2. Opšte odlike naslednog prava u kontekstu međunarodnog
privatnog prava sa osvrtom na nacionalni zakon o
nasleđivanju
3. Osnovni principi i međunarodne konvencije u oblasti
naslednog prava
Međunarodno privatno pravo – međunarodno porodično pravo
Zakon i testament
Princip podeljene zaostavštine – lex rei sitae
Princip jedinstvene zaostavštine – lex nationalis ili lex domicili
Haška konvencija o sukobu zakona kod forme testamentalnih raspolaganja iz 1961.
godine (ratifikovana 1962.) – merodavno pravo za oblik testamenta
Međunarodna konvencija o Jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta
iz 1973. godine (ratifikovana 1977.) – međunarodni testament
Green Paper „Succession and Wills“ , 2005. godina, Evropska komisija
Evropska uredba o nasleđivanju, 2015.godina – ostavinski postupak sa elementom
inostranosti – poslednje prebivalište ostavioca
4. POJAM NASLEDNOG PRAVA
Zakonodavstvo u Republici Srbiji
Zakon o nasleđivanju, „Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015
Predmet nasleđivanja – zaostavština
Osnovi nasleđivanja – zakon i zaveštanje (testament)
Sposobnost za nasleđivanje / nedostojnost za nasleđivanje
Nasledna prava stranaca – isti nasledni položaj, pod uslovom uzajamnosti, kao i domaći
državljani, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno
5. Osnovi nasleđivanja
Zakonski naslednici – I nasledni red: ostaviočevi potomci i bračni drug
II nasledni red: ostaviočev bračni drug i roditelji
III nasledni red: ostaviočevi dedovi i babe
Zaveštanje – svojeručno, pismeno pred svedocima, sudsko, konzularno, međunarodno
zaveštanje, brodsko, vojno, usmeno i javnobeležničko zaveštanje
Ugovori u naslednom pravu – ugovor o nasleđivanju i ugovor o budućem nasledstvu ili
isporuci, ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, ugovor o doživotnom
izdržavanju
6. Konzularno i međunarodno zaveštanje
Konzularno zaveštanje – zaveštaocu koji se nalazi u inostranstvu zaveštanje može
sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik R. Srbije
(Engleska, Vels, Škotska, Francuska)
- Međunarodna konvencija o Jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta iz
1973. godine (ratifikovana 1977.)
Međunarodno zaveštanje – punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno, gde se
nalazi predmet zaveštanja, državljanstvo, prebivalište, boravište zaveštaoca
a) mora biti sačinjeno u pismenom obliku
b) može biti sačinjeno na bilo kom jeziku
c) zakon se ne primenjuje na oblike zaveštanja koja su istom
pismenu sačinila dva ili više lica
- Elementi: Izjava zaveštaoca, potpisivanje međunarodnog zaveštanja, datum sačinjavanja,
tumač, izjava i potvrda o čuvanju međunarodnog zaveštanja
(Austrija, Nemačka)
7. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja
Haška konvencija o sukobu zakona kod forme testamentalnih raspolaganja
- Merodavno pravo za nasleđivanje – pravo države čiji je državljanin bio ostavilac u
vreme smrti.
- Testament - pravo države čije je državljanstvo zaveštalac imao u momentu
sastavljanja testamenta.
Testament je punovažan u pogledu oblika ako je punovažan po jednom od sledećih
prava:
1) po pravu mesta gde je testament sastavljen;
2) po pravu države čiji je državljanin bio zaveštalac bilo u vreme raspolaganja
testamentom bilo u vreme smrti;
3) po pravu zaveštaočevog prebivališta bilo u vreme raspolaganja testamentom bilo u
vreme smrti;
4) po pravu zaveštaočevog boravišta bilo u vreme raspolaganja testamentom bilo u
vreme smrti;
5) po pravu R. Srbije;
6) za nepokretnost - i po pravu mesta gde se nepokretnost nalazi.
8. Međunarodno nasledno pravo - EU
Green Paper „Succession and Wills“, Evropska komisija – 01.03.2005.godine
Cilj – usvajanje jedistvenih normi za nasleđivanje (bez obzira o postojanju
intrakomunitarnog elementa ili se međunarodno obeležje vezuje za države
nečlanice)
Poslednje redovno boravište ostavioca
Uredba EU o nasleđivanju – 17.05.2015.g
poslednje prebivalište
9. Prikaz slučaja
Oblast prava – Porodično pravo; nasledno pravno sa elementom inostranosti
Činjenični kontekst: Pred nadležnim organom R.Francuske (javni beležnik) se vodi
postupak ostavinske rasprave iza lica sa državljanstvom Francuske,koje je preminulo u
Francuskoj gde je imalo i prebivalište. Predmet zaostavštine je nepokretna imovina
ostavioca u R.Francuskoj i R. Srbiji, naslednici su francuski i srpski državljani.
Naslednici prvog reda su dva francuska državljanina, sa prebivalištem u toj zemlji i
jedan državljanin Srbije, sa prebivalištem u Srbiji, svi u istom stepenu srodstva sa
ostaviocem. Naslednik iz Srbije je poslovno nesposobno lice (u potpunosti lišen
posl.spos.) i nalazi se pod starateljstvom.
Pravno pitanje – Da li državljanin Srbije ima ista nasledna prava kao i državljani
Francuske u konkretnom postupku i na koje su pravne mogućnosti njegovog
predstavljanja u ostavini pred nadležnim organom. Koje su tačke vezivanja za
sprovođenje postupka?
10. Tok postupka: Inostrani organ je imao saznanja o licu,državljaninu Srbije, kao jednom od
zakonskih naslednika
Na osnovu obaveštenja o pokrenutom postupku koji je upućen nasledniku, njegov zakonski
zastupnik – staratelj je nadležnom organu pred kojim se vodi postupak dostavio
dokumetaciju (dokaze) kojim se potvrđuje identitet, državljanstvo i srodstvo naslednika sa
ostaviocem, kao i dokument kojim je utvrđena poslovne nesposobnost lica. te dokaz da je
lice pod starateljstvom
Usled objektivnih okolnosti, staratelj nije bio u stanju da lično zastupa naslednika pred
javnim beležnikom u Francuskoj, već je na osnovu ovlašćenja Organa starateljstva preduzeo
aktivnosti za sačinjavanje punomoćja , a koje je potpisao i overio pred Kozulatom
R.Francuske u Beogradu, kojim se ovlašćuje jedan od naslednika da se u ime našeg
naslednika prihvati nasledstva koje mu po zakonu pripada
Overeno punomoćje o zastupanju u postupku ostavine je dostavljeno javnom beležniku u
inostranstvu, isto je priznato i postupak ostavine je sproveden po zakonu R. Francuske.
