Vrline

1. Хришћанске врлине
Врлина је све оно најбоље што човекможе да има. То је сва она духовна (унутрашња) лепота
која красичовека и чини да он сија попут злата. Стварајући људе Господ нас је створио налик Њему,
а врлине су израз оног божанског у нама. Човек треба стално да трага за врлином, да себе све више
продубљује, и да умножава добра дела. Смисао нашег живота требало бида буде „стицање врлине“.
Ни богатство, слава или углед не би требало да нам буду важнији од тога.
Сам Господ је рекао: „Ко не буде као дете,неће ући у царство небеско“. То значида треба
да имамосве те добре особине које красе малудецу! То супре свега:Безазленост,чистота ипростота
духа, незлобивост, поштење, искреност, итд.
Никако другачије нећемо посведочити врлину него својим личним примером и честитим
животом! Врлина се види самокроз наш однос према другима,и према нашим делима.Увексе труди
да се добро опходиш према свима, да никога не повредиш ружном речју или делом.
„Што не желиш себи немој ни другоме чинити“
Запамти
- Главна препрека и супротност сваком стицању врлине је грех.
Све врлине, као и сви греси, зависе од човековог делања. Ако човек ради на врлинама, оне
се развијају, а грех гуши. Ако гаји (негује) грех, оне се развијају, а врлине гуше. Да би човек
напредовао, потребно је да спозна дарове (врлине) које му је дао Бог и да их увећава.

2. Размисли
У задобијању врлине помаже да смо у близини неког који има ту врлину. Дружећи се са
неким које смирен, и ми ћемо мало-помало моћи да задобијемо смиреност. Исто се дешава и са
другим врлинама јер миомирис врлина других прелива се и на нас. Када посматрамо себе у врлини
других и покушамо да их подражавамо, изграђујемо се. Али, и у слабостима других задобијамо
корист јер њихове слабостинам помажу да сагледамо своје. Тако, дар другог подстиче да се боримо
да би и ми били такви, а слабостидругог нас подстичу да размислимо да ли можда и ми немам те
исте слабости, и у ком степену их имамо.
Нпр. гледамо неког ко је врло вредан. Радујемо се и покушавам да га подражавамо
(имитирамо). Видимо да неко други воли да оговара. Не осуђујемо другог, али истражујемо себе да
видимо да ли можда и ми оговарамо. Ако схватимо да оговарамо, покушаћемо да се изборимо и да
прекинемо са тим. Поведимо рачуна дакод себене видимосамосвоје врлине,а код другихслабости,
док своје слабости не видимо или их оправдавамо.
Требало би прво себе да променимо, па онда да почнемо мењатидруге. Не клонимо духом
ако околина не прихвата наше гледиште и схватање света. Схватимо да је наша обавеза да чувамо и
негујеш врлину. Немомој дозволити да се ње постидимо само зато што она данас није на
цени.Постанимо свестанпривилегије коју имаш,али и обавезе да радимона себии да дајемопример
другима.
Задатак
Понуђене врлине и грехове запиши у корпи за коју мислиш да припадају
(ако ниси чуо за неки појам слободно питајнеког одраслог да ти помогне)
вера, лаж, дисциплина, емпатија, безосећајност,захвалност, немир, искреност, милосрђе, смирење,
мудрост, нада, самољубље, несебичност, среброљубље, одговорност, осећајност, мржња, гордост,
поверење, бес, послушност, сујета, праштање, скромност, стрпљење, човекољубље, лицемерје,
нетрпељивост, малодушност

3. ГРЕХ