Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Артерије

156 views

Published on

Виктор Јовановић

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Артерије

  1. 1. 1 Економска школа ''Нада Димић'' СЕМИНАРСКИ РАД Предмет: Биологија Тема: Артерије Ментор: Ученик: Виолета Ђурић Јовановић Виктор I/1 Мај 2016.
  2. 2. 2 Садржај: Увод ……………………………………………………………..…………..3 Поглавље 1 Артерије ……………………………............…..……………..4-5 Поглавље 2 Болести артерија ………………………….................………. 6-8 Поглавље 3 Лечење и превентиве ……………………….....................….. 9 Закључак ………………………………………………....………….…….. 10 Референце: wikipedia, Завод за заштиту здрављаР.Србије, Група аутора специјалиста социјалне медицине
  3. 3. 3 УВОД Крвотокчовекасастоји се од срца и крвних судова. Неки крвни судовииду од срцапрема периферији и зовемо их артерије, док другикрвни судовииду с периферије тела према срцу, а зовемо их вене. Крвотокчовекаподељен је у два дела: • мали крвоток • велики крвоток. Вена (лат.vena) је свака крвна жила која крв преносипрема срцу. Њиховаулога је да крв која је извршила ћелијско дисање одведеу срце. Та крв је заправо сиромашнакисоником (дезоксигенакрв). Артеријски крвни судовиносекрв од срцакоја је богата кисеоником (оксигенисанакрв).
  4. 4. 4 Поглавље 1 Артерије су крвни судови који носе крв од срца. Иако већина артерија носе крв богату кисеоником, постоје два изузетка за ово правило то су плућне и умбиликалне артерије. Циркуларни систем је виталан за одржавање живота. За његово нормално функционисање одговорно је допремање кисеоника и нутријената свим ћелијама, као и отклањање угљендиоксида и отпадних продуката, одржавање оптималне вредности и циркулација протеина и ћелија имуног система. У развијеним земљама два водећа узрока смрти су инфаркт ,срчани удар и мождани удар, која оба могу бити директан резултат болести артеријског система који је споро и прогресивно оштећен детериорацијом. Артеријски састав је део крвожилног састава који је под високим притиском. Од оног ниског притиска, који се појављује између контракција (стезања), када се срце одмара између откуцаја, до оног високог притиска , током контракције (стезања). Ова разлика пртиска је пулс чија се активност очита на свакој артерији. Постоји више врста артерија у нашем телу,као што су плућне артерије, телесне артерије,капиларне артерије, главна артерија у нашем организму је аорта.
  5. 5. 5 Плућне артерије: оне носе дезоксидисану крв која се вратила из тела у плућа, у плућима се измењује угљендиоксид и кисеоник. Телесне артерије: оне доводе крв артериола па до капилара где се размењују хранљиве материје. Капиларне артерије: оне уствари не спадају у артерије, али су јако битне у целом саставу. Артериоле: оне су најмање од свих артерија помажу при регулацији крвног притиска и доводе крв до капилара Аорта: она је почетна телесна артерија, прибавља крв из леве срчане коморе преко срчаног залиска. Slika aorte
  6. 6. 6 Поглавље 2 Постоји велики број болести које су везане за поремећаје у артеријском систему а поменућемо само најчешће. Хипертензија: Повишени крвни притисак – артеријска хипертензија је акутна или хронична болест у којој је повишен крвни притисак. Хипертензија је узрочник великог броја болести савременог човечанства које скраћују људски век, па је због тога повишен крвни притисак добио и име "тихи убица". Последице акутне хипертензије су најчешће мождана крварења, док се код хроничне хипертензије компликације најчешће испољавају на бубрезима, мозгу и оку. У оклузивне болести (затварање, запушење) артерија убрајају се болест коронарних артерија артеросклероза, која може довести до срчаног удара, можданог удара и болести периферних артерија, које могу захватити трбушну аорту и њезине велике огранке, као и артерије ногу. Једна од болести периферних артерија је Биргерова болест. Биргерова болест: неатеросклеротична васкуларна болест, која се карактерише минималном појавом атеромома, васкуларним упалама, вазооклузивним променама, малих и средњих артерија и вена у горњим и доњим удовима. Настанак болести је повезан са пушењем.
  7. 7. 7 Типични знакови болести су: учестали болови, гангрене. Како се болест шири, често се код ових болесника извршии до неколико хируршких ампутација. Артериосклероза: Атеросклероза је најчешћа и најозбиљнија болест у групи болести названој артериосклерозе - болести за које је карактеристично да артеријски зид постаје стањен и слабије еластичан. Људи који најчешће обољевају од ове болести, тзв. људи који спадају у висок фактор ризика су: а. дијабетичари б. гојазни људи ц. људи са високим крвним притиском д. они који имају изразито висок садржај масти у крви е. пушачи Настанак болести:
  8. 8. 8 Атеросклероза се обично манифестује кроз три стадијума: рани, развијени и зрела лезија. Почетна лезија се карактерише нодуларим зонама липидних депозита, који се морфолошки виде као «масне пруге». Оне представљају накупљене макрофаге испуњене липидима у интими крвног суда. Ове ране лезије се развијају пре десете године и шире се током живота, тако да у трећој деценији заузимају 1/3 аортне површине. Развијене лезије се називају «плакови». Они се у почетку јављају у коронарним артеријама, абдоминалној аорти и у неким сегментима каротидних артерија. Постају изразите током III и IV декаде живота. Ови фиброзни плакови су чврсти, купастог облика и прекривени фибромускуларном капом. Зрела лезија може прогредирати до стадијума са зрелом фиброзном капом на којој се уочавају улцерације. Ове лезије лако руптурирају и доводе до стварања тромбозе и тромбоемболизације са настанком клиничких манифестација атеросклерозе као што су: коронарна болест (КБ), цереброваскуларни инзулти периферна васкуларна болест.
  9. 9. 9 Поглавље 3 Артеријске болести спадају у веома тешке и компликоване, у стању су да проузрокују тешка оштећења мозга и срца у најтежим случајевима и изненадну смрт. Често је потребно и једино могуће лечење у болничким условима, хируршким интервенцијама. Лечење артеријских болести заправо је усмерено на лечење компликација: инфаркт миокарда, ангина пекторис, аритмије, мождани удара итд. Стога је овде изузетно важна превенција у коју спадају мере смањивања фактора ризика који могу погодовати развоју атеросклерозе, хипертензије.
  10. 10. 10 Да би се избегле компликације код болести артерија неопходно је прибећи превенцији која би подразумевала: правилну исхрану без прекомерног уношења масноћа и шећера, физичку активност, регулисање телесне тежине и крвног притиска, непушење, избегавање стресних ситуација. Закључак Артерије спадају у веома значајан део људског организма, обезбеђују проток крви богат кисеоником и директно су задужене за правилно функционисање виталних органа (мозга, срца, бубрега). Болести артерија које се јављају код човека осим урођених углавном су изазване лошим животним навикама као што су: пушење, нездрава исхрана, физичка неактивност а у последње време и стрес се наводи као један од узрочника. Можемо дакле донети закључак да промена свести о болести артерија код људи, боља едукација, промена лоших животних навика може у великој мери допринети умањењу узрочника болести . Самим тим и побољшању квалитета живота оболелих и смањење од обољевања здравих људи.

×