2. Hrom •Prelazni metal.
•Pripada Vib grupi
periodnog
Sistema
elemenata.
•Elektronska
konfigruacija:
1s2
2s2
2p6
3s2
3p6
3d5
4s1
I
3. • Tek na visokim temperaturama sa
kiseonik gradi hrom(III)-oksid a sa
halogenim elementima hrom(III)-
halogenide
• 2Cr + 3Cl₂−> 2CrCl₃ hrom(III)-hlorid
• 4Cr + 3O₂ -> 2Cr₂O₃ hrom(III)-oksid
4. Fizičke osobine
•Tvrd metal.
•Srebrnobele boje sa plavičastim
nijansama.
•Može se polirati do visokog sjaja.
•Veoma otporan na korozoiju.
•Velika gustina
•Visoke Tt I Tk
5. Hemijske osobine
•Nije reaktivan.
•Pasovizira se pa se ne rastvara u azotnoj
kiselini ni u carskoj vodi.
•U hladnoj hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini
se sporo rastvara.
•Rastvaranje prestaje u vrućim kiselinama.
6. Nalaženje u prirodi
• U prirodi je slabo
rasprostranjen.
• Veliki biološki značaj.
• Olakšava prelazak glukoze iz
krvi u ćelije i smanjuje
potrebu za insluinum.
Preporučeni dnevni unos je 1
mg.
• Ima ga u: Crnom vinu,
brokoliju, soku od groždja,
krompiru i hlebu.
7. Pirometalurškim procesom iz oksidnih
ruda uz redukciono sredstvo (koks ili
alumijum)
Cr₂O₃+3C(S) −>2Cr(S) +3CO(g)
Cr₂O₃ + 2Al(S) −>2Cr(S) +Al₂O₃(S)
U industriji izdvajanjem legura koje se
dobijaju reduckijom hromita(ruda Cr) sa
koskom
Dobijanje hroma
8. •Najvažnija ruda hroma je hromit
•FeCr2O4
•Redukcijom hromita sa koksom nastaje legura
ferohrom
•FeCr2O4 s + 4C(s) (Fe+2Cr)(l)+4CO(g)
•Ferohrom se krositi u matealrugiji za dobijanje
drugih legura koje sadrže hrom.
9. Legure hroma
Čelik koji sadrži
mlae količine
hroma ω(Cr) =1%
ima veliku tvrdoću
i čvrstinu
Čelik sa hromom
do ω Cr =30% je
nerdjajući čelik
Nihrom je legura
hroma sa niklom
ω Cr =
20% ω Ni = 80%
Nihrom se zbog
velikog specifičnog
otpora koristi za
izradu vlakna u
sijalicama i za
izgradnju grejnih
tela
Stelit je legura
hroma,kobalta u
vanadijuma i služi
ya izradu hirurških
instrumenata
10. Jedinjenja hroma
•Hrom može da ima oksidacioni broj od +2 do +6
•Najčešći oksidacioni brojevi hroma su +3 do +6
•Najstabilnija jedinjenja su sa oksidacionem
brojem +3 i ova jedinjenja su pretežno jonskog
karaktera
11. Hrom(III)-oksid Cr2O3
•Pigment Hromno zeleno
•Njastabilniji oksid hroma
•Nerastvoran u vodi, a ako je
prethodno žaren ne rastvara se ni
u kiselinama ni u bazama
•Amfoteran oksid
•Anhidrid hrom(III)-hidroksida
•2Cr(OH)₃(S)−>Cr₂O₃ + 3H₂O(L)t
12. Hrom(III)-soli
• Hrom(IiI) soli sa bazama daju talog
hrom(III)-hidroksid Cr(OH₃
• Zagrevanjem prelazi u zeleni Cr₂O₃
• Hromne stipse upotrebljavaju se za
štovljenje kože.
14. 4CrO3 s 2Cr2O3 s + 3O2 g
Hrom(VI)-oksid se u vodi lako rastavra i daje hromnu
kiselinu H2CrO4 kao i konednyovane polihromne
kiselina od koji je najpoynatija dihromna
(dihromatska) kiselina H2Cr2O7
CrO3 s + H2O H2CrO4
2CrO3 s + H2O H2Cr2O7
Hrom(IV)-oksid se u vodi lako rastvara I
daje hromnu kiselinu H₂CrO₄ kao I
kondenzovane polihromnih kiselina od
kojih je najpoznatija
dihromna(dihromatska) kiselina
H₂Cr₂O₇
15. Hromna kiselina
•Hromna kiselina je jako oksidaciono sredstvo.
•Hromna kiselina i njene soli su žute boje a dihromna
narandžaste.
•Hromati su u baznoj sredini slaba oksidaciona
sredstva a dihromati u kisleoj sredini beoma jaka
16. Hrom-sumporna kiselina
• Zasićen rastvor K₂Cr₂O₇ u koncentrivanoj
supmornoj kiselini
• Izrazito jaka kiselina
• Jako oksidaciono sredstvo
• Koristi se za pranje laboratorijsog posudja
17. Soli
•Tehnički najvažnija rastvorna so hroma je
natrijum-dihromat Na2Cr2O7
•Kalijum-dihromat K2Cr2O7 koristi se u industriji
boja,lakova,kože u volumetrijskoj analizi i za
čišćenje laboratorijskog posudja
•Nerastvorni hromati:
18. Srebra Ag2CrO4
(mrkocrvene boje)
Barijuma BaCrO4
(svetložute boje)
Olova (II) PbCrO4
(tamnožute boje)
• Koriste se kao mineralne boje posebno u industriji stakla i
keramike
