина, што на језику старих Словена значи заиста, 68 Хришћанска вера је потекла од јеврејског народа, што значи да оно садржи неке њене одлике. Пошто Срби примају хришћанство у IX веку, одлике хришћанства се преносе и на српски народ. 69 Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић..., 219-245 70 В. Ђурић, Антологија, 263–264. 71 Исто., 265–267. 72 Анахронизам у књижевности представља намерно или случајно стављање јунака у временима кад нису живели, нпр. у песми „Свети Саво” се Стефан Немања повезује са манастиром Милешевом, коју је заправо саградио краљ Владислав (Н. Станковић-Шошо, Б. Сувајџић, Уметност речи-Читанка за пети разред..., 123–126); Н. Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи-Читанка за седми разред..., 157 73 Наративни извор, филм „Бој на Косову”, https://www.youtube.com/channel/UCUm8jgYJsyZw45jx09DfOmw 74 В. Ђурић, Антологија, 269–273.
  17. 17. 17 уистину, тј. сазнајемо да је Ваистина поштен, веран и искрен човек. Он потврђује да је време за бој. Када је Ваистина био спреман, кренуо је да позове свог господара да крену у бој. У међувремену долази жена Стевана Мусића и тражи од Ваистине да не зове Стевана у бој, нити да он иде у бој, јер је уснула сан како два сокола (симболика Ваистине и Стевана Мусића) предводе јато голубова (симболика војске), па улећу у Муратов шатор, из ког не излећу. Упркос томе, Ваистина иде у бој, плашећи се клетве кнежеве. Они се одлучују да се приволе царству небескоме, зато што је вавек и довека. Ту препознајемо мотив мучеништва кнеза Лазара, као и снагу кнежеве клетве.75 3.12. Царица Милица и Владета војвода76 У овој песми Владета, војвода кнеза Лазара, враћа се са Косова. Он среће кнегињу Милицу са њене две кћерке: Вукосавом и Маром. Кнегиња Милица испитује Владету о судбини јунака. Истиче се мучеништво кнеза Лазара, вештина девет Југовића и десетог старог Југ-Богдана, јунаштво Милоша Обилића и издајство Вука Бранковића (није повест доказала).77 3.13. Смрт Милоша Драгиловића (Обилића)78 У овој песми се истиче мучеништво и јунаштво два јунака: кнеза Лазара и Милоша Обилића. У песми је на неки начин и Милош Обилић представљен као мученик, што се не виђа у другим песмама (о томе зашто Милош није приказан као мученик је било речи раније).79 3.14. Обретеније главе кнеза Лазара80 У овој песми се истиче главни мотив мучеништва кнеза Лазара - обретеније81 кнежеве главе. Млади момак, Турчин, али Србин пореклом, проналази главу кнежеву. Он не дозвољава да толику светињу газе сви који прођу кроз Косово. Он је скрива поред реке. По песми, глава је ту била 40 година, после чега се сама спојила са телом. Многи свештеници и патријарси су дошли да обаве свету дужност (патријарх Пећки, Цариградски, Васиљенски и Јерусалимски). Оно што издваја кнеза Лазара од других је то што се његово тело положило у његову властиту задужбину. Овде уочавамо култ кнеза Лазара у својој пуној снази, са јасно израженим свим сегментима. 3.15. Култ кнеза Лазара код Андрићевих дела о окупацији Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске У делу Иве Андрића „Прича о кмету Симану”82 се приповеда о окупацији Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, а сам ток дешавања 1. септембра 1878. године. Када причају ага Ибрага Колош и кмет Симан Васковић, кмет Симан каже како су Срби пет векова били под Турцима, да је сад време да се замене, а за оних 75 Наративни извор, сопствени закључак 76 В. Ђурић, Антологија, 274–275. 77 Наративни извор, сопствени закључак 78 В. Ђурић, Антологија, 279–280. 79 Наративни извор, сопствени закључак 80 https://sr.wikisource.org/sr/Обретеније_главе_кнеза_Лазара 81 проналазак 82 Н. Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи-Читанка за седми разред...,233-236

×