2. Историја Лознице
Лозница се први пут помиње у повељи краља Милутина, када је Катарина,
супруга Милутиновог брата Драгутина, подигла оближњи манастир Троношу
(1317. година).
Лозница и Јадар улазе у састав Кнежевине Србије за време Милоша
Обреновића, доношењем хатишерифа султана Махмуда II, новембра 1833. године,
о припајању шест отргнутих нахија Србији.
Ратови 1912 - 1913. године, а посебно први светски рат 1914 - 1918. године, за
извесно време заустављају привредни развој и знатно смањују број становника
Лознице и околине.
ОСЛОБОЂЕЊЕ ЛОЗНИЦЕ 31. августа 1941. године
3. Географија
Европа, југоисточна Европа, Србија,
западна Србија;
• Град Лозница је погранични град са
Босном и Херцеговином;
• Површина 612 км2;
• Популација 86.413 становника;
• 44° 32′ 03′′ СГШ, 19° 13′ 17′′ ИГД;
• 59% пољопривредно земљиште, 32 %
под шумом, 9% остало;
4. Људи
По попису становништва 1981. године град је
имао 84180 становника и био је на 17. месту,
док је по попису становништва 1991. године
са 86875 становника био на 29. месту у
Србији. По густини насељености Лозница је
са 142 становника по km2 на 50. месту у
Србији. Национална структура становништва
је хомогена јер 94,1% чини српско
становништво.
5. Обичаји
Ратарске свеће представљају вишевековни
обичај, у манастиру Троноши, којим се дарују
свеће и постављају у манастирској
црквииспред олтара. Десну свећу прилажу
села Тршић и Коренита, леву Зајача, Горња
Борина и остали приложници, једна за
јадрански, а друга за рађевски срез. Од
давнина се пале сваке недеље и празницима
за здравље, срећу, као и за заштиту од града
и невремена и бољи род на њивама.