1. Галаkсије
Галаксија или галактика је гравитацијом везан систем састављен од звезда, звезданих
остатака,међузвезданог гаса и прашине те тамне материје. Галаксије се по величини деле
на оне најмање (патуљасте) које садрже око 10 милиона звезда до енормно великих које
садрже и до билион (1012
) звезда.
Претпоставља се да у видљивом делу универзума постоји преко стотину милијарди (1011
)
галаксија.Галаксије се могу груписати на основу њихове визуелне морфологије,
укључујући елиптичке,[
спиралне, и ирегуларне.[
За многе галаксије се сматра да
имају црне рупе у свом активном центру. Централна црна рупа Млечног пута, позната
као Сагитариус А*, има масу која је четири милиона пута већа од Сунца.
Већина галаксија у пречнику има од хиљаду па до стотину хиљада парсека (пар десетина
хиљада па до пар стотина хиљада светлосних година). Галаксије су једна од друге често
удаљене више милиона парсека (или мегапарсека). Галаксије су међусобно повезане
гравитацијом и као такве чине скуп или галактичко јато, која заједно могу формирати и
суперјато.
Претпоставља се да 90% материје у галаксији чини тамна материја. Подаци прикупљени
посматрањем говоре да већина галаксија садржи барем по једну супермасивну црну рупу у
свом центру. Врло је вероватно да наша галаксија, Млечни пут поседује један такав
објекат.
2. Врсте галаксија
Астрономи деле галаксије према њиховом облику (елиптичне, спиралне ипремошћене
спиралне галаксије) и даље према особинама појединачне врсте (закривљеност спирале,
броја кракова и сл.). Систем за класификацију галаксија се назива Хаблов виљушкасти
дијаграм.
Хаблов дијаграм
Хаблов дијаграм (или Хаблова секвенца) је класификација галаксија коју је развио Едвин
Хабл 1925. године. Такође се назива „виљушкаста класификација“ због свог изгледа
(као звучна виљушка)
Хаблов дијаграм почиње са леве стране са елиптичним галаксијама. Елиптичне галаксије
се обележавају од Е0 до Е7. „Е“ значи „елиптична“, док број означава колико је „овална“
галаксија, где је 0 лоптаста галаксија а 7 галаксија у облику диска. Технички, број у
ознаци је десет пута елиптичност галаксије. Тако, на пример, галаксија Е7 има
елиптичност од 0,7.
Након елиптичних галаксија дијаграм се дели у две гране. На горњој грани су спиралне
галаксије. Грана почиње са „S0“, тзв.лентикуларне галаксије. "S" значи „спирална“ а "0"
значи „галаксија без кракова“. На истој грани се налазе још четири типа спиралних
галаксија које имају кракове, "Sa" до "Sd". "S" такође значи „спирална“, а мало слово
означава колико су раширени кракови:
Sa – тесни краци и светао централни диск
Sb – боље дефинисани краци него код Sa
Sc – много шири краци него код Sb
Sd – веома ширкоки краци, највећи део сјаја је у крацима а не у централном диску
3. На доњој грани дијаграма су премошћене (пречкасте) спиралне галаксије са ознакама SBa
до SBc. Ова грана почиње са SB0 галаксијама праћено бројем који показује колико је
„мост“ (пречка) дефинисан. Након тога настављају SB галаксије са додатим малим
словима која имају следећа значења:
SBa – светао центар и уски краци
SBb – шире и боље дефинисани краци него код Sba галаксије
SBc – још шири краци и много мање јасан централни део галаксије
За нашу галаксију, Млечни пут, се верује да је SBb галаксија.
Хаблов дијаграм нема никакве везе са еволуцијом галаксија. Наиме, S0 галаксије се не
деле у две групе (спиралне и премошћене), нити спиралне галаксије еволуирају у
елиптичне. У ствари, верује се да су елиптичне галаксије старије од спиралних.
Осим наведених, постоје и неправилне галаксије - Irr-I, које имају спиралну структуру
деформисану на неки начин, и Irr-II, које не спадају ни у једну другу категорију.
Познате особине галаксија
Тип
галаксије
Маса
(број маса
Сунца)
Светлоћа
(број светлоћа
Сунца)
пречник
(kpc)
Проценат
посматраних
галаксија
Спиралне /
Премошћене
109
до 1011
108
до 1010
5-250 77%
Елиптичне 105
до 1013
105
до 1011
1-205 20%
Неправилне 108
до 1010
107
до 109
1-10 3%
